|
secanja nas vuku nazad
kao ruke prelivene salom
necujno i neprimetno
kao da nestajemo
i radimo po zapovesti
spavamo po rupama
obojenim u sivo
gledamo ocima
zarobljenim u recima
skidamo osmeh sa lica
kad drugi to hoce
dajemo suze u rekama tuge
spasavamo srce
od grimizne duse
zaboravljamo srecu
odbacujemo nadu
necemo da zelimo
jer vuci nas dole
dosta je bilo
to je put
koji pravimo mi
put di istinske srece
znam da pesma nije nesto ali kad sam veceras usao na forum dobio sam zelju i napisao sam ovo,izletelo mi je iz glave u roku od 5 min
|
