natrix

...sakuplja�i �koljki...

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 11 Apr 2020 09:03:01 +0100

-Sakupljao jedan de�ak �koljke na obali. Gledao to neki �ovek pa mu pri�e i priupita ga �ta to radi. De�ak jo� uze jednu pa odgovori neznancu:
-Zar ne vidite, skupljam �koljke.
Na to mu �ovek lepo pristupi spustiv�i se na kolena:
-Dragi de�a�e, tu ima mnogo �koljki ali na onoj slede�oj pla�i ih ima jo� i vi�e-
-Hvala vam dobri �ove�e, ali mene ne vesili broj �koljki, nego njihovo sakupljanje. -

-...Poklonio mi �koljku, malenu, taman za moj dlan....

...U njoj sam ostavio srce, a dahom joj ulio snagu da te �uva od vetrova koji nadolaze sa svih strana. Prosuo sam po njoj mleko kamile u no�i mladog meseca da mi zauvek ostane� mlada i lepa. Kada se vratim, ven�a�emo se..

...Mala �koljka na mom malom dlanu pri�a pri�u o dvoje mladih ljudi, koji su odrasli bosi na vrelom pesku, koji su se voleli, pa ljubav u kamen isklesali, a onda se rastali. -

-Doneli su mi jednu morsku �koljku
u njoj je pevu�ilo more iz atlasa
preplavilo moje srce vodom i ribicama od sjene i srebra
doneli su mi jednu morsku �koljku.-
Lorka

-Sudbina �koljke je da le�i na dnu mora i da ceka da je neko pronadje i otvori, a sudbina bisera je da mu se dive. U svakom od nas nice po jedan biser i mi prizivamo svog tragaca, nekog ili nesto dovoljno vredno da otvori taj deo nas.-

...Kao duhovno blago, kao metafizika, kao beskrajna lepota, kao -�um mora u u�ima �koljki-...

...O tebi...

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 04 Dec 2018 12:21:50 +0100

sam pisao pesme...

...Ti�ina naseljena odjecima...

nobody@mycity.rs (natrix) — Fri, 24 Aug 2018 15:31:26 +0100

Ljubavi, sad idemo ku�i,
Tamo gde se loza uz verandu pu�e
Pre tebe u sobu tvoju je u�lo
Nago leto korakom �umskog cve�a.

�jer ljubav ne moze leteti bez zastanka.
Ka zidu ili moru idu �ivoti na�i,
U na�u oblast poljupci su se vratili.

�Ti dakle, srce, voljena, rascvetana,
Na o�ima si mi kao li��e neba
I gledam te kako sin a zemlji opru�ena.

No�u, ljubljena, ve�i svoje srce za moje
I neka ona u snu poraze tminu kao
Dvostruki bubanj �to bori se u �umi
Protriv �irokih zidina vla�nog li��a.

No�na plovidba, sna �eravica crna
�to napipava nit zemaljskog gro�dja
Sa precizno��u ra��upanog voza
Koji �e senke I hladno kamenje povu�i.

Zato, ljubavi, ve�i me za �istu kretnju,
Za postojanost �to ti u grudima bije
Kao krilima labud potopljeni,

Da bi na zvezdana pitanja neba na� san
Odgovorio jednim istim klju�em,
Samo vratima jednim sa zasunom od senke.

�Oh, ljubav, ru�a zapljusnuta parama i sirenama,
Vatra �to igra i penje se nevidljivim lestvama
I budi u tunelu izmedju nesanice I krvi

�Da bi se potro�ili talasi na nebu,
More zaboravilo svoja blaga i junake
I svet da bi upao u mra�nu mre�u.

��elim da ono �to volim i dalje bude �ivo
A tebe voleh i pevah o sva�emu,
Zato nastavi da cveta�, rascvetala,

Da bi postigla sve �to ti ljubav moja nalo�i,
Da bi moja senka �etala po tvojoj ko�i,
Da bi se tako saznao razlog mojih pesama.

Ljubavi moja, ako umrem a ti ne umre�,
Ljubavi moja, ako umre� a ja ne umrem,
Ne dajmo bolu da se �iri
Jer nema takve �irine ko ova koju �ivimo.

Pra�ina u �itu, pesak u pescima
Vreme, lutaju�a voda, besposlen vetar
Odneli sun as ko plove�e zrnce.
Mogli smo i da se ne sretnemo u vremenu.

Ta livada na kojoj smo se sreli,
Ah, maleni beskraj! Vratimo se tamo.
Al�s ovom ljubavlju, ljubavi, nije svr�eno,

I kao �to rodjenja nije imala
Ni smrti nema ona je kao reka �to plovi
Od usana do usana I od predela do predela.

Drugi �e dani do�i, posta�e �ujno
�utanje biljaka i planeta,
I koliko �e �ednih stvari pro�i!
Na mese�inu �e mirisati violin!
Mo�da �e hleb da bude kao ti �to si:
Ima�e glas tvoj, poreklo tvoje zrna
I druge �e stvari zboriti tvojim glasom:
Izgubljeni dorati zlatne jeseni.
Iako ne�e biti kao �to je sudjeno,
Ljubav �e ogromnu burad ispuniti,
Umesto meda pastirskog, starog,

I ti, u prahu moga srca
(gde �e biti veliki du�ani)
Hoda�e� tamo �amo medju lubenicama.

