Panonsky

BoNbasti�no

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Fri, 10 Jun 2022 21:22:15 +0100

Inspirisan jednim fejs statusom i ovom slikom, pro�la mi je slede�a situacija izme�u u�iju. Povukla promaja. Recimo, da stvari ovako funkcioni�u, kao na slici. To bi zna�ilo slede�e. Prvo kao prvo, ovi Anonimusi ili ko je ve� krivac, nemaju �anse! Naime, stalno �itamo da je stigla pretnja bombom, ni manje ni vi�e, nego mailom. I sad, u sudu, op�tini, �koli... imamo jednu osobu koja se razume u te mailove i nai�e na jedan takav. �ta �e, kako je zapove�eno, od�tampa primerak i ubaci u jednu ovakvu kutijicu. Od�tampa sve mailove i u toj hrpi je jedan od pretnji bombom. Onda sledi pauza. Posle pauze, direktor, recimo �kole, mora da iza�e negde. Ili jo� nije do�ao u �kolu. Pa kad zavr�i �ta ve� zavr�ava, uzme da pregleda mailove, ove papire. I nai�e na jedan, privu�e mu pa�nju, kucan masnim slovima. Onda pozove tetkicu (sprema�icu) �kole, da mu rastuma�i tekst, jer ipak ona ima ekonomski (npr.) fakultet i razume�e �ta tu pi�e, a i br�e �ita. Ispada pretnja bombom. Kako du�nost nala�e, zove se policija. Ali, avaj, sve patrole su na terenu, pa predla�u da tetkica pregleda �kolu, jer realno, ona i najbolje poznaje svaki kutak �kole. A i vi�e vremena je provela/provodi u �koli nego bilo koji policajac, bilo kad. Opet, kako zakon nala�e, direktor izdaje obave�tenje i javljaju roditeljima da sutra ne�e biti �kole, jer imaju dojavu o bombi.

Se�am se, u moje vreme su tetkice sve znale. I gde pu�imo iza �kole i gde krijemo cigarete i ko se, gde, s kim, ljubio, potuko... Ni�ta nije moglo da pro�e pored budnog oka tetkice! Ja sam uneo petardu jednom, malo je falilo do ukora! I sad, ne mogu da zamislim da neko unese paket (bombu), a da tetkica ne zna. Mo�da su se tetkice promenile!?

I onda, opet razmi�ljam, �ekaju ovi, recimo Anonimusi ili ko ve�, �ekaju - ni�ta se ne de�ava. Niko ne di�e paniku, �kola radi li radi, nema policije... Nazovu telefonom:
- Halo, jeste vi dobili mail?
- A?
- Mail, da li ste dobili?
- �ekajte da vam dam sekretara.
...
- Sekretar ovde, izvolite.
- Da li ste dobili mail?
- Koji mail?
- Pa neki neobi�an mail?
- �ekajte da proverim... Nismo.
- Kako niste!?
- Evo gledam, ni�ta nije stiglo.
- Kako nije? Mora da je stigao neki mail...
- A jeste, evo 3 dana simpozijum na Zlatiboru za predava�e...
- Ne taj, neki drugi.
- Samsung vam poklanja...
- Jeste proverili Junk ili Spam folder?
- Am?
- Otpad, ne�eljena po�ta...
- Ne znam. Gde da to vidim?
- Dobro, uh, �ta vam pi�e na ekranu gore?
- Popunjeno vam je 98% prostora.
- Auuu, pa koliko imate vi nepro�itanih mailova?
- Pi�e 1378.
- Od danas?
- A kako da znam koji su od danas, a koji od ju�e? �ta vama treba?
- Ni�ta. Imate bombu u �koli.
- Svaki kontrolni imamo bombu u �koli, a nikad nemamo i nemojte da nas vi�e zovete, prijavi�emo vas miliciji!

Mislim, na� sistem je �udo! Bombe pored tetkica - malo morgen. Arhive, baze podataka u sigurnim rukama:

Tvr�ava

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Sat, 20 Mar 2021 01:36:55 +0100

E tako lepo. Sedim u toplini doma mog. I ba� kad razmi�ljam, da li baciti oko na neki film ili sport, idem prvo da zapalim jednu na terasu. A s terase pogled na nju... Napolju je ti�ina, sve su zatvorili zbog epidemije. Ti�ina, to je zvuk vremena kako prolazi. I no� je. Mrak. A u mraku ona obasjana, Ilo�ka tvr�ava. I ba� je lepa. Tu mi je, nadohvat ruke. A opet, tako daleko. Taj Dunav, toliko puta opevan, te�e izme�u nas. Mirno, ne�ujno, ko da ga i nema. Ali tu je. I sred srede tog mutnog Dunava su raspizdili jo� i granicu! Dakle nije dovoljno �to je �irok Dunav prepreka, nego su morali i granicu i vojsku i sve da natrpaju. Nikako da se do�epa� te neosvojive tvr�ave! Ne... Ne �elim ja da je osvajam kao neke gluperde devedesetih (pljuc s terase). Ta osvajanja su previ�e zla nanela i zbog njih je tvr�ava sada tako odvojena.

