TECH deo OPŠTI deo VOJNI deo

Blog korisnika mpman

Mr. Blue Sky
Idi na vrh































Nedovršene priče: Priča osma
Idi na vrh
Недовршене приче: Прича девета

На почетку приче сваке
Изазива мртва тишина,
Повређује папира белина
Док не зађе сунце и продре тмина,
Уз глас доконе црне свраке
Отпочињу маштине варке:
По белом папиру дете гура санке.

Да ли ту још неко стоји?
На врх брега неко чека.
Признајем, више не видим у боји
За мене све је само сећања сенка,
Али неко, тамо, на врх снежног брега
Стрпљиво стоји и некога чека.

Н'о да почнем од почетка ову дугу причу
Ако се јошувек приче сећам целе,
Нек' договоре се гласи што у мени вичу,
Нек' призову заборављене успомене беле.

У истом дану, исте мрачне ноћи,
У истој улици, мало после поноћи
Отворише се различите очи плаве
На две различите дечје главе.

Нису били нити браћа ни сестре,
Чак никакав нису били род
У општем заносу среће у очима плавим
Пресијавао се звездани свод.

Брзо мора стићи страховит бол,
Прича прелази из дура у мол.
Да би се поравнала вага среће
На покрову обе младе мати
Ујутру свеже стављено је цвеће.
Управо одатле, ова прича креће.

Још првога јутра судба им се дели.
Спаковани кофери у једном су дому;
Јована ће пропутоват свет цели.
Да у жалости оцу, рану на срцу лечи.
Јован ће остати у улици, вечитом лому.

Непланирано сличних имена,
Два пара очију плавих,
'Сем судбе и тешких времена
Збивања заједничких немаше таквих.
Muzička kutija
Idi na vrh
Blog otvaram pod utiskom.
Apsolutno sam opčinjen.
smešak

Nedovršene priče: Priča peta
Idi na vrh
Недовршене приче: Прича пета
Веслач

Примећујем, све више људи посећује реку. И сам од кад знам за себе волим по лепом дану прошетати крај реке. То чак у последње време врло често чиним. Са свим својим мислима, сећањима и надањима кренем корак пред корак по каменом бедему док звук воде која непрекидно већ хиљадама, можда и милионима година управо туда протиче. Она кроји, усмерава, а потом и однесе оно што је дала. На травнатим деловима моје стазе могу се наћи разни предмети, немарно бачени у воду, одбачени, остављени, прогутани, сажвакани, а потом испљунути али у свој тој заборављености чисти. Они никоме нису требали, а опет можда нађу неки нови живот, сврху у рукама другог свирача.

Али, кажем, све више људи посећује реку. Лети је ту јако топло. Сунце загреје камен, а онда вас врео ваздух пржи из оба правца. Само најупорнији остају на стази. Баш са те стране реке на стазу не пада сенка ни једне једине крошње иако их поред има много. Заправо, ни то није баш цела истина. Постоји једно јако старо и високо дрво, врба можда, чак са друге обале. Мада, не разумем се у врсте дрвећа. Једва да разликујем липу од храста. Оно, у одређено доба дана баца сенку довољну за двоје или троје људи. Али, она је ту само тада и прави јако леп хлад. Ако дођете само трен касније, нећете је затећи. Исчезнуће. Не зна много људи за тај хлад. Можда нико заправо сем мене не зна за њега, а опет, можда он и није тако посебан као што се мени чини.

Управо тада, у само пролеће, гледах како то дрво, сасвим обично дрво олистава. Окаснило је. Плашио сам се да неће озеленети овог пута. Оно је старо, старије. А и ја сам старији. Како толике ствари река однесе из живота, тако ће једном она однети и ово дрво, а однеће и мене. Али, касније. Надам се.

Но, заиста много више људи посећује реку. Крај ње ја само пролазим. Чујем је и она чује мене. Ми причамо. Водимо сасвим обичне, плитке, али и оне дуге и дубоке разговоре. Ми разговарамо иако знам да вероватно причам сам са собом. Она доноси живот, доноси мир, а односи бриге. Смирује ме. Шетам, увек узводно. Иако смо пријатељи, иако живимо једно крај другог, пркосим јој. Не значајно јер је она ипак старија, мудрија. Савладаће ме једном. Но, никада крај ње нисам шетао ноћу. Можда тада спава. Да ли уопште тече када сунце зађе? Да ли постоји она сенка крошње високе врбе на месечини?

