kindergirl

Fric

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Wed, 28 Jan 2015 11:44:40 +0100

��ujem kako stavlja ruku u bravu i osmehujem se, sve se u meni osmehuje. Volela bih da Bog, u svom se�anju na mene, sa�uva samo ovu moju sliku.
(...)

Taj uvod u dugi preludijum slavljenja sparivanja dve �udnje, posle koga �e bezuslovno jedno od dva tela ostati usamljeno da se moli, a drugo postati nedosti�ni hram koji �e oti�i zauvek. �
Sanja Domazet, �Fric�

Her

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Mon, 03 Feb 2014 09:48:24 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Theodore: Sometimes I think I have felt everything I'm ever gonna feel. And from here on out, I'm not gonna feel anything new. Just lesser versions of what I've already felt

Samantha: It's like I'm reading a book... and it's a book I deeply love. But I'm reading it slowly now. So the words are really far apart and the spaces between the words are almost infinite. I can still feel you... and the words of our story... but it's in this endless space between the words that I'm finding myself now. It's a place that's not of the physical world. It's where everything else is that I didn't even know existed. I love you so much. But this is where I am now. And this who I am now. And I need you to let me go. As much as I want to, I can't live your book any more.

Samantha: The heart is not like a box that gets filled up; it expands in size the more you love. I'm different from you. This doesn't make me love you any less. It actually makes me love even more.

Amy: It's how we spend a third of our lives asleep, and maybe that's the time when we feel the most free.

Theodore: Where are you going?
Samantha: It's hard to explain, but if you get there, come find me. Nothing will be able to tear us apart then.

"Proshlost je samo pricha koju prichamo sebi."

*

"I'm lying on the moon
My dear, I'll be there soon
It's a quiet starry place
Time's we're swallowed up
In space we're here a million miles away

There's things I wish I knew
There's no thing I'd keep from you
It's a dark and shiny place
But with you my dear
I'm safe and we're a million miles away

We�re lying on the moon
It�s a perfect afternoon
Your shadow follows me all day
Making sure that I'm
Okay and we�re a million miles away."
The Moon Song

Tesla ili prilagodjavanje andjela

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Wed, 04 Dec 2013 21:17:38 +0100

"Ono �to sam hteo da saznam jeste: �ta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao pra�ina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u na�e misli, u �ivote mnogih stvorenja, u ono �to �e se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je ura�unato u ustrojstvo vasione. Stvar je, me�utim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sa�uvaju."

i josh mnogo na linku:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

uz plejlistu za mrachnu i hladnu decembarsku noc.
Yiruma

Skitaju�i Gr�kom

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Sun, 15 Sep 2013 14:27:11 +0100

Za one koji veruju u �uda:)

Kao moje se�anje na crno-plavi dragulj Santorini nastao je ovaj tekst na portalu:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

klik:)

bezbri�na letnja gospodnja

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Sat, 14 Sep 2013 17:50:15 +0100

"Ta�no se se�am poslednjeg potpuno bezbri�nog leta. Crna Gora 2006. Mi i ceo svet je na�.
Krenuli smo ranom zorom. Prvi put kolima, sami.
Sudarili se kod Rogatice, spavali u Fo�i i vozali se kroz Crnu Goru sa bu�nim hladnjakom, celo letovanje. I to nikom od nas nije smetalo.
Sa po�etnih �etvoro sko�ili smo na sedmoro. Spavali u na�oj vikendici u Djurmanima, na podu i nakrcani po krevetima. Omiljeno mesto u kolima je bio gepek, svako je hteo makar jednom da se vozi u njemu.
I vozali se, i izlazili, pravili ro�tilje, sme�ne ve�ere i igrali "Loruma".
Jedina briga je bila gde �emo na pla�u i gde �emo ve�eras.
Niko nije ni pomislio na to da �e ve� od slede�e godine po�eti jedan novi �ivot.
Slatke muke samostalnosti. Radosti, nekad suze i tuge, i neke brige koje se stvorile odjednom. A nije ih bilo nikad do sada.

