MyCity » Poezija » Izdvojeno: Ljubavna poezija

Ljubavna poezija

Napisano na dan: 30.9.2005

Strana:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
39

Skokni na stranicu:

Ljubavna poezija

Prethodna strana

Sledeća strana

Odgovori

Strana:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
39

Idi na vrh

Sneg Poslao: 03 Dec 2005 00:07 Idi na vrh
offline Sneg Zaslužni građanin Pridružio: 29 Sep 2005 Poruke: 527	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! RED I NERED U LJUBAVI Da bih poceo pomenucu elemente Tvoj glas tvoje oci ruke usne Na zemlji sam a zasto bih i bio Da ti nisi na njoj takodje U kupatilu sam koje se istovetilo Sa morem slatke vode U onom kupatilu koje je plamen ljubavi Izdubio u nasim ocima A to kupatilo koje je plamen ljubavi U koje sam stupio Vrelinom tvojih ruku Ljupkoscu tvojih usana To prvo bilo je zivotno Kao neka rascvetana livada Nasa cutnja nase reci Svetlost koja odlazi Svetlost koja se na vraca Paul Eluard Dopuna: 14 Nov 2005 23:16 BESKRAJNA PJESMA U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija, jer na tvom licu nema granice gdje bi poceo tvoj osmijeh; al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je jos ovdje, isto kao i tvoja rijec, od koje nikad ne cujem prvi slog i nikad da prestanemo slusati ono sto govoris, jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti te je uzalud pitati kada je dosao tvoj dolazak, jer nam se cini da si bila ovdje cijelog zivota, s tim vjecnim glasom, s tim stalnim pogledom, s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica. Cesare Pavese Dopuna: 16 Nov 2005 11:34 NE PRIZNAJEM RASTANKE Ne priznajem rastanke i nikad necu. Suvise boli kada se grubo otkine cvet koji tek nice; kada na samom pocetku price vreme zatreperi i stane, bas kada bleda, jos prazna zora mesecevo srebro ucuti; i kada zamre let povetarca sto dahom sluti uzdahe nove, nasmejane... Ja zelim da jos s tobom gledam kako se bude zlatasta mora, da s tobom disem i da te volim i vatrom noci i zore sjajem. I zato ne dam, i zato necu, i zato rastanke ne priznajem. Zelim da zivim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim, zelim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima, dok postojim. Zelim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi; da razvejano seme maslacka tvoj vetar nosi i sipa u sarene misli neke, u zute duge na modrom tlu. Zato ne dam i zato necu. Zato moj odraz jos vesto krije istih osmeha tajne daleke. Zato cu uvek biti sa tobom, u dasku misli ili u snu. Jos uvek nas cvet negde nice, jos uvek nase tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri slecu. Svi su rastanci tuzne price, zato ja rastanke ne priznajem i nikad necu. Dragana Konstantinovic Dopuna: 19 Nov 2005 19:55 Kada budes stara, sijeda i u snima, Drijemat ces kraj ognja, citajuc polako Ispustit ces knjigu, sanjati o blagom Pogledu, kog ociju ti skrivala dubina. Voljeli su mnogi caske tvog veselja, I ljubav im bila prava ili kriva, Tek ti jedan covjek dusu punu zelja Ljubio, i tugu, sto ti lice skriva. Naginjuc se tuzno k zaru svog kamina, Sapni, kako ljubav nas je ostavila, I sad hodi iznad planinskih visina, Gdje je posred zvijezda svoje lice skrila. William Butler Yeats Dopuna: 22 Nov 2005 23:36 TI SI JOS DETE Ti si jos dete, o, nasmejana, i tako puna pticjih sala, igracku grla si mi dala i sljive oka mokre od grana. Sviralo ziva, tako si cista i zena, zena uzdrhtala... Na usni si mi ugledala, mesto poljupca, dva vrela lista. Oskar Davico Dopuna: 27 Nov 2005 1:19 NEKA NAM OPROSTE TRAVE Trave ce nas moliti da ih darujemo njeznim sonetima. Trave ce nas moliti da ih darujemo njeznim sonetima. Mi cemo ih gaziti zakasnjeli i gorki i pjevat cemo im o nepovratnim odlascima, o uskracenim uspomenama. I molit cemo trave da nam oproste za mnoge rijeci, za mnoge gorke rijeci koje necemo znati presutjeti. Izet Sarajlic Dopuna: 27 Nov 2005 23:10 Koja je to obala daleka Na kojoj se plavi cicak u magli pustinje Cudno prostranstvo u kome u znak oprostaja Njiha se trava na osticama duna Pod limunom je zemlja meka Po kojoj ne ostavlja traga ni sunce ni luna Stopalo gazi smireni prah zvezdanih stoleca Liskun nesreca Kosture davno potopljenih brodova Talog velikih dubina slama kostiju Snezni tepih snova Prasinu pokojnih podmorskih civilizacija Izglodanu plutu brodove minerala talog plima Ridji odblesak astralnih raspojasanih konstelacija Blato globigerina Ukus soli na silu uvukao se u srz moje ploti Veceras mi se ponovo prividja svetlost i jutro na Hardeloti Coveku i moru kad dodje cas da polezu Iz prostog razloga da umru Ne znam dal im se tada uvek pojavljuje pena na usnama Ili je to samo osmeh taj beli grc koji ivici umor od zivota Ali pogledaj usred morskih okreka na smiraju talasa To srce nasukano koje jos kuca ili je samo skoljka Ciji se oblik pukim slucajem poklapa sa ogromnom prazninom u meni Od one stvari iscupane iz mojih grudi Jer malocas nisam nasao cveca za tebe na cvetnom trgu Na plazi se desilo to jednog davnog dana A bila je secas li se i tvoja majka s nama Moja ljubav stavlja jednu malenkost Mali crni sedef u tvoje uvo Sav skupljeni bol sveta koji se uspeo zabeleziti Staru izgrebanu plocu sa koje igla iskace Ponor sumova zbog koga se tvoje oci jednom ili dvaput rasirise Zatim ti ostavljas sve to izmedju postanskih karata Na hotelski kamin Zaboravljajuci duboki bes okeanskih jadikovki Zbog gramofona koji svira neprestano THE MAN I LOVE Secas li se secas li se bilo je to jedno bezbojno leto Kao pesak i mi na vetru Hardelota To srce u meni to srce u tebi koje se povlaci po nasoj sobi Sa slonom od porculana i jastucetom od plavog velura za igle To srce u koje nisi verovao i pored pesme koju je nosilo u sebi Istina je da je potrebno vreme jednom srcu da da dokaza Jer nije dovoljno samo biti prisutnik borista A sto mu nije dobro ne dokazuje tim nista Slusaj slusaj jos nikad se nije ucutala Jadikovka sumorne skoljke Hardelota Louis Aragon Dopuna: 03 Dec 2005 0:07 Na dan njenog vencanja

