nevena nevene

put za Valhallu

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Mon, 25 Apr 2011 21:01:49 +0100

There is a road and it leads to Valhalla
where only the chosen are allowed
There is a boy with a dream of Valhalla
a place in the land of the gods

But in the heart where the fire burns forever
Where life goes on for those who fell in battle
The gods are waiting the moment he falls in a fight
And he will rise when the sun goes down

Raised high his sword
As he cried out Valhalla
His dream had become reality
And tonight he will die
On the road to Valhalla
Chosen to feast with the gods

But in the heart where the fires burn forever
Where life goes on for the mighty and ........
The journey has finally come to an end for the boy
And he has reasons as the greatest of them all

idi...

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Fri, 09 Jul 2010 01:08:05 +0100

- Idi, Neno sine, idi, spava mi se...Ho�u da spavam...Najlep�e mi je kad spavam, jer me onda ni�ta ne boli, ni�ta ne ose�am.

Glava mu je klonula na jastuku i zaspao je mirnim snom. Bar mi se tako �inilo...Posmatrala sam ga, nadvila se nad njega i izljubila te upale obraze.
Nena sin je oti�la.
Oti�ao je i tata...
Sre��emo se u ve�nosti...

�to li ga nema...

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Fri, 04 Jun 2010 17:58:29 +0100

Nema ga...tra�im, gledam, proveravam, trljam o�i kojima ne verujem, al d�aba- nema ga, pa ga nema. O�e li mi neko re�i �ta nam je sa Tuzorom, gde se dede, nekako mi prazno bez njega...

I'm on my way

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Fri, 07 May 2010 02:44:39 +0100

I'm on my way,
I ba� me briga �to me sre�nom �ine stvari male
I ba� me briga �to mi je istekla voza�ka dozvola
I ba� me briga �to mi je istekao paso�, a nemam pojma ni gde mi je stari,
I ba� me briga �to moram da se �unjam me�u belim mantilima
I ba� me briga �to mi seckaju godi�nji odmor na sto par�adi
I ba� me briga �to sve mora da se kre�i i farba
I ba� me briga �to su prozori prljavi, a trava neo�i�ana
I ba� me briga �to ona i dalje la�e trepe�u�i okicama
I ba� me briga �to nisam nau�ila i ne�u da u�im, niti da nau�im da budem miloguznozujalo,
I ba� me briga �to ne�u da budem snob,
I ba� me briga �to su se sva ogledala pokvarila
I ba� me briga �to vreme leti
I ba� me briga �to su mi maznuli nov�anik-ionako ga nosim za ukras
I ba� me briga �to sam toliko tolerantna,
I ba� me briga �to misle da sam naivna
I ba� me briga �to snaje po slu�benoj du�nosti ne vole svekrve i zaove
I ba� me briga �to samo orlovi lete gore visoko i sami, a vrapci dole, nisko i u jatu
I ba� me briga �to Ma�arska nema more
�ta sam jo� ono htela da ka�em da me ba� briga�
Upomo�, potsetite me�
Za �ta je vas ba� briga, mo�da se tako prisetim�
Do tada,

I'm on my way.

�ika Janko

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Mon, 05 Apr 2010 00:35:31 +0100

Uskrs je.
�Vaskrs!�, ispravila bi me mama.

Dan koji mi je mati davnih dana urezala u pam�enje kao ne�to �to se po�tuje, ne�to �to ja sa svojim malim brojem godina �ivota nisam shvatala, ali sam mu se radovala zbog promena koje je izazivao u na�oj ku�i, zbog divno ukra�enih jaja i takmi�enja me�u nama decom na temu: ��ije je jaje najja�e?�Pobednika smo uva�avali do slede�e godine i slede�eg takmi�enja.

Onako mala, nisam ni prime�ivala da mi podvaljuju kucaju�i se drvenim jajima ili �ure�im i mor�jim jajima koja su poznata po tvrdoj ljusci, tako da sam bila osu�ena na poraze, no, bilo je va�no u�estvovati, iako mi je bilo krivo �to moja mama ne zna da ofarba jaja tako da i ja nekad pobedim! Kasnije sam porasla, shvatila da je mama bila u pravu kad mi je obja�njavala da su me varali i da boja nema nikakave veze s tim.

Lepe me uspomene ve�u za ovaj veliki hri��anski praznik, mada je bilo i ru�nih.

Ru�no, pome�ano s lepim, je ovo �to sam do�ivela na dana�nji Vaskrs 04.04.2010.god.

Jutros mi javi�e da je sino� 03.04.umro �ika Janko i da �e sahrana biti danas 04.04. u 15 �asova.

