$elena

Biram da budem sre�(n)a !

nobody@mycity.rs ($elena) — Thu, 20 Dec 2012 15:42:23 +0100

Razmi�ljala sam o protekloj godini, o tome �ta je to �to sam dobila i onome �to sam izgubila... o ljudima, o vozovima, susretima, sastancima, rastancima, osmesima, grudvama, suzama, re�ima i ...o ti�ini....
O ti�ini u nama.
O toliko mnogo re�i koje su bezrazlo�no i bezuspe�no utro�ene da bi se opisalo �ta je neophodno ti�ini...skladu...miru...razumevanju...podr�ci...poverenju...sre�i.
Previ�e re�i, postupaka i vremena utro�eno je na sukobe, poja�njenja, pravdanje, tra�enje razloga i izgovora.
Potpuno zanemareni prizori koji ubuhvataju �itav spektar boja tek ponekad bi bljesnuli... naj�e��e u snu.
A onda ... onako izjutra ... izrodi se pitanje: �ta bi me �inilo sre�nom ?
...a iz njega pregr�t novih:

1. Sre�a postoji ?
2. �ta je za mene sre�a ?
3. Koja je njena definicija ?

Hmmm....
POSTOJI LI ?
DA LI JE SRE�A U NAMA ILI OKO NAS ?

�itala sam o va�nosti i zna�aju zahvalnosti i afirmativnog mi�ljenja.
Nebrojeno puta sam pro�itala:
"RE�I SU KU�A U KOJOJ STANUJE SMISAO."
"RE�I KOJE IZGOVARA� POSTAJU KU�A U KOJOJ �IVI�:"
"KAKO SEJE�, TAKO �ANJE�"
"KAKVE SU TI MISLI, TAKAV TI JE �IVOT:"

Ljudi su kao dukat.
Imaju obe strane.
Imaju pismo. Imaju glavu.
Prvo sam zavolela Seleni�a. Zatim sam shvatila smisao i poruku dukata.

Jedan �iroki indijanac je ispri�ao svom unuku:

- �U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo � to je strah, gnjev, zavist, �alost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosa�aljenje, krivica, ogor�enje, inferiornost, la�i, la�ni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro � to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saose�anje, velikodu�nost, istina, samilost i vera.�

- �I koji vuk pobje�uje?�- upita unuk.

A stari �iroki odgovori:

- �Onaj kojeg hrani�.�

Umela sam da cenim zle i divim se njihovoj inteligenciji oven�anoj slavom.
De�avalo se da zazirem od plemenitosti i da se podsmevam dobroti poistove�uju�i je sa glupo��u.
Jedino nikad nisam gazila ljubav u ime istine.
�ta je to istina ?
Ko o tome sme da sudi ?
Istina je da postoje mo�ni ljudi ?
Odgovor je : "�ovek je smrtan i to je tek pola nevolje. Nevolja je u tome �to je �ovek nepredvidivo smrtan i �to nikad sa sigurno��u ne mo�e da tvrdi �ak ni to �ta �e raditi ve�eras."

Ljudi smo ?
Ljudski je gre�iti, a je li ljudski povre�ivati ?
Pogledajmo kategorizaciju krvnih delikata.
Koliko tipova ubistava postoji ?
Ubistvo iz nehata, ubistvo s predumi�ljajem, ubistvo iz afekta... a da li ste znali da, �ak, postoji "obi�no ubistvo"
Ne verujte - proverite !
�ta je ono �to nas �ini ljudima ?
Zlo ? Mudrost ? Sposobnost radovanja ? Radost ? Mo� ?
Mo�.
Do�ivljaj mo�i !
Mo� stvaranja iili mo� uni�tenja ?

Koliko ljudi mere sopstveni uspeh koeficijentom uticaja svog lika i dela na ne�iji neuspeh i nesre�u ?!
Radujemo li se vi�e tu�em stvaranju, radosti, uspehu i dobroj volji ili nalazimo razlog sopstvene va�nosti u spletkarenju, tra�arenju, opanjkavanju, omalova�avanju ?
Ruku na srce - svi gre�imo .
Upoznala sam ljude koji se nikad, ni u kom momentu, ne ose�aju odgovornim za zlo koje su naneli ili u kom su posredovali. Uvek im je kriv neko drugi.
Upoznala sam i one koji krivce tra�e isklju�ivo u sebi.

