Maller-ps

Bulevar Revolucije

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Mon, 28 Oct 2013 03:18:12 +0100

Odavno se Beograd nije ovako zaledio. Oduvek je, priznajem, imao neki �udan �mek u tom usijanom asfaltu ali nikada ga nisam video ovako utu�enog.

Mislim umeo je nekada da me upla�i, onako silovito, kao kada se no� spusti na Dunav. I putio bih ga da me vozi svojim �arolijama i mudrostima kroz svoje ulice, nikada ne razmi�ljaju�i o istoriji koju mo�da zajedno pi�emo. Nikada ga nisam video ovako upla�enog, drhtao je pod mojim stopalima, poku�avao je da pobegne od mene. Znam, taj decembar je i meni bio bolno istinit, suo�io sam se sa svim mogu�im strahovima odjednom. Klinac to ne sme do�iveti nikada, bar ne odrasli klinac poput mene.

Umukni malo Beograde!
Uti�aj svoje jecaje i pusti me da zakora�im. Nikada te nisam video tako malenog. I nikada te nisam video tako praznog iznutra.
A voleo sam te. Vi�e nego �to sam voleo nju, vi�e nego �to je volim sada. I grlim njene snove ja�e od nje same i govorim da bi�e sve u redu.
Tek koja pahulja nagovesti da uzalud ste�em bol, da nije moja i da ne�e nikada biti.
A odavno nije ovako bolelo Beograde. Njena nedefinisano lepa lokna koju nikada nije umela da namesti, njen osmeh i okretanje glave kada oseti da je gledam.
Ne boj se Beograde, u tebi je jo� dovoljno mene da pre�ivimo. Sve oko mene je kavez. Sve u meni je sada kavez. Ose�am da be�im a stojim.
Nisi mi je doveo da ja poku�am onu loknu da namestim, i zato nestani Beograde.

Sedim u stanu, dozvolio sam da me pijanog zagrli tvoj Bulevar Revolucije.
Klavir, mikrofon, cigareta i... i sneg se pretvorio u ki�u sa druge strane prozora.
Reci mi Beograde, jesam li ja svoje snove sada ostvario?

Posle grubih re�i

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Wed, 11 Sep 2013 18:15:00 +0100

Postignuti cilj ne opravdava uvek prvobitni motiv. Zato se valjda �ovek ose�a lo�e kada postigne ne�to dobro, jedino tako mogu da opravdam one koji su voljeni a tvrde da nisu sre�ni.
Trabunjam. Bacam misli u zid ali mi se riko�etiraju. I �eleo sam te. Kao dete neku novu i sjajnu igra�ku. Kao �ivotinja otrovni cvet. Briga me je �to si mogla da me ubije�. Bolje da jesi dok si imala priliku. Takvi smo mi. Volimo da glumimo empatiju kada neko pati a kada je sre�an ignori�emo.

Se�a� se onog dana na auto-putu? Ba� sam brzo vozio, zar ne? Mo�da je bolje da sam sleteo negde sa puta i pobio nas sve u autu. Ionako je padala ki�a i niko ne zna gde smo bili. Mogli bi da pri�aju kako sam poludeo pa vas oteo i vodio u neko zezanje, pa slu�ajno zbog vode na putu sam izgubio kontrolu... I tako nas vi�e nema. Ali pevali smo onu lepu pesmu (delfinov let, ako se ne se�a�) pa mi je bilo �ao da nas prekidam. �uo sam zanimljivu pri�u. Ho�e� da je �uje�?

De�ava se na istom putu gde smo mi bili tada. Neki mlad �ovek vozio je neki neverovatno brz automobil, ba� kao i ja tada. Ka�u da su ga u prolazu videli kako pla�e. Ne znam, �udno mi je da neko odlazi namerno i da pati zbog svoje odluke. Onda odjednom, tamo kod one pumpe gde smo stali kao ekskurzija, vaga je pre�la na jednu stranu. Toliko je valjda i on nekoga �eleo da je u njemu sve slomila. Povukao je volan naglo u desno. Svi su �uli kako probija za�titnu ogradu i udara u drvo. Onda se auto naglo prevrnuo jednom, pa jo� jednom... Daleko od mesta udarca tek se zaustavio na krovu. Na kratko za�uli su jauke i potr�ali da mu pomognu. Onda se za�uo glasan smeh. Iritantno glasan. Verovatno je i u njemu sve puklo napokon. Ki�a je po�ela lagano da pada, ba� kao onog dana. Usporili su kada su osetili miris benzina. Za�ulo se blago pucketanje vatre. Smeh je bio sve glasniji i glasniji. Svi su po�eli da se udaljavaju kako se vatra �irila. Smeh bi prestajao samo na sekund da se naka�lje i opet bi grohotom nastavljao... Osetio se miris izgorelog mesa a onda odjednom ni�ta se nije �ulo. Odvratni miris izgorele plastike i farbe osvajao je nozdrve okupljenih ljudi. Odjek njegovog smeha se �irio poljem, kao da mu je kona�no pao kamen sa grudi. Al' sudbina kurva podla, uvek ima neki svoj plan. �ak i to je pre�iveo. Ipak je morao na kraju da ostane sam.

