Blog korisnika ljubicasta
| uzivanje u malom | |
|---|---|
| 12 Maj 2006 11:29 | Idi na vrh |
| ponekad je preslatko kada znas da ujutro treba da se budis, i onda odlazes konacni cin ustajanja iz kreveta. svaki minut, svaka sekunda, slatkog polusna, uzivanje do neslucenih dubina.....slatkoca krmeljavih ociju koje pokusavam da ocistim, spori pokreti prilikom ustajanja, namerno se ne umivam pre nego sto moram.....trepcem, gledam nebo....
budjenje je prelepa, sveta stvar najveci je greh coveka buditi naglo ili silom iz sna.....najveca je tortura sat koji zvoni napinjuci zivce kao strune.....treba se buditi lagano, izlazeci iz stepena uspavanosti, od najdubljih nivoa zemlje snovije, preko prelaznih sfera nastanjenih prozracnim eternim bicima, pa do ruzne cvrstoce materijalnog sveta.... budjenje je sveti obred, jedan od najlepsih oblika molitve samo postojanjem..... ako je budjenje obavljeno po stepenima, lagano i nezno prema sebi, onda telo ume da koraca i da se ponasa u materijalnom svetu.....onda sve tokom dana klizi..... |
|
| fantazmagoricno | |
|---|---|
| 12 Maj 2006 11:24 | Idi na vrh |
| fantazmagoricno
volim tu rec. ne znam zasto, volim drugacije, blesave, uobrazene reci volim kratke i jezgrovite reci volim da gledam neki tekst na jeziku koji ne umem i ne razumem i da onda prepoznam sta neka rec znaci verujem da podsvesno u svakom ljudskom bicu razume sve jezike koji postoje svako slovce svaku misao ni nepretvorenu u jezik mozemo da razumemo ali nam se ocigledno jos uvek nece svi smo mi jezikoznanci svejezikopricalice da....ovo je trebalo da odavno uradim da pisem na srpskom, na mom prvoizrazavajucem jeziku i da onda ono sto mi se ucini da moze da bude bitno i razumljivo onima kojima je prvogovoreci cudni engleski jezik tek onda prevedem i dam im na razmatranje, na vivisekciju.....na prevrtanje svakog kamena na kome je slovo da provire i vide i pomisle da su me razumeli..... odavno je trebalo da ovo uradim...... |
|
| zatvor logickog uma | |
|---|---|
| 05 Maj 2006 15:08 | Idi na vrh |
| zatvorenici smo sopstvenih umova, drustava i normi. vrste i mesta na kojima gradimo kuce. dekoracija. moda je pod moranje. odredjeni nacin oblacenja neophodan za posao. ah da i kad idete na operu ne mozete da nosite patike.
i jos mnogo gluposti tog tipa. zapadna civilizacija je zasnovana na suvoj logici najvecim delom, i odbijanju bilo cega sto se ne moze materijalno dokazati. mozda ne bas odbijanju, ali je naglasak i vrednost stavljen na stvari koje su logicne i koje 'imaju dokaz'. ali logika su samo jedna vrata u podsvesno. obicna vrata. podsvesno je prava srz. ispada kao da najvecim delom zivimo na koricama knjige, ne shvatajuci da ima cela gomila strana koje treba da procitamo.....toliko toga da uhvatimo i razumemo.... gde nam je nestao osecaj za cuda? ismevamo se cudima....cak..... ali onima koji znaju da cuda postoje, onima koji znaju da su snovi i fantazije neophodan, vrlo neophodan deo zivota odraslog....zivot je jedna velelepna avantura i igra....umiranje nas samo dovodi na druge nivoe...zavisno od toga koliko smo uspeli da spoznamo...ali cak i ako nismo dosta spoznali...nije bitno, tako smo odabrali..... tako je sve besprekorno i savrseno.... "svako bice u svemiru razlikuje ispravno od pogresnog" - kevin spacey kaze u k-pax filmu "sve sto ima da se spozna je u nama" "sva bica imaju sposobnost da sama sebe izlece" ovaj dijalog je odlican: "moj posao kao lekara je da izlecim ove ljude" "zasto ih onda jos nisi izlecio?" |
|
| ovog proleca... | |
|---|---|
| 28 Apr 2006 15:53 | Idi na vrh |
| toliko vremena provodim brinuci se o opstanku, da zaboravljam svoje bice tako cesto. toliko me obuzmu glupim brigama na poslu oko stvari koje u sustini nisu vazne, da me svuku sa same sebe i onda dodjem kuci svakog dana kao neko drugi. kao vazan simultani prevodilac, kao poslovna zena. kao deo "kompanije", u stalnoj frci da se nesto zavrsi, prezentira i odluci.