Mene mu�i ONA. Ona � �ivi u Iloku. Lepa, obasjana tvr�ava me samo svaki put podseti na nju, kad god pogledam kroz prozor, ja se setim NJE. Znate, sino� mi je bila u poseti... Sasvim potpuno, ko grom iz vedra neba, nikako se nadaju�i, jednostavno je do�la. Rekla je �ja dolazim i donosim kafu�. WTF? �ekaj, stani, duboko udahni, �ta je sad ovo koju pi�ku materinu? I stvarno je do�la. Onako, ke�ual, u trenerci, ni�ta fensi. To volim kod nje. Kakva �minka, kakvi bakra�i, what you see is what you get! Samo sam je posmatrao kako se sagnula i izuvala. Uh, kakva guza! I tako, seli, posrkali kafu... Jel sme da zapali jednu? Sme! ONA sme. Ne pu�i se kod mene u stanu, ali ona sme. I sliku �Pri�a o Vasi Lada�kom� da odimi � sme. I onako, ta slika, to je moj �ivot. O�mudi ga. A ONA, ona je moja Ilo�ka tvr�ava, neosvojiva. Sa sjajem u o�ima, koji je krasi, ba� kao �to svetla obasjavaju Ilo�ku tvr�avu. Tako blizu, a tako daleko...

Povratak u budu�nost

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Sun, 02 Aug 2020 12:42:22 +0100

Godina je 2120-ta...
Budim se. �ena jo� spava... Vidim je na monitoru u drugoj sobi. Reko, ne�u je buditi laserom... Idem do grada moram da se o�i�am. Kafu da popijem na miru. Nek spava. Vidim napi�ila je aparat za vlagu na max... A prozor joj otvoren! Eto kako se komunalije dupliraju. Al nema veze...
Obla�im se, ono klasika... Uvek sam bio mangup.
Crvena maska, plave rukavice, crne nao�are... A na nogama Nike Handshake Air, specijalno razvijene patike za prisno rukovanje nogom...
Sredim se dakle i eto me napolju na ulici.
Gu�va neka, skoro svaka 2 metra �ovek. Svako malo pi�ti mi smarfon da sam bli�e od 3 metra od drugog �oveka. Stvarno ti ljudi nisu normalni.
Dolazim pred frizerski salon. Vidim unutra radi Slavica, ona najbolje �i�a. Skonto sam je po zelenom odelu vakumskom. Jbt ko astronaut izgleda.
Pokazuje mi kroz prozor i vi�e da idem negde na kafu, mora da po�isti, imala je ve� 3 �i�anja, sada mora napraviti dnevni test sebi, da se vidi je l' negativna na COVID 243, pa onda mo�e dalje da radi. Ako nije - 20 dana je nema. Jbg takav je zakon.
Ok reko', taman sat vremena ubijem u kafi�u.
Ulazim u kafi�. Skoro svi stolovi puni. Za nekim ve�im sede i po dvoje... Al' razmak je ok, pa hajde, ne treba ih prijaviti...
No dobro, odem za �ank. Vidim iza stakla na �anku rade neke dve dobre �enske... Jedna mi se �ini deblja malo u vakumskom odelu, ali ok lepo je znati da je �ensko unutra. Eto je do mene, ka�e: izvolite?
Reko, mo�e kafa...
Iiii tako krene pri�a...
Pri�a mi ta konobarica kako joj je sin u �koli ju�e pro�ao...
Ka�e, u�iteljica zapo�ela nastavu sa nekom �udnom pri�om:
"Znate deco draga nekada su se ljudi rukovali u znak pozdrava, hodali su jedan uz drugog jako blizu, �i�alo se vi�e ljudi od jednom, u kafi�ima se sedelo jedan do drugog kao "sardine u konzervi" konobari nisu imali maske, nisu imali odela i rukavice, pla�alo se papirnim novcem... Ma ne bi verovali... Kada je neko kinuo vikali su mu "nazdravlje" ili "istina"...!!!"
U to se ceo razred nasmejao, pa mali Marko ka�e: "ja ku�i imam sliku dede i bake, a na njoj se njih dvoje ljube i grle"!
O da! - Ka�e u�iteljica.
"I to se nekada smatralo normalnim... Pa zar nije bolje "rukovati" se nogom? I poslati poljubac elektro-magnetnim dodirom? Pa kad do�emo ku�i i skinemo maske, na ku�nom testeru vidimo da nismo pozitivni na trenutni virus, smemo li se zagrliti?" - Upita u�iteljica...
Ovaj put An�ela ka�e:
"Ne smemoo!!! Samo ukoliko smo 20 dana u obostranoj izolaciji i imamo svaki po 2 negativna testa!"
"Bravo!" - Ushi�eno vikne u�iteljica!
"Sedi 5!"
I kako se sagla da unese ocenu na tablet, maska joj pade sa lica na sto...
Profesorka ne razmi�ljaju�i uze masku i stavi je nazad na lice... Tek onda shvati da je pogre�ila ...
Ceo razred se skamenio... Ona mora sada 20 dana u izolaciju. To se ne sme. Maska je pala na mogu�e kontaminiranu povr�inu.
Na to se javi Perica, konobari�in sin:
"Nastavnice, doma�i �ete slati online? Ili �e Vas hologram opet menjati dok se ne vratite?"
"Hologram Perice! Za tvoje provokacije eto ti opomena! Dobro znate da su takve �ale neumesne! To �to sam ja staromodna po vama pa i dalje �aljem online neke stvari, to je moj na�in da se prisetim svojih dedova i baka koji su bili pioniri on-line nastave! Ajde sada svi prema ku�ama, i zapamtite! Dronovi nas ku�i prate, 2 metra je razmak! Toliko da znate!"
Eto, to mi konobarica ispri�a...
O reko jebem ti sve kakva �iv�ana nastavnica...
Pa kud ovaj svet ide!? Daj mi reko jedan pelinkovac u tableti, pa �u ga ku�i popiti nave�e uz online video poziv sa �enom... Danas imamo virtualno dru�enje sa kom�ijama, moram u 20 ku�i biti, okupan i dezinfikovan.
Da mi ona 2 tablete pelinkovca i veli: "ku�a �asti"!
Reko - mala hvala ti!
Od sad tu dolazim na kafu.
Ostavim joj bak�i�a na kraju bez da je skontala.
Ukucao sam dupli iznos na "pay �ta si popio" aplikaciji..
O kakav divan dan ❤️... I jo� me predivan crveni dron pratio do ku�e. Izmerio mi temperaturu 3 puta...
Kud �e� bolje?
P.S. jo� ve�eras ima Liga �ampiona Juventus protiv Reala, pro�li put im je 6 puta puko 12 G internet pa je pola igra�a stajalo na terenu nisu bili spojeni na server...