Profil
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.

Sanjaj Poslao: 04 Dec 2005 01:28 Idi na vrh
offline Sanjaj Počasni građanin Pridružio: 12 Jun 2005 Poruke: 855 Gde živiš: Bg / Ns	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Tatjanino pismo Onjeginu "Pisem vam-sta bih znala bolje? I sta vam vise mogu reci? Sad zavisi od vase volje prezrenje vase da l' cu steci, al' ako vas moj udes hudi bar malo trone i uzbudi, vi me se necete odreci. Da cutim ja sam prvo htela, i za sramotu mojih jada ne biste znali ni vi sada, bar da se nadam da sam smela da cete opet k nama doci i da cu ma i retko moci u selu da vas vidim nasem, da se veselim glasu vasem, da vam sto kazem, pa da zatim o istom mislim i da patim dane i noci duge sama dok ne dodjete opet k nama. Al' osobenjak vi ste, znamo, i teska vam je selska cama, a mi...mi nicim ne blistamo, no iskreno smo radi vama. Sto dodjoste u nase selo? U stepi, gde moj zivot traje, ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja sta je, Smirivsi burne osecaje, mozda bih jednom (ko ce znati?) po srcu nasla druga verna i bila bih mu zena smerna, a svojoj deci dobra mati. Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi' na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je... Nebo je mene dalo tebi; moj zivot sav je jemstvo bio da cu te sresti izmedj' ljudi; znam, bog je tebe uputio, moj zastitnik do groba budi... U snove si mi dolazio, i nevidjen si bio mio, tvoj pogled me je svud proganj'o, u dusi davno glas odzvanj'o... Ne, nije mi se san to snio, jer cim si us'o, ja sam znala, sva premrla i usplamsala, i rekla: on je ovo bio! Ja tebe cesto slusah sama; govorio si sa mnom jednom kad prosjaku pomagah bednom i kada blazih molitvama buru i jad u srcu cednom. Zar nisi ti i onog trena, o prividjenje moje drago, promak'o kroz noc kao sena, nad uzglavlje se moje sag'o i sapnuo mi reci nade ljubavi pune i iskrene? Ko si ti? Cuvar duse mlade il' kobni duh sto kusa mene? Utisaj sumnje sto mene guse. Mozda su sve to sanje moje, zablude jedne mlade duse, a sasvim drugo sudjeno je... Nek bude tako! Sto da krijem? Milosti tvojoj dajem sebe, pred tobom suze bola lijem i molim zastitu od tebe... Zamisli: ja sam ovde sama i nikog nema da me shvati, sustajem i moj um se slama, a nemo moje srce pati. Cekam te: nade glas u meni bar pogledom ozivi jednim, ili iz teskog sna me preni prekorom gorkim i pravednim. Zavrsih! Da procitam strepim... Od stida vise nemam daha... Al' vasa cast mi jemci lepim i predajem se njoj bez straha..."

