Najigranija besplatna online igra

nobody@mycity.rs (dirclanaka) — Mon, 10 Jan 2011 06:21:56 +0100

Ukus pobede je osetila ekipa koja je pre vi�e od deceniju osmislila i napravila video igru za PC malo neobi�nog naziva: �Kaunter Strajk�. Verovatno se vlasnici autorskih prava nad ovom igrom nisu ni nadali ovako velikom uspehu koji je igra ostvarila, a kamoli njenoj veoma zastupljenoj igrivosti. Usu�ujem se da pretpostavim i to da se isti taj tim in�enjera nije mogao nadati ni ovako dugom periodu koliko CS poseduje titulu najzastupljenije kompjuterske igre.

Ako mene pitate, za ovakav uspeh zaslu�an fenomen koji se mo�e imenovati: ��ivot pre �ivota�. Taj fenomen u CS 1.6 slu�aju, jeste igranje u LAN-u, od ku�e sa botovima, ili u igraoni sa istomi�ljenicima na drugom kraju sale, ili su to pak bila dva umre�ena kompjutera.

�im su se pojavile br�e internet veze CS 1.6 je istog sekunda nastanjen u online okru�enje. Serveri za Kaunter Strajk 1.6 su se pojavljivali bukvalno preko no�i. Prevashodno su serveri locirani u US bili najzastupljeniji, ali nije trebalo mnogo vremena da bi Internetom �po�eli da gazduju� i CS serveri iz preostalog dela sveta.

Za neverovati je da je Srbija ovoga puta bila u koraku sa ostatkom sveta, zapravo, Srbija je ovog puta bila predvodnik u regionu, i po broju igra�a, i po broju servera, koji i danas narastaju kao biljke iz vode. Serveri za CS 1.6 Srbija prvo su bili prenaseljeni igra�ima sa Balkana, da bi se malo kasnije serveri za CS 1.6 u velikom broju pojavili i u svim zemljama u okru�enju Srbije.

Zanimljiva, a za neke �ak i zapanjuju�a �injenica je da osvr�u�i se na period od 10 dina-dana koliko igra �ivi, na velikom broju CS servera je mogu�e primetiti igra�e koji su ovoj igri odani od svoje tridesete godine �ivota, kao i plejere koji nemaju ni 10 godina. Ba� iz ovog razloga �esto se mo�e �uti da na nekom CS 1.6 serveru igraju otac i sin, ili burazer i sestra.

Sada bih hteo da Vam otkrijem tajnu ove igrice, odnosno, klju� njenog uspeha, koji je uticao na to da se ova igra tako dugo zadr�i, pa da sagledamo neke od najbitnijih faktora koje sadr�i.

Sa aspekta finansija, Counter Strike 1.6 je jedna od najjeftinijih napravljenih kompjuterskih igrara, �to je u potpunoj suprotnosti igri�ama koje zahtevaju sve bolje, t.j., naprednije konfiguracije ra�unara, kao �to su grafika i procesori. Ovaj pristup izradi CS igrice dozvolio je plejerima da ne ula�u dodatna sredstva u "upgrade" svojih ra�unara kako bi ga osposobili za Kaunter Strajk. Ovo se mo�e smatrati prvim i glavnim razlogom koji je uticao na to da se konfiguracije ra�unara koje su postojale pre desetak godina danas veoma pristojno mogu da koristiti za Kaunter Strajk.

Verovatno ste i sami bili o�evidci sli�nih re�i: �Kevo moram da nabavim novu G-Force 4 grafi�ku kartu da bih mogao da igram igrice!!! - Ako ja mogu da pucam Kaunter Strajk, onda mo�e� i ti�.

Moram da skrenem pa�nju i na socijalni aspekt ove igre. Kaunter Strajk je koncipiran tako da se dve ekipe nadme�u u ostvarivanju zacrtanih ciljeva, �to prevedeno zna�i: "timski rad". Uspeh tima konkretno zavisi od �injenice koliko je odre�eni igra� sinhronizovan sa svojim timom, kao i kakvim ve�tinama taj igra� barata. Tim zna�i: dru�enje, saradnju, i pripadnost, sa te�njom usmerenom ostvarivanju zajedni�kog cilja. Na "globalnoj mre�i" mo�ete videti veliki broj tekstova i klipova na kojima se nalaze plejeri sa odre�enog Counter Strike 1.6 servera.