Va�e omiljene igrice na telefonu?

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Wed, 12 Feb 2020 16:31:07 +0100

Da vidimo, koje su va�e omiljene razbibrige na mobilnom telefonu? Kako ubijate vreme na poslu, u �koli, u WC-u...?

Ja sam imao instaliranu neku igricu, zove se ne�to "underworld...", kao neka pti�ica koja leti izme�u prepreka, kao flappy bird, ali sa extra grafikom. Zaboravih joj ime i nikako da izguglam... Ina�e volim Bubbles, da ispaljujem kuglice i uni�tavam boje. Kao i brick breker, da lopticom uni�tavam ciglice. Jednostavne... Ali ba� bih voleo ne�to interesantno za zanimaciju, a nemam inspiraciju �ta da na�em, pa eto teme da podelimo ideje.

Crnogorci

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Mon, 04 Mar 2019 20:26:40 +0100

Ne�u da zvu�i nekako nacionalisti�ki, ali...

Odosmo ekipa na �abljak! Lepa vila, ima Wi-Fi, grejanje, sve ful. Iza�emo mi Lale ujutru kafu da srknemo i zakoljemo jedan kulen i slaninu za fru�tuk, dok se izdivanimo sa nekim Nik�i�aninom kom�ijom... Lep pogled. Livada. �ovek tera motokultivator, vu�e prikoli�icu neku, a �enica sa vilama baca seno u tu prikolicu. Da je tako nazovemo. Ko auto prikolica, al dobro, prikolica ko prikolica! I tako mi sr�emo kafu�ino i zobamo doma�u radisnost, kad ka�e drug - aj da mi njima pomognemo! Svi drugari 100+kg i svi poljoprivrednici, ojaki... Ova �enica nema 40 kg i tovari! Daj da mi to, �ta nam je to, njihova njiva ko pola moje ba�te! Pa to je za 15 minuta gotovo, mo�da nas i po�aste! Do�osmo do ograde: jeli bako, imate vi tu jo� vila, da mi to pobacamo i �AO! Veli baka: Nema sine, ali ja tako ceo �ivot, navikla sam. Deda tera, ja tovarim.

jbga, nama �ao bake... Mi bi to o�as posla. A da ne ka�em kolike traktore imamo... Sproveli bi Jadran u Panoniju, samo da uzoremo!

Ka'sam p'jan

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Tue, 26 Feb 2019 21:32:31 +0100

Be�e davno, ali setih se mla�ahnih dana. Idem ku�i iz izlaska. P'jan. Teturam se levo desno, nigde moga stana, oj ulice ali si pijana... Pa ja ne znam iskreno kako se toga uop�te i se�am, ali ovako nekako je bilo. Da krenemo.