�ika Janko je umro, ni manje ni vi�e, nego u 93.godini �ivota, u stara�kom domu u drugom gradu! Supruga mu je umrla pre 5 godina, imao je petoro dece i nad�iveo troje. Jedno od to troje be�e k�i koja je prerano umrla ostaviv�i za sobom k�erkicu, koju otac nije �eleo ni da vidi, ni da �uje.

Hajde �to vanbra�ni otac nije �eleo to dete, �to je osporavao to svoje o�instvo, jer mu nije odgovaralo da ga prizna, obirom da je u pitanju bilo dete sa njegovog izleta iz bra�nih voda, to sam nekako mogla i da shvatim, ali ne da i opravdam, ali ono �to nikada nisam mogla ni da shvatim, jo� manje da opravdam, je �injenica da su se posle smrti te nesre�nice svi njeni najmiliji: i majka i otac i brat i sestre, svojski trudili da se bukvalno �otarase� tog deteta, male Sandre.

Zadnja slika koja mi je ostala u se�anju je pusta ulica u vrelo popodne i mala Sandra na kapiji dedine ku�e, pognute glave, pegavog nosi�a i duge kose koja je prekrivala tu�ne o�i.

Vi�e je nisam nikada videla, dali su je Centru za socijalni rad, a ovi je smestili negde u neki dom.

O Sandri se nije pri�alo, ona jednostavno vi�e nije postojala. Nisu ni oni vi�e postojali za mene. �utke sam ih osu�ivala, bez prava da i�ta ka�em, s pravom da imam svoje mi�ljenje, druk�ije od njihovog. Dete nije stvar, krv nije voda.Nije manje vredno zbog toga �to je vanbra�no i nepriznato.

Ne znam ni sama za�to sam pre nekih dva-tri meseca preko direktorke Centra za socijalni rad poku�ala da saznam bila �ta o Sandri, jednostavno mi svih ovih godina to dete nije izbijalo iz glave.Saznala sam da je postala punoletna, da je bila odli�an �ak, da je zavr�ila srednju �kolu, oti�la iz doma, jer tamo dr�e decu do punoletstva, zaposlila se i uz rad ne�to studira, da dolazi u dom da obi�e vaspita�e, jer ih do�ivljava kao svoju porodicu.

Danas, na sahrani, pogledom sam lutala po prisutnima tra�e�i njen lik, onaj koji mi se davnih dana urezao u pam�enje onog vrelog popodneva.

Srce mi je zaigralo od radosti kad sam u liku jedne devojke prepoznala lik tog dragog mi i nesretnog deteta! Poznala bih je me�u hiljadama, nije se promenila, ostala je ista, samo je porasla.Tako li�i na svog oca, da, kad bi je video, vi�e nikada ne bi rekao da nije njegova k�i. Nikada je ne�e ni videti, jer ga je infarkt dotukao.Pravda ga je dotukla.

Nisam znala kako da joj pri�em, �ta da joj ka�em: da joj se radujem i da sam sre�na �to je vidim i zbog svega onog �to sam uspela da saznam o njoj, zahvaljuju�i direktorki Centra za socijalni rad..

Sa�ekala sam da se sve zavr�i i pri�la joj.

Kao �to pamtim njen lik u dedinoj kapiji onog vrelog popodneva, pamti�u i dana�nji dan, njene krupne o�i koje su zasijale dok me je slu�ala, toplinu koja se pojavila u njima, njen osmeh i blistave zube, dugu kosu koja joj jo� uvek pada na o�i, dozivanje svog mu�a kojeg je �elela da upozna sa mnom. S kim? Ko sam joj ja? To je visilo u vazduhu, bila sam neko ko je sve ove godine mislio na nju, bar neko, neko ko joj je pri�ao i rekao joj da se raduje �to je vidi posle toliko godina.

Znam da je ovo te�ka tema, ali jednostavno sam morala da je izlijem iz sebe, da mi bude lak�e.

Ru�no je ovo �to �u re�i, ali danas sam na sahrani bila sretna!Radost �to vidim Sandru je bila ja�a od �alosti za �ika Jankom.Na�iveo se i spasio se.Eto, bez imalo stida to priznajem svima vama.�ao mi je to �to je �ivot bio tako okrutan prema njoj, �ao �e mi biti ako je vi�e nikada ne vidim.�elim joj svu sre�u ovog sveta!

Mazi me, bre!

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Fri, 22 Jan 2010 21:43:02 +0100

Ha! Uhvatila sam vas! Mislili ste ko zna �ta �u sad da pi�em, da �u mo�da da odajem recepte i tajna oru�ja pomo�u kojih mo�emo naterati nekog da nas mazi, pazi, pa mo�da i voli. Takve recepte jo� nigde nisam na�la, al �im na�em, obe�avam da �u ih podeliti sa vama! Fora je u tome �to nisam smislila drugi na�in da sa vama podelim ne�to na �ta sam natr�ala na netu, a �to bi se moglo sa�eti u: "Mazi me, bre!"