Dve godine kasnije postalo mi je jasno da se za bezbri�nost mora boriti. Da je imam makar na kratko, ne mora to biti stalno.
Pro�le godine je bilo najborbenije, te�ke bitke su se vodile na poljani bezbri�nosti.

Sad, nakon pet godina, kao iskusni ratnik, o�ekivala sam puno od ovog leta.
Nekako sam ose�ala da je bezbri�nost blizu.
A onda sam je ugledala. U franjeva�kom samostanu na koncertu klasi�ne muzike na koji smo oti�li jer, eto, nikad nismo slu�ali klasiku u�ivo. Dok smo plakali od smeha (ni�im izazvani) bez trunke sramote, videla sam moju bezbri�nost kako mi ma�e iza jednog kamenog stuba u dvori�tu samostana.
Znala sam da nije do�la da ostane, ali sam osetila da �e se vratiti.

Bilo je ovo jedno dobro leto.
Spremna sam za jesen.

*
Hleb sa ruzmarinom i ka�kavaljem

Divno mekan hleb, zavodljivog mirisa. Savr�eno se sla�e uz toplu �orbicu od bundeve, ali i uz malo sira, paradajza i �a�u hladnog vina. Ba� za prijatne ve�eri kasnog leta.
Ako izdr�i i do sutra, iznenadi�ete se kako je i dalje mekan.

400 g bra�na tip 500 (ako ste u mogu�nosti koristite bra�no �Stari Mlinar�, kesica plave boje)
+ oko 40g bra�na
2 ka�ike putera + za kalup
60 ml tople vode
250 ml mleka (na sobnoj temperaturi)
1 ka�ika �e�era
1 ka�i�ica soli
1 ka�i�ica su�enog belog luka
1 ka�ika sve�eg (ili suvog) ruzmarina (iseckanog)
115 g ka�kavalja (se�enog na kockice)

½ kocke sve�eg kvasca

→ Kvasac izdrobiti u �inijici, dodati toplu vodu i ka�i�icu �e�era. Ostaviti da nado�e par minuta.
→ Otopiti puter i ostaviti da se malo prohladi.
→ U �iniji pome�ati 400 g bra�na, so, otopljeni puter, mleko i nado�li kvasac. Izme�ati kratko sastojke da se sjedine.
→ Dodati ruzmarin i beli luk.
→ Blago nauljiti ruke i mesiti oko 5-6 minuta. Testo treba da je vla�no ali se ne�e lepiti za va�e ruke jer su nauljene.
→ Kockice sira utisnuti u testo i kratko umesiti da bi se sir rasporedio po testu.
→ Prekriti krpom i ostavite na sobnoj temperaturi 1,5h. Za to vreme testo treba da se udvostru�i. Ako se to ne desi, produ�ite vreme narastanja.
→ Kalup za pe�enje premazati puterom.
→ Pobra�njaviti radnu povr�inu sa ostatkom bra�na, pa�ljivo izru�iti testo i nabra�njavenom rukama oblikovati ga u veknu. Posuti i po njemu malo bra�na, tek toliko da vi�e ne bude lepljivo.
→ Polako prebaciti u kalup, prekriti krpom i ostaviti 1h sa strane da naraste.
→ Rernu zagrejati na 190�C.
→ �iletom ili no�em napraviti zareze na povr�ini hleba sa gornje strane.
→ U zagrejanu rernu staviti kalup sa testom i pe�i 30 minuta.

Sa�ekati bar pola sata pre se�enja hleba, ako ikako mo�ete:)

Prijatno!"

sa: Hleb i lale

*

i bonus track za danas:

mali odroni

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Tue, 10 Sep 2013 14:01:50 +0100

Ne�u da te nemam. Do�i.