Ponekad, nasmejem se glasno, toliko glasno da i ja poverujem da sam sre�an. Brzo prodje sve to...

�udna

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Fri, 23 Aug 2013 03:14:12 +0100

Po�eleo sam, maleni ja u moru �udaka, da ti posvetim neku pesmu. Onda sam se setio da vi�e ne umem da pi�em poeziju pa sam re�io da ti bacim ovu poruku u boci. Kada mi alkohol dodje glave ja otr�im u gluvu sobu (da, ostvario sam svoj san i napravio tu �radnu� sobu), stavim slu�alice i ispla�em se vri�te�i u mikrofon. Ne pori�em da nikada nisam bio za tebe, ne pori�em da nisi trebala da mi se desi�. Sanjam jo� uvek kako stoji� pored mog klavira i sviram samo za tebe, neku na�u izmi�ljenu pesmu. A kada padne no�, ose�aj na grudima se vrati i kao da tvoja sanjiva glava jo� uvek me pritiska. Gura� se uz mene, tra�e�i svaki nepopunjen milimetar izme�u nas. �udno uvija� stopala dok spava�. Sva si �udna kad spava� spokojno, kad te no�na �udovi�ta ne pro�diru. Ja ma�tam kako sam jo� uvek tu, i blesavim danima dodeljujem smisao samo kada tebi ulep�am bu�enje. U suprotnom, davim se u grotlu privatnog pakla.
�udni smo mi bili, kao par, da bi nas dru�tvo prihvatilo. �udno smo voleli da pokazujemo na�u ljubav ali sam siguran da su nam svi zavideli na ose�aju slobode koji smo imali jedno kraj drugog. Daleko si pa ne vidi� moje ruke dok ovo pi�em. Da ti do�aram- jo� uvek mi zadrhti glas kad se setim tvog dodira po mojoj ko�i, stomaku, vratu, usnama. Vozim se bulevarom Revolucije, vidim devojku kako nervozno dodiruje svoju kosu, povi�em tvoje ime i na njen zbunjen pogled ja ostajem nem. Toliko sam po�eo da te �elim da vi�e ne znam �ta sam pre �eleo, mo�da sam ne�to od toga ve� i ostvario. Hvata me panika, svet se sru�io ko zna koji put, pla�im se da mu ne postane navika. Gu�im se, borba me svakim danom sve vi�e umara i imam ose�aj da �u sklopiti o�i i predati se.
Pro�la je ve�nost od kada smo se sreli.
Nemoj me ispravljati, meni je ve�nost!
I kad ti �aljem u snu poljupce, jo� uvek ljubim �etiri puta- dva za tebe i dva za na�eg andjela. To me obori, izgubim volju za plakanjem i nekako zaspim sam. Pa onako uni�ten, kad prodjem pored neke fontane ili bunara, bacim nov�i� i zamislim tebe, ba� kako pri�aju ljudi da radim. Pusti ih, da su bar jednom videli tvoje o�i onako kako sam ih ja gledao, �utali bi. A vi�e se ni ne se�am �to sam te izgubio. Reci mi da nije bitno, molim te. Reci mi da si morala da ide� da radi� tamo negde daleko, morala si da zaradi� da ima� lepe svetlucave stvari koje ja nisam mogao da ti pru�im. Reci kako nisam bio razlog tvog odlaska, kako si svim srcem �elela da ostane� kraj mene i da te svakog jutra ljubim u �elo. Ali ja sam prigrlio �ivot, ovako tupav i brzoplet pa ti vi�e nisi sigurna da li ga razumem bolje od tebe. Zato nisi nikada ni smela ostati kraj mene. Stavi�u masku na lice kada glumim velikog i odraslog a kada se povu�em u na�... Izvini, u moj stan, ja �u ru�iti kule od karata i ne�u se praviti da nisam ono dete koje si uplakano upoznala i naterala ga da se nasmeje. I miljama daleko od mene kada si, ne�u uspeti da te obri�em ili da drugo ime umesto tvog u srcu ostavim...
A sada me sla�i poslednji put, reci mi da �eli� samo ja da ti �uvam snove zagrljajem, reci da niko ne ume da grli kao ja. Reci mi da i u tebi kucaju dva srca, jedno koje je moralo da ode i drugo koje je zauvek kraj mene ostalo.

Prazna

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Mon, 15 Jul 2013 23:09:42 +0100

