Blog korisnika Dusan
| Tri godine u blatu za sat "ljubavi" | |
|---|---|
| 03 Jun 2008 23:43 | Idi na vrh |
Ove godine, par dana nego je uobičajeno, a uobičajeno je izmedju 6.tog i 10.-tog juna, Tamiš je (ponovo) "procvetao" u svoj svojoj lepoti...
  
Palngenia longicauda je prirodni fenomen, koji osim na reci Tisi u Severnom Banatu i Potsju i Tamišu (u gornjem toku) postoji još u Velikoj žutoj reci u Kini. Ukoliko su vremenski uslovi povoljni, što znači da nivo vode nije previsok, da tih dana nema mnogo kiše ni vetra i da reka nije zagadjena, sredinom juna počinje rojenje. Prva dva dana ciklusa to je sporadična pojava, da bi od trećeg do petog dana dosegla svoj vrhunac, a onda, poslednja dva dana, nad rekom pojavljuje se tek po neki cvet. Ponekad se, dešaval da reka ponovo "procveta" i u julu... Tamiški cvet je insekt sivkasto - beložute boje, vižljastog tela, dužine nekoliko sanitimetara. To je najkrupnija vrsta jednodnevnica, telo mu je dugačko 40 a raspon krila 55 milimetara. Repovi jedinki veći su od dužine tela, čak i dvostruko duži, a čine ovog insekta lepršavim, raskošnim, prosto rečeno, lepim. Mužjaci imaju i srpaste kanže, kojima se kače na ledja ženke dok se pare. Ženke su nešto manje i više sivo-žute boje. Iako se insekt Palngenia smatra jednodnevnim, on zapravo živi tri godine, od čega skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke i to isključivo tamo, jer ga na peskovitom ili muljevitom dnu nema. Prvo izlaze mužjaci. Oni se kao larve u beličastoj čauri pojavljuju na površini vode. Jedan, pa drugi i sve tako više desetina hiljada. U roku od nekoliko minuta, kao podmornice, niotkuda, pojavljuju se ružne larve, od kojih, za samo minut postaju divni leptiri. Mužjaci izranjaju na površinu vode i skidaju svoju ljušturu. Potom uzleću besprekorno, onako vlažnih krila, i odlaze do obližnjih grana stabala na obali, gde se još jednom presvlače i suše. Nekoliko minita posle toga, rojevi cveta vraćaju se ka površini vode gde ih već čekaju ženke koje se samo jednom "presvlače". Tada započinje svadbeni let...   
Čitavog svog života ovi insekti se pripremaju da urade samo jednu stvar - da produže svoju vrstu. Oblaci insekata kovitlaju se, a nad mirnom rekom, od lepeta krila desetine hiljada jedinki cveta, ni talasi se ne čuju. Posle ovog ritualnog parenja ženke padaju na vodu i tu opstaju još neko vreme, taman toliko da polože jajašca, a mužjaci iscrpljeni ugibaju ili postaju lak plen lastama, rodama, galebovima i gramzivim ribama. Naime, ovi insekti uopšte nemaju usta, ni organe za varenje i žive dok postoji energija koju su akumulirali još kao larve. Svaka ženka položi oko 6 - 7.000 jajašca, koja padaju na glinovito dno, gde ce naredne tri godine živeti i čekati svoju šansu da produže vrstu. Oni su inače, omiljena riblja hrana, pa tako kad reka cveta, riba slabo "grize". Ribari ih i danas sakupljaju i suše i koriste kao najkvalitetniji mamac. Kada ima cveta, onda je to najbolji i najsigurniji znak da je reka zdrava i da se obnavlja. |
|
| Ehh, joooj | |
|---|---|
| 31 Okt 2007 10:38 | Idi na vrh |
| I od magarca može nešto da se nauči | |
|---|---|
| 25 Apr 2007 17:27 | Idi na vrh |
| Na znam zašto, ali se danas prisetih jedne pričice koju sam, mislim, čuo na TV-u prošle godine. Predpostavljam, zato što sam pratio neke od rasprava, na našem forumu, a koje se svode na "prepucavanje" (A ima ih, nije da nema ) - makar u pokušaju... Od prilike, ovako...
Elem, u davna vremena u Francuskoj, kada se već uveliko gajila loza, grupa vinogradara krene, s proleća, u pripremu vinograda za nastupajuću sezonu i (kao pripadnici srednjeg staleža) odgovarajućim prevozom - magarećom zapregom. Dolaskom u vinograd, privezaše na duži povodac svog "djogata" i krenuše sa orezivanjem loze, ali od suprotnog kraja, kako bi odmah mogli nazad, kad se posao završi... Tadašnji radovi su se svodili na sitno "prckanje" gotovo šminku i sastojali su se od uklanjanja po nekog suvarka i prikraćivanja promrzlih vrhova. Veliki i mukotrpan posao, a kad završiše i dodjoše do nj.v. Magarca, imaju šta i da vide ... Prvih nekoliko čokota (koliko je uže dopuštalo), Magarac je obtstio do "panja"... Ljuti, razočarani, ali već umorni od posla, ostaviše sve tako i odoše kući, a nastavak već naslućujete... Najbolji i najveći rod bio je na tim čokotima koje je magarac "orezao" a njima ostade briga da se sete, prilikom sledeće rezidbe, koliko duboko treba zagristi... i da to zapamte za pokolenja... I da, zaboravih nešto da podvučem... Nemojte tražiti "izmedju redova" šta je pisac ovim hteo da kaže... Ništa posebno, samo mi je palo na pamet (u glavu), no ostadoh živ i, nadam se, bez posledica... |
|
| Tegla krastavaca | |
|---|---|
| 19 Feb 2007 12:19 | Idi na vrh |
| Pre nekog vremena, setio sam se pričice koja, zapravo, oslikava život i važnost svih onih malih stvari koje su neophodne ( i neizbežne ) ...
Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste. Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste. Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da sada jeste. Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. “Sada“, rekao je profesor dok je smeh zamirao, „želim da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari. Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se s decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvijek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke u njoj. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.“ Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je onda, predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. „Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, kako bih vam pokazao, da bez obzira na to koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe s prijateljem. “ |
|