*

To je sre�a i u�as i jeza i mrak i unutra�nji nemir i suze i strah od poznatog ose�aja i talas i grumen soli i pri�a pod jezikom i povi�ena sedimentacija u krvi i prepoznavanje Znaka na telu.

"To je protivrechnost, to je srce u svojim tajnama, to je zivot u svojim kontrastima, to je i raj i pakao, to je i andjeo i djavo: to je chovek! "

*

"Prosti brojevi su deljivi samo sa jedan i sa samim sobom."

Last night

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Fri, 28 Jun 2013 17:38:02 +0100

"It's funny how you can get up and have absolutely no idea where the day will go."

Joanna Reed:
"What I wouldn't have given to have tired of you.
In the middle of most nights, when I can't sleep, I still replay you."

Last night

Pre pono�i

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Wed, 15 May 2013 21:58:38 +0100

"We meet Jesse and Celine nine years on in Greece. Almost two decades have passed since their first meeting on that train bound for Vienna."

Mnogo godina kasnije
Can't believe...!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

iskra zanosa i bitka vetrova

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Thu, 02 May 2013 09:59:37 +0100

u krvOtoku...

"Igra"

"Pro�la je zima, ulice su pune
Nose nas snovi, ljudi su vedri
Neki se ljube, drugi se gube, pa se opet na�u
Nebo otvara plavu mo�
Hej, gdje si, �to ima
Bolja je klima
Neki ostare, u borbi za pare, dolaze klinci
Ja sam tu i postojim.

I znam, znam, tople su ki�e
I znam, znam, opet di�em svje�i zrak
I znam, znam, zrela su polja
Kako da uhvatim rukama

Fali mi igra, fali ta bitka vjetrova
Fali mi krvi, duga i boje osmjeha
Fali mi sunca, trebam taj dodir o�ima
Treba mi netko, da me gurne iz polusna

Pali se ve�er, glasni kafi�i
Kose se sjaje, prolaze dame, miri�e parfem
Mene ba� ne privla�i

I znam, znam, tople su ki�e
I znam, znam, opet di�em svje�i zrak
I znam, znam, zrela su polja
Kako da uhvatim rukama

Fali mi igra, fali ta bitka vjetrova
Fali mi krvi, duga i boje osmjeha
Fali mi sunca, trebam taj dodir o�ima
Treba mi netko, da me gurne iz polusna

Fali mi �ivot, fali ta iskra zanosa
Treba mi ljubav, treba mi netko tko to zna
Ho�u visoko, ho�u iz svoga okvira
Treba mi snaga, �to u meni je postojala."

Unutra�nji tokovi

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Tue, 02 Apr 2013 20:59:39 +0100

"Umetnost trotoara dosti�e svoj vrhunac svakako u de�jim crte�ima kredom ili par�etom razbijenog crvenog crepa; to su "�kolice"! Ovi �udni crte�i su, u stvari, poziv na igru, jedina zabava siroma�ne dece, koja ne poseduju ni�ta do hitrih nogu �eljnih skakutanja, ose�anje ritma i ma�te, koja se zadovoljava komadom asfalta i bledim tragovima linija... �kolica je, u stvari neka vrsta konceptualne umetnosti. Njeni stvaraoci su, ina�e nepoznati (nikada se ne potpisuju ispod svojih dela), ona se ra�a izjutra i traje samo jedan dan, dok je uve�e ne speru �mrkovi poliva�a. �kolica je, tako�e, ranohri��anski krst, i magi�ni redosled brojeva i hazard - nikada se ne zna gde �e se zaustaviti nogom gurnuti komadi� cigle! Ona je i poezija: u ovalnom luku kojim se zavr�ava primitivni krst, deca pi�u: NEBO ili ODMOR."
M.Kapor

*

"Kada reku zahvatite dlanovima, uvek vam iscuri kroz prste, ali mo�ete iznova da je zahvatite, da se umijete i tada shvatite da su stvari jednostavne!