Баш предвече, много се људи окупља крај реке. Да, баш када од ње одлазим. Када јој пожелим лаку и мирну ноћ, приметим доста појединаца како силазе крај реке. Свако дође сам, у тишини, али ја тада одлазим. И не могу да се не запитам.

Зашто све више људи долази к' реци, ноћу?

Решио сам сазнати зашдо долазе баш тада, иако то није моја ствар. Ја то не морам знати, као што ни они не морају знати зашто увек шетам узводно. Но, једног сасвим обичног дана, кад' заврших своју посету реци, приметих опет да јој долазе, у групи али појединачно. Реших да зауставим једног, да питам. То и учиних, али не добих одговор. Само сам погледан, директно у очи, у дубље. Зауставих другог, али добих исти одговор. Морао сам да сазнам! Решио сам, извинићу се реци што је опет узнемиравам, вратићу се, чекаћу да Сунце зађе.

Сиђох опет до каменог шеталишта где већ је стотину људи стајало ушртим у све мрачније корито. Неки су седели на степеницама, али су сви ћутке, концентрисаног погледа посматрали, ишчекивали. Закашљах се не бих ли ту неприродну тишину у великој групи људи учинио мање неприродном, али ми то и није пошло за руком с обзиром да добих само хладне погледе посматрача у којима приметих укор. Ћмир се не сме реметити.

И сви су били лепо припремљени. Чак свечано одевени. Мушкарци у скупим оделима, ципелама које сјаје на последњим зрацима Сунца више него оно само, а жене и девојке у елегантним хаљинама, свака скупљене косе. Само ја стајао сам, одударао и свом обичном, дневном оделу расејаних мисли, испуњен неким језивим осећајем који је испуњавао делове моје свести. Сви смо чекали.

Сунце нестаде иза брда и наступи ноћ. Река, као да издахну, те температура готово тренутно паде. Као да се ширио задах неког древног бића, влажан ваздух који је допирао до коже терао ју је да се најежи, али река се не може видети јер је утонула у таму. Ни жубор се није чуо. Тишина, била је апсолутна. Број људи крај мене као да се удвостручио од последњег тренутка када сам обратио пажњу, но чуло вида у оваквој ноћи изузетно је варљиво. Чекао сам било какав звук. Природан звук, макар и звук неке машине. Да можда нека риба не искочи из воде, да се откотрља неки камен, да се огласи цврчак или птица, лавеж паса, али ништа. Ни један једини тон. Опипах себи пулс на левој руци чисто да се уверим да ли сам уопште жив. Добро је, јесам. Ваљда.

Тишину ипак прекину звук. Нешто као да је ударало по води, негде у даљини. Да, неко је веслао у мраку. Испрва помислих да халуцинирам. И месец се појавио међу гранама моје врбе, али није давао много светла. Река је била у потпуности обавијена велом таме. Видех људе крај мене, кренули су напред, ка реци, као хипнотисани. Корак по корак. Неко је ушао у воду, сигуран сам, могло се чути! Мора да је неко од оних што су седели на степеништу. Доста њих је ушло у воду. Звук веслања се приближавао. Што је веслач био ближи, више је људи чекало да уђе у воду. Крај мене, сви бледи на месечини, без икакве емоције, празни, корачали су ка веслачу. Стао је испред мене. Веслач је био баш испред мене, свега две траке шеталишта удаљен. Видео сам му само очи, једине су оне сјајиле у мраку. Видео је и он мене. Видео да не припадам.

Приметих, све више људи посећује реку...

20.5.2016. год.


Сви коментари и сугестије су више него добродошли smešak
Česká a slovenská hudba
Idi na vrh
Još jedan muzički blog, ovog puta namenjen češkoj i slovačkoj muzici.
Potrudiću se da stavljam i prevode na engleski ili domaći.
Izvor za prevode: http://lyricstranslate.com/
smešak


Mandrage - Šrouby a matice

Texte:
+ CZ
+ EN
Ostani...
Idi na vrh
Ostani...

