https://www.mycity.rs/Obavestenja/MyCity-RSS-feeds.html https://www.mycity.rs/blog.php?a=138848 Blog korisnika Neprimetna sr 15 Wed, 22 Jul 2026 21:01:27 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/Nije-Mi-Nista.html https://www.mycity.rs/?p=1564117 nobody@mycity.rs (Neprimetna) <cite><span class="cite-who">Citat:</span>Kad vino popijem, razum izgubim, <br /> sve zaboravljam i nista ne vidim, <br /> **** <br /> *** <br /> pijan ti dusu otvaram... <br /> </cite> <br /> ..kaže Georgijev. <br /> <br /> Ja dodajem; <br /> Volela bih da jednom, barem jednom, osetim ošamućenost vinom, pivom, ili nekom žestinom. <br /> Volela bih da doživim 'taj osećaj', al' ne ide.. ne podnosim ni miris alkohola. <br /> <br /> Ponekad je veoma teško trezan umirati! <br /> <br /> Otac, ovde u temi, često omražena ličnost iz našeg života. <br /> <br /> Moj otac i ja... <br /> Hoću da pišem.. Hoću a ne mogu. Ne mogu da oslobodim emociju. Ne mogu. I tačka! <br /> <br /> Bio je dobar čovek. Izuzetno vredan, pošten, čiste duše, prosto dečije. <br /> Rekoh, bio je vredan. Nije osetio ništa od blagodeti života. Njega je ispunjavao rad, rad, i samo rad.. <br /> E, ta njegova vrednoća i odnos prema radu, uskratli su mi očevu ljubav. <br /> ja, ovakva kakva sam, hipersenzibilna, ostala sam uskraćena za očevu ljubav. <br /> <br /> Da se razumemo, imala sam je, ali ne onako kako sam želela; da me otac uzme za ruku i povede u pozorište, bioskop, na sladoled, da mi On ode na roditeljski sastanak, da me povede kod zubara.. <br /> Znala sam da me voli, ali na svoj način. <br /> Generacija kojoj je moj otac pripadao nije umela da pokaže ljubav. Volela je, ali tiho. U sebi. <br /> <br /> i ja sam njega volela.Uzvraćala mu ljubav na isti način. <br /> <br /> Oštrog uma, mišićavog gipkog tela, brzih pokreta, pun duha i dobre energije, svakodnevno me je obilazio. Znala sam da brine, da mi je andjeo čuvar, ali nismo pričali o tome. Nikad! <br /> Trpeli smo našu ljubav. <br /> Majka i otac su došli kod mene u goste na dan- dva, dok se njihov stan ne okreči. Prvi put u životu je ostao da spava u mojoj kući. Živieli smo u istom kvatu. <br /> I naglo, kao grom iz vedra neba, moj otac se razboleo. Niko nije posumnjao u ozbiljnost situacije. <br /> Bolovi su postali nesnosni. Ko zna od kada ih je trpeo.. ko zna kada je sve počelo, tada je kulminiralo. Baš tu, tu kod mene. <br /> Sve smo učinili. Bilo je prekasno. <br /> Umro mi je na rukama. <br /> E, da, zadnje sate smo se držali za ruke. brat i ja smo sedeli kraj njegovog uzglavlja, jednom rukom je držao moju ruku, drugom rukom bratovljevu... <br /> Brat i ja smo se nemo gledali. <br /> Sve je bilo brzo. <br /> <br /> <br /> Za koji dan će biti 8 meseci od tada. <br /> <br /> Zablokirale suze. Emoije zarobljenje. <br /> Tu noć kada su ga izneli, Ovde, na MC sam plakala. Jedino Ovde sam to mogla da učinim. <br /> Kasnije sam poruke pobrisala. <br /> <br /> Ponovo, kada su mi navirla sećanja i kada ne mogu da ih odagnam, opet sam Ovde plakala. <br /> I sada.... <br /> <br /> <b>[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]</b> <br /> <br /> Sinoć, kao na svakih 5-6 dana, odem kod oca, odnesem cveće, zapalim sveću. A suza nema. Nema. <br /> <br /> Osećanja ne iskazujem na mesta predvidjena za to. <br /> Niti ih sputavam, niti slušaju naređenja. <br /> <br /> Naprosto se emocije dese... <br /> <br /> Čitam svoju poruku opcijom Pregled Poruke, nisam sigurna da li je to ono što sam želelaa da napišem, nemam vremena za editovanje, a i ne želim da editujem poruku. Kod mene se sve svodi na TRENUTAK. <br /> Nisam napsala najvažnije: Žao mi, jako mi je žao, što ocu nikada nisam kazala , KAZALA koliko ga volim. <br /> Znam da je uvek znao, ali nikada to nije čuo od mene. Mon, 17 Feb 2014 20:57:21 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/Nocas-Mi-Se-Pesma-Pise.html https://www.mycity.rs/?p=1410536 nobody@mycity.rs (Neprimetna) <iframe class="youtube" width="420" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/Y-VsOA5701U" frameborder="0" allowfullscreen></iframe> <br /> <br /> Nocas mi se pjesma pise <br /> al' ne mogu naci pravu rijec <br /> strasti su mi nocas tise <br /> gubim se <br /> <br /> A na stolu jos papiri stoje <br /> prazni, bez rijeci kao mrak <br /> pise samo ime tvoje <br /> tu je kraj <br /> <br /> Zasto uvijek tako malo traje <br /> ovo lijepo sto nas vezat' zna <br /> zasto zivot tako malo traje <br /> kad mu sve od sebe dajem ja <br /> <br /> I zasto nocas, duso, nemam snage <br /> da u pjesmi kazem svoju bol <br /> zasto tvoje ruke tople, drage <br /> umjesto meni nocas dajes njoj Wed, 26 Sep 2012 22:37:30 +0100