�Samotan bejah kao tunel i ptice su me izbegavale
No� je u mene svom snagom nadirala.
Da bi pre�iveo, iskovah te u oru�je,
Zeh za strelu moga luka, za kamen moje pra�ke.

Ah, �irina borika, mrmor talasa razbijenih,
Lagana igra svetlosti, samotni zvonik,
Ve�e �to pada u tvoje o�i, lutko,
�koljko zemaljska, u tebi zemlja peva!

U tebi pevaju reke i po njima moja du�a
Luta kao ti �eli� i kuda god ti ho�e�.
Ozna�i mi put na tvoje luku nade
I u zanosu odape�u mojih strela jato.

Oko sebe vidim tvoj struk magleni,
Od tvog �utanja be�e moji �asovi unezvereni,
Ti si luka s rukama od providnoga kamena
Gde se poljupci moji kotve i prokisla zebnja gnezdi.

Ah, tvoj tajanstveni glas ljubavlju obojen
I treptav, u smiraju dana odzvanja!
Tako za tihih �asova videh klasje
Kako se povija u �eljustima vetra.

..I gledam ih, dakle moje re�i.
Tvoje su vi�e nego moje.
Pu�u kao br�ljan po mome starom bolu..

�Naviknutije od tebe na moju tugu,
One su naseljavale samo�u koju si zauzela.

�lomi se i potanja �irina njenog poljupca
Pobedjena pred vratima letnjega vetra.

�Privijala si se uz moju ruku kao br�ljan zeleni,
Li��e je upijalo tvoj glas lagan I tih.
Ognji�te zadivljenosti na kome �edj moja gora�e.
Ne�ni zumbul plavetni nad moju du�u nagnut�

P�elice bela, opijena medom, bruji� u mojoj du�i
I vrti� se u laganim kovitima dima.

�Tu mi je samo samo�a li�ena prisustva tvoga.
Vetar nad morem goni galeba zalutaloga�
�P�elice bela, odsutna, jo� brfuji� u du�i mojoj.
O�ivljava� u vfremenu, �utljiva I prava.

Nagnut, u ve�eri, bacam svoje tu�ne mre�e
U tvoje o�i okeanske.

Tamo se izvija I gori na uzvi�enom ognji�tu
Moja samo�a �to kao davljenik ma�e rukama.

Crvene znake stavljam na tvoje o�i odsutne,
Kao more �to zapljuskuje stene svetionika.

Ti samo tminu �uva�, �eno daleka I moja,
Iz tvog pogleda ponekad izroni obala straha.

Nagnut, u ve�eri, bacam svoje tu�ne mre�e
U to more tvojih i�iju beskraja.

No�ne ptice kljucaju prve zvezde
�to svetlucaju kao moja du�a kad te volim.

Galopira no� na svojoj plavoj kobili
Prosipaju�i poljima plavo klasje.

..Se�ao sam te se du�e stegnute
Tugom koju dobro poznaje�.

I onda, gde se nalazi�?
Medj� kakvim svetom?
Medj� kakvim re�ima?
Za�to mi sva ljubav odjednom dodje
Kad se osetim tu�an I setim se da si daleko?

Skoro van doma�aja neba, izmedju dve planine,
Ukotvljen polumesec.
Uskovitlana no�-skitnica, o�i �to kopa.
Gleda toliku zvezdanu sr�u u bari�

�.ali ti, devoj�e �edno, klas, upitnik od dima.
Ti si to vetar od sjajnog li��a plela.
Iza planina tame, bela si po�ara lira,
Ah, ni�ta re�i ne mogu, od svega je bio sazdan.
Zebnjo, �to kao no� mi raspori grudi,
Vreme je da se podje putem gde osmeha njenog nema.
Oluja �to sahrani zv ona, mutni kovitlac pljuska
Za�to je sada dirati, za�to je raniti tugom.
Avaj, oti�i putem koji ne vodi nikud,
Tamo gde ne vezuju zebnju, smrt ili zimu
O�i njene �iroko otvorene medj� rosom�

�Da bih ti rasterao tugu, curo tu�na I ne�na,
Pri�e sam ti ispredao na obali ve�eri.
O labudu, drvetu, ne�em veselom I dalekom.

�iveh u jednoj luci odakle sam te voleo.
Samo�a prepletana sa snovima I �utnjom.
Sateran izmedju mora I tamne tuge.
�utljiv, u bunilu, izmedju dva vesla�a nepomi�na�

�Nikome sli�na nisi odkako ja te volim.
Pusti me da te prostrem izmedju venaca �utih.
Ko ti medj� zvezdama ju�nim ime ispisa dimom?
Dozvoli da te se setim kad jo� postojala nisi�.

�Kolikim si bolom platila da se na mene navikne�,
Na moju du�u samotnu I divlju I ime od koga svi b e�e.
Bezbroj puta videsmo zornja�u ljube�i se u o�i
I sumraka lepeze povi�e na�ih glava.

�Re�i su moje po tebi plju�tale ko milovanje.
Odavno zavoleh tvoje od sedefa osun�anog telo.
I �ak verujem da si gospodarica vaseljene.
Sa planine �u ti doneti veselo cve�e, kopihue,
Tamne le�nike I �umske korpe poljubaca
S tobom bih �eleo da u�inim
Ono �to prole�e �ini s tre�njama.