Prvo, kasam krenuo teo da zapalim jednu usput. Upalio sam filter od cigarete. Opsovo, pljunuo i daj novu. U inat ne�e vi�e upalja� da kresne. Nai�e neki dobar deran, zapalismo. 'Odam tako, 'odam, kad ono ker na trotoaru, neki nema�ki ov�ar le�i na trotoaru i gleda me. Pa re�i. Aham, ajmo mi na drugu stranu ulice, for i� kejs. I sve je bilo dobro, dok se nisam susro sa roletnom. Letnje doba, ljudi izvrnuli napolje roletnu i CVAK po �elu. Malo krvavo, al aj, ni�ta �ta malo hidrogena i hansaplast ne�e re�iti... Idem dalje, tom drugom stranom ulice, koju ba� i ne poznajem i skljokam se u neku rupu, udarim o zid od ku�e i poderem drugu stranu �ela. Samo onako tanak sloj ko�e sam skinuo... No, idem dalje, smi�ljam � a �ta sad da ka�em ujutru mami??? Do�em ku�i, popi*dim, otvorim jo� jedno pivo i sednem za komp. Aj da vratim fla�u, da budem fin sin, nije pio, nema fla�a, kako to ve� biva, znamo svi... Ispadne mi fla�a u kuhinji i razbije se. Rase�em taban! Pokupih staklo, usput skinuo potko�ulju da pokupim krv i sve saniram... �ta tek sad re�i materi? Stakla u kanti za otpad, krvava potko�ulja, flaster na �elu, druga strana �ela poderana, taban rase�en jedva 'odam... Oj lebe mekani...

Jutro.

Ustajem sav �onakav�. Majka:
- Pa �ta je to bilo sino�?
- Ma ni�ta, potuko sam se malo... Ni�ta stra�no, pobedio sam.
- �TA??? Tuko si se???
- Ma malo samo, drugara branio...
(a majka lekar)
- Da vidim ja to �elo.
- Ma sve je u redu, ni�ta stra�no, ne treba da se �ije, ogrebotina...
- �ubre, la�e� me!!! Majica krvava! Staklo u korpi!
(ulazi tata)
- Ma vidi� da se napio, ko zna �ta je gde radio, pusti ga, vidi� da te la�e! Ko da ja ne znam!?
- HIIII, napio si se!?!?!?!?
- A jbga. �ta god da ka�em ne�ete mi verovati... Nego, daj mi ovu ranu o�isti i skuvaj mi �aj, jer ja idem nazad u krevet.
- OK. Al pri�a�emo o ovome!!!
- Mama, bolje me istuci, samo da ne pri�amo o �ovome�!
(tr�im napolje)
- BLJUV! (povra�am)
- Ti pi*da materina koja te rodila, koja te takog okotila, ja sam te rodila, ja �u te ubiti!!!
(a tata gleda i smeje se: pa ti si mu majka!)

Ne znam za�to sam vam ovo ispri�ao, ali eto tako... Nekih 16 godinica sam imao i � mladost ludost. Eh, 100x bih se vratio... Jedna je majka.

Traktorista

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Sun, 17 Jun 2018 12:53:32 +0100

...nastavak od oranja...

Do�em ti ja tako dedi, treba mi traktor. Treba neka drva da prevezem, nebitno, al treba mi traktor i prikolica! Ne�u sad da cimam nekog druga, kom�iju ili koga ve� � kad imam �svoje�! Jel tako? I, ka�e deda, mo�eee... ALI! Prvo da ga proverimo. Ko je �itao moj blog Oranje, zna da deda ba� i ne vidi dobro, �to je ipak bitno za ovu fabulu.

- Proveri ulje. Ovde izvuci i vidi di je. Evo ti krpa, prvo obri�i, pa opet metni, pa izvuci, pa ondak pogledaj.
- OK je deda, taman na pola.
- Nije, vidi�, ovde je sredina, ovo je malo ispod. (Deda ina�e �ne vidi�)
- Ma dobro deda, imam mo�da 5 km... Nije da idem ko zna di...
- Ne! Dospi.
- Dosuo.

- E sad, da vidimo rezervar! Imal nafte?
- Ima deda, evo vidi se...
- NE! Evo ti drveni �tapi�, gurni da vidimo dokle je...
- Gurnuo...
- Dobro je! (veli deda)
- Super, �urim deda, �ekaju me ljudi sa motornom testerom i da utovare, be�im...
- A voda u hladnjaku? Jesi to proverio?
- Nisam.
- Evo ti drveni �tapi� pa turi...
- Ima vode! Vidi dokle je...
- Dobro.
- E deda, stvarno �urim, daj da zaka�imo prikolicu i odoh!

Zaka�ili prikolicu...

- Jesi zaka�io kabal?
- Ta, nisam, jebe� ga i kabal...
- Proveri �migavce i �top svetla!!! O�e� opet u zatvor?
- Ne�u u zatvor, bio sam i nisam ba� ne�to odu�evljen. Sendvi� je bio ok, ali ipak � smrzo sam se...
- Levi!
- Radi!
- Desni!
- Radi i taj.
- Jel zna� gde je prva i sporohod?
- Znam deda sve, �uuuriiiim, �ekaju ljudi...
- A gde su ti papiri?

Oj, 'bem ti i papire, psujem u sebi...

- Tu su i za traktor i za prikolicu, hvala lepo.
- I posle da ga opere� od pra�ine i dopuni� rezervar!!!

A u o�in, ko da tu�e kradem. Eto, tako sam se iznervirao i morao da podelim sa vascelim svetom.

Kafanska pri�a

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Sat, 16 Jan 2016 15:35:56 +0100

Aco ::

Ovaj Acin post me je podsetio na kafanu. Onu pravu doma�u, lokalnu, sa kariranim stonjacima, pikado u �o�ku, bilijar na sred "sale", par likova za �ankom u izbledelim plavim odelima koji cepaju vinjak i pu�u Drinu.