Nemoj me pitati �ta mi je. Eto no�as presko�i, znam da la�e� i to pitanje, nije ti stalo da zna� kako sam i koliki kamen me pritiska. Znam da ti nisam vi�e �to sam nekada bio.
Pusti me da povu�em dim! Skini tu ko�ulju i zaigraj kapcima kako ti najbolje ume�.
Dodu�e, nikada nisam ni verovao da ume� ne�to drugo da radi� kako treba. Tvoje pucanje nerava mene dovodi do stanja nervoze. Preteruje�. A nisi zaslu�ila. Odavno sam prestao da poku�avam da ti zapamtim ime.
Pamti� li ti moje?
A i ja sam se promenio, priznajem. Ne gledam te o�ima deteta koje tvrdi� da si volela. Umoran sam od la�i, tvojih i svojih pa bih da stavim jednu veliku ta�ku ako tebi nije problem.
Ako jeste, ne mora� mi pomo�i, mogu i sam. Ti samo lezi gola, kupaj se mese�inom i nemoj misliti na mene. Isprazni �in nekada je bio odli�an za oslobadjanje vi�ka energije. Ne znam za�to sam �eleo da tome dodelim neki smisao. Znam ja, znaju svi �ta ti najbolje ume�. Nemoj mene kriviti za to, nisam te ja gurao putem slomljenih ogledala. Svako svoje gre�ke bira i svako za njih mora da ispa�ta. Ne krivim te pa nemoj ni ti ovu moju usijanu glavu.
No� je kao stvorena za ples. Popili smo oboje, mo�da je bolje da ovaj razgovor odle�i do svitanja pa hladne glave da ka�emo �ta nas ko�i i pritiska. Sindrom gomile, izgleda je svima sada dosadno i svi se voze �inama zaborava pa sam hteo i ja tebe da po�aljem na jedno takvo putovanje. Zaslu�ila si.
Sklopi o�i. Neka te gledaju drugi, moje su o�i umorne, ja bih malo da tr�im daleko odavde. Ne boj se, jedina si prava i zaslu�ila si, samo ja vi�e ne sanjam kao ti. Ne ka�em da treba sada da pla�e� za mnom, ali bar ostani ono djubre koje si od mene napravila i okreni glavu dok budem odlazio.

Pismo bratu

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Tue, 23 Apr 2013 17:16:39 +0100

Zna� li kako miri�e slomljeni duh? Nekako podse�a na miris rakije, cigareta i znoja spakovan u jedan miris. Ne mo�e� verovati da to tvoje nozdrve udi�u ali opet je tu i bezobrazno �amara tvoj razum teraju�i te da se lomi� oko njega.
Najvi�e se bojim tog mirisa. Uvek smo pri�ali da samo treba vremena. Ali vreme, kurva podla, ne ume da bri�e gre�ke, ne zna kako da zaceli rane i da otera strah. Ne ume niti ga mogu nau�iti kako da mi vrati one koje sam oterao, one koje sam izgubio i povratnim udarom izbaci iz mog �ivota one koje ja nisam ni zvao. To vreme koje smo pustili, teklo je baksuzno a opet nisam ni�ta postigao. Ni�ta od onih velikih stvari o kojima smo ma�tali, ni�ta od tvojih �elja nisam uspeo da opravdam. Nisu konopci ono �to nas ve�e, ne�to dublje stoji tu.
Nisu one prve batine koje sam dobio zbog na�e nepromi�ljenosti dok smo jo� bili deca, nije ni ono kada smo prvi put vodili ozbiljan razgovor o smislu �ivota i poenti na�eg postojanja. Ali ne�to je tu, nevidljivo za druge a nama tako obi�no da smo nau�ili da �ivimo sa tim. Molim te da ove re�i ne �ita� no�u iako ti ih tada pi�em. Ja sam blesavi sanjar, kapetan ove moje lude glave koji jo� uvek nostalgijom naziva vedro nebo iznad Palanke. Ovde u Beogradu nekako je surovo, ne ume da mi poka�e one zvezde koje smo brojali, ne ume da me prigrli i podseti kako je to kada ma�ta�. �elim da zna� da sam poku�ao, ba� onako kako si me ti nau�io. I nisam uspeo ali sam sa istim sjajem u o�ima zagrlio svaki poraz ba� kao da je to moja najve�a pobeda. Pamti�, siguran sam, onaj dan kada sam prvi put pred tobom zaplakao. Tek tada sam osetio koliki si ti zapravo deo mene i koliko bez tebe ja ne umem da budem ja. A jedini si koji to mesto nije morao ni da zaslu�i, dobio ga je na dar od mene bez sekunde kajanja! Mo�da sam tog dana morao da te poslu�am i da shvatim da je kraj, da ne mogu dalje i da ne treba da se trudim. Manje bi boleo bol da nisam poku�ao i da se nisam nadao. Istina, jo� uvek u meni tinja nada da �u izdati onaj roman i da �e neko prepoznati svoj �ivot makar u malom delu onoga �to sam ja pro�iveo. Tek iskra u meni zasija kada se setim tvojih re�i i ve� sam sposoban da poletim. To je valjda ono ljudsko u meni, ne znam. I na kraju od svih nas burazeru ostane da tinja samo se�anje u retkim ljudima �ije smo �ivote na lep na�in pomakli.

Zna� li ti kako miri�e slomljeni duh? Moj najve�i strah je da �e� me samo po njemu pamtiti kada jednog dana nestanem...
Mo�da nikada ne dobijemo �ansu da svetu dodelimo smisao, ali znaj da moj svet bez tebe nema smisla.

