mpman

We didn't start the fire but we're trying to fight it

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 19 Dec 2024 23:27:14 +0100

Ovaj post sam mogao da pi�em u Muzici, u obradama, ali je stvar u tome da se ne radi o obradi. Radi se svojevrsnom dostignu�u, ali i potvr�ivanju uzaludnosti borbe protiv vetrenja�a.

Svi smo mi deo ovog sveta i u�estvujemo u boljem sutra za generacije koje dolaze i, valjda radimo na tome da sutra zaista bude bolje nego ju�e. Televizija, danas internet, ju�e novine uvek bombarduju nekim doga�ajima koji odaju utisak da svet ve�ito gori, da su sve to gresi nekih pre�a�njih generacija i da je na na�im ple�ima da se borimo sa njihovom zaostav�tinom. Breme svog vremena opevao je Billy Joel u pesmi koja je naslov ovog bloga i koja je ve�ini starijih od mene odavno poznata. Billy Joel navodi hronolo�ki doga�aje koji su podgrevali atmosferu, oblikovali na�e roditelje i dana�njicu s kojom se suo�avamo. We didn't start the fire, it was always burning since the world was turning.We didn't start the fire. No, we didn't light it but we tried to fight it. Poslednja re�enica pesme je bela zastavica spram vatre kojom svet gori. Dali su ste sve od sebe "it will still burn on and on and on...", i ostavili su amanet mla�im generacijama da se bak�u s tom vatrom.

Par decenija kasnije, sti�e i nastavak, dokaz da svet i dalje gori, tj. da gori jo� od onda gde je prethodna pesma stala.

Pesma nudi a�uriranu listu doga�aja, ali ovog puta nisu hronolo�ki pore�ani. Ovi doga�aji su poznati svima koji ovo �itaju. Od 11. septembra, tj. napada na kule bliznakinje, koji menja "JFK blown away" do smrti Kraljice naspram po�etka njene vladavine pomenute u prvoj pesmi, pominjanja Fuku�ime, Tejlor Svift, smrti Majkla D�eksona, COVID, Majkl Felpsa, Evergrin koji je za�epio Suecki Kanal, Sun�er Boba, itd... Pa�ljivo su birani doga�aji, pa�ljivo su birane re�i... I dalje vatra gori, gore�e, ali za kraj ka�u "No, we didn't light it but we're trying to fight it". Ne, borba jo� nije gotova, �ta vi�e, za nove generacije, tek je po�ela, bez dizanja bele zastave.

Original je na albumu iz 1989. godine, nastavak je iz 2023. godine. Ostaje nam da �ekamo da vidimo �ta �e jo� da "zapali svet" i da sa�ekamo jo� jedno 30-tak godina za slede�i nastavak. Do tad' budimo svi �lanovi Dobrovoljnog vatrogasnog dru�tva, gasimo bar manje po�are kad nam se prilika uka�e.