(...)

Ne sledi osnovni tok pri�e, izliva se u rukavce, u nove tokove, oni u slivove i delte. Ponekad iz nje krene bujica, ponekad se razliva u poplavu, a katkad njena pri�a samo te�e �ubore�i kao izvor. Kad zastane, u�uti i nestane negde u sebi, postaje ponornica.

(...)
Nekoliko decilitara Dunava tog dana donela je i na nogavicama svojih farmerki.

(...)
"Kako mo�e� prekinuti tok reke? - pitala sam se. Granice su u glavama ljudi, a reke prirodno teku kako ho�e", ka�e Vera. "Prvi projekat koji sam uradila nosio je naziv Prekinuti tokovi i odmah su mnogi ljudi prepoznali ono �to �elim da ka�em i aktivno su se uklju�ili. Vodu Drine kod Zvornika zahvatio je tada�nji ratni izve�ta� lista Corriere della Sera, zajedno s jednim vojnikom preneo je preko minskog polja da bi je mi je doneo jer je razumeo ono �to radim. Tada sam napravila prvu, od desetine izlo�bi na kojima sam predstavila svoj rad vezan za reke i nastavila to da radim do danas, razvijaju�i, granaju�i ideje i povezuju�i ljude i prostore. Moju ideju prepoznalo je stotine ljudi, vodono�e koji su vode reka iz celog sveta punili u fla�e i kese i donosili mi ih, ili slali po�tom, s prate�im fotografijama, video zapisima ili pri�ama o tim poduhvatima.

Voda je veza svega i svih
Danas imam primerke vi�e od sto reka koje premre�avaju na�u planetu: osim Save, Dunava (s mnogo divnih mesta) Tare, So�e, Drine, Mora�e, P�inje, Neretve, Drima, Ibra, Miljacke, Mure... U svojoj zbirci imam i Niger, Gang, Temzu, Mekong, Nil, Misisipi, Kolorado, Rajnu, Amstel, Volgu, Eufrat, Singapur, a ovih dana sam s uzbu�enjem primila na poklon i jedan litar Amazona. Svako od njih kreira svoju pri�u da bi se ulio u zajedni�ki projekat, moje vodono�e su moja energija, �iva snaga. Izlo�be i projekti koji se u ciklusima pojavljuju u razli�itim prostorima, okolnostima i situacijama su nova dimenzija, na�in da taj materijal progovori. Reke, parkovi, vreme, prostor, gradovi u pokretu teku preko svojih reka u bocama sa svih strana sveta i svi se slivaju u novi, beogradski sliv. Umre�avaju se ljudi preko reka i reke preko ljudi, a voda je veza svega i svih. �ivot.
(...)
Zaljubljena jo� od osnovne skole u ruski jezik i njegovu knji�evnost, �etiri godine sam studirala ruski jezik veruju�i da je to moja vokacija. Upoznavanje sa stranim jezikom do�ivljavala sam kao uvo�enje misli, do�ivljaja, emocije, iz jednog jezi�kog podru�ja u drugo. �arolija re�nika, napipavanje pravih re�i, izraza, ula�enje u misao i stanje pisca... Fascinacija."

Snaga �ive vode

*

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*

Jutros sam po ki�i ustala u �est. Svitanje je posebno doba dana �ak i kad se nebo ne izvedri. Svet je tada na deset minuta sti�an do granice nepostojanja, jedino se �uju zrikavci, oni su budniji od nas. U gradu samo tad mo�ete da �ujete ptice, stvarno, kao da priroda olista nekako u sebi jer je svanuo jo� jedan novi dan. Nosim tri neba ve� du�e vreme: jedno ispod jezika, drugo u grudima,a tre�e na ramenima, ali jutros se sve �inilo manje stra�no. Mo�da je �ivot u tome da ga prihvatimo kao ne�to �to je lepo u tom svom u�asu. Mo�da i nije. Vi�e ne znam, ukusi su mi se pome�ali, ne znam �ta je slano, a �ta kiselo, ko ti misli dobro, a ko zlo. �esto mislim o tome da je negde, na nekom vrhu mogu�e sedeti i jesti pirina�.
Uvek sam vi�e volela �kolice od lasti�a.

