Blog korisnika life
| Sabirni centar | |
|---|---|
| 27 Nov 2006 16:34 | Idi na vrh |
|
"E, tu na groblju pocinje nas novi zivot iz pocetka. Prvi dan, drugi dan, prva nedelja, sest nedelja, sest meseci, godina, 10 godina, 20... A onda pocinjemo da umiremo i po drugi put - u secanjima." Dusan Kovacevic, drama "Sabirni centar" http://fotkica.com/uploads/25318_971103619_death.wav |
|
| Da li vam nedostaje? | |
|---|---|
| 25 Nov 2006 15:44 | Idi na vrh |
|
"Ne vjeruj, da si budan. Ne, ti spavas i sanjas. Biti budan je sve." 
"U zivotu postoje trenuci kada vam netko toliko nedostaje, da ga pozelite izvaditi iz svojih snova i zagrliti u stvarnosti". 
"Treba vjerovati u nemoguce." Shigeo Shingo 
----------- Dopuna: 26 Nov 2006 2:26 --------- "Gledajte gore djevojko! Nebo je isto tako plavo kao sto je bilo. Zalost i bol ne zamagljuju boje. Kad se vratite, shvatit cete to." Jan Middleton - "Nauci reci zbogom" |
|
| Misao dana ... | |
|---|---|
| 26 Okt 2006 14:17 | Idi na vrh |
|
|
| Heroj ulice | |
|---|---|
| 24 Okt 2006 16:54 | Idi na vrh |
| HEROJ ULICE
Uvijek sam zelio biti heroj Ne kao James Bond, prokleti tajni agent Zelio sam biti heroj, heroj ulice Bar jedan dan, djevojko, bar jedan sat. Uvijek sam sanjao da sam ja heroj ulice Ja bih bio Romeo, a ti Juliet Uvijek sam sanjao da sam ja heroj ulice Koji ce promijeniti bas citavi svijet. Prisiljen da razmisljam, ja shvatio sam sve Nisam roden da budem heroj O ne ne ne. Uvijek sam zelio biti heroj Ne kao James Bond, prokleti tajni agent Zelio sam biti heroj ulice Bar jedan dan, djevojko, bar jedan sat. Uvijek sam sanjao da je neko drugo vrijeme Ja bi bio Romeo, a ti Juliet Uvijek sam sanjao da sam ja heroj Koji će promijeniti baš čitavi svijet. 
|
|
| `bar dan | |
|---|---|
| 14 Okt 2006 13:51 | Idi na vrh |
|
|
| Mesto... | |
|---|---|
| 13 Okt 2006 23:57 | Idi na vrh |
Kazu da postoji negde mesto pravog suda i pune istine.Tu se saznaje i objavljuje sve sto je medju ljudima bilo skriveno i tajno,kazuje sve sto je ostalo precutano i nereceno,ispravlja sve sto je ikad bilo naopako i krivo,vraca sve sto je bilo utajeno ili oteto,dosipa onom kome je bilo zakinuto,odasipa tamo gde se presipalo.Tu se pitanje ljudskog postojanja pravo postavlja i ukoliko to zavisi od covjeka do kraja resava.To je mesto gde istina sja kao sunce koje ne zalazi,gde pravdacaruje. -Ah,pa to je ljepse od svih snivanih rajeva i utopija!Moze li biti da takvo mesto zaista postoji?Ako postoji,moze li se znati gde je i kako se dolazi do njega? -Moze.Ono je medju nama,ovde gde sada stojimo. -?!? -Da,Budi hrabar,iskren i postojan,covekoljubiv,razuman i pravedan-I ono ce biti svuda gde tvoja noga stupi i tvoja rec odjekne. Ivo Andric ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- U pravoj ljubavi vreme i prostor ne postoje...Postoje osecaji,a nasi su stvoreni za vjecnost... ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 
Plima sakriva.I kao da nikad niko nije prosao...I kao nikad nismo ni postojali...Ako postoji mesto, na svetu,na kom mozes da ne mislis ni na sta,to sto je ovde.Vise nije zemlja nije more.Nije lazan zivot, nije pravi.To je vreme. Vreme koje prolazi... A.Baricco ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ ...Ljubav je videti svjet u zrncu peska i raj u divljem cvjetu...Obuhvatiti beskraj na dlanu tvoje ruke i vjecnost u jednom trenu.......William B. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ...Zacarani vlastitim cinima zla ogradili smo se zidom neprobojnim kanalima bez ijednog mosta iskljucili svaku mogucnost za ljubav i toplinu srca skamenili ruke na mramornim tonovima na kojima sedimo ledjima okrenuti jedno od drugoga udisuci samocu koja nas nagriza i koja ce nas obrasti zajedno s nasim dvorcem kao korovom koji ce izbrisati trag naseg postojanja u sjecanji nasem... Ivo C. 