Prvi let ku�i

nobody@mycity.rs (mpman) — Fri, 04 Oct 2019 20:22:53 +0100

Na aerodromu u Bolonji �ekao sam svoj let. Do�ao sam dva sata ranije, kao �to ste mi predlo�ili. Prvo sam pogledao tablu gde je pisao da je prijava za let na �alterima sa brojevima od 9 do 11. Bio sam prvi na redu i neko vreme jedini, me�utim za �alterima nije bilo nikoga. Po malo zbunjen, �etovao sam s dragom drugaricom iz Malezije koja �esto leti, te smo oboje polako padali u paniku. Nakon nekih petnaestak minuta, �alterska radnica prolazi kraj mene i dolazi do �altera gde provodi neko vreme. Idalje stojim sam u redu, tj. sam �inim red. Radnica potom odlazi od �altera i na italijanskom ka�e ne�to �to verujem da je zna�ilo da dolazi za pet minuta. Nakon jo� malo �ekanja, u redu vi�e nisam bio sam, bilo nas je ta�no troje �alter se otvorio, pri�ao sam mu, �ena je tra�ila paso� koji sam dao, a potom je, �to nisu �inili ovi u Ni�u, tra�ila od�tampanu rezervaciju. Nespretno izvadih ve� pripremljeno sve od�tampano �to sam mogao od�tampati sa sajta. Radnica mi se zahvali na engleskom uz re�i: Nema� pojma koliko mi ovo poma�e! Uze mi kofer, od�tampa mi kartu i re�e mi da se popnem na prvi sprat gde je Gejt (kapija, valjda) 19. Popnem se gore sa svojim rancem nespretno koriste�i tehnologiju 21. veka i neke automate - �uda sveCka. Izvadih laptop i ostale ure�aje iz torbe, naravno zaboravih da izvadim mobilni iz d�epa, na �ta me je pre skeniranja ljubazno opomenula radnica. Pro�e sve u najboljem redu i za svega par trenutaka na�oh se u duty free shop-u. Pro�oh kroz radnjicu i nai�oh na gejtove. Paso�ka kontrola, sve u redu (opet sam bio prvi i jedini u redu za proveru paso�a), udari�e pe�at i po�ele�e sre�an put. Klimnuh glavom i krenuh da tra�im svoj gejt.

Na moje iznena�enje, prostor oko gejta 19 bio je ispunjen ljudima koji su, �to �e se kasnije ispostaviti, �ekali ukrcavanje na let za Kijev. Seo sam na slobodno mesto i uzeo da �itam Majstora i Margaritu, na predlog drugarice. Niotkuda se pojavi jedna �ena, njen stariji sin i devoj�ica koja nije mogla da ima vi�e od tri godine, mada rekao bih da je imala oko dve. Plava kosa i ogromne plave o�i. Prvo je dotr�ala do mene uzvikuju�i ne�to i sme�e�i se koliko je mogla. Odgovorih osmehom i uputih upitan pogled majci koja stajala u blizini. Ona na to odgovori na engleskom da devoj�ica vi�e: Avion, avion! Devo�ica nastavi da uzvikuje i da mi se sme�i.Onda je majka sela kraj mene, a devoj�ica je uhvatila njene �ake i po�ela da skaku�e po podu, ravno ispred nje. Onda isto to uradi sa njenim bratom, a onda i mene uhvati za ruke i ponovi isto uz onaj karakteristi�an de�iji smeh. Roditelji su na to odreagovali osmehom. Potom je devoj�ica isto to ponovila u krug i tri puta sa mnom. Potom razdragano sede na sedi�te s moje desne strane, i stavi nogu izme�u sedi�ta koja se zaglavila. Tu je do�ao njen brat i pomogao joj da izvu�e nogu, a onda je ona to opet ponovila, te sam ovog puta ja pomogao. Onda je mirno sela uspravno, sme�u�i mi se. Ispru�ih dlan, a ona baci kosku (high five), prvo jednom, pa dva puta, pa onda drugom rukom. Onda pozva mamu jedno par puta te se pope na svoje sedi�te i preko mene poku�a da do�e do majke, kada je otac intervenisao, podigao je i odve negde, pa je, u znak protivljenja po�ela da pla�e. Neko vreme nije bila tu, a onda su je roditelji doveli i dali joj ne�to da jede uz crta�e.

Ukrcavanje za Kijev je po�elo, a oni su se redu pridru�ili tek pred kraj. Kada su krenuli, devoj�ica je dotr�ala do mene i sela na sedi�te s moje leve strane. Majka je pri�la i probala da je podigne na �ta je devoj�ica prili�no burno protestovala. Can she stay?, upitah majku, na �ta ona uz osmeh re�e: Well, it seems she wants you. Onda mi devoj�ica re�e Pa-pa i �ao uz energi�no mahanje i veliki osmeh s plavim o�ima.