Profil

Sneg Poslao: 07 Dec 2005 21:37 Idi na vrh
offline Sneg Zaslužni građanin Pridružio: 29 Sep 2005 Poruke: 527	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! OPET SI SA MNOM Opet si sa mnom Sve sto je bilo ko da bilo je davno Stavi mi njezno glavu u krilo Oko nas svuda je tamno Opet sam s tobom Svemu se cudim, pogledu, dahu Dugo te, dugo poljupcem ljubim Da li u nadi ili u strahu Nemoj vise nikada nista grubo reci Ja cu jednom, jednom jos, preko svega preci Nemoj vise nikada da odes od mene Mi se svuda pratimo kao dvije sjene Opet si sa mnom Korak po korak ti si mi prisla blize Znali smo zivot tuzan i gorak i hladno jutro sto stize Opet sam s tobom na istoj cesti kojom se ide do kraja Mi cemo putem ponovo sresti sve sto nas dijeli i spaja. Arsen Dedic Dopuna: 07 Dec 2005 21:37 DA BIH TE VOLIO Da bih te volio, sudbini predao sam svoje srce. Vise se neces moci osloboditi - vise se necu moci osloboditi od kobnosti te ljubavi! Ne mislim na to, ne osjecas to; ja i ti smo vec ti i ja, kao more i nebo, a nebo i more postoje bez svoje volje. Dopuna: 10 Dec 2005 23:30 Jimenez Juan USPAVANKA DRAGOJ Kada sklopis oci I kada zaspis Umorna i krhka utones u san Cijelu noc cu bdjeti kraj tebe Spokojno da docekas dan A kada se probudis I otvoris oci Carobna i slatka zakoracis u dan Umjesto dorucka cu ti poljubac dati Da ti zivot pretvorim u san (autor nepoznat) Dopuna: 11 Dec 2005 23:44 Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih Volio me je kao svoje kosti, ali moju bijelu pticu ubi da ne pjeva o proslosti. O zalasku udje u moju sobicu; "Voli me, ljubi, pisi stihove!" a ja zakopah veselu pticu Iza starog bunara, pokraj jove. Obecala sam da necu plakati, ali srce pretvorih u stijene i cini mi se da su moji sati ispunjeni pjesmom ptice ubijene. Ana Ahmatova Dopuna: 15 Dec 2005 0:42 LJEPOTA Lijepa sam, o ljudi, kao san od kama, moja grud, pred kojom svako svladan pade, stvorena je ljubav pjesniku da dade, vjecnu, nijemu kao materija sama. Vladam nad azurom, tajnu sfinge krijem, snjezno srce imam, labudju bjelinu: mrzim pokret, jer narusava cjelinu, nikad ne placem i nikad se ne smijem. Pjesnici pred mojim uzvisenim stasom, sto ih sjeca stava gordih spomenika, u predanom radu ne skrtare casom; jer ja, da ocaram vjernog ljubavnika, ogledala imam sto draz svemu daju: oci, krupne oci, koje vjecno sjaju! Charles Baudelaire Dopuna: 15 Dec 2005 23:30 ONA Iza njena cela sumi vasiona sijaset svjetova iz ponora sja se dva sunca joj resi kruna misaona pred ljepotom njenom svemiri se gase. Enes Kisevic