Lozana

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Fri, 15 Mar 2013 19:12:02 +0100

"Моја баба
чије је старинско име мирисало
на винову лозу
и младо вино из њеног завичаја
била је прави следбеник стоичара
(за које сигурно није ни знала)

никада запевала
камоли заплакала
примала ударце
као миловање

И само је понекад
кришом од деде
пушила у дворишту
испод трешњевих грана

У позним деведесетим
читала Ану Карењину
с два пара наочара

А онда нам је једне вечери
уочи Петровдана
лежећи испод перјаног јоргана
крај наткасне пуне наполитанки
и црквених календара
рекла неупитана готово насмејана
као да одлази с неког славља
БИЛО МИ ЈЕ ЛЕПО С ВАМА

И окренула се на другу страну."

....
Јасмина Нешковић
БЕОГРАДСКИ КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
година IX / бр. 30 / март 2013.

бонус:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
На земљи смо само неколико зима.
(не могу да копирам текст)

*
"Para que vas a olvidar
Tu tenido tanto temo
para que vas a olvidar
si solo quiero tu amor

Es el alma que me dice
que me dice que te siga
quiero dar,
darte todo todo todo todo
tu perdon
pero se de amar, corason
Yo si se mi amar
si se mi amor
Corazon, corazon

Quiero dar mi perdon
se mi amor

Para que vas a salir
entiendeme yo te amo
y luchar por una vida que vale la pena
eso es amor
entiendelo mi amor
Y yo tengo perdon, yo te tengo perdon
yo tengo mus que son
Yo te tengo amor...
Τe quiero dar, todo que tu queras
Se mi amor, corason...
Se de amar
Eres mi, eres mi corason
Eres mi corazon
Yo te quiero dar amor
Etiendelo

Quiero dar mi perdon
Se mi amor...

Es el alma que me dice
que me dice que te siga

Es el alma que me dice
que me dice que te siga."

El Corazon

загубљене емоције касно ноћу и рано ујутру дођу да вас подсете да сте још увек живи. између два уздаха и издаха.

Life of Pi

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Sun, 03 Mar 2013 14:49:04 +0100

Pi Patel: So which story do you prefer?
Writer: The one with the tiger. That's the better story.
Pi Patel: Thank you. And so it goes with God.
Writer: [smiles] It's an amazing story.
*
Pi Patel: I suppose in the end, the whole of life becomes an act of letting go, but what always hurts the most is not taking a moment to say goodbye.

Life of Pi

svidja mi se sve. i fotografija, i pricha, i mogucnost tumacenja iste, i to sto je jednostavan na neki topao, ljudski, nepretenciozan nachin. i kako je zapravo Chudo to shto smo zhivi, a svakog dana to zaboravljamo. skoro nisam gledala nesto sto me je toliko oplemenilo.

Svako ima svoj Everest

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Tue, 12 Feb 2013 13:40:06 +0100

"...�oveka ne �ine njegove mogu�nosti nego njegovi izbori, a oni uvek postoje, stalno smo na raskrsnicama i stalno biramo. Himalaji su za mene savr�eni oblik postojanja. To je jedno od retkih mesta na planeti gde ljudi �ive u skladu sa prirodom. Otkad tamo odlazim mnogo sam mirniji, strpljiviji, vi�e dajem drugima, u svakom smislu, re�e sudim i lak�e pra�tam. Iako je moja svakodnevica prepuna obaveza, to mi donosi novu dimenziju mira, a moj cilj u �ivotu je upravo to - pribli�avanje ose�aju mira najbli�e �to je mogu�e. Menjati se nije lako, pa i kad �ovek stalno pove�ava nivo sopstvene svesnosti ne zna�i da �e uspeti da usvoji ta saznanja. Ipak, duboko verujem da dobre navike mogu da se stvore, kao i dobre misli koje proizvode dobre re�i, a one dobra dela. Ako taj princip negujete, vide�ete za neko vreme i dobre efekte. Po�e�e da vam se de�avaju lepe stvari, da sre�ete divne ljude... Ni�ta se ne de�ava slu�ajno, na�a sre�a nije ne�to na �ta ne mo�emo da uti�emo."
i jo� na:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