Po�to sam ja �ovek, koji svaki dan ode u kafi� ili kafanu, pro�ita novine, popije kafa + cedevita, eventualno ne�to kratko ili ako ima drugara popijem i to pivo makar i na silu! Sad je zimsko doba, posle dugog putovanja s posla valja se i jednim kuvanim vinom zagrejati. No da ne du�im moju alkoholi�arsku ispovest...

Imao sam prilike da sedim sa nekim od tih ljudi. Nikad ne bi reko za �oveka da mo�e pravo biciklo da vozi, vazda je ole�en. Izazvao me na bilijar. Ma�e rukama, ma�e �tapom, al poga�a sve ko iz topa! Drugi ludak, �ivi kao najgori prosjak, grebe se za cigare i tu i tamo mu neko plati pivo, mnogo je komi�an i onda ljudi i plate i nasmeju se. E onda vas navu�e na tanak led... Igrajte �ah sa njime! Mo�e i kartanje. Pijan, al ta�no zna koje karte ima� u ruci, valjda broji... Godine prakse.
Ima jedan pisac. Pi�e i danas. Nebrojano knjiga je napisao, pune mu sveske. Hoda okolo kao klo�ar. �izme, dug mantil, u kafani se pije kafa i vinjak i pri�a sa stolicom pored ili radijatorom ili nekim predmetom. Pu�i i obja�njava tom predmetu ne�to. Pisac je. Zavr�io je �kole i dr�i rekord u inteligenciji u jednoj gimnaziji... Pri�ao sam sa njime, nikakve gluposti nije lupao... A pi�e na mnogim jezicima manjina, dakle poznavalac gramatike i literature.

No, ima tu jo� nekoliko njih, da ne du�im. Dobri u pikadu, ping-pongu... Ali pri�a se svodi na isto. Isim �ivotom �ive. Poenta mi je u tome da, da li su ti talenti pro�erdani? Mislim, svi komentari�u "eto kakav um, kakav talenat, a vidi kako �ivi". Pa reko, ja nisam nikakav talenat, um sam kakav sam, zavr�io �kole i mislim da sam solidan u svom poslu... �ta sad... To �to sam okupan, obrijan i pristojnije obu�en - vi�e vredim?

A znamo i dosta glumaca i pisaca da su bili kafanski ljudi, boemi. Jel to za vas nekakva njihova mana? Pro�erdan talenat? Ili se prosto potrefilo, da ti ljudi �ive tim �ivotom... Uglavnom su sami, ve�ina i neo�enjeni, neki razvedeni... Mo�da ih prime�ujemo u masi zato �to su ipak ostavili neki "trag", dokazali ne�to. A danas, pod njihove srednje-starosne godine, deca (ne njihova, nego klinci krenuli da izlaze) im se podsmevaju, ne znaju�i, kakvi su to ljudi i �ta znaju i umeju...

Malo filozofska tema, malo kafanska, al eto, naterala me da vas priupitam, �ta vi o tome mislite? Imate li vi takvog nekog u svom okru�enju? Jesu oni pro�erdani talenti i umovi ili... Mo�da smo i mi pro�erdani, samo �to mo�da ne �ivimo kao "klo�ari"?

Panonsko more vojvo�anskih sala�a...

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Mon, 10 Nov 2014 22:58:04 +0100

Slobodno oka�ite slike ili stihove sa motivom Vojvodine (za�to volete Vojvodinu) u ovom blogu, ja �u evo po�eti... Nije ovo nikakav separatisti�ki, secesionisti�ki ili tog tipa blog. Prosto, jedna regija, u kojoj puno nacija skladno i vredno �ivi... Ima svoju specifi�nost. I ba� je volem...

VOJVODINA

Volim je od �tala do neba, od blata do p�enice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih o�ena�a,
vr�idbenu i zadu�ni�ku, sme�u kao devoja�ke pletenice,
tu zemlju �arda�a, �a�a i bezemlja�a,
gde su slu�ili bdenija i ljude za glavu skra�ivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim �akama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i �iveli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomoja�ku, i bezbo�ni�ku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vr�ca do Temi�vara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robija�ki i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina a�ova, britvi, molitvi i �amara,
zarasla u �elje, u la�, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo �iroki i obi�ni kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
ve�ito �e lepr�ati nad na�im umornim glavama.

I volim je prosja�ku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu va�arsku i hramonika�ku, �as raspusnu, �as pitomu,
i birtija�ku, �to osvanjiva �tucaju�i pod stolovima,
pa Vojvodinu be�ku i varme�sku, sa tu�im barjacima pred �etama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojni�ka smrt u koporanima i zajedni�kim rakama,
ej, pa je volim �estoaprilsku, logora�ku, isprebijanu,
obe�enu o bandere, probu�enu po �elima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela prole�e selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drve�a njenog.
Uvek �e biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i pla�u,
ti, �to se moli� bogu, ti �to pljuje� na boga,
ti �to si dugovala i naplatila ra�un,
nazdravlje, di�i �a�e, razbij astale �akom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te �to si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti,�to si danas lep�a, ti, bez krasta i va�ki,
ti, ljulja�ko i rako�ut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, ma�arski, totski, vla�ki,
makedonski i li�ki, preko dalekih njiva,
i vole�u te uvek, krvavo moje odoj�e i sre�o nova,
jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih ga�a,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu pla�am!