�Uhvatio sam te, ljubavi, u moje muzike mre�u,
A ona je �iroka kao I samo nebo.
Na obali tvojih o�iju crnine moja se du�a radja.
U tvomj pogledu tuge po�inje zemlja snova�.

Doipada� mi se kada �uti� jer kao da si odsutna,
Iz daljine me �uje� I glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti o�i nekud odletele
I poljubac jedan sklopio usne.

I po�to su sve stvari pune moje du�e,
Izranja� iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju du�u li�i�
I li�i� na re� melanholija.

Dopada� mi se kada �uti� I kad si kao odsutna.
I kao da se �ali�, leptirice zaljubljena.
Iz daljine me �uje� I glas te moj ne dodiruje.
Dozvoli mi da �utim zejdno s �utanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takodje �utanjem tvojim,
Svelim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
�utanje ti je od zvezda, tako daleko I �isto.

Dopada� mi se kada �uti�, jer kao da si odsutna.
Daleka I bolna kao da si preminula.
Samo re�, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan �to istina to nije.

�ko zove? Kakva je to ti�ina naseljena odjecima?

��as �e�nje, �as radosti, �as samo�e,
�as moj medju tolikim!
Truba kroz koju vetar s pesmom prolazi
Tolika strast za pla�em vezana za moje telo�.

�Sada te volim I zalud te vidokrug skriva.
Volim te �ak I medju tim stvarima lednim.
Ponekad poljupci moji tim ladjama sumornim
Plove po moru bez cilja.
Ve� vidim seb e zaboravljenog kao ove stare kotve.
Jo� su tu�ni kejovi kad uz njih pristaje ve�e.
Umor se svaljuje na moj �ivot jalovo gladan.

Volim ono �to nemam. Ti si tako daleko.
Moja se dosada gu�a s ve�erima laganim.
Ali no� brzo sti�e I po�nje da mi peva.
Mesec pokre�e svoje zup�anike snova.
I kako te ja volim, borovi bi na vetru,
Hteli da otpevaju tvoje ime
Svojim metalnim li��em�

�.Mogao bih pisati stihove jo� tu�nje ove no�i.
Misliti kako je nemam I kako je izgubih.

Slu�ati beskrajnu no�, bez nje jo� b eskrajniju.
A stih pada na du�u kao na livadu rosa.

�ta mari �to moja ljub av ne moga�e da je sa�uva
No� je osuta zvezdama I ona samnom nije�

�To je sve. U daljini ne�ija pesma. U daljini.
Moja se du�a ne miri sa time �to sam je izgubio�

�Po mome srcu plju�te hladne krunice cve�a.
O, steci�tu ru�evna, surova pe�ino brodolomnika!
Sve si u sebe upila, kao daljina.
Kao more, kao vreme. Sve u tebi be�e brodolom!

..u detinjstvu magle moja du�a krilata I ranjena
Pronalaza�u zalutali, sve u tebi be�e brodolom!...

..Bila je crna, crna, samo�a ostrva I tamo
�eno ljubavi, prihvati�e me tvoje ruke.
�edj I glad su vladali a ti si bila vo�e.
Bila si �arolija medju crninom I ru�evinama.
Ah, �eno, ne znam kako si me mogla smestiti
U zemlju svoje du�e I u krst svojih ruku!

�O, spoju ludi nade I napora u koji smo se
vezali, u kom smo o�ajavali.
I ne�nost, lagana kao voda I bra�no.
I re� jedva za�eta na usnama�.

..Zalud mi moja ose�anja brane
-Cvetovi ne�ni �to se vetru sme�e-
Jer naslu�ujem pticu u letu
�to �e�nju tvoju plavetnilom posu�

�Ve� vidi�, no� zvezdana, pesma i pehar
Iz kojeg ispija� vodu koju pijem,
�ivim u tvom �ivotu I ti u mome �ivi�,
Ni�ta mi nisi dala, a ipak, sve ti dugujem�

�smej se no�i,
Danu, mesecu,
Smej se ulicama
Vijugavim ostrva,
Smej se ovom nespsretnom
Momku koji te voli,
Ali kad ja otvorim
I zatvorim o�i,
Kad moji koraci idu,
Kad se vra�aju,
Oduzmi mi hleb, vazduh,
Svetlost, prole�e,
Ali tvoj osmeh nikad
Jer bih bez njega umro�

�.Ja sam taj �to te �eka u zvezdanoj no�i.
Taj �to te �eka sred krvavog zalaska sunca.

Volim onu ljubav �to se deli
Izmedju poljuba, kreveta I hleba.
Ljubav �to mo�e biti ve�na
A I prolazna mo�e da bude.
Ljubav �to �eli da se odvoji
Da bi ponovo voleti mogla.
Ljubav obogotvorena �to se primi�e,
Ljubav obogotvorena �to odlazi.

..Beh tvoj, ti be�e moja. I �ta? Nas dvoje sa�inismo
Krivinu puta kojim je ljubav pro�la.
Beh tvoj, ti be�e moja. Pripa��e� onom ko te zavoli,
Onom ko u vrtu tvome pokupi plodove moje setve�

�Iz tvog mi srca jedno dete ka�e zbogom.
A I ja njemu ka�em zbogom, takode �.