Matorcima

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Wed, 14 Mar 2012 21:22:44 +0100

Kasno u no�, negde oko tri da vas ne la�em dok pi�em ba�, zvoni meni mobilni telefon. U krevetu i onako bunovan jer sam zadremao u dnevnoj sobi gledaju�i neki dosadan film �KV Dam-a, primetim poznati broj. Javim se i sa druge strane slu�alice za�ujem duboki, zabrinuti glas mog oca. - Alo klinac gde si? - Evo me ku�i, spavam. �to? - Ma idi u djavola. Dobro, spavaj. - �ta se desilo �ale reci mi? - Ma sada mi preko radio veze javili, nekog mladi�a od dvadesetak godina pretukli na mrtvo ime i prezime. Ka�u da ima opekotine i da izgleda kao da ga �opor vukova napao. - Opa, i ti si sad kao zabrinut da nisu mene tukli? - Ne, zabrinuo sam se da ti neko nije seo na pogre�an nerv i da si ponovo napravio neku glupost. Spavaj some.

I tako, ve� �irom otvorenih o�iju odlazim u pravcu �poreta da potra�im ostatke kafe. Iz moje sobe istr�ava moja majka. - Ako mamu ti tvoju, ako! Tako ti i treba kad se ka�i�. Jo� vi�e zbunjen i upla�en pitam je � o �emu se radi? - �ta �e�? Ma ubila sam onog skota. Kog skota sunce mu poljubim kad mi soba bila prazna... Ulazim u sobu a na stolu mog kompjutera stoji puna piksla pikavaca i otvorena igrica Angry Birds. Keva je kona�no ubila zlog majmuna...

I tako, pojure me no�i na neki svoj �udan put kada mi dodje da se zahvalim nekoj vi�oj sili i da istu tu silu zamolim da jednog dana moji roditelji zapo�nu razgovor sa mnom re�enicom- sine zna�, ti si usvojen zapravo...

Divno je biti va� sin...

tek blagi osmeh izgubljenog trena

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Fri, 26 Aug 2011 00:48:24 +0100

Odustajem. Ne �elim vi�e da gradimo lo�e odnose na temeljima jo� lo�ijih odnosa od ranije pa �u samo podi�i levu i desnu ruku ma�u�i belom zastavicom. U redu je, pobedili ste. Svi vi.
Odluta�u jo� no�as mislima u jednu malenu toplu ku�icu i bi�e to moj novi dom.
Ljude koje zateknem tamo nazva�u svojom porodicom. Ima�u nove kom�ije pune razumevanja za moju glasnu muziku i moje izlive emocija u toku no�i. Ima�u i jedan travnjak ispred ku�e gde �u posaditi par vrsta ru�a i pusti�u ih da uvenu.
Uze�u le�aljku i oka�iti iznad oluka da truli skupljaju�i ki�u. I znate �ta je najlep�e?
Vi ne�ete biti tamo da me osudite i da mene krivite za sav taj besmisao povezanih pogre�nih koraka koje vi nazivate �ivot! Taj deo mog �ivota �e se zvati �mir�.

Gr�evito �u se boriti za par�e svog neba i svoj svetionik u maglovitim no�ima. Ne�e biti vi�e zaklju�anih se�anja na tavanici o�aja. Shvatio sam, nekada je moja ve�nost sre�e nekome bila tek bezvredna sekunda dosade. U �to vi�e stvari iz na�e pro�losti postanemo ube�eni, sve manje mo�emo da prigrlimo pravog sebe i potrudimo se za bolje. Svako od nas postoji na neki �udan na�in, u svom malom vremenu i prostoru. Ako nikada nikoga ne pusti� u svoj prostor onda �ivi� kratko, bez uticaja na druge a to je ne�to najdivnije �to mo�e da ti se desi ipak. I o�isti�u pra�inu iz svojih o�iju pa �u nastaviti da lutam za svojim snom. I to �u biti ja. Pa �u ovaj deo �ivota nazvati �odlazak�.

I kako u svakom ratu, samo dve stvari su sigurne � neprijatelj i �rtve. Po�to ne �elim sebe da smatram ubicom, pristajem da budem �rtva. Eto, odatle moj savet za tebe. �eli� da radi� i stvori� ne�to? Ustani i glasno to reci, stavi asfalt pod �onove ako to po�eli� zaista. Ako �eli� da bude� parazit dru�tva, budi. Ko ti brani? Ne vidim nikoga. Radi sve �to ti padne na um makar to bilo i pogre�no. Ali upamti, nikada nemoj dozvoliti da ti balava usta puna ljubomore i pohlepe zapovedaju �ta �eli�, �ta ti mo�e� a �ta ne. Na kraju ipak niko od njih ne�e primiti metak tvojom krivicom. Metak tvojih grehova draga, samo tvom �elu se sme�i. Ovo bih voleo da nazovem �opro�taj�.

I za kraj maleni leptiru �elim da zna� da nikada ja ne�u imati snage da te izneverim i sperem ti boju sa krila. Nikada ne�u mo�i da prisustvujem ne�emu tako divnom kada se bude ru�ilo. Ovaj deo mog �ivota �u nazvati �ljubav�, jer zapravo oduvek, i dok nisi bila moja,samo ti si znala koliko ljubavi u mom srcu zarobljeno �eka...

To je ono �to se zove aut

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Mon, 01 Aug 2011 06:46:29 +0100

Bo�o vi�e nas nema u tvojim molitvama, ne �ujem na�a imena da spominje�. Znam krivi smo mi, trebali smo te pustiti da nas uni�ti� kada si imao priliku. Ja glasam za to da mi lepo svedemo ra�une pa da se razi�emo kako dolikuje.