Student Licence softverske alternative

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 04 Jul 2019 17:49:04 +0100

U poslednje vreme vi�e vremena provodim rade�i na polu ispravnom laptop-u sa ograni�enim resursima koji mo�e da slu�i i za pr�enje jaja i kuvanje ru�ka. Kao takav, bio sam primoran da tra�im alternativna re�enja za softvere koje ve� uveliko koristim i na koje sam navikao. Ono na �ta sam se ograni�io jeste da softver ne bude s raznoraznim leki�ima, tj. da bude u potpunosti legalan za nekomercijalnu upotrebu, ali i da slu�i svrsi i da mogu da se koriste na ovom kr�u od laptopa, bar pristojno. Me�utim, u tom procesu nai�ao sam na pojedine programe koji mi se �ak i vi�e dopadaju od onih koje sam koristio ranije, na ja�em, br�em i boljem desktop-u (koji je, istina, 9 godina mator, ali je malo ja�i od laptopa).

Prvo za �ta mi je zatrebala alternativa bio je AutoCAD. Novije verzije je mogu�e fizi�ki pokrenuti na tom laptopu, ali od prakti�ne upotrebe nema ni�ta. To secka, ko�i, pregreva, pa sam za to poku�ao da na�em adekvatnu alternativu, a to je ujedno i softver koji najvi�e i koristim u svom radu.

Prvo na �ta sam nai�ao bio je DraftSight, verzija je bila iz 2018. godine, besplatna za studente. U po�etku sam njega koristio, ako je sli�an AutoCad-u. Ima dva izgleda interfejsa, mo�e da li�i na AutoCad iz mla�ih dana, ima i danas standardni ribbon menu interfejs.
U su�tini, lepo se pona�a, mo�e da se koristi, ali! Tracking je u�asan. Toliko je lo� da, ako se ne obrati pa�nja mo�ete dobiti neta�ne crte�e i neta�ne kote. Dobra stvar je �to nije gladan resursa, te�no radi i svi�a mi se kako su re�ili eksport u PDF, kao i dijalog za �tampanje koji u AutoCAD-u mo�e biti problemati�an (vi�e opcija, vi�e mesta za gre�ku, pretpostavljam). Svi�a mi se kako izgleda okru�enje, sve u svemu - fino program�e, dosta je jeftinije od osnovne verzije Autodesk-ovog re�enja, a ne fali mu mnogo. Eh, da, baza delova u studentskoj verziji ne postoji �to tako�e iritira. Koristio sam ga uglavnom u varijanti da sam delove uvozio iz AutoCAD Mechanical-a sa drugog ra�unara, a onda ih 'ugra�ivao' lagano u svoje sklopove. To je ve� peripetija, ali ako vas mrzi, uvek mo�ete da kupite platinum verziju softvera

Kako izgleda u praksi:

Napomena: Novija verzija softvera nije besplatna za windows (pri�am o licenci za studente, naravno), ve� samo za Linux. Testirao sam i Linux verziju. Radi prili�no zadovoljavaju�e i te�no kao i na Windows-u, ali �tampanje iz nekog razloga bar meni nije radilo. Naravno, apsolutno je kompatibilan sa AutoCAD formatom i mogu se koristiti blokovi napravljeni u AutoCAD-u.

Homepage: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Druga pristojna varijanta koju sam imao prilike da koristim jeste BricCAD. Ovo par�e softvera mi je, priznajem prirastao k srcu. Prvo, apsolutno je kompatibilan sa AutoCAD formatom, komande su iste, mo�e da se bira izme�u oba izgleda interfejsa, nije zahtevan, ne ko�i mnogo, ali ima savr�en tracking sistem koji mi nedostaje i kod originalnog AutoCAD-a. Zbog njega sam u stanju da u potpunosti prestanem da koristim AutoCAD. Druga stvar, ima lepo organizovana pode�avanja - sve na jednom mestu, lejeri mogu da se kopiraju iz crte�a u crte�, isto va�i i sva druga pode�avanja. Ovo je tako�e interesantno: svi toolbar-ovi mogu da se isklju�e, a ikonicama alatki mo�e da se pristupi uz pomo� menija koji se pojavljuje desnim klikom u prazno. Jako korisna stvar, a mogu�e je i sva pode�avanja otvoriti na nekom drugom monitoru, a ceo prvi monitor posvetiti crte�u. Jako, jako lepo organizovan i odra�en softver. Ima podr�ku za parametarsko modeliranje itd, ali iskren da budem za to mi nije ni trebao. U ostalom, laptop je kr�, pa nisam ni poku�avao da radim 3D modele u tome.