Miroslav Mika Anti�

Kaj�ovi

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Mon, 01 Sep 2014 01:20:48 +0100

Ja sam tako imao obi�aj da odem kod mog dede na pivo. Subota popodne, ja se vratio iz Vojvo�anske prestonice da vidim zelenu travu doma mog, kako veli pesma... I onda da obi�em babe, dedu, rodbinu i tako zaradim d�eparac zbog mukotrpnog studiranja. Koliko se tu samo litara znoja prosulo, nije ni �udo �to sam izmr�avio...

I tako, do�em ja kod dede, ka�e on "mama donesi nam dva piva"! I baba imala razla�eno, znala je da �e do�i unuk... I kifle sa kobasicom u sredini napravila, nema �ta. I krene moj deda pri�u kako je on kao mlad bio u Novome Sadu! Pa, pri�a ka�e slede�e...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Bio sam mlad, tek �to smo se uzeli ja i tvoja baba... �ta ja znam, imao sam oko 20 godina. Sad ti ba� datum ne bih znao re�i ta�an, ali tako nekako... Oko 20 godina. I odem ti ja autobusom u Novi Sad. Tada su autobusi bili malo druga�iji, smelo je i da se pu�i unuri. A i ljudi su vi�e voleli da pri�aju. I do�em ti ja tako na stanicu, gledam, ne znam kako, kojim prevozom do centra, tad je jo� i tranvaj i�o. A ja lepo pe�ke! Tra�io sam �elezni�ku ulicu, tamo je bila radnja i tamo su prodavali kaj�eve za kosilice (prim. aut. kaj�evi za kosilicu sena �to se ka�i na traktor, ne�to poput ovoga na slici ispod).

I tako ti ja to tra�im, tu prodavnicu i nai�em na restoran. A sad ne znam, mo�da je to bila i kafana. Ali, pravili su ro�tilj! Gledam, zove se Piro� �i�ma. Valjda je neki ma�ar dr�o to, nacrtana crvena �izma, to je to. Pri�o sam ti ve� da sam u�io ma�arski u �koli, onaj pop nas tuko kad nismo znali O�ena� na ma�arskom... Tad je bila okupacija i tako je moralo. A ja sam terao inat i uvek sam najvi�e batina dobijao. Ali, proterali smo ga sa partizanima. Vi�e se nije vra�ao u na�e selo, neka trune �ubre! I tako ti ja u�em u taj restoran i gledam... 3 stola! A iza ovog tre�eg, kad pogleda� levo, u �o�ku, fri�ider. Sad ja ba� ne znam �ta su tamo hladili, ali rekao bih pivo. To je tada nekako ulazilo u modu. Mi smo na selu imali doma�e vino. Vino se tako brzo i ne ugreje na njivi, pre se voda nego vino ugreje. I doma�u rakiju smo imali. Dudova�u! Eh, tu pored mene je bilo dudinja... Al su tvoja majka i tetka dobile batine kad su uzeli da jedu!!! Ja stavio najlon da se skupi za rakiju, a one bi jele! A za ovim srednjim su sedeli dvojica nekih �ika, oni mislim da su pili rakiju. Ja nisam hteo da ih pitam �ta piju, ali sam im reko DOBAR DAN! Glasno. Oni u gradu valjda nisu ba� vaspitani, samo su me pogledali �udno i klimnuli glavom... Dobro, mislim se ja... Neka vas. Ja sam seo za onaj tre�i sto. I... Radila je tu jedna cura, lepa, a mlada... Ka�e da izvolim. Reko, da li vi ovde pe�ete �evape? Ka�e da peku. Deder ti meni sunce moje jedno 20 �evapa ispeci i meti dosta luka i donesi mi jednu fla�icu one koka-kole i dupli vinjak. Donela ona vinjak i kolu... Reko, sa�ekaj! Ona stoji, ja sunuo vinjak na belo - e sad donesi jo� jedan dok se to ispe�e! I donela, fina neka... Ja i taj sasuo i stigli �evapi. No, da ti sad ba� ne pri�am da im nisu bili na�to slani... I, posle �evapa sam popio 2 deci vina, neko dobro, ka�u Tokajsko. Da platim... Platio. E usput sam saznao di je prodavnica i kupio kaj�eve i do�o ku�i!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Pri�a traje oko 2 piva, koliko treba da se popiju! Tako je moj deda kupovao kaj�eve u Novom Sadu. Moglo bi to u dve re�enice da stane, ali ne... Ritual ispijanja piva... U jednom trenutku sam bio i ustao, reko moram da idem deda. Ali, NE! SEDI TU, NISAM ZAVR�IO, MAMA DONESI MU JO� JEDNO!

I tako... Meni je bilo isto zanimljivo koliko i vama ovo �itati!