Ja o vama ne mislim ni�ta dobro. Ne postoje pojedinci vi�e, toliko su neprimetni da je sme�no. Glumite levo jaje univerzuma i merkate devoj�ice (da, devoj�ice, pola njih jo� nije ni u�lo u pubertet) u svrhu masturbacije na iste po se�anju kada se vratite ku�i. Samo ultimativne baje dobiju priliku da ih vode u neki mrak i deflori�u je (petnaesti put). Mada je nekada tako bilo, danas svaki �oravi petao ubode nekoliko zrna. Smeta mi bre, jer �e ti prodati pri�u kako si joj, eto slu�ajno poseban, i tek drugi sa kojim je spavala a pregazilo je pola �umadije �to njenom voljom, �to voljom alkohola. A nema dvadeset jo�. Ili ima, al� od skoro. I onda ode� ku�i sre�niji, bogatiji za jedno iskustvo i bogatiji za arhivu polno prenosivih bolesti koje �e� mo�i da ra�iri� poput buva koje ma�ke �etaju. A ona... Nju boli uvo, proda�e de�ku pri�u o glavobolji i iskulirati ga par dana. Daj �ove�e razbijaj tu glavu praznu o zid ve� jednom!
Kada sam ja bio mali za nekoga ko je bio priprost pri�alo se da u glavi ima samo �icu koja mu dr�i u�i da ne padnu. Ovi dana�nji imaju strunu. Manje mesta zauzima. I treba da se ubije� ako ne zna� da se pokaje� iskreno i kada shvati� �ta si uradio/la.
Toliko �elite da budete jedinstveni da ne shvatate da ste isti svi, samo bedne kopije.
Gde je nestao moral? Zar smo toliko zaglibili u �ivo blato? Jesmo, znam ali se samo nadam da postoji par embriona koji �e izrasti u ne�to sli�no normalnom.
Ju�e se upoznasmo, pru�a� mi ruku a ja se pravim da tra�im upalja� po d�epu. Sramota me da ti dam dlan kad ne znam kome si sve dr�ala �ponos� u istom.
I �ime ste uprljali lice? Niko vi�e ne pla�e iskreno, ne postoje vi�e �iste suze, one lepe kad vidi� da je nekome zaista �ao. I nema truda. Zamisli ogromnu sobu. Na sredini te sobe sedi maleni de�ak sa svojom igra�kom. Oko njega stojimo mi. Zbog moje mr�nje i va�eg nerazumevanja po�injemo da se ubijamo. Vadimo o�i, se�emo vene jedni drugima, lomimo kosti i vratove, gazimo vilice i sve �to se �uje su krici. De�ak pla�e na sredini sobe ali niko njega vi�e ne prime�uje. I ba� oni koji ga mogu spasiti ne obra�aju pa�nju na njega. A on sedi, duboko mo�da, ali u svima nama. I pla�e, tra�i bolje, lep�e...

Ponovo ka�em mo�da sam kriv ja �to mi je u detinjstvu najve�u radost predstavljalo to �to va�ar dolazi u moj grad pa mo�da dobijem one slatke bombone i neku novu igra�ku.
Mo�da, mo�da je moja krivica jer sam na velikom odmoru gledao ko ima loptu da razvalimo teren jednom partijom basketa, a nisam hteo da gledam koja devoj�ica koje ga�e nosi tog dana...
Neka sam i ja kriv, ali vi ne zaslu�ujete opro�taj.
Nema ruke pomirenja, ne �elim da znam �ime ste ih uprljali. Moje iskrene �estitke, uspeli ste

I da se ne vidimo vi�e nikada...

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Wed, 13 Jul 2011 02:15:10 +0100

Pre mnogo godina napisao sam ti pismo i nikada nisam imao hrabrosti da ti ga po�aljem. Istina, bilo je puno mr�nje, gneva i moje neostvarenosti. Shvati�e� me jednog dana kada otkrije� na koju se stranu metak vrti. Shvati�e� i za�to se�anje na tebe i tvoj osmeh u meni budi zaboravljenog Petra Pana a danas, nakon svih godina u tebi vidim tek zlog kapetana Kuku. Mo�da �e� videti �itav spektar bezbri�nih boja kroz moje o�i pa ba� tada shvati� za�to sam se u tvoje ime kleo najglasnije �to sam mogao, nazivaju�i te svojim bratom. Za�to sam tvoj lik veli�ao u o�ima drugih �ak i po cenu da me isti u blato bace. Ti si u meni uzor i podr�ku video a ja stope idola u tvojim stopama tra�io. Ali hej, ne kloni duhom, ima u tvom bi�u jo� mene, kao i u mom srcu �to su ostali tvoji tragovi. Drugi ljudi, druga mesta mo�da daleka... Mo�da. I se�a� se kome smo pevali? Ba� sino� ga videh sa svojih deset godina, spavao je na hladnom plo�niku. Ostavih mu sto dinara, u na�e ime kao nekada.

A sada je zaista kraj. Ti ne zaslu�uje� da meni bude� brat. I ja se zovem An�ela, u inat.

