https://www.mycity.rs/Obavestenja/MyCity-RSS-feeds.html https://www.mycity.rs/blog.php?a=216240 Blog korisnika zoranzota sr 15 Fri, 17 Apr 2026 11:09:55 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/Trenuci-slabosti-2.html https://www.mycity.rs/?p=1252953 nobody@mycity.rs (zoranzota) Istu smo boju zalaska sunca voljeli <br /> Ti s jedne <br /> A ja s druge strane svijeta <br /> Daleki a boja je ista <br /> I ljepota je ista kad se u oko useli <br /> I mi smo sigurno <br /> U neka rana praskozorja <br /> Koja lome noći <br /> Iste stvari željeli i htjeli <br /> Isti smo miris udisali noću <br /> Kad se putevi smanje <br /> I daljine se stisnu <br /> Jastuk nam je po istom mirisao voću <br /> I ti si znala što hoćeš <br /> I ja sam znao što hoću <br /> U otvorene knjige da smo mogli ući <br /> Bili bi zajedno odmah <br /> U istoj kući <br /> Od želja sagrađenoj <br /> U plavome satenu omotanoj <br /> I posutom s milijun nekih zvijezda <br /> Koje se odjednom stvore <br /> Kad ustaneš snena <br /> I otvoriš prozore s pogledom na ljubav <br /> S pogledom koji blago uspavljuje <br /> Koji daruje sve što poželiš <br /> U isto smo mjesto neba zagledani bili <br /> Ti na jednoj <br /> A ja na drugoj strani svijeta <br /> Spojeni za uvijek <br /> S onom jednom malom zvijezdom <br /> Koja nam kroz oči šeta <br /> <br /> <span style="font-size: 7px; line-height: normal"><span style="font-weight: bold">Željko Krznarić <br /> Jedna mala zvijezda</span></span> Tue, 13 Dec 2011 21:04:19 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/tajnasnovi-u-rukama.html https://www.mycity.rs/?p=1222031 nobody@mycity.rs (zoranzota) Ono sto cu ti reci <br /> Neka ostane tajna <br /> Izmedju tebe i mene <br /> Dva srca prividno spojena <br /> Zlatnom niti <br /> <br /> Zasto sam cekao <br /> Da se i posljednja <br /> Nada ugasi <br /> Da bih otisao <br /> <br /> Sramno priznajem <br /> Da te vise <br /> Ne mogu ovako voljeti <br /> Jer me iznova gusi <br /> Osjecaj da te nemam <br /> Da ti zagrljajem <br /> Ne mogu pokazati <br /> Gdje pripadas <br /> Niti ljubiti <br /> Lice andjela <br /> <br /> Ja vise <br /> Snage nemam <br /> Da budem blizu tebe <br /> Na ovaj nacin <br /> Jer tvoja hladnoca <br /> U mom srcu <br /> Izaziva jezu <br /> <br /> Osjecam <br /> Da polako nestajem <br /> U tvom crnom oku <br /> Treptaja nedostojan <br /> Ne mogu vise <br /> Niti govoriti… Sun, 25 Sep 2011 10:04:24 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/Kakav-je-to-svet.html https://www.mycity.rs/?p=1216307 nobody@mycity.rs (zoranzota) <iframe class="youtube" width="420" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/1wA4tIVfass" frameborder="0" allowfullscreen></iframe> Fri, 09 Sep 2011 21:34:22 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/Misli-nebuloze-i-jos-po-nesto.html https://www.mycity.rs/?p=1201943 nobody@mycity.rs (zoranzota) Raznovrsnost nakupljenih misli, prividno nepovezanih, menjaju moje raspolozenje iz blazenstva radosti u samocu tuge, vecito se preplicuci... <br /> <br /> Zasto uvek u casima samotnog ocaja trazim, i neretko nalazim, …… lepotu sebicne pozdrljivosti koja kani pocepati svaku iluziju, prividno preobucenu u veo savrsenih prijateljstva... te se tako nikako ne mogu odluciti