Bezvremenska teorija

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Fri, 01 Aug 2014 20:13:01 +0100

Sad �u malo da smaram... Ovo nije zanimljiv blog, niti sme�an, niti tu�an, ve� �isto filozofsko razmi�ljanje. Ko ne�e - ne mora da �ita dalje.

Dakle, "bezvremenska teorija"... Odnosi se na fiziku (i hemiju). Palo mi je na pamet dok sam se sapunjao pod tu�em kao student, a tome ima ve� vremena. Kako je sam Ajn�tajn reko - vreme je iluzija. Vreme je proizvod �oveka, da odredi de�avanje u nekoj �etvrtoj dimenziji - vremenu. Pa sam tako razmi�ljao, da vreme ne postoji. Samo po sebi - vreme je proizvod �oveka da defini�e neke stvari. Ali realno, vreme ne postoji. Stvari se de�avaju u prostoru, ali ne nu�no i vremenu. Dakle, hemijske reakcije, fizi�ke sile deluju... Za�to bi morali u vremenu? One se prosto de�avaju... Dete raste u utrobi majke, mi "starimo", zvezde se pale i gase, privla�e i odlaze jedne od drugih... Ali, ne nu�no u vremenu. Stekli ste poentu.

Onda sam uhvatio Google, da ja malo to istra�im, jer je meni kao mladom i perspektivnom geniju palo na pamet, da poku�am, da defini�em Fiziku bez te �etvrte dimenzije - vremenu. Odmah, prvo pa mu�ko, kako definisati brzinu, najprostiju i jednu od prvih formula iz Fizike, a da ne koristim vreme... Pa, nikako! Dakle, u toj brzvremenskoj teoriji odmah odpada definisanje pre�enog puta po jedinici vremena. Pro�li smo put i to je to. Ali, put od ta�ke A do ta�ke B nije samo "pre�li smo"... Ima razlike.

Uglavnom, nai�ao sam na par ljudi koji su stvarno mozgali o tome i �ak neke formule i teorije razvili u tom pravcu, ne koriste�i vreme, ali... Nije pilo vodu. Poku�ao sam i sam da defini�em neke stvari bez vremena... Brzina nekako gubi smisao u tome svemu. ALI!!!

Ve�ita dilema - putovanje kroz vreme! Back to the future, film. Kako, ali kako vratiti se u vremenu (ili oti�i u budu�nost), kad se stvari de�avaju u prostoru, a vreme je fikciona ideja �oveka? Kako da se vratimo u vreme i sretnemo sebe kao bebu!? Dakle, Fizi�ki zakoni i Hemijske reakcije se de�avaju. Za�eti smo, rastemo, starimo, kako sad da se vratimo, tipa 20 godina, unazad i sretnemo sami sebe? Ako vreme postoji, povratak kroz vreme bi trebao da vrati bukvalno sve reakcije, sve kretnje planeta, sve �to se u �itavom univerzumu de�ava - 20 godina unatrag! Kako to da se mi vratimo, a sve ostalo da nastavi svojim tokom!? Ili da se svi podmlade, kao u filmu (ili sretnemo �ak njihove potomke), a mi, siroti, ostanemo isto stari i vidimo (i uti�emo �ak!) na pro�lost (budu�nost)...

Dakle, ovaj blog je �isto filozofski. Da li je nekome od vas palo na pamet da se sve oko nas de�ava samo u prostoru i da vremena realno nema? Kako definisati Fiziku i Fizi�ke zakone (kao i hemijske reakcije) a ne koriste�i imaginarnu dimenziju vremena? Za�to ne prihvatiti da se ne�to prosto de�ava... Bez obzira na vreme?

Eto, toliko od mene...

Moja ljubav... Saborac... I moj najbolji drug...

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Thu, 22 May 2014 01:06:42 +0100

Volim tvoje o�i, zelene i ma�ije. Svaki treptaj tvoga oka... Tim dugim trepavicama stvara� prole�ni povetarac. Koji me prosto miluje i vabi da gledam u te tvoje o�i.

Volim tvoj osmeh malog zeke. Mo�da se i najgore smeje� od svih. Tvoj smeh je zarazan i mo�da �ak i �para� u�i, ali tera me da se smejem sa tobom i stalno mi odzvanja u glavi. Takva si ti. Mo�da najgora od svih, ali opet bih tebe prvu primetio...

Volim i da te slu�am dok pri�a�. �aputanje ti nije ja�a strana, ali opet bih zaspao u tvom krilu slu�aju�i te.

Volim da tr�imo po livadi za frizbijem, da te gledam kako podskakuje� da ga uhvati�, kako se saginje� da ga pokupi�. U tim helankama...

Volim i da te gledam kako ga nespretno baca�, uvek naopako! �Kriv je vetar� �to odleti ko zna kud, ma da...

Volim i tu sve�e poko�enu travu, koja ostaje na ode�i, dok se valjamo po njoj. Nikada lep�e mirisala nije...

I to sunce, �to da ne, �to ti se od obraza rumenih nasmejanih odbija. Volim i te obra��i�e.