Gledaju�i sa psiholo�ke strane, igra je osmi�ljena tako da dinamikom koju poseduje i simulacijom realisti�nih situacija igra�e izoluje od grozne svakodnevnice i pru�a im boravak u jednom potpuno novom svetu, koji oslobadja od stresa i besa. Oni koji se protive puca�kim igrama, odnosno, igricama gde je dosta zastupljeno nasilje i ubijanje, misle da ove igrice kroz svoju tematiku uti�u na porast nasiljau realnom svetu.

Dovoljno dobro poznajem sebe, igram CS godinama, i smatram da, to mo�e da saop�ti samo osoba kojoj nikada palo napamet nije da igra CS 1.6, a jedno je sigurno: predstavljanjem realne borbe izmedju dobrih i lo�ih momaka mo�e se osloboditi agresija akumulirana u svakome od nas obi�nih smrtnika, na takav na�in gde se taj nasilni�ki naboj oslobadja "u etar".

Legalizacija objekata - Posao za licencirane projektantske b

nobody@mycity.rs (dirclanaka) — Mon, 03 Jan 2011 16:26:38 +0100

Zaklju�no sa mesecom martom 2010. godine do kada je trajao konkurs za predaju molbi za legalizaciju objekata, na teritoriji Republike Srbije podneto je je preko 700 hiljada molbi, dok u nadle�nom ministarstvu pretpostavljaju da je nelegalno izgra�enih nepokretnosti preko 800.000.

Ako je verovati re�ima licenciranih projektnih in�enjera iz Beograda, a na osnovu iskustva sa realizovanim legalizacijama, veliki broj vlasnika nelegalno izgra�enih objekata bio je potpuno neinformisan o legalizaciji, kao i o neophodnoj dokumentaciji da bi se legalizacija objekata uspe�no sprovela.

Lako je izvu�i zaklju�ak da osobe koje su vlasnici nelegalno sagra�enih objekata nisu shvatili poruku dr�ave. Iz tog razloga, narednih par redova opisuju �ta se mo�e dogoditi sa onima koji tokom trajanja ove akcije ne iskoriste priliku i ne legalizuju sopstvene nepokretnosti.

Dr�ava Srbija odlu�no je re�ila da elimi�e problem velikog broja bespravno sagra�enih nekretnina tako �to �e po prvi put ovaj proces mo�i da se zavr�i sa minimumom prate�e dokumentacije i po najni�im cenama.

Kao �to to uvek biva, utvr�eni su kriterijumi na osnovu kojih se objekti mogu legalizovati. Na primer: Ako se objekat nalazi na mestu gde je planirana izgradnja nekog infrastrukturnog objekta, ili je pozicionirana na klizi�tu, zemlji�tu sklonom poplavama i sli�no, sigurno je da takav objekat nije mogu�e legalizovati i vrlo je verovatno da �e takvi objekti biti uklonjeni. Naravno, svi oni koji u predvi�enom periodu ne legalizuju svoje objekte, mogu o�ekivati sli�nu reakciju dr�ave, a najverovatniji je scenario da �e nepokretnosti mo�i da legalizuju po znatno ve�oj ceni, ili �e se na�i na listi za ru�enje.

Kako na siguran na�in prikupiti dokumentaciju za legalizaciju objekta?

Prikupljanje i izradu dokumentacije obavljaju dva subjekta. To su: vlasnik objekta i licencirani in�enjer projektant. Vlasnik objekta pre nego �to se obrati licenciranom projektantu, pod uslovom da je podneo zahtev za legalizaciju do meseca marta 2010 godine, treba da prikupi slede�u dokumentaciju:

1. Dokaz o svojini zemlji�ta
2. Kopija plana parcele iz katastra
3. Geodetski snimak objekta na parceli

Nakon �to je ova dokumentacija obezbe�ena licencirana agencija mo�e da zapo�ne izradu ostalih dokumenata. U zavisnosti od op�tine razlikuje se obim potrebne dokumentacije, �to dalje uti�e na cenu legalizacije.

U svakom slu�aju, bez licenciranog projektanta ne mo�e se legalizovati objekat. Jednostavno, neko mora da bude garant i lupi pe�at odgovonosti.

Ovaj �lanak je objavljen pod rednim brojem: APX:71-44-318