Dnevnik Jedne Pankerke

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Sat, 07 May 2011 02:28:54 +0100

Evo za po�etak re�ih da podelim sa vama neke sitnice, poput videa i dela o autoru. Verovali ili ne u celom romanu meni je to najzanimljiviji deo jer mi izdava�i, agenti, �tamparija i cigan�e od prekoputa daju potpunu slobodu u njemu. Pa ako se nekome svidi ili ne, slobodno neka se javi... O ta�nom datumu izlaska �u vas obavestiti ovde, gde �e biti ta�no u prodaji pa �u onda smeti da vam oka�im i delove ili �ak celo delo...
tako...

O autoru: �eljko Jevti� je marta osamdeset osme (U selu Golobok) obradovao Jasminu i Marinu postav�i njihov brat, do te mere da su izjavile - e j*bi ga, sad moramo da delimo. Jo� ve�e odu�evljenje je usledilo kada se rodio Marko, na�a najmla�a zvezdica kada sam i ja ponovio istu re�enicu.
Od tog radosnog dana moja majka, otac, ujak, ujna i svi koji me okru�uju piju �ist metil-alkohol kako bi me istrpeli. Kada sam dovoljno stasao i uhvatio olovku u ruke, odmah sam i zapisao svoju prvu pesmu. Jeste stidim se iste ali ba� me briga, to je oblikovalo moju neku imaginarnu budu�nost. Do sada sam izdao dve zbirke pesama- Tabula Rasa i O�i An�ela. E sad, ovim putem �elim da pozdravim Jelenu, Marinu, Tanju, Milo�a, Vladu, Mirka i Gabrijelu(omiljena snajka moja), Maju, Biljanu, Nevenu, Anicu (koja mi je dozvolila zloupotrebu njenog imena za roman), Miru, drugu Miru (onu Savi� �to ima predivnog, talentovanog brata Milana), Maricu (koju sam zloupotrebio tako�e ali u ovom romanu) i moju imaginarnu strinu iz Nema�ke koja mi �alje novac kako bih ja mogao da ostanem talentovani parazit dana�njeg dru�tva.
P.S. Uklju�i mozak, pljuni na �und.

Mama, tata

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Sat, 30 Apr 2011 05:22:10 +0100

Mama, tata pi�em vam sa mra�nog mesta. Danas je tre�i maj. Govore mi da �e mi ovde pomo�i i stalno me obilaze. Vidim napolju po�inje prole�e. �ao mi je �to ne mogu da ga osetim na svojoj ko�i, najvi�e no�u patim. Soba mi je broj dvadeset i jedan.
Deseti maj. Danas sam �uo vrisku u hodniku, neka �ena je plakala i �uo sam sestre kako brzopleto poku�avaju da je odvuku u sobu. Dobio sam nagradu, deset minuta sam stajao na prozoru uz pomo� dve sestre i udahnuo one sun�eve zrake koji su mi umivali lice. Vi�e ne ose�am bol.
Petnaesti maj. Mama, tata, sa ponosom vas obave�tavam da vi�e nisam sam u sobi. Dobio sam cimera i potpuno sam sre�an zbog toga. Neki �ovek, do�iveo je udes sa �erkom ali je ona dobro i ku�i je na le�enju. On �uti ali mi njegov pogled ponekad ka�e vi�e nego �to bi re�i to mogle.
Dvadeseti maj. Danas su mom cimeru do�li u posetu njegovi. Pla�u svi redom kao da su do�li da gledaju mono dramu. Pitali su mene za�to sam tu. Soba mi je dvadeset i jedan jo� uvek ako po�elite da me obi�ete nekada. Nedostajete mi. I moja Jaca mi nedostaje. �ta radi ona ovih dana bez njenog bate?
Trideseti maj. No�i su postale sve du�e i du�e. Nemam vi�e cimera, odveli su ga ku�i jednog jutra. Svi su bili sre�ni i ostavili meni par banana poljubiv�i me u �elo. On nije progovorio ni re� �ak ni kada je odlazio. Jedna nova sestra dolazi ponekad i samo �to ne zapla�e kada mi menja infuziju. �ujem je no�u, do�e i sedne kraj mene dok spavam. Dobijam sedative koji ne deluju mama. Sve cepam sa sebe ponekad, ona otupelost na bol je nestala.
Prvi jun. Zaboravio sam za�to sam ovde.
Prvi jul. Prestajem da pi�em, nemam snage. Danas mi je doktor rekao da mi je bolje i da �u uskoro ku�i. Mama, tata, za�to me ne pose�ujete?
Jedanaesti jul. Probudio sam se iz kome duge deset dana. Setio sam se za�to sam ovde i moje srce je prestalo da kuca.
Mama, tata, oprostite �to ovo �itate sa mog spomenika...