Volim svu prole�nu, nabujalu prirodu, pa i to �ugavo ku�e �to tr�i za tobom dok juri� frizbi. Pa ga mazi� i zanemaruje� mene, pored njega �vrckavog�! (Peco, hvala za vrckavo! )

Volim tvoju dobrotu i iskrenost, neiskvarenost i tvoj Frojdov �id�! Ono, �to te �ini onim �to jesi. Bez presedana!

Ma volim �itav ovaj svet i �ivot i sve oko mene � zbog tebe.

Prole�e

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Wed, 24 Apr 2013 21:18:04 +0100

Ovo ko tema za pismeni zadatak. Prole�e... To je naaaaajgore godi�nje doba koje je Bog mogao da smisli. Pogledajte samo kako buja ta priroda, to same alergije, ljudi otekli od alergija. Al dobro, bar kupuju lekove. Ja posadio stubaste jabuke, kru�ku, kajsiju, �ljivu... Taman se ugrejalo, to procveta i smrzne. Ni�ta od rakije. Htela majka da pravi pekmez i kompot, al greota to ne staviti u rakiju! E sad ne�e biti ni�ega... Jo� je jednu jabuku moj rotvajler polomio, kriva je bila �to je postojala, valjda. Ne znam za�to bi ker lomio drve�e... Al dobio je prutom po guzi!

Onda, �ta se de�ava, ove cure u Novom Sadu (najlep�em gradu). To sve natakarilo rolere, one mini kratke �orceve, maji�ice, ajpod u u�ima, cvike i vozaju se, samo mrdaju guzovima. Pa ti Panonsky gledaj onda u nebo, o�el ki�a sutra, treba saditi krompir! Kako ka�e ona pesma "zaljubim se 5-6 puta u roku od tri minuta"! Pa onda i taj krompir... Treba lajner i ba��u zasaditi! Naravno, proklet kakav sam zajedno sa ovim prole�em, ja �u kopati a baba �e ubacivati krompiri�e...

Jedva �ekam leto, da svi odu negde na godi�nji i da ja mogu u ladovini da kuliram. Mislim, ovo me je danas ubilo u pojam, a i za sutra javljaju lepo vreme!

Moji apotekarski biseri

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Thu, 28 Mar 2013 12:08:36 +0100

Potrudi�u se da u ovom blogu podelim sa vama neobi�ne i komi�ne do�ivljaje s posla. Pa da krenemo...

Do�ao na posao, presvla�im se u mantil, ulazi koleginica i pita �eficu "mali Hitler jo� nije stigao"?

Tako su me prozvali, jer im stalno ne�to nare�ujem...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dolazi devojka, sva na�minkana, nakvarcana, mlada da ne bih reko da ima 18 godina.
Mlada Na�minkana Nakvarcana Cura: Daj mi test za trudno�u i �a�u za pi�anje.
Ja: Izvolite. (Pauza dok kucam ra�un) Izvinite, ali mlada ste i lepa, poradite malo na va�em izra�avanju, to je �a�a za urin ili posuda za mokra�u...
MNNC: E jebiga...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dolazi �ovek i �ali se da ga svrbi noga. Pa ja ispitujem, da li ima alergiju, da li ga je ujeo insekt, kako izgleda osip, gde se nalazi, tamo-vamo, 100 pitanja - 100 odgovora... Tek se �ovek izuje, proturio mi nogu kroz "prozor�i�" i ka�e: Evo ti pa ti vidi kakav je, daj ne�to da ma�em.

A ostali pacijenti gledaju i neveruju...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dolazi jedna baka i ka�e: daj mi onaj novi sirup za ka�alj.
Ja: Koji je nov?
Baka: Pa onaj �to se reklamira.
Ja: Pa kakav je ka�alj u pitanju, da vidimo koji bi to mogao biti...
Baka: Ovaj le�i sve. Zar ne gleda� TV?
Ja: Iskreno, nisam gledao TV bar pola godine...
Baka: O BO�E! Pa Zdravko sirup.
Ja sad kontam, ima oni Risko, �ak, Beba, koji li je Zdravko???
Baka: Pa Zdravko Herbiko dete moje.

Prim. aut.: Reklama ide "zdrav k'o Herbiko"!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nastavak sledi �im se setim... Moram ovo negde da dokumentujem.

Zelena

nobody@mycity.rs (Panonsky) — Sat, 19 Jan 2013 16:56:41 +0100

$elena, my dear, you are beutiful like my John Deer.

My John Deer has 18 gears and you have only 18 years.
My life is so green, like a meadow,
maybe you have hepatitis, your eyes are yellow!

Jbga, profesionalna deformacija, al bitno da se rimuje...

Ti kad se u�uka� na forum, odmah sve �ivne, unese� prole�e. Stoga, moja malenkost ti posve�uje ovaj blog... Paz sad:

Ja slatke �elje, �elje za lepotom
pi�em lepotom op�aran tom.
Ali u du�i mojoj odzvanja,
jer svet moj je kao odaja.
Sa visina Kopaonika ona meni svetli,
sa plamenova nebeskih leti,
ona pomera moje svetove,
mu�ka srca baca u okove.
Ali centrom �ivota, nebom i jedinstvom
svih lepota je $elena.

$elena, beauty of yours is unearthly,
unworthy hart of mine.