i onda kod kuce, izujem cipele, ostavim jaknu, odlozim torbu. ti i alfa me uvek docekate na vratima, zeljni da me vidite. i onda se zbunim, jer u vasim ocima vidim iznenadjenje. gledaju vas tudje oci, krecem se tudjim pokretima, smejem se na silu i vestacki. onda cesto pobegnem u kupatilo, umivam se i perem ruke, spiram prljavstinu atmosfere koja od mene pravi nekog drugog, skidam slojeve smoga, gusim se i hvatam vazduh, pokusavam da udahnem do dna pluca......i tu me saceka bol. zavezane su mi noge trcalice, letelice, jer ja kao merkur imam krilate cipele, od toga su mi sazdana stopala. krila mi savijena, slepljena. kapica sa krilima mi se vesto od mene krije po coskovima ormara. sve se protiv mene zaverilo. telo je odraz svega onoga sto se desava. moje telo sve pamti i sve se na njemu vidi. da nije tebe verovatno bih se tek sa nekih pedesetak godina saucila sa sobom, u trenutku kada bi mozda bilo premalo vremena da neke stvari uradim. rastrgla sam samu sebe, ne ti si me razneo, do atoma, i onda sam sve razumela. razumela sam i ko sam i kakva sam i kakva je zaista srz moga bica. shvatila sam tezinu svojih gresaka, u kojima je najozbiljniji upravo deo koji se odnosi na svesno cinjenje onoga za sta unapred znam da nije dobro. po mene, ne po tamo nekim pravilima. suocavanje sa svim tim me je tako potreslo i zahtevalo je nevidjenu hrabrost. zato mi je jasno sto sam se toliko bojala da te vidim. bojala sam se suocavanja sa sopsvenim paklovima i senkama, a moje bice je znalo da ce to uslediti kada se spojim s tobom... --------------------------------- posle visemesecnog odmaranja, ponovo je ovog proleca doslo vreme da krenem dalje.....the magic is back.... vratila sam se u ljudske resurse....napravila neke nove fotke i dobila narudzbinu da napravim sajt 
|
|
| kako se kupuju knjige (: | |
|---|---|
| 20 Apr 2006 13:31 | Idi na vrh |
| 1. potrudis se da ti se bas hoce da citas neku knjigu za koju se ispostavi, posle iscrpne pretrage po svim bitnim knjizarama u gradu, da nije prevedena na nas jezik, nema je da se nadje ni u insotranstvu jer je stampana davno a rasprodala se
2. polomis se preko p2p programa da je nadjes u pdf ili doc formatu, posle par nedelja pretrage nadjes je 3. sacuvas je na laptopu sa posla, laptop u medjuvremenu nicim izazvano crkne odnevsi u vecna lovista sve podatke, pre toga procitas prvih 10 strana knjige, taman da te zagolica i uvuce u pricu nepovratno 4. zaboravis na knjigu, potisnes u podsvest zelju da je procitas, od muke, jer znas da sadrzi detaljno objasnjenje, kljuc za sklapanje kockica price koja ti je bitna 5. u medjuvremenu bojkotujes knjige in general 6. jednog neopisivo dosadnog utorka krenes s posla iznenadjujuce rano 7. ides putem kuci duzim, okolnim putem, i sporijom varijantom - tramvajem 8. izadjes iz tramvaja u poslednjoj sekundi, jer zaboga, preko puta je knjizara, ides u knjizaru iako ne znas sta tamo trazis, knjizara ti se ionako nikad spolja iz nekog razloga nije svidjala 9. provedes dovoljno vremena po knjizari detaljno citajuci naslove, listajuci knjige, da izazoves sumnju