Profil

tenderness Poslao: 08 Dec 2005 12:23 Idi na vrh
offline tenderness Građanin Pridružio: 17 Apr 2005 Poruke: 157 Gde živiš: ... beyond the rainbow...	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! MARIJI - Miodrag Pavlović Ti si učinila da trkač na sunčanoj stazi preskoči zgužvanu zmiju da bi te uhvatio oko pasa i otvorio kutiju nadutih pupoljaka Ti si učinila da se nepripremljena ukrštanja dobroćudno uzmu za ruke i dovrše svoje razgovore među našim senkama Ti si ućinila da se na živahnim zatiljcima pojave tražene latice i uznemiri se more na ravnim obalama zbog sjajnih ptica koje dolaze Odenula si me svojom kosom i dok oblaci tonu kroz plava stakla mi ulazimo u prastaro drvo jedino koje je toplo Ti si to učinila

Profil

Sneg Poslao: 24 Dec 2005 02:16 Idi na vrh
offline Sneg Zaslužni građanin Pridružio: 29 Sep 2005 Poruke: 527	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Ne vjeruje mi se A uzalud sam Pisao svojom kralju moje violine moje slikove I kako se ne zna govoriti više u noci Starinski jezik vesala Iznad visecih voda Govoriti crnim dijalektom covjeka i žene Govoriti kao druga prvoj od dviju uhvacenih ruku Kao pomamnost srece Kao usta koja su izgubila sve rijeci razlicite poljupcu Kao jacanje što se ne vjeruje Kao odbijanje od obasipanja O savršena rijeci iznad svih rijeci Visino pjesme sazvucje krika Trenutak dolazi kad nota dostiže neslucenu visinu Uvo ne cuje više muziku tako visoku Ne vjeruje mi se ne vjeruje A ja sam uzalud Razgovarao sa proljecem i orguljama Razgovarao sa svim slogovima neba Sa orkestrom neobicnim stvari obicnih I banalnošcu gluvih aleksandrinaca Uzalud govorio varvarskim instrumentima Uzalud govorio pjesnicom u pregrade Uzalud govorio kao što se stavlja ugarak u državne šume Uzalud govorio kao objava rata Kao pakao koji izbija iz usta gutaca plamena Ne vjeruje mi se Sebi su nacinili Sliku mene možda po mom liku Odijevaju me svojim viškovima Šetaju me sa sobom i idu dotle da cak citiraju moje stihove Ali na takav nacin da im služe Ili postaju za njih ljupke pjesme Ja bitišem pod njihovim uticajem Ocekujuci da postanem ulica Pripadam recenicama I školskim udžbenicima A skandal mi je zabranjen Uzalud sam vikao da te obožavam a drugo ništa nisam do tvoj ljubavnik Louis Aragon Dopuna: 21 Dec 2005 23:17 BIJELE KOSE Rano pada snijeg na visoki vrh. . . Rano su tvoje kose pobijelile dragi! Provlačim kroz njih ruke uz pritajen dah, snjegovi moji bijeli, snjegovi neusporedivi… Bile su to zlatne kose… Kad se u zoru ispravljala tvoja glava na bijelom uzglavlju, k'o što se sunce nehajno,prosuvši zlatne iskre, začas podizalo nad morem osvijetljenim… Silne su bure urlale - rani snijeg su nanijele, ovjenčale su zauvijek tvoje čelo nepokorno… Ti ćeš uvijek biti isti - u zori i u mraku, kao ponosni vrh što ga kroz prozor vidim. Snježnobijele uvojke na putu je prosula rosa, kao što padaju zvijezde na vrh u planini, kao što mrak pokriva smolastu moju kosu, k'o što nas izlazak sunca poznatim cjelovom dira. Bijele meke kose! Kao mliječni put noći, možda ste vi isto tako zvijezde razasute? O, sjajite za mene cijelog života, do smrti, jer jesam noć - ako svjetlosti nemam! Liana Daskalova Dopuna: 24 Dec 2005 2:16 DUSA Zašto placeš draga, svu noc i dan ceo izgubljena sreca još je uvek sreca! I taj jad u duši što te na nju seca, to je jad njezin zaostali deo. Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko sreca nikad ne mre, ni onda kad mine. Taj eho kog jedva cuješ iz daljine, to još ona zbori u tebi duboko - u samotne noci, kad zalosno šume reke pune zvezda, gore pune sena... Do sluha ta pesma ne dopire njena, no duša je sluti, cuje, i razume... Jovan Ducic