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dakle, ljubav ne bira, ljubav je slepa.
E sad, ne znam ko je u ovom paru dama, a ko d�entlmen.
Obzirom da kuca okre�e le�a, pretpostavljam da je kuca dama. Za�to tako mislim? Pa zato �to smo mi �ene takve, kad nam se d�entlmeni umiljavaju, mi ih odbijamo, a kad nam okrenu le�a, mi ih tek tada zavolimo. Pro�itane smo, drage moje! Stoga oni koji su sve drugo, samo nisu d�entlmeni, prolaze bolje od d�entlmena. Ne �ini li vam se da je tako? Neki d�entlmen oble�e li, oble�e oko neke dame i: NI�TA, onda se pojavi neka sirovina i: BINGO! Ono, jeste da sam �enskog roda, al pojma nemam o �emu se tu radi. �ta mislite, da li je to tako ili mi se �ini? A ako je to tako, onda za�to je to tako? koliko smo mi pripadnice �enskog pola krive �to su d�entlmeni vrsta u izumiranju?
�ao mi papagaja, tako je lep!

�trudle samo za vas...

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Fri, 15 Jan 2010 22:36:22 +0100

Ne�to mrtvo ve�eras u mom gradu.�to ka�u oni mla�i:smor.Nije ni �udo, odo�e omladinci u �ivot, a ovi stariji razmi�ljaju koga bi rado upoznali sa MC. Radoznalo zvirnem da vidim �ta to tamo Sirius pi�e, koga voli Dumdum�ica (koja me sino� bacila nehotice u se�anja), �to nema Sorelag podu�e vremena, o�e li vi�e taj Tuzor progovoriti, �ta ka�e Simke, o�e li se Peca odati, �ta radi Dule, gde je Posebna, ma, Saten�ica je garant oti�la u �ivot, da l sa Srkijem il bez njega - nemam pojma! A, tetka Danu�ka verovatno slu�a vesti, a mo�da se bori sa unu�icama za svoje pravo da pri�e kompjuteru?E, Tisi se ne ogla�ava, �uti ko zaliven!Mirko se verovatno zabavlja sa sestri�inom, a mo�da i ne, Rapha? �ta li on radi? Mo�da je sa Rogijem.Panonian plovi, bojim se da ne otplovi predaleko.Dva lica navukla masku, pa spava, a Tamtitam �e verovatno na kratko doleteti. A gde su ostali?
UF, a �ta ja da radim u petak ve�e?
Ne�u da gledam TV, nemam volje ni�ta da �itam, jo� manje negde da odem ili da mi neko bane! O�u da sam s vama, a vas nema na okupu!
Mrtvo, ni�ta se ne de�ava!
Trk dole u prizemlje, da vidim �ta se tamo de�ava? Trk opet gore da vidim �ta se de�ava. Ni�ta se nigde ne de�ava!
Ha, smislila sam! Odoh do kuhinje da napravim �trudle: sa makom i sa orasima!
Kiselo testo zahteva podosta truda i vremena, al ne mari. Umesi�u �trudle i odoh do Siriusa na kratko da mu odnesem da proba, dok �u�i u svom blogu, da se malo zasladi, a i da mu ne bude dosadno dok �eka ljude da se oglase. Bi�e mi to povod da se i li�no upoznamo, sam je prvi po�eo, njemu je pala na pamet ta ideja, eto, prihvatam je!Sa sve �trudlama u rukama!
A vi, dragi moji i drage moje, kad se vratite u MC, do�ite kod mene, pozivam vas sve na �trudle sa orasima i makom i po�urite dok jo� ima. I samo da znate, recept nije s neta, ve� zdravo starinski.

JEEEEE!!!

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Sun, 10 Jan 2010 10:25:05 +0100