koja mi strana vise lezi... <br /> <br /> Volim biti sam, da mi mislu budu ispunjene o drugarstvu u kojem poverenje ima svoju smisao i svrhu, gde mogu izgovoriti sve sto mislim, a pritom ne biti osudjivan od ljudi kojima se, bez reci, obracam... Tamo gde se “ljubav izgovara cutanjem”… <br /> <br /> Da je sve tako... osmelih cu se reci, jednostavno! <br /> <br /> Ipak, kada se vratim u realnost vremena, umoran od pitanja i odgovora, koji se naizmenicno razmenjuju u mojim monolozima, uvidim svu tragikomicnost iluzornih ocekivanja, vracajuci se tako u potrebu za vecinskim shvatanjem bega od samoce, da bih na kraju, posle ko zna koliko prozivljenivljenjih razocarenja, iznova pruzao nadu svetu kojeg sam zelim graditi… <br /> <br /> …I tako u krug… <br /> <br /> To je, valjda, ono sto se zivotom naziva… <br /> Ta veciita igra nade sa stvarnoscu, to preplitanje snova i jave, zelja i mogucnosti, potrebe i sebicnosti, suza i osmeha, ocekivanja i pruzanja… <br /> <br /> I mi zivimo… juce, danas, sutra… <br /> <br /> I ja zivim privikavajuci se na cinjenicno stanje stvari sa svim ogranicenjima , zabludama, lazima… <br /> <br /> Ali zivim! <br /> <br /> Sreca se ne treba traziti, ona se ne nalazi na korak, ili kilometar od nas. I to sto smo ponekad ispunjeni setom prolaznih rana, I sto smatramo zivot okrutnom igrom sudbine, uvek ispunjeni egoisticnim pitanjem: Zasto ja!? Da li sam na boga kamenje bacao!? <br /> <br /> A zasto bas ja? <br /> <br /> Da! <br /> <br /> Zivot, savrsenog shvatanja, lepsi je i ispunjeniji kada je to neko drugi. <br /> Neko, koga uposte ne poznajemo… <br /> Mada, bolje je da nam je ta osoba znana, posto sve nase srece i nesrece mere se sa srecama i nesrecama drugih (dokaz nase nesavrsenosti). <br /> Tako da cemo mi, uvidevsi kako se antiteza srece obavila oko poznanika nasih, zahvaljivati nebesima sto nismo u njihovoj kozi. <br /> <br /> A zasto govorim u ime drugih? <br /> <br /> Da li pokusavam da svoje mane prikrijem tako sto cu ceo ljudski rod opisati kao neuspeli pokusaj… <br /> Mi jesmo nesavrseni. Ali ja jedino to za sebe mogu stoprocentno tvrditi. Moze li tvrdnja biti bez takve sigurnosti? <br /> <br /> Najvise se gnusam lazi kojima prevashodno sebe obmanjujem… <br /> Mogu reci jedno a misliti drugo, mogu gledati nekog u oci svesno se lazima prikrivati… <br /> Mogu! <br /> Ali sam sa sobom! Zasto stitim samoga sebe lazima prema sebi samom? <br /> <br /> Opet na pocetak moga pisanja: “Volim biti sam.” <br /> Sada sam sam. Pa ako ovako volim, zasto postavljam sve ovo da citaju drugi ljudi? <br /> Zasto ne budem stvarno sam? <br /> Beg od samoce je mozda samo paravan iza koga se krije nemogucnost moje drustvenosti. <br /> Nije ovo prica o mom razocarenju u prijatelje. Zaista. <br /> Volim ih ja. <br /> Biti prijatelj teskoj osobi ,kakva cesto mogu biti, je meni malo nerazumljivo. <br /> <br /> OK. <br /> <br /> Sve ovo sto sam napisao nije nista u poredjenju sa onim sto mi je prolazilo kroz glavu. <br /> A zasto onda to nisam pretocio u reci vidljive vama? Zar ne bih tim cinom skinuo jedan teret lazi i tako postao osoba se jednom manom manje? <br /> Sigurno da bih. <br /> Ali bih onda bio jos vise osudjivan negoli sada. <br /> <br /> Egoizam izviruje… Fri, 12 Aug 2011 21:59:04 +0100