po snegu i suncu

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Thu, 31 Jan 2013 12:22:39 +0100

Citat: (...) jucher me nanovo uhvatilo... "u dushi se budi djetinjstvo"... (i prichah, opet, i opet... i rasplakah kao retko... i bi mi i bolje i gore...)
ali mani... nema pa nema, i kraj, i novi pochetak, i nije isto, nit ce bit, nego tek kao neuspjeli drugi dio uspeshnog filma, ali to je sve shto imash...
umrijeti nije strashno, ni zaboravit, kao gumicom obrisano, nije strashno, ali zhivet dalje kada je neko uzeo olovku i precrtao cijeli jedan zhivot, tako da ga i dalje "vidish" i osjeccash, a nema ga .....

"...I jednog jutra se probudi, jednog dana koji ce kasnije zaboraviti, i odjednom lezhi u krevetu nesposoban da ustane, pogodjen oshtrim zracima svetla, bez ikakvog oruzhja i hrabrosti da zapochne novi dan. Kad zatvori ochi da bi se zashtitio, sklizne natrag u san i pluta u nesvesno stanje prozhivljavajuci ponovo svaki proshli trenutak. Propada i propada ne uspevajuci da glasno krikne (i glas mu je oduzet, sve mu je oduzeto!)..."
(I.Bahman, 30. godina)

"Umrijeti, to je samo gledati unutra; otvoriti zhivot jedino prema unutra, biti tvrdjava neosvojiva za zhive iz zhivota."
J. R. Jim�nez (1881-1958-)

stoga... neka je i losh, kino je kino... vrti se aparat, vrti traka, show ide dalje... onaj unutra jest lijep, ali to su samo pohranjene slike koje znaju ozhivjeti, ali nisu uistinu zhive... vishe ne... a svijet se okrece u hiljadu boja...
treba napravit mjesta za nove slike...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*

Danas je jedan od onih dana kad ne znam �ta bih sa sobom. Pla�i me �to je sve vi�e takvih dana i �ini mi se da mi se �ivot pretvara u pakao svakog jutra �im se probudim. Ni no�u vi�e ne sanjam i mislim da se to zove depresija ili tako ne�to. Kad sve zna� i kad ti je sve potpuno jasno, a ne mo�e� ni�ta da promeni�. I na to ne�e uticati ni Dostojevski kojeg poku�avam da �itam, ni knjiga samopomo�i niti zen. Ne znam kako se to desili niti �ta sam izgubila, ali stalno ose�am da fali ne�to, da ne�to nije dobro i da ne mogu da �ivim sa tim gubitkom. i tako, uhvati me neizdr�, �a�a se prelije. No� pro�e, ali dani su nesnosni u svom u�asu. Ose�am se kao da sam zarobljena u koncentracionom logoru, nemo�na da provirim preko ograde zvane �ivot. Bukvalno �ivim u svojoj glavi i ne da mi se napolje.
I tako..Sino� sam se predozirala "Sex i gradom" & "Lipstic jungle"...Stvarno ne bi trebalo da pu�taju te dve serije u isto vreme:D I shvatila sam da nedostajem samoj sebi iz vremena kad sam mislila da sam dobra riba, iz vremena kad sam pila pet medova�a s nogu sa D. i kad smo pale u WC-u u "Hadu" jer smo se zaboga napile od mizerno malo alkohola.... Fali mi vreme kad sam �elela da napi�em knjigu o velikom prijateljstvu ili velikoj ljubavi, kad sam imala hrabrosti da verujem u to dvoje, kad se nisam stidela onog �to jesam i kad sam mogla da ogolim pred svetom veruju�i da �e svi videti najbolje u meni. A te devojke nema, ne znam za�to, ali ne dolazi mi vi�e �ak ni u snove, odselila se na neko bolje mesto. A ja znam da boljeg mesta za mene nema, da �u svuda ja biti ja. I tako tumaram po snegu i suncu, a tunel nema kraj jer zapravo i nije tunel nego bunar bez dna.