Jutro je svanulo, Sunce je granulo, �ivot je lep ako nisi slep! Ima li lep�eg bu�enja od onog koje sam jutros do�ivela: �Gotovo je, Ivan se rodio!�
Ivane, Ivane, da samo zna� kako si nas sve namu�io, bubo lenja! �ekali smo te ko ozebo Sunce, armija nas usplahirenih, zabrinutih, nestrpljivih da ugleda� svetlo dana i da zakme�i�, tamo negde, daleko od svih nas koji grickamo nokte, usne, brundamo, �etamo, �e�kamo se iza uha i pitamo se �O�e li vi�e?�
U poku�aju da od sre�e napravim trostruki salto, u�inula sam ki�mu.Ne mari, Ivan je ro�en. Nek me boli, Ivan je ro�en! Posle toliko ki�nih dana, kona�no SUNCEEE!!!
Po meni se razlili toplina i spokoj. Tvrdoglavi, kosati pi�onja od 4 kg i 300 grama u svojim ru�icama dr�i �arobni �tapi� kojim je zamahnuo i sve nas pretvorio u najsre�nija bi�a na ovom svetu! Ja�ta, nego je tvrdoglav! Nije hteo da se rodi kad su lekari rekli da treba, nego je on sam sebi utvrdio datum kad �e da se pojavi, odagna brige i ozari na�a lica. Da se zna, moli�u, od koje je loze! Kako se postavi� � tako �e ti biti!
Postrojio nas je sve unapred.
Mama? Izmu�ena, jedva je iza�la na kraj s njim!
Tata? Eno, vise neke froncle od garderobe s njega, baulja nekako, ko da ne veruje �ta ga je sna�lo: �Ja biti tata?�
Mi? Takmi�enje je u toku: ko �e vi�e trostrukih saltova sre�e da izvede.

pesmica na latinskom jeziku

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Thu, 19 Nov 2009 00:21:49 +0100

E, da mi je neko rekao da �u da u�ivam i opu�tam se uz stihove na latinskom jeziku , pra�ene tamo nekom muzikom, pogledala bih ga sa�aljivo, zgranuto, kako li ve�, mogu�e i kao vanzemaljca! A evo me uhva�enu u u�ivanju i opu�tanju uz muziku i stihove na latinskom jeziku????
Naravno da ne znam "o �emu se radi", ne�to se prise�am da je "semper"-uvek, vita-�ivot, ex tunc-od tada, al je to premalo,a volela bih da znam.
Da li ova pesma i na vas deluje opu�taju�e, il sa mnom ne�to nije u redu ? Koja pesma, muzi�ka numera, vrsta muzike ima takav uticaj na vas?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Divano

Official Era - The Mass [Real Music Video]

Semper crescis
Aut decrescis
Vita detestabilis
Nunc obdurat...
Et tunc curat
Ludo mentis aciem

Nunc obdurat
Et tunc curat
Ludo mentis aciem
Egestatem
Potestatem
Dissolvit ut glaciem

Divano
Divano re
Divano blessi
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia

Sors salutis
Et virtutis
Michi nunc contraria
Est affectus
Et defectus
Semper in angaria
Hac in hora
Sine mora
Corde pulsum tangite

Divano
Divano re
Divano blessi
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia
Sors salutis
Et virtutis
Michi nunc contraria
Est affectus
Et defectus
Semper in angaria
Hac in hora
Sine mora
Corde pulsum tangite

Divano
Divano re
Divano blessi
Divano blessia
Divano blessia
Divano
Divano re
Divano blessia
Divano blessia

Hac in hora
Sine mora
Corde pulsum tangite
Quod per sortem
Sternit fortem
Mecum omnes plangite

Miholjdan

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Mon, 12 Oct 2009 21:17:03 +0100

Miholjsko leto. Miholjdan.Menjam svoj avatar na MC.Skidam crninu i pu�tam svetlost. Danas sam ih posetila, ta�nije njihove ve�ne domove, jer oni �ive u meni. Volim ih mnogo, mnooogo i mnooogo mi nedostaju, ali moram da se vratim, moram ustati iz nok dauna. Danas je bila godi�njica, ne prva! Ne�u da pri�am, niti da razmi�ljam o bolu, ne�u nazad, ne�u da tapkam u mestu, ne�u da sam ranjiva, ne�u da venem, ho�u napred, u svetlost!

svadba,svadba, svadba je!

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Wed, 09 Sep 2009 23:17:21 +0100