Profil

bocke Poslao: 24 Dec 2005 04:11 Idi na vrh
offline bocke Moderator foruma Glavni moderator Linux foruma Veliki Pingvin Guru Pridružio: 16 Dec 2005 Poruke: 12488 Gde živiš: Južni pol	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Jedva sam našao ime ove devojke: Iva Vianello... Pre nekoliko godina sam nabasao na njenu poeziju na njenom sajtu (koga više nema)... VJECNA LJUBAV Jutarnji bluz svira na radiju. Vjetar furiozno tuce o prozor. Njezno je polegla glavu na tipke Da cuti cekice dok udaraju ugodjene strune I da osjeti drhtaj melodije Umjesto osluskivanja zvuka. Na taj nacin ga voli! Dopuna: 24 Dec 2005 4:11 Kad bi meni dali Kad bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potrosio sam. Pola dana ja bih dao nekom ko je dobar, a slucajno sam. Igrali bi, pricali bi nesto, trcali bi, skakali bi vesto ja i dobar, a slucajno sam. Kad bi meni dali kisobran, ja ga ne bih potrosio sam. Pola mesta ja bih dao nekom ko je dobar a slucajno sam. Kisilo bi, dok mi koracamo, pola tamo a pola ovamo. Stavili bi dan pod kisobran ja i dobar, a slucajno sam. Kad bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potrosio sam. Branislav Crncevic

Profil

Sneg Poslao: 26 Dec 2005 23:32 Idi na vrh
offline Sneg Zaslužni građanin Pridružio: 29 Sep 2005 Poruke: 527	1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna Registruj se da bi pohvalio/la poruku! TEBI, LJUBAVI 1. Volela bih da mogu da te prelijem osmehom... Da ti u oko pretocim ovaj moj iskricav sjaj koji kroz osmeh zazivi kad ti se spomene ime... Da ti stocim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi pocetke i ne priznaje kraj... Kako da ti ga predam? Ne postoje te rime... Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje...? Nazirem samo drhtaj, kao dah, treperav, sneni u ono nemusto vreme kad noc smenjuje dan... I vec mi sve nade streme put tog tananog zracka koji se niotkud razli u niti zute boje... I osmeh puce u meni poput zrelog maslacka i ode nosen necim da ti oblije san... 2. Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne ceznje i neznosti i topline... Da se duz zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da tece... Da obavijem ti sve bi' najculnije dubine... Prizivam bledo vece protkano zutim sjajem. Da li je ovo vec bilo ili ce sve tek da bude? Svejedno. Ljubav mi tece i ja bih samo da dajem dok se juce kroz danas u isto trajanje slilo. Da li ce stici do tebe? Ne sumnjam vise ni trena. U meni ceznje ima da porusi sve planine. U meni neznost snena jaca od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine. Samo se pitam tiho dok niti saraju sne: hoce li zaista moci da ti prenesu sve...? 3. Volela bih da mogu da ti dotaknem lice... Da te usnama svojim toplo osetim zudim... Da talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim... I da svojom toplinom i tvoju vatru budim... Negde u odbljesku zlata moj dah se mesa s tvojim. Kroz neke zuckaste niti osecam tvoju kosu. Dok modro, kasno vece tvoje mi telo krije, pocinjem da postojim kroz zlato koje se prosu. I nije sve ovo varka. Ja sam ti dala sebe, svu plam sto iz mene lije, vrelinu svakog mog kutka... I nije mi vise bitno da li sam ja jos ja ili postojim kroz tebe dok je tog vecnog trenutka... Moj pozar obojen zutim... Znam da do tebe stize... jer s tvojim plamenom sluti, zasto mi nisi blize...? 4. Odraz Sunca u meni, toplina koja me greje, i zudnja i dah sneni dok strujimo u jedno... I meki odbljesak snova sto se treperi i smeje, i cini od zajednistva sve drugo manje vredno... I sve drugo sto saljem kroz ove zlatne niti, sve ono sto imam do cega mi je stalo... Nisu dovoljni u biti... Ne dopiru istim sjajem... Jer: koliko god da ti dam, jos toga u meni ima... koliko god da dajem, u meni je jos scvalo... koliki god bio zuti sjaj, jos veca postoji plima... I znam da ti nisam dala dovoljno, da je sve to malo... Dragana Konstantinovic