I jedno i drugo je stranputica !

Ono �to je zajedni�ko prvoj i drugoj grupi ljudi je to da ne �ive.
Oni �ivotare.
Duboko nesre�ni, do krajnih granica optere�eni onim �to smatraju "uspehom" i iluzijom o sopstvenoj "mo�i", oni lutaju, prepredaju�i raznorazne pri�e o sopstvenom fiktivnom uspehu, negde izme�u �ivota i smisla ... u ve�itom me�uvremenu.
Kod njih nikada nije SAD - ili je BILO ili �e BITI.

No, vratimo se pitanju sre�e i li�nog izbora.
Postoji li sre�a ?
Mislim da je to pitanje, pitanje verovanja

A mo�e i ovako

I opet ... razmi�ljam.
Nije lako priznati pozitivne strane onih koji su vas povredili.
A imaju ih !
Ako selektivno posmatramo ljude - vidimo samo ono �to nam odgovara da vidimo.
Kao �orave koke bauljamo u predvorju mraka, kokoda�u�i o li�noj slavi, ordenju, mo�i.
Kad-god ugledate �oveka kom je fraza srednje slovo, pogledajte ga dobro.
Koji je njihov najve�i uspeh ?
Koji ?
Koliko puta su vam �izmom stali zavrat oni kojima su nevolja i neda�a verne saputnice ?
BIRAJTE DOBRE LJUDE ZA SVOJE DRU�TVO !
BUDITE DOBRI, PLEMENITI, SVESNI SEBE, SVOJIH USPEHA I SVOJIH GRE�AKA.
KLONITE SE ZLA I ZLIH, LICEMERNIH, OSVETOLJUBIVIH, NADMENIH LJUDI, ALI I MISLI.

Ponekad je izbor neverovatno lak.

Ako zapo�nem dan misle�i na ono �to imam i volim, ako sam zahvalna na zdravlju, ljudima koji me vole, toplom domu, osmehu, zagrljaju, dobrom prijatelju, uspehu, i svemu lepo �emu idem u susret - ONDA BIRAM DA BUDEM SRE�NA !

Ne ka�u mudri ljudi uzalud: ako ne ume� da ceni� ono �to ima�, onda imaj ono �to ume� da ceni�

�ta umemo cenimo - pitanje je sad ?

Jesen u meni

nobody@mycity.rs ($elena) — Mon, 24 Sep 2012 17:53:21 +0100

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj doda� nestvarnog.

Prepozna�e� me po �utanju.
Ve�ni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj ve�tinu slu�anja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj ro�enja
i nekih sitni�avih smrti,
kad jednom bude� shvatio
da sve to �to si disao

ne zna�i jedan �ivot,

stvarno nai�i do mene
da te dotaknem svetlo��u
i pretvorim u misao.

I najdalja budu�nost
ima svoju budu�nost,
koja u sebi �uje
svoje budu�nosti glas.

I nema praznih svetova.

To, �ega nismo svesni,
nije nepostojanje,
ve� postojanje bez nas.

M. Anti�

Ljubav u doba tranzicije

nobody@mycity.rs ($elena) — Wed, 13 Jul 2011 15:14:39 +0100

Hajde da budem iskrena.
Ose�am se kao sve�e ispohovana tikvica
Ok. Po�imo od pretpostavke da niko ne�e �itati ovo, �to je realnost i pi�imo nesputani predrasudama i potrebom da zadovoljimo tu�a o�ekivanja.