Studentska licenca ne obuhvata bazu sa gotovim delovima, na �alost. Da bi dobili studentsku licencu, morate da im prilo�ite neki dokaz da ste student, �to zna�i - tra�e sken prve strane indeksa i jedna licenca va�i 12 meseci, ali mo�e da se produ�i kad za to do�e vreme i va�i za jedan i isklju�ivo jedan ra�unar. Licenca se ve�e za hard disk. Kada se jednom instalira program i iskoristi licenca, da bi je koristili na drugom ra�unaru ili za sam reinstall programa u licence manager-u morate prvo odjaviti licencu. Program ima i nativnu verziju za Linux koja meni nije vr�ila posao jer je laptop kr�. Bolje radi verzija za Windows.

Jako lep program, i iskreno ga preferiram u odnosu na AutoCAD...

Crte� odra�en u BricsCAD-u:

Webinar:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Link ka mestu gde se mo�ete prijaviti za licencu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

WPS office. LibreOffice jednostavno ne zadovoljava moje potrebe za jednostavnim, brzim kucanjem i ure�ivanjem jedna�ina, ne dopada mi se kako radi i generalno previ�e baguje kada je re� o tabelama i slikama, M$ Office je okej, ali je skup, a potrebno je pribaviti i MathType. Mogu�e je kucati u LaTeX-u, ali je to ve� za mazohiste. Me�utim, WPS office ima okrnjenu verziju MathType-a i to besplatno!

Link ka besplatnoj premium verziji za studente: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Trenutno stanje misli/ aktivnosti/ ose�anja/ se�anja...

nobody@mycity.rs (mpman) — Sun, 26 Aug 2018 23:00:44 +0100

Ako se dobro se�am, a to je davno bilo, ova tema je i po�ela u blogovima mnogo pre nego �to sam do�ao na forum. �lana Smrt, autora prethodne teme koja je zavr�ila u pri�aonici, nisam zatekao na forumu, ili se bar ja ne se�am da jesam, a eto, opet svaki dan vi�am taj nick koji stoji iza jedne od, mo�da i najbitnijih tema na forumu. Za�to? Jer je upravo ta tema sigurnosni ventil za doga�aje u stvarnom �ivotu. Tu se i najbolje me�usobno upoznajemu, tu ni�u prijatelljstva.

N'o, ovde kre�em od po�etka. Slobodni ste da se pridru�ite, ali upozoravam da zadr�avam pravo zaklju�avanja teme.

Deezer MixTapes

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 21 Jun 2018 06:09:45 +0100

01 MixTape

02 MixTape

12 MixTape

13 MixTape: Film

15 MixTape

Mr. Blue Sky

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 02 Nov 2017 14:53:09 +0100

Nedovr�ene pri�e: Pri�a osma

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 26 Jan 2017 21:29:00 +0100

Недовршене приче: Прича девета

На почетку приче сваке
Изазива мртва тишина,
Повређује папира белина
Док не зађе сунце и продре тмина,
Уз глас доконе црне свраке
Отпочињу маштине варке:
По белом папиру дете гура санке.

Да ли ту још неко стоји?
На врх брега неко чека.
Признајем, више не видим у боји
За мене све је само сећања сенка,
Али неко, тамо, на врх снежног брега
Стрпљиво стоји и некога чека.

Н'о да почнем од почетка ову дугу причу
Ако се јошувек приче сећам целе,
Нек' договоре се гласи што у мени вичу,
Нек' призову заборављене успомене беле.