O�e me svadbe! Ove mi se godine ba� posre�ilo! Toliko, da ve� nervozno prebiram po svojim kontima prihoda, ne bih li videla gde da ukalkuli�em nov poziv na svadbu.
Elem, na ovo �vjen�anje u Vara�dinu na dan 19.rujna 2009.god.�mi se ba�, ba� ide i ba�, ba� mi je stalo do toga da budem prisutna tom ven�anju, aproprijacija- konto prihoda je rezervisan za ovaj tro�ak jo� pre par meseci, ali odavno ve� znam da �e to biti samo jo� jedna moja neispunjena �elja! Postoji vis maior ili ti vi�a sila zbog koje ne mogu da mrdnem odavde!
Na prethodnoj svadbi videh ono �ime je svekrva (koja �ivi u inostranstvu) usput darivala nevestu, a �to ovde kod nas ne videh nikada! Taj me je dar toliko ganuo, razne�io, jer je takav da nema pripadnice �enskog pola koja ne bi po�elela da ga ima, koji bi �uvala do kraja �ivota ili pak do razvoda, a mo�da bi pre�iveo i razvod!
Ubih se od kopanja i iznala�enja na�ina da takvim poklonom darujem nevestu, jer se isti izra�uje po narud�bini, odabranim motivima i datim podatcima, dobacih sve to preko grane, izorganizovah dovoz istog od preko, oganizovah odvoz istog na svadbu u Vara�din na sam dan ven�anja i sedoh za komp s uzdahom tegobe �to ne mogu biti s njima tog dana! Takva mi karma: ne mo�e ono �to �eli�, mo�e ono �to ne voli�!
I tako, sedim pred kompom, �ukam po Vara�dinu, pitam se kog vraga je ba� tamo svadba, �ta ima veze �to je mlada odande! Nikad nisam bila u tom gradu, a volela bih da vidim grad u kojem je �ivela moja prva, de�ja, simpatija o kojoj tolike godine ama ba� ni�ta ne znam.
Bili smo klinci, oboje dobitnici prve nagrade na takmi�enju iz srpskohrvatskog jezika na nivou onda�nje SFRJ. Iz svake onda�nje republike je nagra�eno po nekoliko dece tom prvom nagradom, petnaestodnevnim letovanjem u Splitu. Skupi�e nas da �irimo bratstvo i jedinstvo, ravnopravnost naroda i narodnosti te, sada pokojne, dr�ave.
Tih 15 dana u de�joj koloniji Modre lastavice iz Sarajeva, provedenih u Splitu sa decom iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije, �uvam me�u najlep�im uspomenama svog detinjstva! Nevini, neiskvareni, �istih srca i du�a izgradili smo veze od kojih neke i danas traju, a neke je pokidao rat.
Tih davnih klina�kih godina smo se nas dvoje toliko gledali, da smo zaboravili da izmenimo adrese! Oboje smo bili smotani, stidljivi, povu�eni, nesigurni u sebe. Samo smo se gledali, �utali, crveneli, dok su, bar meni, leptiri�i titrali ispred o�iju. Sve je ostalo samo na pogledima i onom �to se ose�alo u vazduhu, a da nikad nije bilo izre�eno!
U toku rata sam se pitala: �ta li je s njim, nisam znala da li spada u kategoriju doma�eg, izgnanog ili prognanog lica, kakva ga je sudba zadesila, da li je �iv?
Poku�ala sam preko neta ne�to da saznam o njemu, bezuspe�no..
Razmi�ljaju�i o svadbi, gledaju�i Vara�din, setih ga se onako, bez veze, i u�ukah njegovo ime.
Pojavljuje se tih 116 istih imena i prezimena. Bezveze, bez ikakvih o�ekivanja, nasumi�no �uknuh na jedno. �ok! Lagano mi se otvara slika poznatog mi lica. Ne mogu da verujem! Smejem se, radosna sam, trep�em i opet ne mogu da verujem. Likom je ostao potpuno isti, onakav kakvim ga pamtim! Moja prva simpatija!
Pro�e prvi talas emocija, ajde sad da �itam, a ima �ta da se pro�ita! Sve lep�e od lep�eg! Shvatam da nije ratovao, ve� se bacio na nauku i nau�ni rad, napisao sve i sva�ta, odbranio sve i sva�ta. I tako, opet se nemo gledamo, posle toliko godina, ali ovog puta on mene ne vidi!
Ose�am olak�anje, jer sad znam �ta je s njim, sre�na sam zbog njegovih uspeha.
Odlu�im da mu se javim, napisah pismo, ali se u zadnjem trenutku predomislih i ne poslah ga.Samo gledam u njegovu e-mail adresu i pitam se da li bi on to pogre�no shvatio? Za mene bi to bilo obi�no pozdravljanje nekoga koga nisi dugo video, ni �uo, a ko ti je ostao u lepoj uspomeni.
Kako bi vi postupili?

elvis presley: help me

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Sun, 17 May 2009 04:41:50 +0100