�Ali �elim da zakora�im dalje od tog traga:
Ali ho�u da prebiram te zvezde vatre:
Ono �to je moj �ivot I vi�e od mog �ivota:
Ono s okrutnim senkama, ni�tavilom, daljinom:
Ho�u das se izdignem do poslednjih lanaca �to me
Vezuju,
Na tom u�asu propetom, u tom talasu vrtoglavice,
I bacam svoje drhtavo kamenje prema toj zemlji
Mra�noj,
Sam, na vrhu planinskom,
Sam, kao prvi umrli,
Valjaju�i se obuzet ludilom, �rtva mra�nog neba
�iji je pogled ogroman, kao u mora po lukama�

�Al� moje se pra�ke okre�u. Postojim. Vi�em. �elim.
Zvezda po zvezda, sve �e pobe�i razmrskane.
Moja snaga, bol moj u no�i. To �elim.
Moram ta vrata da otvorim, kroz njih da prodjem,
Pobedim ih.
Mora ih dosegnuti moje kamenje.
Vi�em. Pla�em. Pri�eljkujem.

�Prepoznajem te ali daleku odvojenu
Nagnut u tvojim o�ima tra�im sidro izgubljeno
Tamo ga dr�i� cvetna u rukama od sedefa
I to zato da zavr�im I nikad ne nastavim
I zato te slavim dugo moje du�e gledaju�i te unazad
Puna si zaspalih ptica kao ti�ina �uma
Ote�ali I tu�ni krinu na drugu stranu gleda�
Kad ti govorim boli� me tako daleka �eno moja
Ubrzaj ubrzaj korake I zapali svice�.

�edj za tobom �to me progoni

�edj za tobom �to me progoni u gladnim no�ima.
Drhtava crvena ruka �to se do tvog �ivota di�e.
Pijana �edj, luda �edj, �edj �ume za vreme su�e..
�edj metala u plamenu, �edj pohlepnih korenova.

Onda, kuda uve�e putuju tvoje o�i
Ako ve� ne idu mojima koje te o�ekuju?
Puna si svih sena koje na mene vrebaju.
Majka mi ostavi mnoga pitanja o�troumna.
Ti na sva odgovara�. Glasova si puna.
Belo sidro si �to pada u more kojim brodimo.
Brazda za nemirno seme moga imena.
Nek� bude ne�to moje zemlje koju trag tvoj ne pokriva.
Bez o�iju tvojih putuju�ih, u no�i, kuda I kamo.

I zato si �edj I ono �to mra da je uta�i.
Kako tebe ne voleti ako tem ram voleti zato.
Ako je plamar, kako ga prese�i, kako.
Kako, kad su I moje kosti tvojih kostiju �edne.

�edj za tobom �to me no�u kao pas ujeda.
O�i su �edne, �emu onda tvoje o�i.
Du�a je zapaljena tim �arom �to te voli.
Telo: �ivi po�ar koji mora ope�i tvoje telo.
�edji. �edji beskrajna. �edj �to tvoju �edj tra�i.
I u njom nestaje kao u vatri voda.

Ako me zaboravi�

Ho�u da znam
jednu stvar.
Zna� kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve �to postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput bar�ica �to plove
ka ostrvima tvojim koja me �ekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestane� da me voli�
i ja �u prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboravi�
ne tra�i me
jer bih te ja ve� zaboravio.
Ako smatra� dugim i ludim
vetar zastava
�to prolazi kroz moj �ivot
i odlu�i�
da me ostavi� na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da �u toga dana,
toga �asa
di�i ruke
i��upati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristane� da mi bude� sudbina
s neumoljivom sla��u,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tra�e�i me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ni�ta nije uga�eno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok �ivi� bi�e u tvojim rukama
ne napu�taju�i moje.

Pablo Neruda
-Sunce u repu vetra-
izbor iz poezije

oslikavanje neba

nobody@mycity.rs (natrix) — Fri, 02 Mar 2018 14:52:48 +0100

...umom...

Stvarnost je stvarnija ako joj doda� nestvarnog.

U oblacima i okeanima.
Bio sam sve ono �to bridi
i �to se stidi.
Sve ono �to se vidi i ne vidi u no�ima.
Sve ono �to se kazuje i ne pokazuje u danima.

Ne daj da te prevari pogre�ni vra� poga�a�,
la�ljivi �ita� zvezda,
koji od silnog gledanja u ovozemaljske stvari,
re�e nego ti vidi nebo.

Ceniti sebe, zna�i birati nepristupa�na mesta.

Ko te�e uzvodno, u��e mu je u izvoru.

Postoji ne�to �to se ne da nau�iti.
Ko mo�e govoriti li��u kako se menjaju boje?
Ko vatri da bude topla i izvoru da bude pitak?
Gde se to zvezda �kolovala da sija?
Koji nas to u�itelj uputio u disanje?
Silom se ne mo�e biti ni krilat, ni darovit.

Kroz nebru�eno staklo naprsle mese�ine lepo mogu da �ujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.

To ne oti�u doba. To misli postaju bistrije.-

I svaki put kad bude�
komadi� sebe dao,
li�i�e svet na tebe
vi�e nego na druge.