У истом дану, исте мрачне ноћи,
У истој улици, мало после поноћи
Отворише се различите очи плаве
На две различите дечје главе.

Нису били нити браћа ни сестре,
Чак никакав нису били род
У општем заносу среће у очима плавим
Пресијавао се звездани свод.

Брзо мора стићи страховит бол,
Прича прелази из дура у мол.
Да би се поравнала вага среће
На покрову обе младе мати
Ујутру свеже стављено је цвеће.
Управо одатле, ова прича креће.

Још првога јутра судба им се дели.
Спаковани кофери у једном су дому;
Јована ће пропутоват свет цели.
Да у жалости оцу, рану на срцу лечи.
Јован ће остати у улици, вечитом лому.

Непланирано сличних имена,
Два пара очију плавих,
'Сем судбе и тешких времена
Збивања заједничких немаше таквих.

Muzi�ka kutija

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 03 Nov 2016 23:16:45 +0100

Blog otvaram pod utiskom.
Apsolutno sam op�injen.

Nedovr�ene pri�e: Pri�a peta

nobody@mycity.rs (mpman) — Sat, 21 May 2016 16:58:25 +0100

Недовршене приче: Прича пета
Веслач

Примећујем, све више људи посећује реку. И сам од кад знам за себе волим по лепом дану прошетати крај реке. То чак у последње време врло често чиним. Са свим својим мислима, сећањима и надањима кренем корак пред корак по каменом бедему док звук воде која непрекидно већ хиљадама, можда и милионима година управо туда протиче. Она кроји, усмерава, а потом и однесе оно што је дала. На травнатим деловима моје стазе могу се наћи разни предмети, немарно бачени у воду, одбачени, остављени, прогутани, сажвакани, а потом испљунути али у свој тој заборављености чисти. Они никоме нису требали, а опет можда нађу неки нови живот, сврху у рукама другог свирача.

Али, кажем, све више људи посећује реку. Лети је ту јако топло. Сунце загреје камен, а онда вас врео ваздух пржи из оба правца. Само најупорнији остају на стази. Баш са те стране реке на стазу не пада сенка ни једне једине крошње иако их поред има много. Заправо, ни то није баш цела истина. Постоји једно јако старо и високо дрво, врба можда, чак са друге обале. Мада, не разумем се у врсте дрвећа. Једва да разликујем липу од храста. Оно, у одређено доба дана баца сенку довољну за двоје или троје људи. Али, она је ту само тада и прави јако леп хлад. Ако дођете само трен касније, нећете је затећи. Исчезнуће. Не зна много људи за тај хлад. Можда нико заправо сем мене не зна за њега, а опет, можда он и није тако посебан као што се мени чини.

Управо тада, у само пролеће, гледах како то дрво, сасвим обично дрво олистава. Окаснило је. Плашио сам се да неће озеленети овог пута. Оно је старо, старије. А и ја сам старији. Како толике ствари река однесе из живота, тако ће једном она однети и ово дрво, а однеће и мене. Али, касније. Надам се.

Но, заиста много више људи посећује реку. Крај ње ја само пролазим. Чујем је и она чује мене. Ми причамо. Водимо сасвим обичне, плитке, али и оне дуге и дубоке разговоре. Ми разговарамо иако знам да вероватно причам сам са собом. Она доноси живот, доноси мир, а односи бриге. Смирује ме. Шетам, увек узводно. Иако смо пријатељи, иако живимо једно крај другог, пркосим јој. Не значајно јер је она ипак старија, мудрија. Савладаће ме једном. Но, никада крај ње нисам шетао ноћу. Можда тада спава. Да ли уопште тече када сунце зађе? Да ли постоји она сенка крошње високе врбе на месечини?

Баш предвече, много се људи окупља крај реке. Да, баш када од ње одлазим. Када јој пожелим лаку и мирну ноћ, приметим доста појединаца како силазе крај реке. Свако дође сам, у тишини, али ја тада одлазим. И не могу да се не запитам.

Зашто све више људи долази к' реци, ноћу?