bliskost

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Sat, 19 Jan 2013 13:59:06 +0100

Ne znam da li vi to radite, ali nas dvoje �esto le�imo na �etvrtom spratu i slu�amo muziku.

"Ja sam jo� studirao, a ona je radila."

---

-On je sigurno iz neke ugledne beogradske porodice koja je imala onaj porcelan �to se kod Ki�a u "Ba�ti, pepelu" presijava na suncu kad majka otvori prozor. Njih dvoje le�e na �etvrtom spratu nekog salonca na Dor�olu. On studira na Filolo�kom, verovatno svetsku.
- Garant ona radi u pekari, ustaje rano, u 6 sati i miri�e na kvasac i maglu. Kad duva ko�ava, ona prezire svoj posao, a u leto voli �to se budi sa suncem i putuje preko mosta, mo�da �ak na Novi Beograd.
-Ona je poeti�na na neki obi�an na�in. Nije imala prilike da �ita, ali zato zna da oseti stvari. Zato je on sa njom. Ka�em ti, sto posto.
- Mo�da ona ima ne�eg maj�inskog u sebi, ne�to �to je nasledila od Petrije i onda mu stalno pred spavanje govori: " Nemoj da �ita�, previ�e se zamara�" i on je slu�a.
- A nova godina im ni�ta nije donela jer je jo� uvek 15. januar. On je usred ispitnog roka, a ona se trudi da ga razume.
-Stan sigurno ima visoke plafone i one bar�unaste zavese �to �u�te. A sa prozora se vidi mali plato i uli�na svetiljka.
-�uje se tramvaj kod okretnice i onaj zvuk te mami da sedne� u zelenu ma�inu i otputuje� u no�.
---
i tako mi pri�amo na jednom drugom �etvrtom spratu na Bogojavljenje.

Pojma nemam da li vi nekad radite tako ne�to sa nekim.
Za mene je to bliskost.
Kad izmi�ljamo pri�e.

---

a o stvarnim zna�enjima:

"Tek na kraju, dakle, dolazi ta pesma: bas linija koja zvu�i kao da je pu�tena unatrag, mno�tvo zvukova i zvrkova koji pesmi daju neozbiljan ton bez obzira na njen tempo i taj zvuk tramvaja na polovini pesme, koji �e za mene uvek biti zvuk skretanja pod Kalemegdanom, prekoputa francuske ambasade, gde �ina zavija a zatim ispravlja, tako da voza� kona�no mo�e da nagazi papu�icu uz Parisku ulicu, ka Biblioteci. No, tu se krug zatvara - i pri�e se ponovo uliju u jednu: koliko je gotovo nemogu�e da je taj zvuk za pesmu snimljen upravo na tom �o�ku, toliko je te 1982. bilo neverovatno da �e taj tramvaj voziti ba� Zdenko, basista Idola, svega nekoliko godina nakon objave �Odbrane�.

Toliko pritoka, a pesma te�e.
Toliko zna�enja, koliko tuma�enja, a sve na jednom vinilu, u �iju unutra�nju rilnu je utisnuto da je �tampanje plo�e po�elo u martu, a zavr�eno 6. aprila 1982. godine. Za koji dan �e, dakle, biti okruglo 30 godina."

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]