Sedeo je na klupi u parku, kao mnogo puta ranije. Sedeo je sam ćutke posmatrajući jedno drvo, jednu granu, njen poslednji list, skoro potpuno suv i žut. Klatio se na talasima vetra samo se tankom, ranjavom drškom držeći za granu. U jednom naletu vetra, drška je pukla, a list je krenuo u novu pustolovinu. Vinuo se visoko, veličanstveno, igrajući se na vetru, tako graciozno, kao balerina koja pleše svoj poslednji ples. Vetar je stao, a list je počeo, jednako graciozno, da se spušta ka zemlji, lagano krstareći vazduhom sleteo je u jednu plitku, bistru baru ovalnog oblika na sredini putića što je vodio kroz park nedaleko od klupe gde je on sedeo.

===Nastaviće se===
Pesma
Idi na vrh
Pesma

Crvena se boja horizontom širi.
Noćna svežina spustila se tiho
Postalo je hladno, a nešto me greje.
To nije vazduh, nije sunce,
Ko je, šta je,
Ni sam ne znam gde je.

Podižem glavu nebu već zvezdanom
I vidim jednu zvezdu što na nebu štrči.
Sija punom snagom, oblaku se ne da.
Sedim, ćutim , pitam se...
Da li je i ti gledaš?

I čujem taj zvuk što vazduhom se širi.
Nije žubor reke, ni poslednji poj ptica.
To nisu puste želje, nisu tuđe misli,
To je šapat tvoj, to je tvoja pesma.



Nisam mogao da nađem bolji naslov od ovog...
Vino...ili ipak ne
Idi na vrh
Hm...da li da vam pričam ili ne....
Ajde da vam ispričam, valjda će neko i pročitati smešak

Znate li priču o Vidosavi? Možda sam o tome ranije i pisao ovde na forumu, no da ponovim. Možda neću ispričati kao što sam tada pričao, ali suština je ista, ostalo su samo detalji Very Happy

Elem, prethodna dva dana, boravio u Trgovištu da bih pomogao dedi da sakupi šljive. Inače, Trgovište je staro napušteno planinsko selo. Retko ko danas živi gore. Skoro niko. Uglavnom naroda ima leti kada ima šljiva. Kada se sa šljivama završi, obično se svi spuštaju s planine u svoje domove bliže gradu, tamo gde ima po koje prodavnice pošto u Trgovištu, logično, nema ni jedne.
U svakom slučaju, kao što rekoh gore, bio sam u Trgovištu da pomognem dedi da sakupi šljive zajedno sa svojom rođenom sestrom i jednom radnicom koja zapravo sestrina drugarica iz osnovne škole.

Da se vratim ja na priču o Vidosavi koja je, može se reći prešla u lokalnu legendu. Vidosava je bila žena koja je radila u fabrici, u gradu. Jednog dana, otišla Vidosava da pokupi platu. U povratku, pošto je bilo proleće, a sa prolećem bile su i šumske jagodice, rešila Vidosava da sakupi malo jagodica. Ostavila je svoju torbu s novcem na panju i zašla već malo u šumicu za jagodama. Kada se vratila, torbe s novcem nije bilo. Kući bez novca nije mogla pa se bacila sa stene i ubila. Posle njene sahrane, kada su ljudi ušli u njenu kuću, kažu da su videli sve predmete u prostoriji kako lebde oko duha Vidosave koji se svima prisutnima jasno ukazao.
Za vreme poslednjeg rata, bombardovanja, dosta ljudi se vratilo u Trgovište, privremeno želeći da se spasu od bombi, tako da, i dan danas na slavi kod dede slušam priče ljudi ne starijih od mojih roditelja kako su zapravo videli Vidosavu. Neki su tvrdili kako su je videli da šeta u mraku sa svećom u ruci, neki su tvrdili da su je videli kako gleda kroz prozor njene stare kuće, isto noću. Niko to ne govori deci,da bi ih plašili jer dece za stolom uglavnom nema, a i ja tek ponekad onako načujem pa se približim.

