Blog korisnika MladjaVR
| Metallica obradila 'Ecstasy of Gold'!! | |
|---|---|
| 31 Jan 2007 14:06 | Idi na vrh |
| Poslušajte jednominutni preview klip...
Meni se jako svidja! 
http://metallica.com/index.asp?item=600114 http://www.youtube.com/watch?v=EiqGxTdlUic&mode=related&search= Sad samo još da 'padne' bolji album od prethodnog... |
|
| Haka - ratni ples Maora | |
|---|---|
| 10 Dec 2006 12:18 | Idi na vrh |
| Maori su starosedeoci Novog Zelanda, baš kao što su Aboridžini starosedeoci Australije (mada, oba naroda su jako srodne grupe Polinezijske kulture i njihovi potomci, zapravo). Sad, koga zanima nešto više, pratiće link:
http://en.wikipedia.org/wiki/Maori Dalje, razlog zbog kojeg sam i otvorio ovaj blog je sledeći - oduvek sam bio zapanjen kada vidim da (grupni) sportski tim, predstavnik Novog Zelanda (uglavnom ragbi, ali neretko i košarkaški [Indianapolis, toga se dobro sećam]) neposredno pre početka utakmice na samom terenu odigra taj ratni ples Maora, prevashodno kako bi zaplašio protivnika. Meni svaki put prodju žmarci uzduž kičme kad ih vidim. Neki dodaju kako je to i čin poštovanja protivnika (pozdrav smrti/života), ali je tako prožet energijom; ponos sija na licima tih ljudi dok izvode isplanirane pokrete... A, verujte, čudno je za mene što me dodiruje predstava agresivne poruke - kao što je ova... Birajte svoj videoclip: http://www.youtube.com/results?search_query=haka&search=Search A ovde se informišite o tome šta je, detaljno, Haka: http://en.wikipedia.org/wiki/Haka http://goaustralia.about.com/od/maoriculture/f/haka.htm Da biste (my favorite) upoznali konkretan primer plesa u NZ ragbi timu, popularno zvanom 'The All Blacks' (uostalom, svi bre klipovi sa YouTube-a prikazuju ove momke): http://en.wikipedia.org/wiki/Kapa_o_pango http://www.allblacks.com/index.cfm?layout=haka ----------- Dopuna: 10 Dec 2006 12:28 --------- Zaboravih - The All Blacks su doskora izvodili Kama Te verziju plesa, da bi u skorije vreme razvili onu koja mnogo više odgovara samom timu - Kapa O Pango... |
|
| Kako sam danas slušao Patologiju... | |
|---|---|
| 07 Dec 2006 14:25 | Idi na vrh |
| Medicinski fakultet u Novom Sadu. Osam sati ujutru je; grupa je na faksu, kontam, većina njih je već zauzela mesta u učionici. Kako videh, kad sam stigao i ja - većina je 7 studenata; sve devojke.
Ulazim u onu malu učionicu gde nam drže predavanja i preko projektora do 13/14h sa dve/tri pauze od po 10min. Dva reda klupa - onaj pored prozora zauzele devojke, ali spazim još dva slobodna mesta. Djavola, teraju me da sednem u drugi red. Poslušah... Sve izmedju toga i prve pauze je vama nebitno. Čudno kako nisam osetio smaranje; nisam spavao sinoć - ni jedan minut. A bio sam odmoran valjda zbog zaleta u hvatanju beleški; čas slušam profesorku, čas gledam slajdove (tekst i slike) i pokušavam da provalim čega li nema u one 4 knjige koje imam iz ovog predmeta, te ubodem potencijalnu zanimljivost na testu ili usmenom... Na pauzi sam morao da jurim lika (umesto da bude obrnuto) kome sam od stana teglio knjigu od 850str u tvrdom povezu, kako bi mu je pozajmio za kopiranje. I kopirao je samo do 103-će! Bože, opet ću da mu je nosam kad zatraži... Al' prošlo i to, nazad na predavanje. E, posle 15-tak min osetim da me Hipnos malo zajebava cimajući mi glavu nadole i zatvarajući mi kapke baš kada profka u mene gleda. A, rekoh, sam sam u celom redu - lako provaljuje žena da uskoro neću biti svestan i sve mi se čini, raduje se što će konačno raditi autopsiju jedinog lika u majici 'Iron Maiden' i sa dužom kosom od svih ostalih mužjaka u instituciji (a tek do brade mi je), ako se ne osvesti ubrzo... I šta sam ja uradio? Počeo sam, kad ne gleda, da grizem sebi kožu na zglobovima prstiju - to malo razbudjuje; posebno ako vam završi koji komadić sopstvenog tela u ustima... Serem, ali bilo je tako bolno. Čekajte da prebrojim... 16 crvenih belega da 10 prstiju - jarko crvenih, evo, već dva sata nakon predavanja... Bilo je tu i samoštipanja, zevanja naravno, cimanja sopstvenih nerava... Znam gde su, može mi se... Ali kad joj je sve to dojadilo (20min posle), rekla je da možemo da se razbudimo na novoj pauzi koja odmah počinje. Mislite li da je opaska bila upućena nekom drugom? Bilo kako bilo, posle otvaranja prozora, šetanja kako bih probudio cirkulaciju, istezanja za vreme pauze i samog nastavka predavanja - nekako izdržah da ne zabijem njušku u ono drvo. Stigoh, jedva, nazad u stan i taman pomislih kako ću slatko spavati do smrti, a brat me zove iz Vranja da mi kaže kako šalje novac. Pišem ovaj glupi blog kako bih ostao budan dok mi ne javi da odem do obližnje pošte i svaki put kad pogledam put tastature, proklinjem sebe zbog ožiljaka koje će mi prsti nositi narednih nedelju dana... |
|