Profil

Vanja17 Poslao: 05 Jan 2006 18:34 Idi na vrh
offline Vanja17 Građanin Pridružio: 04 Jan 2006 Poruke: 190	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Pjesma za svaki dan Htjala bi ovo biti pjesma s posvetom onako kako to znaju ljudi uz glazbalo iako je veliki Gete rekao: ,,Sve su pjesme prigodne!’’ Uz glazbalo svakidašnjice, uz lozu i mahovinu, uz djetelinu čiji križevi nestaju pod mraznim milovanjem. Sreća gotovo uvijek podsjeća na nekog drugog: iz njenog lica govorila si o nadi. Kako rasprodati njen smisao, nama koji smo razdali i nesreću? Zar se nešto događa među onima koji nespremni listaju knjigu ukočenih tijela zaboravljajući na suze koje miješaju olovo i smisao? Mrtvac koga ljubimo usnama drugog, i ostale prejake slike čija se jednostavnost naslanja na Dantea. Ležaj na kome usnimo da li je onaj na kome se budimo? Htio sam reći brzopleto: treba čekati, treba čekati pogotovo one koji žure. Vratit će se raspitujući se za izgubljeno. Ovo je pjesma o tebi. Pjesma o meni, jer govori čovjek koji žudi spoznati sebe i u ljubavi. Najradije bih, kada bih bio bog podario svoju slobodu svima, ali bez patnje. To je pjesma o tebi. U milosti sam sreće koju trošim kao mirisni sapun: oko mene se guše oni željni nesreće grebu vrata i ostavljaju male poruke o svojim sitnim jadima, željni su smrada i smrti. Ali, nisam slobodan i ne mogu ih podariti istom mjerom, živim sve više zaboravljajući a sve bliži njihovoj nesreći. Gledam svijet naježenom kožom, tvojim poljupcem koji mi liječi sljepilo. Vidno je u mjestima boravka ljudi i njihovih stvari mirisno je tamo gdje su ljudi i žene naslonjeni jedni na druge. Ne pišem o Arkadiji onima koji hoće progledati, ne pišem ljubavnu pjesmu onima kojima mržnja pretače san u slijepu budnost. Govorim spreman na odlazak kako bismo mogli pomoći svojoj ljubavi. Oplođivači svemira začinju u glavi poput Zeusa, odgajaju zajedničku djecu koja će sve to vidjeti. Može li se reći: žive u ljubavi sa svijetom? Branimir Bošnjak Dopuna: 05 Jan 2006 18:34 Volite li Bodlera? ;-) >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> PROKLETNICE DELFINA I HIPOLITA (odlomci) Dok s klonulih svtiljki bleda se svetlost lila i s jastuka se mekih dizao miris vreo, Hipolita o snažnom milovanju je snilao koje s mladosti njene nevine podiže veo. Nebo bazazlenosti gledala je sve dalje očima mutnim od oluje i punim sete tako zastaje putnik i pogled natrag šalje ka obzorjima plavim odakle jutros krete. Slomljenost, ukočenost, stras mutna već i studna, iz ugaslih očiju suze što kaplju lenje, ruke prostrte poput oružja uzaludna sve je to bilo ukras krhke lepote njene. Kraj njenih nogu, mirna, radošću presićena, Delfina ju je žarko gledala kako leži, ko životinja snažna nad plenom nadnesena koji prethodno zubima obeleži. Lepota snažna ispred lomne, ohola čela a divna, ostrašćeno ona je udisala vino pobede svoje, i kao da je htela da uzbere zahvalnost, ka njoj se primicala. Tražila je da vidi na bledoj žrtvi himnu koju od zadovoljstva nemo pevaju oči, i onu blagodarnost, beskrajnu i iznimnu što se ko dugi uzdah kroz trepavice toči. ,,Šta misliš, Hipolito premila? O, ne ćuti! Shvataš li zašto ne smeš da žrtvu posvećenu prvih rascvalih ruža podneseš besu ljutih bura od kojih one mogu začas da svenu?’’ Ali Hipolita tada dižući glavu reče: ,,Ja nisam nezahvalna, nit me kajanje dira, Delfino draga; patim, ljuti me nemir peče ko posle nekog noćnog jezovitoga pira. Počinismo li nešto toliko besprimerno? Znaš li mi reći zašto smućenim strahom nemim? Kada mi anđele kažeš, zgrozim se neizmerno, a evo ipak k tebi usnama vrelim stremim. Jedina moja misli, ne gledaj tako na me, o, posestrimo, kojoj obričem ljubav večnu, pa makar bila samo zamka sred moje tame, i samo prvi korak u propast neizrečnu’’. Dramaično se strese Delfina, pa tad, kao da po tučanom lupa tronošcu, odgovori despotskim glasom, dok pogled joj je kobno sjao: ,,Ko sme o paklu pred ljubavlju da govori? Ko bi da žar sjedini sa senkom, dan sa noći, u mistično sazvučje suprotnost da nagna ovu, taj oduzeto telo da ogreje neće moći na crvenome suncu koje ljubavlju zovu. Želiš li, nađi nekog glupog ljubavnika, nevino srce daj mu da ga svirepo ljubi, pokajana vratićeš se, zgrožena, bleda lika, sa grudima punim rana što stvorše ih zubi… Na svetu možeš služiti samo jednog gospodara’’. Al tad devojka poče da grca i viknu: ,,U mom se biću otvara urvina razjapljena, provalija moga srca! Odvoj nas zavesama od sveta i od ljudi, neka nas prenese umor u pokoj i tišinu, ja želim da iščilim u grotlu tvojih grudi i da u krilu tvom grobnu pronađem svežinu’’. -O slazite, vi žrtve, o vi, stvorenja jadna, slazite putevima što do pakla vode. Tonite na dno jame gde sva zločinstva gadna ključaju propletena sa jekom nepogode… Daleko od sveta i od ljudi, vi prokažene žene, bludite kao vuci po pustinji i tmuši, o, ispunite svoju sudbu, neumerne, i bežite bez stanka pred beskrajem u duši… Bodler