Delfinov let

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Wed, 13 Apr 2011 11:18:28 +0100

�itao sam jutros novine, eto kupio sam i ja to par�e papira umesto da sedim ispred ove ma�inerije prepune �tetnih �estica (tako jo� uvek pri�a samo moja baba).
�itao sam samo naslove i iz istih uspeo da zaklju�im da ne valja. Na yt-u postoji klip (eh da je jedan) kako smo mi lo� narod, te kako je na� IQ najni�i na svetu (Evropi, gde god) pa i to da su ameri priznali postojanje malih zelenih/ ljubi�astih/ �ljokicama prekrivenih stvorenja. U dokumentima nigde ne navode brojeve njihovih li�nih karti �to me je navelo da ponovo ameri la�u i ma�u o�i napa�enom narodu. Nemoj mi zameriti. Isti sam kao i ti. Ja sam onog dana birao vlast zajedno sa tobom, ja sam onog dana �utao kada sam mogao da podignem glas i u�inim da bude nam bolje i da, ba� ja �u zubima da grizem dok imam snage ako mi neko dirne u ono najsvetije. Ja verujem i nije mi potreban Bog za to, ali mislim da smo ovaj put nadma�ili svoj gladan stomak koji je pojurio za koricom hleba (bu�avog) koju nam nudi zapad. Na mojim koncertima ne�ete nikada na�i VIP odeljak. E moj stari �ta sve stomak svari.
�jer ako ne bude� dobar poje��e te vuk, a ako bude� poje��e te ovca...�
Kada sam bio vo�en glavom �to srlja u zid, kada nisam imao budu�nost na koju da mislim i da planiram, uvek sam bez ikakvih problema dizao pesnicu i bio kolovo�a svakakvih gluposti. Gde je nestao taj �ar danas? To mi do�e nakako najvi�e �ao, kao da sam izgubio sebe. Za tvorce videa � Srbi su najve�e �ivotinje me�u ljudima, Srbi imaju najmanji IQ, Srbi ratni (i raznorazni) zlo�inci. Izvolite drugi prst od palca sa dubokim po�tovanjem, ovo je jo� uvek moj dom, tlo po kome ja gazim i po kome �e jednog dana (nadam se uskoro) moje dete ponosno hodati. Neka budem proklet ako ikada prodam ovo svoje par�e raja, ma kakvo ono vama delovalo.

Zagledan u ponor slanog doma svog
Delfin je sanjao kako leti svoj �udesni let.
Zaljubljen u nebo, eto takvim se rodio,
Previ�e tih i skroman da bi njegova pri�a
Obi�la svet.

I uvek kad bi pomislio kako krstari albatros
Sekao je pu�inu � k�o adrenalin �to se�e mu krvotok;
�irio je krila da dohvati Bo�iji svod,
Al� ta su krila bila dovoljna tek za po koji kratak skok...

Neki do�u sre�ni � pa tako i odu,
On je pripao taboru drugom...
I tog je dana smrknut okean
Izneo telo skrhano tugom...

�tepam svoje rane dok provodim dane
Izme�u �elja i istine.
Logike ponestaje, rebus ne prestaje
Da mi para vijuge.

Pravila ne va�e, moj prijatelj ka�e
Da sve vi�e veruje
Da �udne su sile podigle vile
Da nas gre�ne razonode.

Ja stojim po strani i �ekam da vreme
Nacrta put do sna
Al� kao i delfina bukagije dubina
Sve vi�e me vuku ka veridbi dna...

Da li sam to ja?

Uzrok straha od mraka (hrast)

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Tue, 12 Apr 2011 12:00:17 +0100

Hrast, onaj veliki kakav bi ina�e i bio. Stra�an pogotovo no�u kada pusti one njegove stare grane da huje i ulivaju nepoverenje mladim ljudima koji se no�u tuda vra�aju iz kafi�a. Stajao je ba� na uglu kod ku�e u kojoj sam odrastao. No�ima sam bio budan i slu�ao ga kako poku�ava da otrese li��e sa sebe. Nekada bih oti�ao kod sestre u krevet i sklup�ao se kraj nje ispod toplog �ebeta. I tamo sam ga �uo ali sam verovao da �e me ona odbraniti od njega uvek. I uvek bih pretr�avao sobu jako brzo jer sam zami�ljao kako ba� mene ho�e da zgrabi i svojim kand�ama uvu�e u sebe. Zami�ljao sam i �ta �ivi na njemu, ko bi mogao da bude dovoljno hrabar da mu pridje? Jedne no�i sam pogledao u prozor i njegove senke su �arale staklo, kao da je granom dozivao nekoga. Ovaj put mi je bio malo tu�an huk i dete kakvo mo�e biti nego radoznalo, ustao sam i oti�ao na terasu. Na terasi sam imao tajni prolaz, jednu �ipku smo sestra i ja izvalili kako bi mogli lak�e da ulazimo i izlazimo leti iz ku�e. Stao sam ispred njega, onako malen i upla�en i �uo da njegov urlik jeste zapravo njegov pla�. Pogledao sam gore i pitao � koga doziva�? Za�to no�u ne dozvoljava� snu da udje u moju sobu? Ni�ta nije rekao. Za�uo se muk i vetar je stao. Onda sam savio glavu i u svom strahu po�eo da pla�em. Stojim sam na ulici i pri�am sa drvetom za koje mi moja ma�ta govori da �e me ubiti. Onda sam za�uo � pla�i� se? Sam si? Nema nikoga da te zagrli...?
Pogledao sam gore ka granama ali su bile nepomi�ne. Ponovo sam spustio glavu da obri�em suze i samo za�uo � sada zna� kako je meni svake no�i...
To je bila no� kada sam po�eo iskreno da se bojim mraka u isto vreme kada sam po�eo neprikosnoveno da ga po�tujem...