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Molim te slusaj i pokusaj cuti ono sto ti kazem,Sto bih voleo da mogu reci,sto zbog opstanka moram reci, ali sto reci ne mogu...........................Charles C Finn ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ...Tamo gdje mora slivaju se u rijeke,a polunapisane rečenice uvjek smisao nađu,ne broje se dani nit snom mjere noći,slike nemaju miris ,po ustajalom tkanju,ne zatvaraju se škrinje,da sačuvaju misao od prolaznosti,tamo je nema,jer vrijeme tamo ne zna doći... 
|
|
| San...jedne zene... | |
|---|---|
| 06 Okt 2006 14:08 | Idi na vrh |
Sanjala sam da uđoh u neki veliki HRAM. Učini mi se veoma čarobno i nastavih da koračam bez straha i predrasuda. Odjednom počeh da prepoznajem svetlost raznih dimenzija i boja. Osetih kako vrelina krenu mojim venama! Razigra se Leptir u mojoj duši i sve se latice otvoriše njemu u susret. Bože moj, kako je lep taj osećaj! I potraja tako neko vreme... Kao neka uhoda, začu se lagana škripa vrata u pozadini. Ko je to sada?... Šta da uradim? Kao da se razbi najdraži krčag! 
Ne želim to! Pobeći će mi Moj Leptir! Primirih se. A onda, vrata se zatvoriše. Poželeh da je to bio vetar koji je hteo da se ušunja kroz pukotinu na vratima. I, taman sam pomislila da je Moj Leptir odleteo... Kad, gle čuda! Svetlost se povrati i videh predivnu ružu, kao krv crvenu, pokapanu kapljicama rose i Mog Leptira na njoj! Ponovo se umirih... Toplina poče da se vraća u moju dušu i nastavih da uživam u toj čarobnoj lepoti. Ponese me neki èudan vir! Učini me i nežnom i krhkom i slabom. Pa me učini ŽENOM! Zapevaše ptice, zazvoniše zvona i sve poprimi oblik čudesnog vatrometa. Ipak, negde u dubini duše, osećam da dolazi vreme buđenja iz sna! 
----------- Dopuna: 07 Okt 2006 2:12 --------- Šapnuti... Tiho... U snovima buditi tišinu... I nestajati u vetru sa zrncima peska... Sanjam... Skupljam djeliće sebe u beskonačnoj igri puzzli poput djeteta... I opet... Još jedna suza... Još jedan drhtaj... Suzama otirati prašinu što nakupila se... 
Sanjam... Koračam dalje kroz hodnike tako poznate ili se možda varam?! Pustiti kišu po licu i osjećati ju, mirisati... Spoznati da možeš letjeti... Sanjariti... ----------- Dopuna: 07 Okt 2006 21:24 --------- Omotacu te sapatom Ostaviti nevidljivi otisak Dopustiti da setas Netaknutom izlozbom Mojeg sna... Nemo cu te zamoliti... Dodaj komadic zvuka, Oslikaj pogledom... Uhvati svaku krhku misao... ....... Neka krcka.... Poslusaj.... ....... Cujes li... Melodija duse... Pusti sva svoja čula... Moje ce se misli I dalje prepirati U nekim novim naletima Na ulici iluzija, Ali ne bez osmeha.... 