To bi bila priča o Vidosavi, a sada da se vratim na ono što sam želeo da ispričam, a priča o Vidosavi je bila neophodna.

Kao što rekoh, kupili sestra, radnica i ja šljive celi dan. Kada smo završili, napravili smo žurku samo za sebe, tamo u mraku ispod jedne jabuke gde je bio sto sa klupama dok smo dedu pustili da spava u kući. Nismo videli prst pred okom jer nismo imali nikakvo osvetljenje. Znam da smo pili vino koje je deda poneo da nam ne bude dosadno Very Happy Istina je, popili smo 2l vina ali niko od nas nije bio, da kažem pijan. Ove dve oguglale na alkohol, a ja sam pio umereno. Odjednom, pita moja sestra radnicu zna li ona priču o Vidosavi. Radnica reče mojoj sestri da ćuti i da ne želi da zna. Odjednom, jako svetlo probija se kroz krošnje par drveća, pa i ove naše jabuke. Svetlo je dolazilo iz suprotnog pravca od kuće. Prvo je ustala radnica, sestra pa ja i krebuli smo ka tom misterioznom svetlu. Obiđosmo par stabala. Bio sam ubeđen da sestra zeza radnicu onim upaljačem što ima lampicu, pa sam je par puta onako ćušnuo pričajući joj da je idiot. Odjednom, izbijamo nas troje pred sam izvor svetlosti. Svetlost je bila toliko jaka da ništa nismo videli sem svetlosti,a vala i oči su bolele jer smo iz mrklog mraka dospeli pred jaku svetlost. Sestra i radnica su stajale uplašeno dok sam ja više bio zbunjen. Odjednom, čuje se glas koji je dipirao od izvora svetlosti i kaže "Čiji ste?". Mi lepo objasnimo, a glas kaže: "Ja vam dođem baba". Odjednom, svetlost se spušta i nestaje. Ujutru, kada smo ispričali dedi šta se desilo, rekao nam je da smo bili pijani. E, vala, morao je da se izvini kada je ista ta baba došla kasnije na kafu Mr. Green LOL
Let the music play
Idi na vrh
Blog ću posvetiti muzici smešak
I believe....
Idi na vrh


I believe the sun should never set upon an argument
I believe we place our happiness in other people's hands
I believe that junk food tastes so good because it's bad for you
I believe your parents did the best job they knew how to do
I believe that beauty magazines promote low self esteem
I believe I'm loved when I'm completely by myself alone

I believe in Karma what you give is what you get returned
I believe you can't appreciate real love until you've been burned
I believe the grass is no more greener on the other side
I believe you don't know what you've got until you say goodbye

I believe you can't control or choose your sexuality
I believe that trust is more important than monogamy
I believe your most attractive features are your heart and soul
I believe that family is worth more than money or gold

I believe the struggle for financial freedom is unfair
I believe the only ones who disagree are millionaires

I believe in Karma what you give is what you get returned
I believe you can't appreciate real love until you've been burned
I believe the grass is no more greener on the other side
I believe you don't know what you've got until you say goodbye

I believe forgiveness is the key to your unhappiness
I believe that wedded bliss negates the need to be undressed
I believe that God does not endorse TV evangelists
I believe in love surviving death into eternity

I believe in Karma what you give is what you get returned
I believe you can't appreciate real love until you've been burned
I believe the grass is no more greener on the other side
I believe you don't know what you've got until you say goodbye

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 598 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 6 sakrivenih i 551 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Alen Mustafic, alex1974, BlekMen, bojank, branko7, Brok, daces, dekao, Dimitrise93, dovla p, Dragan Mačak Damljanović, Faki-Valjevo, FOX, Gale2, goxin, havoc995, ikan, ivan979, KUZMAR, Ljilja Hnovi, majstorjoe, mercedesamgzakon, Mercury, miodrag3, Miroslav.Cvejic, Nikica Marinkovic, plavii, radoznao2, Revolucion, robertino2, rovac, sezan, Snorks, Springfield, Stephanos, Toni, ugljesatodorovic, voja64, Woodland spirit, x9, YU-UKI