Sad sunce, eno, kao vreteno
ispreda gradom ne�to �areno
Sve je u meni danas �areno.
I u tebi je mo�da �areno.
U nama svima �arenog ima.

Pa sve kad trne i sve kad svene, kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni �ivi sto vatrometa, nekakvog �arenijeg i lep�eg sveta.

Neke stvari mogu mnogo bolje da se osete nego da se objasne.
Ali to ljudi ne znaju, oni veruju re�ima, to je problem.
Treba vi�e verovati svojim srcima nego re�ima.

Poklonio mi se vetar. Poklonila se ti�ina.
I sumrak se poklonio. Ovo su njihove re�i:
Kako da na�ete granice i pro�itate krajeve,
ako ih uporno tra�ite na mestu gde ih nema?

Svako je dno - svemir ne�emu ispod njega.
Svako je nebo - pli�ak ne�emu iznad njega.
Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?

U provinciji barskog bilja
i trska je primer za ogromno.

Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.

Ko ho�e da opipa rubove neka ne iste�e ruke.
Treba presaviti um.

Mo�da vi i znate da letite,
ali jo� niste probali na sve mogu�e na�ine.

Neko na vratima zvoni.
Tra�e me.
�ta vredi i da otvaram, kad nisam tu.
Ko zna gde sam ja.

Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drve�u.

Ne sanjamo svi jednako
i to nikome ne smeta.
A za�to svima smetamo
kad smo druga�ije budni?

-Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju
slobodu granice. "Ne zidaj vrata ve�a od ku�e ", kazu Eskimi. To isto
zna�i �to i zidati prozore manje od o�iju-

...�aroban je taj svet od izmi�ljene jave...

Kroz nebru�eno staklo naprsle mese�ine lepo mogu da �ujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.

To ne oti�u doba. To misli postaju bistrije.

Ko u ramenima ose�a zemljinu te�u
kao prikriveni bol,
pripada potomstvu onih �to su u drevna vremena
znali za ve�tinu lebdenja:
onoj potpuno druk�ijoj vrsti na�ih predaka,
ne ovih �to nas dose�u krvlju iznutra,
ve� nekih prozra�nih �to nas doti�u samo spolja
usnama zlatnim kao ve�nost.
To je taj rodoslov od kojeg smo nasledili
neizle�ivo mu�enje da mislimo.
I u amanet dobili zenicu �to ne sabira
i ne oda�ilje utiske,
nego je �ulo sa iskustvima jednog sutra.
Jedno je: gledati vidom, a drugo: videti vid.

...zar vam je va�nije da pre�ivite ma i nekako,
nego da doku�ite �ta je �ivot?

Nasmejan, oti�i mirno.
do�ivljaj ovog sveta kod vas je, na �alost, samo
do�ivljaj va�e vrste sveta .

Ako ste u�itelj, objasnite mi neke stvari.
Mogu ja divno da verujem u to �to ne znam �ta je.
Zar ne verujem i u sebe, iako ne znam �ta sam?
Ali potrebno mi je znanje za�to verujem.
Za�to me bacate uvis?
Za�to mislite da sam �iva?
Za�to mislite da sam ptica?
I za�to mislite da sam krilata?
Mo�da jedino zato �to ste u meni primetili
da sam toliko op�injena slobodom
da mi je neudobno i to �to pripadam sebi.

Eto za�to ne mogu ostariti.
Zato �to umem da verujem
i �to umem da u�im.
Onaj ko u�i ne stari.

Letenje je onaj trenutak, kad shvatite
da vas u svemu svako mo�e zameniti
samo ne u sopstvenoj besmrtnosti.

Nikad ti nisam rekao
koliko do suza volim
tvoju tr�avu glavu
koja u sumrak miri�e
na sapun i jesenji vetar.

Glavu u kojoj stanuju
samo visoke boje,
ogromne, nedosti�ne,
sposobnu da razume
spirale nebeskih ognjeva,
geometriju sna
i hrabrost novih Ikara,
koji �e krenuti sutra
ka nepoznatim suncima
brzinom prema kojoj je
svetlost obi�no puzanje.

Zna� �ta su proro�anstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
�to vija sebe ukrug.

...Biti miris i boja,
biti ti�ina u vetru,
i biti okean zvezda
�to se u ve�nost pali.

Mo�e li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?...

Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem...

Preleti beskona�nost
i pobedi vreme i ma�tu,
ali nikad ne zaboravi
kako se kora�a po zemlji.

-Pod istom zvezdom-

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 14 Mar 2017 14:36:43 +0100

�uj, kako mi brzo lupa tvoje srce!

....U�im �utanje
na svim jezicima
metodom posmatranja
zvezdanog neba,
donje �eljusti sinantropa,
skoka skakavca,
noktiju novoro�en�eta,
planktona,
sne�ne pahulje....

Pod istom zvezdom

Oprosti, slu�aju, �to te nazivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se mo�da varam.

Nek' se ne ljuti sre�a �to je za sebe prisvajam.

Nek' mi ne zamere mrtvi �to jedva svetlucaju u mom se�anju.

Oprosti, vreme, za sijaset nezapa�enog sveta u trenutku.

Oprosti, stara ljubavi, �to novu smatram prvom.

Oprostite mi, daleki ratovi, �to cve�e nosim ku�i.