|
|
| Morala sam... da ne puknem | |
|---|---|
| 04 Okt 2006 21:14 | Idi na vrh |
|
..... Pisala sam u raznim forumima turizam, zdravlje,kulinarstvo,lyrics….ali uvek pomalo napeta da li je tema bila,da li cu biti obrisana…A blogovi e to je vec nesto drugo,opustanje bez straha da ces biti brisan davanje sebi oduska…pisanje do mile volje,druzenje …lepe slike …ma znate i sami …ponekad se nasmejem do suza a onda razocarenje… Dolazak s posla …sedam za kompjuter uvek prvo pogledam forume koji me interesuju i da pogledam sta ima novo na blogovima nista jbt koja tuga ..kliknem tamo nista … posle 15 minuta evo me opet na MC ha neko je pisao u blogove kliknem I naravno nista e sad sam stvarno siznula…gde su svi ti ljudi sto su pisali u blogovima zar nikome nije stalo do njih?Sta je ovo?Zbog cega! Pa mogli smo i za ovo da glasamo Vratite mi moju igracku!?! …Citat: Blogovi su mesto gde svako moze da piskara o cemu god zeli, da pise o zivotu, ljubavi, o dogadjajima u svom zivotu, o dilemama, idejama, zapazanjima... Jednom recju - blog je vas kutak na webu, koji sami uredjujete. Sve o cemu do sada niste mogli da pisete - od sada mozete u svom blogu….. ….Cekamo vas... pustite masti na volju, imate punu slobodu... |
|
| Pozajmljena prica | |
|---|---|
| 26 Sep 2006 09:55 | Idi na vrh |
I tako prolete svi ti dani, sve te godine i tako prolazi nam taj jedini život i jedino što nam ostaje jest samo pomisao na neke dane koji su prošli, na sve te uzdahe, na još sve te otvorene rane, na sve te uspomene koje nikada neće nestati iz nas. Sve se nekako vrti u krug. Danas samo ti, sutra opet samo ja... Dan kasnije vjerovatno netko treći... Sreća pogodi baš svakog makar samo jednom u životu. Kod nekog i ostane, kod nekog samo proleti, a ponekada niti ne primijetimo da je tu kraj nas. Cijelo svoje vrijeme gubimo na neke nevažen stvari koje nas okružuju, izgubimo se u kompletnom besmislu s ciljem da otkrijemo bit cijele stvari, očajnički tražimo slamku spasa za bijeg odavde, iz ovihprostora. Svaki dan izbjegavamo okrutnu stvarnost tražeći izlaz u svojoj mašti i prolaznosti svega oko nas.. Ponekad postoji želja za život u snovima gdje je sve prekrasno, opustiti se od svega, pokušati zaboraviti da je oko nas samo bol, ta jedina bol koja postoji, koja je uz tebe poput sjene u polumraku, ta bol koja je dio života poput sreće. Trebalo je vremena da se spustim na zemlju, da primijetim da stvari nisu onakve kakve bi želio da budu, da ne mogu biti takve kakve sam zamislio da budu, da svijet oko mene nije onakav kakav bi htio da jest, da život nije postelja od ruža. S vremenom, bol i tuga u meni pretočili su se u osmijeh i veselje umjestu suza i depresije, nekako ipak s nekom iskricom u oku ili prošlošću u glasu. Navikne se čovjek na sve, pa i na ono loše. Sudbina, jest kakva je, ako je ne možeš pobijediti, pridruži joj se, vjeruj joj... Moj život nije prestao, i dalje sunce sije svoje zrake, i dalje se zabavljam i dalje sam veseo, trudim se krenuti dalje što jače mogu, trud se počeo isplaćivati. Zamislio sam, bila je u mom životu samo dio sunca, samo netko da mogu reći da sam voljeo nekog. A volio sam, možda u tome trenutku više niti sam ne znam koliko. Čovjek shvati što je imao kada to izgubi. Nisam lagao, kada je vrisak poletio koliko mi nedostaješ, koliko si mi trebala, i koliko sam bio izgubljen bez tebe. Ti dani su prošli, ljudi se smire s vremenom, počinju učiti svoj život, počinju shvaćati sebe, počinju tražiti izlaz. Prošlost.. prigušeni uzdasi iz srca, svaka kap suze na licu,i laž samome sebi-to je kiša, a ne moja suza. Ja sam jači! Prošlost, podignute glave kretanje prema naprijed, puzanje unutar sebe, samo da te ne povrijede, da vide da si jak, da to možeš podnijeti. Unutar sebe, praznina, jad i čemer. Preboli se i to.. A ti? Koja je tvoja uloga u toj priči? Kamo tebe svrstati u tu priču? Zašto te ne mogu svrstati ni u jedan segment patnje i boli ove priče? Gdje si da vidiš da više ne pokrećeš pomutnje u mojim redovima? Gdje si da vidiš da više nema onog osjećaja u mojim očima kad te vidim? Nadam se da si sretna, da si tamo, na tome mjestu.. Bog mi je bio svjedok koliko sam te volio, ali Bog mi je svjedok sada da ti kaže koliko te sada cijenim i ne volim. Želim te za prijatelja, prijatelja kojem neću reći sve, čak prijatelja za kojeg ne želim da ovo čita. Znam da bi te ove riječi povrijedile, zato bolje da ostanu gdje jesu, da ostanu ovdje i tu neka pokušaju preživjeti. Vrijeme ide dalje, vrijeme liječi i vrijeme boli. Bez tebe sam umirao, a sada – i nemam te i imam te... Čemu prokletstva,kada je dovoljan zivot da se izgubis u njemu. I kroz sve osmjehe,sve grubosti i strasti,dovoljno dobro sakriti sve grubosti i strasti,ranjivost i tugu Čemu osamljenost kada je dovoljno gledati se u grupi i biti daleko.... 