Koliko snage u tim re�ima!
"Lord, help me walk, another mile, just one mile, i am tired walk over lone..Lord, help me smile, another smile, just one smile, you know...!
Sve je ostalo isto, samo kralja Elvisa nema!
Posustajem pod naletima ta�tine, oholosti, sujete i svakolike neljudskosti! Ni Biblija, ni poslanica apostola Pavla Rimljanima mi vi�e ne mogu pomo�i! Tu ni sto o�ena�a,bosiljak, ni tamjan, ni sveta vodica ne poma�u! �avola se ne mo�e� re�iti, naka�io ti se na glavu, pa to ti je! Odlu�io da te satre, pa ti vidi �ta �e�! Slikaj se ti, lepo, sa svojom parolom "nije tvoje ono �to ima�, ve� ono �to si drugima dao", sve i da ne da�: ote�e ti sami! La�e, a ne trep�e, gazi, palaca svojim la�ljivim poganim jezikom, sa sve osmehem na licu i trepetanjem okicama, suzicama u o�ima kod onog ko treba da padne na njih! D�abe ti �to si ti STRU�NO LICE, kad je ona ZA�TI�ENO LICE! Drage moje i dragi moji, moram vam otkriti tajnu uspeha i tajnu neuspeha:
Da bi uspeli, uvucite se dovoljno duboko tamo gde je to potrebno, a prethodno se dobro nama�ite vazelinom,jer kad vam to po�e za rukom, onda vam vi�e ni�ta nije potrebno: �ak �e i dan biti no�, ako vi to ustvrdite! Mo�i �ete da ubedite sve oko sebe da ste de�urni u pravu i da ste sveznalica. Mo�i �ete da gazite sve oko sebe i bi�ete pri tom za�ti�eni, mo�i �ete sve one za koje ste svesni da su kvalitetniji od vas, da su daleko iznad vas po svim vrednostima, laganica da ispljujete, ocrnite i sva�ta da im uradite!Kad se pravo stanje stvari utvrdi, ono ne�e ni biti bitno, jer voz �e pro�i! Odnosno: prosu�ete d�ak perja pred va�e goni�e, a dok ga oni pokupe, vi �ete ve� biti na sigurnom!
E, to nisam ukapirala, tu taktiku, zato no�as ne spavam, nego vam se ovde jadam! U tome je tajna uspeha, odnosno neuspeha svih nas na ovim prostorima, u ovo vreme! posle svi kukamo kako nam je lo�e! Pa i treba da nam je lo�e, zaslu�ili smo to, jer dozvoljavamo da takvi prolaze!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

drugovi moji, gde ste?

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Fri, 13 Feb 2009 00:51:30 +0100

Dok je trajalo, �elela sam da �to pre pro�e, nesposobna zbog nezrelosti i neiskustva da prepoznam lepotu trenutka.
�urila sam u neki drugi svet, novo sutra, ube�ena da je tamo sve druk�ije i mnogo lep�e.Davala sve od sebe da opravdam nade i o�ekivanja svojih bli�njih. Njihove pohvale su mi godile samo u toj meri �to su oni zadovoljni. Ispunila sam njihove �elje, opravdala njihove nade, ne shvataju�i da time sti�em svoj, sopstveni kapital za bolje sutra.
Pro�lo je vreme, pro�li su ti daleki dragi dani nesveli, pro�lo je detinjstvo, �kolski dani, a prolazi i mladost!
Sad se osvr�em oko sebe, tra�im svoje �kolske drugove, sre�na sam kad ih vidim, �ujem. Na�i su susreti uvek ispunjeni toplinom i smehom, pleni nas onaj varljiv ose�aj da je vreme stalo samo za nas iz IVa.
Kad smo zajedno, ponovo postajemo deca, kao da pri�amo na �asu, prepisujemo doma�e, pokrivamo jedni druge, hiho�emo se i ostajemo zaverenici do smrti.
Vodimo evidenciju o svakom od nas: ko je gde,�ta radi, kako je, javlja li se...�ivot nas je rasuo, ali se otimamo i tra�imo prilike da opet budemo zajedno. Posle svake proslave godi�njice mature organizujemo POPRAVNI ISPIT IZ MATURSKE VE�ERI na koji izlazimo svi i privodimo one koji se nisu pojavili na proslavi. Ludujemo kao da nam je 18-19 godina. Delimo me�u sobom svaku mrvicu i sre�e i bola i patnje svih nas, da niko ne bude uskra�en, zaboravljen i postajemo ono �to u ono vreme nismo bili: VELIKA SLO�NA PORODICA.
Ove godine smo uveli novo pravilo: sastaja�emo se bar jednom godi�nje i to onda kada Mira javi da mo�e do�i iz Slovenije, Jeca iz Kanade i Vesna iz Rijeke!
Ve�eras niotkuda ispliva�e u meni moji �kolski drugovi, na� smeh i nesta�luci, zavereni�ki pogledi. I dok pi�em ovo, oni su tu u meni i ne prestaju da se smeju, udaraju mi �vrge, vuku me za rukav. Me�u njima je i moj najdra�i profesor, koji ni danas ne mo�e da mi oprosti �to sam oti�la na pravo, a ne na dramaturgiju. Toliko je rada i truda ulo�io u mene, vodao me ko cigan me�ku po va�arima, po kojekakvim op�tinskim, republi�kim, saveznim takmi�enjima iz srpskog jezika, pravio se va�an sa osvojenim nagradama, a ja ga izdala i �puf-pravo na pravo�! Od pre nekoliko meseci jednom nedeljno se sre�emo na kolegijumu (�ivotni putevi nam se opet ukrsti�e, davno je napustio �kolu) i �to god da zatra�i ima prednost u odnosu na sve druge.
Ka�e mi: �D�aba ti sve, ne�e� se iskupiti!� i smeje se. Svoje izlaganje obi�no po�inje sa: �Kod nas je sve standardno i pod kontrolom: malo radimo, a i to �to uradimo, ni�ta ne valja!�
�Pa, profesore, nisam ni ja vama zaboravila neopravdane izostanke i smanjenu ocenu iz vladanja zbog dizanja bune na dahije i organizovanja kolektivne be�anije sa �asova i to svaki put kad ste vi hteli da pitate, a mi nespremni nismo hteli da odgovaramo!�
�elim da u�ivam bar u ovim, neponovljivim trenutcima, jer popravnog nema.
Da li samo mi iz IVa podetinjimo kad smo zajedno ili se to de�ava i vama kad ste sa svojim �kolskim drugovima? Imate li i vi u tim trenutcima ose�aj da je vreme stalo i delite li moje mi�ljenje da su prava, iskrena prijateljstva za �itav �ivot, upravo ona iz �kolskih klupa?