Решио сам сазнати зашдо долазе баш тада, иако то није моја ствар. Ја то не морам знати, као што ни они не морају знати зашто увек шетам узводно. Но, једног сасвим обичног дана, кад' заврших своју посету реци, приметих опет да јој долазе, у групи али појединачно. Реших да зауставим једног, да питам. То и учиних, али не добих одговор. Само сам погледан, директно у очи, у дубље. Зауставих другог, али добих исти одговор. Морао сам да сазнам! Решио сам, извинићу се реци што је опет узнемиравам, вратићу се, чекаћу да Сунце зађе.

Сиђох опет до каменог шеталишта где већ је стотину људи стајало ушртим у све мрачније корито. Неки су седели на степеницама, али су сви ћутке, концентрисаног погледа посматрали, ишчекивали. Закашљах се не бих ли ту неприродну тишину у великој групи људи учинио мање неприродном, али ми то и није пошло за руком с обзиром да добих само хладне погледе посматрача у којима приметих укор. Ћмир се не сме реметити.

И сви су били лепо припремљени. Чак свечано одевени. Мушкарци у скупим оделима, ципелама које сјаје на последњим зрацима Сунца више него оно само, а жене и девојке у елегантним хаљинама, свака скупљене косе. Само ја стајао сам, одударао и свом обичном, дневном оделу расејаних мисли, испуњен неким језивим осећајем који је испуњавао делове моје свести. Сви смо чекали.

Сунце нестаде иза брда и наступи ноћ. Река, као да издахну, те температура готово тренутно паде. Као да се ширио задах неког древног бића, влажан ваздух који је допирао до коже терао ју је да се најежи, али река се не може видети јер је утонула у таму. Ни жубор се није чуо. Тишина, била је апсолутна. Број људи крај мене као да се удвостручио од последњег тренутка када сам обратио пажњу, но чуло вида у оваквој ноћи изузетно је варљиво. Чекао сам било какав звук. Природан звук, макар и звук неке машине. Да можда нека риба не искочи из воде, да се откотрља неки камен, да се огласи цврчак или птица, лавеж паса, али ништа. Ни један једини тон. Опипах себи пулс на левој руци чисто да се уверим да ли сам уопште жив. Добро је, јесам. Ваљда.

Тишину ипак прекину звук. Нешто као да је ударало по води, негде у даљини. Да, неко је веслао у мраку. Испрва помислих да халуцинирам. И месец се појавио међу гранама моје врбе, али није давао много светла. Река је била у потпуности обавијена велом таме. Видех људе крај мене, кренули су напред, ка реци, као хипнотисани. Корак по корак. Неко је ушао у воду, сигуран сам, могло се чути! Мора да је неко од оних што су седели на степеништу. Доста њих је ушло у воду. Звук веслања се приближавао. Што је веслач био ближи, више је људи чекало да уђе у воду. Крај мене, сви бледи на месечини, без икакве емоције, празни, корачали су ка веслачу. Стао је испред мене. Веслач је био баш испред мене, свега две траке шеталишта удаљен. Видео сам му само очи, једине су оне сјајиле у мраку. Видео је и он мене. Видео да не припадам.

Приметих, све више људи посећује реку...

20.5.2016. год.

Сви коментари и сугестије су више него добродошли

�esk� a slovensk� hudba

nobody@mycity.rs (mpman) — Sat, 12 Sep 2015 20:46:26 +0100

Jo� jedan muzi�ki blog, ovog puta namenjen �e�koj i slova�koj muzici.
Potrudi�u se da stavljam i prevode na engleski ili doma�i.
Izvor za prevode: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Mandrage - �rouby a matice

Texte:
+ CZ
+ EN

Ostani...

nobody@mycity.rs (mpman) — Sat, 01 Nov 2014 19:02:29 +0100

Ostani...