Nismo navikli na " ljubazno "

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Sun, 20 Mar 2011 20:42:45 +0100

E pazi, ju�e u centru Beograda (srce na�e dr�ave, onaj koji zaboravlja lagano �ta su mu vene) uzmem da lepim oglas u kome iskreno molim za pomo�. Moralnu, ne samo finansijsku. Da bude stvar jo� gora sa mnom je bila devojka. Izlepismo mo�da deset komada kada sam primetio jednog dedu koji ide iza nas i cepa ono �to smo zalepili. Pridjem i kulturno ga pitam koji mu je djavo, da li je mo�da zaboravio da popije lekove. Kad �uje� njega � Odakle si ti? Ja mu ka�em iz Palanke a on meni na keca o�tar metak � pa vidi se. Ja skontam, pogre�ih negde, mo�da sam zalepio preko neke umrlice... nisam. Okrenem se u devojku, sasvim pristojno je obu�ena, nije musava i nema slinu na obrazu. Po �emu se to vidi da nisam Beogradjanin sve mu garavo poljubim? Kad �i�a nastavlja naravno postavljaju�i �tap na moj stomak (kako bi me odaljio od sebe ili �ta ve�) � u moj si Beograd do�ao da �iri� propagandu iz tvog sela. Ne ide to tako sinak.
- Ali gospodine ja ne �irim nikakvu propagandu, mo�da se bunim jer mi ne�to ne odgovara ali svakako nikoga ne reklamiram.
- ne, ne, ne mo�e to ovde. Ti �e� sada da pljuje� ovde one i onda �e oni tebe, pa �u ja morati da gledam tebe na televiziji kod suparnika njihovih. Ja nemam �ivota, moram da gledam ne�to subotom uve�e i ne dam ti da mi ih vredja�! Nisam ja ratovao da bi mi takvi �utokljunci oblikovali �ivot.
Galantno sam pokupio poster u kome se zahvaljujem dr�avi �to bi za grand izdvojila pola bud�eta a za pravu umetnost ni dinar, zalepio nazad na svoje mesto i tiho �apnuo dekici sa pulsiraju�om venom na �elu � pipni i ne�e� imati o�i kojima �e� ih gledati. Odlaze�i odatle gledao sam starca kako kao pokisao stoji na stanici i upla�eno broji moje korake. I posle mi ka�e devojka � Ej, kada ti stigne ponuda od firme da radi� tamo, ti pogleda� kakva kola voze zaposleni. Ako su napucana, nova, ne ide� tamo. Ko zna kolikog djavola oni prate kad mogu sebi to da priu�te. Ako prati� samo si jedan od njih.
I �ta ja posle da napi�em, ka�em, kako da odreagujem kada nama ludilo ne le�i samo u mladim korenima ve� je tu, usadjen godinama i generacijama unazad...?
p.s. nisam dobio mail podr�ke niti bilo �ta, �ak me nisu ni pljuvali... Toliko o toj solidarnosti. Pomozimo Japanu, oni znaju �ta sa parama, na� narod nije navikao da ima...

Molim te

nobody@mycity.rs (Maller-ps) — Tue, 15 Mar 2011 22:15:59 +0100

Na po�etku te molim, pro�itaj ove redove jer ko zna-mo�da imam neku pametnu re� da ka�em...

Molim te, nau�i da je osmeh jedina parola mr�nje koju svi pogre�no kapiraju.

Molim te, nau�i da vreme u kome si se rodio ne mo�e biti podjednako lo�e kao ono u kome si odrastao. Prvo se raspitaj o tome pa onda okrivi taj period i ljude koje nisi ni poznavao.

Molim te, ne nazivaj muzikom ono kre�tanje koje ti slu�a� nastalo usled kopmromisa mikrofona kineske proizvodnje i lika bez talenta. Muzika je nekada bila umetnost. Zbog takvih kao ti - danas je svako umetnik.

Molim te, nau�i da hoda� pre nego �to po�ne� da se �ali� kako si pao zbog drugih. Da si znao da hoda� pravilno i lagano nikada ne bi pao!

Molim te, nau�i da se moli� Bogu pa tra�i da se on moli tebi.

Molim te, nau�i da ne mo�e� pljuvati po nekome ko je iznad tebe jer sve �to ispljune� vrati�e se tebi.

Molim te nemoj da bude� �ena sa 15 godina, ima� ceo zivot za to. Budi dete, budi ponosna na svoje postupke, reakcije i najva�nije nau�i da u�iva� u tom predivnom buntu koji se ne vra�a. Samo sada je ceo svet tvoj.

Molim te, nau�i da bude� druga�ija i svoja pa onda reci kako se gadi� "klinkama". Zapamti, �ak si i ti morala da bude� jednom dete. Ako ti ne bude� njihov put kao starija, neke druge �e biti njihove stranputice.

Molim te, nau�i da menja� sebe pa tek probaj da promeni� mene.
I za kraj te iskreno molim, kreni putem preko trnja do zvezda pa onda sudi o ne�ijim postupcima.
Narav niko ne menja, ali zato dela biramo sami.