Oprostite, otvorene rane, �to se bodem po prstu.

Oprostite, o�ajnici, za plo�u sa manuetom.

Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.

Pra�taj mi uvredu, nado, �to se ponekad nasmejem.

Pra�tajte, pustinje, �to s ka�i�icom vode ne potr�ah,

I ti jastrebe, ve� godinama isti, u istom kavezu,

Nepomi�an, zagledan uvek u istu ta�ku,

Pra�taj, pa �ak i da si punjena ptica.

Oprosti, pose�eno drvo, za �etiri noge od stola.

Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.

Istino, ne obra�aj na mene preveliku pa�nju.

Veli�ino, uka�i mi velikodu�nost.

Otrpi, tajno postojanja, �to �upam niti iz tvog lamenta.

Ne osu�uj me, du�o, �to te retko imam.

Izvinjavam se svemu �to ne mogu biti svuda.

Izvinjavam se svima �to ne mogu biti svaki i svaka.

Znam da me ni�ta opravdati ne�e dokle god �ivim

Jer samoj sebi stojim na putu.

Ne uzmi mi za zlo, besedo, �to pozajmljujem pateti�ne re�i

A onda ula�em napor da ih u�inim, tobo�e, lakim.

Razgovor sa kamenom

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.

Ho�u da u�em u tvoju unutra�njost,
da pogledam uokolo,
da te upijem kao dah.

- Odlazi! - ka�e kamen -
�vrsto sam zatvoren.
�ak razbijeni na komade
bi�emo �vrsto zatvoreni.
�ak smrvljeni u prah
ne�emo nikoga pustiti.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Dolazim iz �iste radoznalosti.
Za nju je �ivot jedina prilika.
�elim da pro�em tvojim dvorcem
zatim da posetim list i kaplju vode.
Malo vremena imam za to.
Moja smrtnost mora te uzbuditi.

- Ja sam od kamena - ka�e kamen -
i svakako moram sa�uvati ozbiljnost.
Odlazi odavde,
nemam mi�i�e smeha.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
�ula sam da su u tebi velike prazne sale,
nevi�ene, neopisivo lepe,
gluve, bez eha bilo �ijih koraka.
Priznaj da i sam malo o tome zna�.

- Velike i prazne sale - ka�e kamen -
ali u njima nema mesta.
Lepe su, mo�da, ali izvan ukusa
tvojih jadnih �ula.
Mo�e� me upoznati, poznavati me ne�e�
nikad,
�itavom povr�inom okre�em se prema tebi,
a �itavom unutra�njo��u na drugu stranu.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Ne tra�im u tebi uto�i�te za ve�nost.
Nisam nesre�na.
Nisam besku�nik.
Moj svet je vredan povratka.
U�i �u i iza�i praznih ruku.
A kao dokaz da sam stvarno bila
ne�u dati ni�ta osim re�i
kojima niko ne veruje.

- Ne�e� u�i - ka�e kamen -
Nema� �ulo u�e��a.
Nijedno �ulo ne mo�e ti zameniti
�ulo u�e��a.
�ak i pogled izo�tren do svevidenja
ne vredi ti ni�ta bez �ula u�e��a.
Ne�e� u�i, ima� jedva zrno toga �ula.
Jedva njegov za�etak, uobrazilju.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.
Ne mogu �ekati dve hiljade vekova
da u�em pod tvoj krov.

- Ako mi ne veruje� - ka�e kamen -
obrati se listu, re�i �e ti �to i ja.
Kapi vode, re�i �e ti �to i list.
Kona�no, pitaj vlas sa sopstvene glave.
Smeh me obuzima, smeh, neobuzdani smeh,
kojim se smejati ne smem.

Kucam na vrata kamena.
- To sam ja, pusti me.

- Nemam vrata - ka�e kamen.

Metafizika

Bilo, pa pro�lo,
Dakle, bilo, pa pro�lo.
Uvek neumitnim redosledom,
jer je takvo pravilo te izgubljene igre.
Zaklju�ak bi bio banalan,
ne bi zaslu�ivao da se o njemu pi�e,
da nije neosporne �injenice,
�injenice na vjeki vjekov,
za ceo kosmos, kakav jeste i kakav �e biti,
da je ne�to stvarno postojalo,
dok nije pro�lo....

�utanje bilja

Jednostrano poznanstvo izme�u mene i vas
ne razvija se najgore.

Znam �ta je listi�, �ta latica, klas, �i�arka, stabljika,
i �ta se s vama doga�a u aprilu, a �ta u decembru.

Iako je moja zainteresovanost neuzvra�ena,
nad neke od vas specijalno se saginjem,
a pred nekim di�em nos.

Imam za vas imena:
klen, �i�ak, lijander,
vresak, venja, imela, nezaboravak,
a vi za mene nijedno.

Na�e putovanje je zajedni�ko.

Za vreme zajedni�kih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.

Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo �ta vezuje.

Ista nas zvezda u istom radijusu dr�i.

Na osnovu istih zakona bacamo senke.

Poku�avamo ne�to da znamo, svako na svoj na�in,
a i ono �to ne znamo sli�no je.

Kako znam i umem objasni�u, samo pitajte:

�ta je to gledati o�ima,
za�to mi srce kuca

i zbog �ega moje telo nema korenje.

Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako ni�tavan.