Profil

Black Orchid Poslao: 05 Jan 2006 20:32 Idi na vrh
offline Black Orchid Na pola puta... Pridružio: 22 Nov 2003 Poruke: 1978 Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Vanja17 ::Volite li Bodlera? http://www.mycity.rs/phpbb/viewtopic.php?t=2370&highlight=bodler Zamucceno nebo Kao da ti je pogled pod maglichastom mrenom; u oku nepojamnom (plavom, sivom, zelenom?) naizmence ti punom blagosti, sna i besa, odrazhava se nehaj i bledilo nebesa. Secas se onih belih, mlakih, oblachnih dana kad grcaju u plachu srca omadjijana, kad, u neznanom bolu koji ih prosvrdlava, prebudni se zhivci rugaju duhu shto spava. Katkada si nalik na one lepe daljine shto ih zapale sunca u doba maglushtine... Kako plines u sjaju, ravnico raskvashena, kad te razbukte zraci sa neba zamucena! O zheno pogibeljna! O zavodnichke klime! Hocu li voleti i tvoj sneg i vashe zime, i navesti okrutnu studen da mi se preda uzhivanjem oshtrijim od gvozhdja i od leda? (Bodler) Dodacu sad jos neke po mom izboru, ali ne spadaju u Ljubavnu...

Profil

eak Poslao: 17 Jan 2006 01:02 Idi na vrh
offline eak Novi MyCity građanin Pridružio: 17 Jan 2006 Poruke: 2	1Ovo se svidja korisniku: Nikola Nikolic 7 Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Mala molba! Bio bih veoma zahvalan kada bi neko ko zna, odgovorio kojoj pesmi i kom piscu pripadaju ovi stihovi: ,,...da se vezem za tebe, ali ne lancima - cak ni lancima ljubavi, da se sjedinim stobom i tijelom i dusom u krajnjoj nagoti, eto, zato sam te cuvao, ali sada sam prosto malo umoran.''

Profil

Prijateljski sajtovi

Ljubavna poezija

Ljubavna poezija

Izdvojeno na MyCity

Statistika

Nove poruke u ovom forumu

RSS feed-ovi ovog foruma

Nove poruke na TECH delu

Nove poruke na OPŠTEM delu

Naši sajtovi: