https://www.mycity.rs/Obavestenja/MyCity-RSS-feeds.html https://www.mycity.rs/blog.php?a=570633 Blog korisnika Cipelica~ sr 15 Sat, 01 Aug 2026 18:13:49 +0100 https://www.mycity.rs/Blog/Moj-sareni-kutak-2.html https://www.mycity.rs/?p=1893590 nobody@mycity.rs (Cipelica~) Jako volim lepe tekstove, poeziju, inspirativne slike ... <br /> <br /> Ponekad i sama pokušam rečima da obojim emociju ... <br /> <br /> <br /> <br /> Ovde ću postavljati nešto što bih volela da podelim sa vama, <br /> a takođe su dobrodošli i vaši komentari, razmišljanja, pesme, slike ... <br /> <br /> <br /> Za početak, nešto moje ... <br /> <br /> <br /> <br /> <br /> <br /> <br /> <span style="font-weight: bold">OSMEH ŠTO KORAČA....</span> <br /> <br /> <br /> Moj grad... <br /> Oblačno prepodne, gusti oblaci su nošeni vetrom leteli kao nebeske golubice... <br /> Kao po običaju, nažalost, prolazila sam nehajno pored namrgođenih lica, <br /> duboko zavučenih u svoje jakne i misli, uplašenih što od ćudljivog proleća, <br /> što od smutnih vremena u kojima se bore sa nevidljivim i nedodirljivim protivnikom... <br /> <br /> I onda, tu iza neke vesele mlađarije koja se vraćala iz škole, ugledah krajičak crvene jaknice i prepoznatljiv hod... <br /> Kako se jaknica približavala, spazih i crne uvojke , a onda i vlasnicu istih.. <br /> Moja školska... <br /> Nedosanjani san naših nekadašnjih školskih drugara, nekima tiha patnja, a nekima trn u oku zbog neuzvraćenosti emocija...Nasmejah se i pozdravih je. <br /> <br /> Uputila mi je pogled i osmeh, po kome je svi pamtimo... <br /> U tim crnim nasmejanim očima opazih senku.. <br /> Kao neka zarobljena suza koja ne želi da bude viđena golim okom znatiželjnika... <br /> &quot; 'Ajmo na kafu, nema šanse da mi sad zbrišeš, nismo se dugo videle...&quot;, rekoh. <br /> <br /> Dok smo pijuckale kaficu u obližnjem kafiću, razmišljala sam o tome kako tu ženu vreme kao da nije ni dotaklo... <br /> Obli kukić, tanak struk, lice nežno i blistavo... <br /> Hm, ali i dalje ona senka u krupnim crnim očima koju pre nije imala. <br /> Pažljivo me je slušala dok sam joj pričala o poslu, tračevima, itd... <br /> Za svaku moju besnu i ljutitu reč je imala reč utehe uvek uz osmeh, ili šalu, <br /> da sam na kraju, smejući se, rekla: <br /> &quot;Ženo, pa ti kao da nemaš problema...Vidi se, sijaš, smeješ se, blago tebi!&quot; <br /> <br /> Uzdahnula je i samo rekla: &quot; ...Imam...ali ne takve...&quot; <br /> <br /> Znala sam vrlo malo o njenom životu, nikada o tome nije pričala. <br /> Svoje tajne nosila je sa sobom. Neću ni ja sve otkrivati. <br /> <br /> Bol su joj zadavali počev od njene rodbine, kojima je opraštala i pravdala ih čak i dok je meni pričala o njima, pa do muškarca kog je volela, ali je izneverio i ostavila ga je. On to nije hteo da prihvati i na razne načine (čak i brutalne) se svetio i ruinirao joj život. <br /> <br /> Nisu stvari za priču, pa ću preneti samo delić toga. Rekla mi je : <br /> <br /> &quot; Volela sam ga, a on je pokušao i pokušava da mi nanese zlo... <br /> Znaš li koliko dugo me je to bolelo? <br /> Ali da toga nije bilo, nikad ne bih upoznala mog dragog... <br /> Mnogo sam srećna sa njim...Volimo se...&quot; <br /> <br /> Opet se osmehnula... <br /> <br /> &quot;Pa, eto, vidiš da nemaš problema, <br /> zato si mi se tako podmladila i nikad lepša nisi bila...&quot; , rekoh. <br /> <br /> Ona senka u njenim očima je postala zagasitija... <br /> <br /> &quot;Bolesna sam...pijem lekove...Režimski živim, jer moram, takva je bolest.... <br /> Imam tromb u vratnoj veni... <br /> ...Nikada nećeš pogoditi gde imam ožiljak&quot;, rekla je. <br /> <br /> Posle kratke stanke koja kao da je trajala čitavu večnost, <br /> upitah pogledom gde se nalazi taj ožiljak. <br /> <br /> &quot;Na srcu....Sam vrh srca.... <br /> Ranjeno mi je srce, sad imam i fizički dokaz...&quot; <br /> I nasmejala se, da ne poveruješ! <br /> <br /> Ćutke sam je slušala, dok mi je pričala o svemu....Ispostavilo se da se to desilo od suviše stresova koji su je tiho pogađali. <br /> <br /> Kroz osmeh je prepričavala šale i događaje iz bolnice gde je dugo ležala, kao i kliničke smrti koju je preživela. Njene bolne preglede i dosadne kontrole je začinjavala dogodovštinama u čekaonicama da se na kraju i ja počeh smejati... <br /> Nijednom rečju da je besna na život..il' Boga... <br /> <br /> &quot;Srećna sam, preživela sam i veselim se svakom danu... <br /> I imam ljubav koja me diže kad je najteže, i čuva i kad je najlepše...Volimo se... <br /> Ja ti bez hleba mogu, al' bez ljubavi nikako...&quot; <br /> <br /> Moja školska....Osmeh što korača... <br /> Puno naučih tog dana... Mislim da nema potrebe da kažem šta, sami ćete shvatiti. <br /> <br /> <img class="post_slika" src="/must-login.png" border="0" /> <br /> <br /> <br /> Ovde ću staviti tačku.....Ili dve, tri... <br /> <br /> <iframe class="youtube" width="420" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/lau0Iikw1vQ" frameborder="0" allowfullscreen></iframe> Sat, 04 Aug 2018 21:37:08 +0100