zakoni svakodnevnice - nepisana pravila

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Tue, 10 Feb 2009 00:53:55 +0100

ZAKON ZADATAKA
Ako ima� te�ak zadatak, daj ga len�tini-
On �e sigurno na�i lak�i na�in da ga uradi.

ZAKON PROBLEMA
Kad zagusti, svi bi da zbri�u.
Nikad ne otvaraj problem za koji nema� re�enje.
Pouka: Otvaraj problem za koji samo ti ima� re�enje.

ZAKON OBELODANJENJA
�to vi�e krije� � vi�e se vidi.

ZAKON TRA�ENJA
Prvo mesto gde treba ne�to da tra�i� je
poslednje mesto gde o�ekuje� da to na�e�.

NEPRIMENLJIV ZAKON
Pranjem kola i prozora ne mo�e� prizvati ki�u.

ZAKON RESTORANA
Porcija na koju si bacio oko, u trenutku kada
dolazi� na red, uzima onaj ispred tebe.

ZAKON PISMA
Najbolji na�in da se seti� �ta si jo� hteo da napi�e�
je da zape�ati� pismo.

ZAKONI FOTOGRAFA
1. �ansa za najbolji snimak ukazuje se
neposredno po�to je film utro�en.
2. Ostali najbolji snimci obi�no su
na�injeni kroz poklopac objektiva.
3. Preostali najbolji snimci bi�e uni�teni kada
neko neo�ekivano otvori vrata mra�ne komore.

ZAKON ZNANJA
U svakoj organizaciji postoji osoba koja zna �ta se doga�a.
Ta osoba se mora otpustiti.

ZAKON RUKOVO�ENJA
Neki ljudi rukovode knji�ki, ne znaju�i ko je napisao
knjigu, a �esto ni koja je to knjiga.

�EFOVSKI ZAKON
Ne pokazuj svojim pretpostavljenima da si bolji od njih.

ZAKON ODLU�IVANJA
Nikad ne donosi odluku, ako je drugi mo�e doneti umesto tebe.
Pouka:
Niko ne vodi evidenciju o odlukama koje si mogao doneti, a nisi.
Svi vode evidenciju o onim lo�im koje si doneo.

ZAKON FORMIRANJA KOMISIJA
Ako napusti� salu, izaberu te.

ZAKON O VLASTI
Krem se di�e ka vrhu,
isto tako i pena.

ZAKON TIMSKOG RADA
Timski rad je veoma bitan. On omogu�ava da baci� krivicu na drugog.

ZAKON GRE�AKA
U svakom nizu izra�unavanja, gre�ke imaju tendenciju pojave na suprotnom
kraju od onog na kojem po�inje� proveru.

ZAKON NEPOUZDANOSTI
Gre�iti je ljudski, ali da se stvarno zabrlja potreban je kompjuter.

ZAKON LA�I
Svi la�u, ali nema veze, ionako niko ne slu�a.

ZAKON MONETARNE EKVALIZACIJE
Posao s budalom �e te uvek ko�tati.

ZAKON PRAVIH RAZLOGA
Nikada ni�ta nije u�injeno iz pravih razloga.

ZAKON ISKRENOSTI
Tajna uspeha je u iskrenosti.
Kada je jednom izbegne�-uspeo si!

ZAKON SLO�ENOG ZADATKA
Prost je zadatak iskomplikovati stvari, ali je
slo�en zadatak uprostiti ih.

