|
Nebo je puno zvezda sjajnih,
Koje obasjavaju srce moje,
I poput velova istina trajnih,
Pamte plave oči tvoje…
Gde da pođem kada ne znam put?
Kada ne znam staze kuda vode?
Hoće li stazu obasjati mesec žut
Ili da hodam stazama slobode?
Vatra koja u očima neba plamti,
Blista poput kapljice rose
Srce će moje zauvek da pamti
Crnu boju tvoje kose…
Vetar snažni oduzima ovoj noći dah,
Vodeći misli kroz hodnike tame,
Na mostu gde se sećanje pretvara u prah,
Ostavljajući uspomene same…
Tvoja će zvezda na nebu sijati,
Grejaće milione duša zamišljenih,
Kao melem ranjenim dušama prijati,
Dajući nadu srcima ostavljenih…
|
samo tako nastavi:)))
) da otvoris svoj blog, da na istom mestu mozemo da uzivamo u tvojim radovima... vidim da jos nisu izdvojeni kao i radovi ostalih clanova... 