Sedeo je na klupi u parku, kao mnogo puta ranije. Sedeo je sam �utke posmatraju�i jedno drvo, jednu granu, njen poslednji list, skoro potpuno suv i �ut. Klatio se na talasima vetra samo se tankom, ranjavom dr�kom dr�e�i za granu. U jednom naletu vetra, dr�ka je pukla, a list je krenuo u novu pustolovinu. Vinuo se visoko, veli�anstveno, igraju�i se na vetru, tako graciozno, kao balerina koja ple�e svoj poslednji ples. Vetar je stao, a list je po�eo, jednako graciozno, da se spu�ta ka zemlji, lagano krstare�i vazduhom sleteo je u jednu plitku, bistru baru ovalnog oblika na sredini puti�a �to je vodio kroz park nedaleko od klupe gde je on sedeo.

===Nastavi�e se===

Pesma

nobody@mycity.rs (mpman) — Tue, 29 Apr 2014 22:45:48 +0100

Pesma

Crvena se boja horizontom �iri.
No�na sve�ina spustila se tiho
Postalo je hladno, a ne�to me greje.
To nije vazduh, nije sunce,
Ko je, �ta je,
Ni sam ne znam gde je.

Podi�em glavu nebu ve� zvezdanom
I vidim jednu zvezdu �to na nebu �tr�i.
Sija punom snagom, oblaku se ne da.
Sedim, �utim , pitam se...
Da li je i ti gleda�?

I �ujem taj zvuk �to vazduhom se �iri.
Nije �ubor reke, ni poslednji poj ptica.
To nisu puste �elje, nisu tu�e misli,
To je �apat tvoj, to je tvoja pesma.

Nisam mogao da na�em bolji naslov od ovog...

Vino...ili ipak ne

nobody@mycity.rs (mpman) — Mon, 05 Aug 2013 00:03:16 +0100

Hm...da li da vam pri�am ili ne....
Ajde da vam ispri�am, valjda �e neko i pro�itati

Znate li pri�u o Vidosavi? Mo�da sam o tome ranije i pisao ovde na forumu, no da ponovim. Mo�da ne�u ispri�ati kao �to sam tada pri�ao, ali su�tina je ista, ostalo su samo detalji

Elem, prethodna dva dana, boravio u Trgovi�tu da bih pomogao dedi da sakupi �ljive. Ina�e, Trgovi�te je staro napu�teno planinsko selo. Retko ko danas �ivi gore. Skoro niko. Uglavnom naroda ima leti kada ima �ljiva. Kada se sa �ljivama zavr�i, obi�no se svi spu�taju s planine u svoje domove bli�e gradu, tamo gde ima po koje prodavnice po�to u Trgovi�tu, logi�no, nema ni jedne.
U svakom slu�aju, kao �to rekoh gore, bio sam u Trgovi�tu da pomognem dedi da sakupi �ljive zajedno sa svojom ro�enom sestrom i jednom radnicom koja zapravo sestrina drugarica iz osnovne �kole.

Da se vratim ja na pri�u o Vidosavi koja je, mo�e se re�i pre�la u lokalnu legendu. Vidosava je bila �ena koja je radila u fabrici, u gradu. Jednog dana, oti�la Vidosava da pokupi platu. U povratku, po�to je bilo prole�e, a sa prole�em bile su i �umske jagodice, re�ila Vidosava da sakupi malo jagodica. Ostavila je svoju torbu s novcem na panju i za�la ve� malo u �umicu za jagodama. Kada se vratila, torbe s novcem nije bilo. Ku�i bez novca nije mogla pa se bacila sa stene i ubila. Posle njene sahrane, kada su ljudi u�li u njenu ku�u, ka�u da su videli sve predmete u prostoriji kako lebde oko duha Vidosave koji se svima prisutnima jasno ukazao.
Za vreme poslednjeg rata, bombardovanja, dosta ljudi se vratilo u Trgovi�te, privremeno �ele�i da se spasu od bombi, tako da, i dan danas na slavi kod dede slu�am pri�e ljudi ne starijih od mojih roditelja kako su zapravo videli Vidosavu. Neki su tvrdili kako su je videli da �eta u mraku sa sve�om u ruci, neki su tvrdili da su je videli kako gleda kroz prozor njene stare ku�e, isto no�u. Niko to ne govori deci,da bi ih pla�ili jer dece za stolom uglavnom nema, a i ja tek ponekad onako na�ujem pa se pribli�im.