|
|
| Sreca | |
|---|---|
| 23 Sep 2006 20:38 | Idi na vrh |
| Nada je sama po sebi jedna vrsta sreće i možda najveća sreća što nam može dati ... "Ko ima sreću nije mu potreban razum; ko ima razum potrebna mu je sreća...
Sreca, kao ni velika tuga, obicno se ne moze sakriti. Kao refleksija unutrasnjeg stanja, jasno se uocavaju u nasem ponasanju. Mada svi prizeljkujemo mnogo vise srece, realno je da se i sreca i tuga smenjuju i da su neprekidno prisutni u nasem zivotu. Jedna grupa psihologa koja se bavila proucavanjem pojma srece, zakljucila je da sreca nije trenutno osecanje ili ekstaza, vec je to zadovoljstvo koje osecamo duze vreme i koje se reflektuje kroz nase ukupno ponasanje, delovanje i raspolozenje. Sreca nije strogo uslovljena i ne zavisi od okolnosti koje nas prate, vec zavisi od genetske komponente, odnosno, bez obzira na to sta se desava u nasim zivotima, bicemo srecni u onoj meri koliko je to "zapisano u nasim genima". Psiholog Dejvid Liken se bavio proucavanjem pojma srece; napisao je knjigu na ovu temu u kojoj iznosi rezultate svog istrazivackog rada. "Vecina ljudi je, po svojoj sopstvenoj definiciji, u sustini zadovoljna svojim zivotom. I to je jako dobro. Ukoliko je za neku osobu karakteristicno da je nesrecna, emocionalni bol gubi svoju snagu i intenzitet koji bi mogao da je upozori na eventualno jos bolnija stanja", naglasava Liken. Karakteristicno je da su medju ljudima jos uvek uvrezene mnoge zablude o pojmu srece. Dakle, tvrdnja da mnoge stvari za koje ljudi veruje da ih mogu uciniti srecnim, kao sto je npr. veliko bogatstvo, lepota, "moc" ili polozaj, uopste nije tacna. Liken veruje da je sreca stanje na kome se moze raditi, odnosno stanje koje je moguce kvalitetno razvijati. U tom smislu, vazno je poznavati i usvojiti odredjene navike koje se manifestuju kod srecnih ljudi. Navike srecnih ljudi koje Liken posebno preporucuje su: 1. Zaposlite svoj um. Srecni ljudi poseduju aktivan i kreativan um. 2. Razmisljajte kao optimista. Svi srecni ljudi su optimisti. Optimizam se moze pospesiti. Pesimista se neprekidno zali, dok se optimista usredsredjuje na resavanje problema. 3. Smesite se! Smeh je moguc u svako vreme i na svakom mestu. Emocije predstavljaju mesavinu unutrasnjih osecanja i fizickog odgovora na ta osecanja. Dakle, ako se smesite, mozak ce automatski reagovati - prenece informaciju na ceo organizam. 4. Zamisljajte. To je jedan od dobrih nacina da "zavarate" mozak. Osecacete se mnogo bolje ako Vas ispunjavaju pozitivne misli, jer se na takav nacin podize nivo seratonina. 5. Detoksikujte negativne misli. Pokusajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu. Negativne misli "toksikuju" organizam i izazivaju promene u mozgu, tako da kao odgovor nastaju razlicite psihofizicke tegobe, depresivna stanja, apaticnost i lose raspolozenje. 6. Birajte drustvo. Postoje dve grupe ljudi koje deluju vrlo negativno. To su oni koji se konstantno na nesto zale i oni koji Vas neprekidno kritikuju. Oslobodite se takvih ljudi. 7. Zlatno pravilo! Zapamtite dobro, da cak i posle "najcrnjeg dogadaja", oporavak sledi u roku od sest meseci ili godinu dana -- stanje se mora promeniti i popraviti samo po sebi. 8. Redovno se bavite "malim stvarima". Kljuc srece je u tome da redovno radite ono sto volite, zatim da se posvetite psihofizickoj rekreaciji i relaksaciji duha -- priustite sebi omiljene "sitnice koje zivot znace" i kreativan odmor. Dejvid Liken |
|