�iprag, �umica, livade i rogoz -
sve �to govorim je monolog,
i vi ga ne slu�ate.

Razgovor sa vama je nu�an i nemogu�.

Neodgodiv u u�urbanom �ivotu,
mada odlo�en za nikad.

Ljubav na prvi pogled

Oboje su uvereni,
da ih je ujedinilo iznenadno ose�anje.
Lepa je takva sigurnost,
ali je nesigurnost jo� lep�a.

Smatraju da ako se nisu poznavali ranije
da se me�u njima ni�ta nije doga�alo.
A �ta na to ulice, stepenice, hodnici,
na kojima su se mogli odavno mimoilaziti?

Htela bih da ih upitam,
zar se ne se�aju �
mo�da u kru�nim vratima
nekad, licem u lice?
Nekakvo ��izvinite�� u zagrljaju?
��Gre�ka�� izgovoreno u slu�alici?
- ali znam njihov odgovor.
Ne, ne se�aju se.

Veoma bi ih za�udilo,
�to se ve� du�e vremena
njima bavio slu�aj.

Jo� uvek sasvim spreman
da se zbog njih pretvori u sudbinu,
zbli�avao ih i udaljavao,
prepre�avao im put
prigu�uju�i kikot
skakao u stranu.

Postojali su znaci, signali,
�ta s tim �to su ne�itljivi.
Mo�da pre tri godine
ili pro�log utorka
jedan listi� je preleteo
s ramena na rame?
Ne�to je bilo izgubljeno i podignuto.
Ko zna, nije li to lopta
u �estaru detinjstva?

Bile su kvake i zvonca,
na kojima je pravovremeno
dodir prianjao uz dodir.
Koferi u garderobi jedni kraj drugih.
Mo�da je jedne no�i postojao ujedna�en san,
izbrisan odmah posle bu�enja.

Uostalom svaki po�etak
samo je dalji nastavak,
dok je knjiga zbivanja
uvek na pola otvorena.

Bez naslova

Ostado�e tako usamljeni,
tako bez ijedne jedine re�i,
i u takvoj neljubavi da je pravo �udo bilo -
poput groma iz vedra neba, pretvaranja u kamen.
Gr�ka mitologija u tira�u od dva miliona,
ali ni za njega ni za nju nema spasa.

Kada bi se makar neko pojavio na vratima,
bilo �ta, makar za tren, pojavilo i i��ezlo,
ute�no, tu�no, odasvud, niotkud,
koje izaziva smeh ili strah.

Ali ni�ta se ne�e dogoditi. Ni�ta, samo po sebi
neverovatno. Kao u gra�anskoj drami
to �e do kraja biti korektan rastanak,
�ak s rupom u nebu neproslavljen.

Na zidovima nepoljuljanog tla,
jedno zbog drugog tu�ni,
naspram ogledala stoje, gde
ni�eg osim odraza zemnog nema.

Ni�eg osim odraza dvoje ljudi.
Materija je budna.
Koliko je duga i �iroka, i visoka,
na zemlji i na nebu, i postrance
o uro�enoj sudbini brine
kao da se zbog srnice iznenadne u ovoj sobi
Univerzum mora sru�iti.

Malo o du�i

Du�a se ima.
Niko je nema neprekidno
i zauvek.

Dan za danom,
godinu za godinom,
mo�e se �iveti bez nje.

Ponekad samo u ushi�enjima
i strahovima detinjstva
gnezdi se na du�e.
Ponekad samo �ude�i se,
�to smo stari.

Retko nam asistira
pri te�kim radovima,
kao �to su pomeranja name�taja,
vu�enje kofera.
ili krstarenje putevima u tesnim cipelama.

U vreme popunjavanja anketa
i seckanja mesa,
po pravilu, ima izlaz.

Od hiljadu na�ih razgovora
u�estvuje u jednom,
i to ne obavezno,
jer vi�e voli da �uti.

Kada nas telo jako zaboli,
tiho napu�ta de�urstvo.

Izbirljiva je:
nerado nas vidi u gomili,
gadi joj se na�a borba za bilo kakvu dominaciju
i �estina gramѕivosti.

Radost i tuga
za nju nisu razli�ita ose�anja.
Samo kroz njihovu povezanost
ona je s nama.

Mo�emo da ra�unamo na nju
kada ni u �ta nismo sigurni,
a za sve smo zainteresovani.

Od materijalnih predmeta
voli satove s klatnom
i ogledala, �to revnosno rade
i kad ih niko ne posmatra.

Ne ka�e odakle dolazi
i kada �e ponovo nestati,
ali o�igledno o�ekuje takva pitanja.

�ini se:
kao �to je ona nama,
i mi smo njoj
za ne�to potrebni.

Stari profesor

Upitala sam ga za stara dobra vremena,
kada smo bili veoma mladi,
naivni, ushi�eni, glupi, nespremni.

Malo je ostalo od toga, s izuzetkom mladosti
- odgovorio je.

Pitala sam ga da li i dalje pouzdano zna,
�ta je za �ove�anstvo dobro, a �ta lo�e.

To je najsmrtonosnija mogu�a iluzija
- odgovorio je.

Pitala sam ga za budu�nost,
da li je jo� vidi jasno.

Pro�itao sam previ�e istrorijskih knjiga
- odgovorio je.