ZAKON REZA
Nikad ne pripisuj zlonamernosti ono �to
mo�e� adekvatno obrazlo�iti glupo��u.

recept za paljenje vatre

nobody@mycity.rs (nevena nevene) — Sun, 01 Feb 2009 22:04:01 +0100

Prokleti Rusi zavrnu�e gas, jer prokleti Litvanci tvrde da ga ne kradu, a kradu bogme, i tekako kradu, a mi se ni krivi, ni du�ni, dobro de malo du�ni, posmrzavasmo! Nisam planirala da ga nema, ali navikla na kojekakva iznena�enja iz ranijih vremena (nema benzina, nema ulja, nema, nema,nema!) na�i�kala sam solidnu zalihu drva za prezimljavanje, zlu ne trebalo,po principu: ni�ta me ne mo�e iznenaditi!
I DESILO SE! NEMA GASA!
Dobro, prelazim na varijantu "B", lo�im vatru u kotlu na centralno grejanje. Ide to meni od ruke, pravi sam majstor u paljenu vatre na sto �esnaest na�ina, onaj sto sedamnaesti je otpao, provereno lo�. Znate, to je paljenje vatre uz pomo� vrlo malo benzina. Nakon poku�aja sam ostala bez kose i trepavica. Lepo me o�i�ali posle na kratko,nije to meni tako ni lo�e stajalo, ali su mi trepavice rasle ravno 6 meseci! Sre�a te mo�e �ovek, pardon, �ena, kupiti sebi druge.
Proverim kako se moji bliski i dragi ostali greju, imaju li problema i kako im mogu pomo�i, a onda se setim kom�inice koja ima troje male dece i smrznem se od straha da im je zima, a znam pride da je sama, jer je Mi�a na slu�benom putu u belom svetu (sad je na�o da �eta svoje projekte kojekude, sad kad nema gasa!). Otr�im do njih i gle, iznena�enja!
Moja ti Vesela sedi za kuhinjskim stolom sa sveskom recepata ispred sebe i olovkom u ruci!Poznajem svesku, sto puta mi je davala da prepi�em neke recepte, te za kojekakve salate, pite, sitne kola�e i ostale �pecije. Sto puta, jer sam uvek govorila :"�e upamtim", a nikad "�e zapi�em" (pa posle zaboravim da pro�itam, ovako znam gde se to u svesci kod Vesele nalazi). Ispred nje nepoznat mi mu�karac, ne�to malko crn.
- Sedi, re�e mi Vesela i zna�ajno me pogleda.
Ajde, sedoh.
- Dakle, majstore, pri�ajte mi, ali polako, da stignem da zapi�em.
Kakav sad majstor, pitam se ja. I �ta on to njoj da diktira u svesku recepata? Ajde da �ujem, mo�da neko jelo iz njegovog kraja, u svakom slu�aju jednostavno, �im ga zna napamet, �e ga i ja upamtim! I majstor krenu:
- Otvorite vrata od pe�i.
Bo�e, odakle ovaj kre�e s receptom, pomislih u sebi.
- Uzmete novine...(�ta �e mi novine, pomislih), i list po list ovla� zgu�vate..(zgu-�va-te, ponavlja i zapisuje Vesela), kad ste zgu�vali, jedan po jedan ubacujete u pe�. Jeste zapisali? E, dobro. Onda uzmete suvo granje-tanje, ako imate, a ako nemate, uzmete sitno iscepkana drva
-Koliko, pita Vesela?
-Pa, otprilike
-Nemojte vi meni tu otprilike
Po�injem da pucam u sebi od smeha, ugu�i�u se, ne mogu da verujem svojim u�ima i o�ima, ali ostajem mirna i pribrana i slu�am.
-Pa, kako bi vam kazo, onako, otprilike.. i pokazuje rukama koliko je to otprilike
-Onda to suvo granje ili tanko iscepkana drva ubacite u pe� na one zgu�vane novine..(zgu-�va-ne no-vi-ne, ponavlja vesela)
-Onda na tu gomilu dodate srema�ki hrast za jednu korpu, otprilike
-A �ta je to i gde da to kupim? brecnu se Vesela
-To su vam, gospoja, �okanji, ima tu u selu kod seljaka koji imaju marvu.
-Jel ti zna� nekog seljaka koji prodaje taj srema�ki hrast? upita me ona.
-Da, draga.
- E, onda na to sve dodate za po�etak 4-5 bukovih cepanica, dok se vatra ne razgori, ali nemojte ba� one te�ke, nego manje, tanje, da ne ugu�e vatru.
- A jel mora bukovina?
Tu sam ve� pukla od smeha, nije lepo, ali morala sam!
-�ta se ti smeje�, fala Bogu da o�u sve da zapi�em, a ne kao ti da ostanem bez kose!
Eto, recept ste dobili, u slu�aju da ne znate, a da vam zatreba i da se ne brukate i ne zovete "majstora" za lo�enje vatre u kotlu za centralno grejanje.