To bi bila pri�a o Vidosavi, a sada da se vratim na ono �to sam �eleo da ispri�am, a pri�a o Vidosavi je bila neophodna.

Kao �to rekoh, kupili sestra, radnica i ja �ljive celi dan. Kada smo zavr�ili, napravili smo �urku samo za sebe, tamo u mraku ispod jedne jabuke gde je bio sto sa klupama dok smo dedu pustili da spava u ku�i. Nismo videli prst pred okom jer nismo imali nikakvo osvetljenje. Znam da smo pili vino koje je deda poneo da nam ne bude dosadno Istina je, popili smo 2l vina ali niko od nas nije bio, da ka�em pijan. Ove dve oguglale na alkohol, a ja sam pio umereno. Odjednom, pita moja sestra radnicu zna li ona pri�u o Vidosavi. Radnica re�e mojoj sestri da �uti i da ne �eli da zna. Odjednom, jako svetlo probija se kroz kro�nje par drve�a, pa i ove na�e jabuke. Svetlo je dolazilo iz suprotnog pravca od ku�e. Prvo je ustala radnica, sestra pa ja i krebuli smo ka tom misterioznom svetlu. Obi�osmo par stabala. Bio sam ube�en da sestra zeza radnicu onim upalja�em �to ima lampicu, pa sam je par puta onako �u�nuo pri�aju�i joj da je idiot. Odjednom, izbijamo nas troje pred sam izvor svetlosti. Svetlost je bila toliko jaka da ni�ta nismo videli sem svetlosti,a vala i o�i su bolele jer smo iz mrklog mraka dospeli pred jaku svetlost. Sestra i radnica su stajale upla�eno dok sam ja vi�e bio zbunjen. Odjednom, �uje se glas koji je dipirao od izvora svetlosti i ka�e "�iji ste?". Mi lepo objasnimo, a glas ka�e: "Ja vam do�em baba". Odjednom, svetlost se spu�ta i nestaje. Ujutru, kada smo ispri�ali dedi �ta se desilo, rekao nam je da smo bili pijani. E, vala, morao je da se izvini kada je ista ta baba do�la kasnije na kafu

Let the music play

nobody@mycity.rs (mpman) — Sun, 26 May 2013 12:39:32 +0100

Blog �u posvetiti muzici

I believe....

nobody@mycity.rs (mpman) — Tue, 12 Jun 2012 00:36:27 +0100

I believe the sun should never set upon an argument
I believe we place our happiness in other people's hands
I believe that junk food tastes so good because it's bad for you
I believe your parents did the best job they knew how to do
I believe that beauty magazines promote low self esteem
I believe I'm loved when I'm completely by myself alone

I believe in Karma what you give is what you get returned
I believe you can't appreciate real love until you've been burned
I believe the grass is no more greener on the other side
I believe you don't know what you've got until you say goodbye

I believe you can't control or choose your sexuality
I believe that trust is more important than monogamy
I believe your most attractive features are your heart and soul
I believe that family is worth more than money or gold

I believe the struggle for financial freedom is unfair
I believe the only ones who disagree are millionaires

I believe in Karma what you give is what you get returned
I believe you can't appreciate real love until you've been burned
I believe the grass is no more greener on the other side
I believe you don't know what you've got until you say goodbye

I believe forgiveness is the key to your unhappiness
I believe that wedded bliss negates the need to be undressed
I believe that God does not endorse TV evangelists
I believe in love surviving death into eternity

I believe in Karma what you give is what you get returned
I believe you can't appreciate real love until you've been burned
I believe the grass is no more greener on the other side
I believe you don't know what you've got until you say goodbye