Jo� mi zuji u u�ima od aviona. Propadali smo dva puta. Prvi put mi je bilo svejedno, dok sam se drugog puta prepala da �u umreti, a da �e tamo jedan, koji je samo moj, ostati ube�en kako sam jo� jedna glupa ku�ka koja je lagala o Vrhovnim Tajnama i Bezuslovnoj Ljubavi i sve to pompeznim velikim i pogre�nim slovima.
Ponekad mi je �ao �to nisam ro�ena negde u divljini, nekad , a ne sad, negde, a ne ovde.
Tamo bismo, taj samo moj i ja , mirno lovili divlja�, kuvali na vatri, pevali na ki�i, udisali vazduh i �iveli svoje snove, umesto svojh trauma.
Glupi avion, ili jo� gluplji pilot (jer po prirodi stvari avioni ne mogu biti ni glupi) nije podbacio , niti izneverio o�ekivanja i odveo nas u sunovrat.
Dubok uzdah. Gomila novih haljinica i krpica koje nisam imala zbog koga da obu�em. Tamo negde.
U onoj divljini, na�oj i slobodnoj, ne bih se time optere�ivala. Ne bih razmi�ljala ni o padu glupe ptice sa motorom, ni o smogu, ni globalnom zagrevanju. Imali bismo slobodu i imali bismo sebe. I to bi nam bilo dovoljno. Znam da bi.
No, jedan pogled na tastaturu i vratih se u realnost.
Sada i ovde.
Prizemljenje. Tupo i bu�no.
Pre nego �to sam udahnula sve� smog beogradskog asvalta, shvatih da me ne �eka niko.
Ne bih to ni primetila da nisam videla kako se svi ne�to tap�u i grle , dok to�ki�i mog kofera �alosno brundaju po svetlucavim plo�icama.
Nikoga nisam ni o�ekivala . Ne u doba tranzicije. Ne nakon carine na kojoj nemam �ta da prijavim.
O, kako silno volim da se nasmejem kamenom, slu�benom, licu koje �igo�e moj paso�, nakon �to je utvrdilo moj identitet o�trim, ali bezizra�ajnim, skeniranjem mojih o�iljaka.
Onaj samo moj je po pravilu tamo negde gde se uspe�no pretvara da je ne�iji, poku�avaju�i uspe�no da tranzitira izme�u onoga �to jeste i onoga �to oni misle da jeste.
On ne zna da sam propadala dvaput, ne zna da sam pro�la carinu, ne zna da sam tu umesto tamo i nema pojma o mom snu o divljini van tranzicije ... A umeli smo s nekom lako�om da ispijamo opro�tajne kafe na tom aerodromu...�ak, se�am se, jednom mi je kupio neku odvratnu vo�nu salatu, minut pre no �to �e uzleteti.
Potpuno re�ena da mu se uop�te ne javim , duboko sam udahnula vreli, beogradski, smog.
Tamo negde, odakle se vratih, bila je ki�a,ki�a,ki�a. Videla sam fenomenalnu arhitekturu. Upoznala sam nekoliko pomahnitalih mu�jaka �eljnih skokovitih promena i avantura. Mirisala sam okean ... i bez razmi�ljanja se vratila svojoj tranziciji.
Tamo negde sam kona�no i neopozivo odlu�ila da vi�e nikad ne izgovorim famoznu re� na Lj
Potpuno re�ena da mu se uop�te ne javim , duboko sam udahnula vreli, beogradski, smog.
Punim plu�ima.
Toplotni �ok. Vrtoglavica.
Baulja leto, bauljam i ja.
�to bi rekao jedan tamo, pre no �to je oti�ao zauvek u legende i zvezde: "Ose�anje likovanja zbog ponovne slobode pome�ano je sa mnogo tuge: jer, isuvi�e smo voleli zatvor iz kojeg smo upravo pu�teni."
Kona�no u Srbiji.
Pitam se da li �emo ikad imati priliku da �ivimo �ivot onih koji, zaista, jesmo...
Pet dana je bilo dovoljno da shvatim da ne mogu da pobegnem od sebe be�e�i od njega na kraj sveta.
Tu moju spoznaju zape�ati poruka koja me je do�ekala : "On me obasipa mejlovima tvrde�i da je �ak i on zavidljiv na to �to sam s tobom, ove ku�ke verovatno tebi zavide �to sam ja s tobom...a nas dvoje - na dva kraja Evrope. "
E, izem ti tranziciju i ko je izmisli ...
Eto. Vratila sam se.

Nebo sam grlio i milovao. Nijednom odande nisam pao. U du�u mi je ceo svet stao. Jedino mi je bilo �ao �to stvarno nikako nisam znao �ime sam sebi ta krila tkao. Otkud mi svila za takva krila ?