svih mogucih koji u knjizari rade, oni misle da vec jedno dve tri knjige imas nagurane u ranac, a bar kodovi sa tih istih knjiga su nagurani iza nekih drugih knjiga na polici 10. odlucis da kupis neke dve bezveze knjige cisto da ne ispadnes totalna budala 11. u trenutku dok hodas ka kasi, krajickom krajicka oka ugledas jednu neuglednu sivu tanku knjigu....dosadnog omota....uzmes je sa police i procitavsi naslov i ime autora samo sto ne sednes na pod, usta otvorenih kao riba na suvom 12. obavezni detalj: prilikom kupovine knjiga - one dve bezvezne su u sistemu, a onu koju trazis vec mesecima kompjuter ne prepoznaje jer je po evidenciji nema u knjizari te za nju ne moze da se izda racun 
.....volim ovakve male iskricave, "slucajne", "svakodnevne" dogadjaje.....volim knjige koje imaju licnost i same nalaze one koji treba da ih citaju..... citati iz knjige kada zavrsim sa citanjem.... |
|
| jutro jednog ponedeljka | |
|---|---|
| 17 Apr 2006 16:10 | Idi na vrh |
| jos jedan ponedeljak zamracen poplavljenim putem do posla....
krijem mobilni ispod jastuka nadajuci se da ce nestati, prestati da zvoni oci mi ovog jutra nisu u istoj ravni, ne znam kako cu se dovesti u stanje u kome cu delovati barem kao privid normalnosti (barem toliko da zavaram okolinu na poslu da jesam ljudsko bice), ponovo premalo sna, previse fantazije na javi, premalo hrane, pritom i pogresne i u pogresno vreme.... dok tumaram do kupatila, obrisi sna postaju ostriji - sanjala sam baka sofiju, zove me kroz san, trazi me.....san me boli, san mi govori da je bakino vreme na isteku...to me uzasava....tesko mi je da disem uz takvu informaciju....moram da odem kod nje...imam li snage i hrabrosti da odem i vidim je mozda poslednjih put u ovom zivotu...ljubila bih je u obraze....pitam se, a ne znam smem li da se pitam...da li ce docekati svoj 82. rodjendan u julu....tesko mi je od toga sto znam, a ne mogu nista protiv toga sto stvari osetim i saznajem.... drogiram se mirisom nes kafe otvarajuci poklopac, pre nego sto je i napravim.... ulazim u wow, moj alter ego ailu ide na pecanje u azshari dok mi jutarnja kafa hrani bice, dve droge u isto vreme.... alfa se proteze, kucka noktima po plocicama, prilazi mi da me lizne po nosu za dobro jutro, gledajuci me pravo u oci....moli me da je prosetam....jos jedan jutarnji ritual koji trazi svoje ispunjenje.... jedan crni matori koker se toliko prepada od alfe da se sakrije gazdi medju noge....ona ga ni ne vidi.... ne usudjujem se da pogledam na sat u trenutku kada se konacno spremim da krenem....razmisljam o tome sta cu ovog ponedeljka izmisliti kao razlog sto kasnim....i o tome kako niko jos nije shvatio da treba da me pita/kazni jer svakog ponedeljka poslednijh nekoliko meseci kasnim na posao.... -.- laptop u rancu na ledjima, torba o ramenu, slusalice bubice u usima - muzika koja sluzi kao stit od atmosfere zguzvanih ljudi koji posiveli od neumitnog ritmickog ponavljanja svakodnevnice ni ne znajuci prozdiru svetle tacke u dusama ljudi oko sebe.... ....sve to....samo malo parce jednog jedinstvenog ponedeljka.... |
|