Pitala sam ga za fotografiju,
onu u ramu, na pisa�em stolu.

Bilo pa pro�lo. Brat, rodjak, snaha,
�ena, �erkica na �eninim kolenima,
ma�ka na �eri�inim rukama,
i rascvetala tre�nja, a iznad te tre�nje
leti neidentifikovana pti�ica
- odgovorio je.

Pitala sam ga da li je ponekad sre�an.

Radim
- odgovorio mi je.

Pitala sam ga za prijatelje, ima li ih jo�.

Nekoliko mojih biv�ih asistenata,
koji takodje imaju biv�e asistente,
gospodja Ljudmila koja vodi ku�u,
neko veoma blizak, ali u inostranstvu,
dve gospodje iz biblioteke, obe nasmejane,
a naspram mene mali G�esjo i Marko Aurelije
- odgovorio je.

Pitala sam ga za zdravlje i kako se ose�a.

Brane mi kafu, votku, cigarete,
no�enje te�kih uspomena i predmeta.
Moram da se pravim da to ne �ujem
- odgovorio je.

Pitala sam ga za ba�tu i klupu u ba�ti.

Kada je prijatno ve�e, posmatram nebo.
Ne mogu da se na�udim,
koliko je tamo ta�ki gledi�ta
- odgovorio je.

Ni�ta dvaput

Dvaput se ni�ta ne doga�a
niti �e se dogoditi. Zbog toga
neuve�bani smo se rodili
i nerutinski pomre�emo.

Makar u�enici
najgluplji u �koli sveta bili,
nijednu zimu ni leto
ne�emo ponavljati.

Nijedan dan se ne�e ponoviti,
dve sli�ne no�i ne postoje,
ni dva ista poljupca,
ni dva jednaka pogleda u o�i.

Ju�e, kada ime tvoje
neko kraj mene glasno izgovori,
bi mi kao da ru�a
kroz otvoren prozor pade.

Danas, kada smo zajedno,
okrenula sam lice ka zidu.
Ru�a? Kako izgleda ru�a?
Da li je to cvet? A mo�da je kamen?

Zbog �ega se, trenu crni,
s nepotrebnom zebnjom me�a�?
Postoji� - prema tome mora� pro�i.
Pro�i - prema tome to je lepo.

Nasmejani, zagrljeni,
poku�avamo sklad da na�emo,
iako se kao dve kapi �iste vode
razlikujemo.

Sre�na ljubav

Sre�na ljubav. Zar je to normalno,
je li to ozbiljno, je li to korisno �
�ta svet ima od dvoje ljudi
koji ne vide svet?
Uzdizani jedno od strane drugog bez ikakve zasluge,
jedna u milion, ali uvereni
da se tako moralo desiti � kao nagrada za �ta? ni za �ta.
Svetlost odnekud pada �
za�to ba� na njih, a ne na druge?
Da li to pravednost vre�a? Da.
Da li, bri�ljivo nagomilavane principe naru�ava,
ru�i moral u provaliju? Naru�ava i ru�i.
Pogledajte te sre�nike:
kad bi se bar malo maskirali,
pravili se poti�teni, bodre�i time prijatelje!
�ujete li kako se smeju � uvredljivo.
Kakvim jezikom govore � naizgled razumljivim.
A te njihove ceremonije, izmotavanja,
tobo�nje obaveze jednog prema drugom �
to li�i na zaveru iza le�a �ove�anstva!
Te�ko je �ak i re�i do �ega bi do�lo
kad bi se njihov primer mogao opona�ati.
Na �ta bi mogle ra�unatii religije, poezije,
�ta bi se pamtilo, �ta bi se osu�ivalo,
ko bi hteo ostati u krugu.
Sre�na ljubav. Je li to normalno?
Takt i razboritost nala�u da se o njoj �uti
kao o skandalu iz vi�ih krugova.
Divna de�ica ra�aju se bez njene pomo�i.
Nikad ne bi uspela da naseli Zemlju,
jer se de�ava vrlo retko.
Neka ljudi koji ne poznaju sre�nu ljubav
tvrde da nigde nema sre�ne ljubavi.
S tom verom lak�e �e im biti i da �ive i da umiru.

Tri najneobi�nije re�i

Kad izgovorim re� Budu�nost,
prvi slog ve� odlazi u pro�lost.

Kad izgovorim re� Ti�ina,
naru�avam je.

Kad izgovorim re� Ni�ta,
stvaram ne�to �to se ne mo�e
smestiti u bilo koje nepostojanje.

....Ma ko da zna gde je
saose�anje (izmi�ljotina srca)
� neka se javi! neka se javi!
Na sav glas neka o tome peva
i sumanuto igra
vesele�i se pod vitkom brezom,
koja bi svakog �asa da brizne u pla�....

Nebo

Od toga je trebalo po�eti: nebo.
Prozor bez daske, bez futera, bez stakla.
Otvor i ni�ta vi�e,
ali otvoren �irom.

Ne moram vedru no� da �ekam,
niti glavu da zabacujem
da bih se zagledala u nebo.
Nebo mi je iza le�a, pod rukom i na kapcima.
Nebo me obavija hermeti�ki celu
i podi�e odozdo.

Ni najvi�e planine
nisu bli�e nebu
od najdubljih dolina.
Ni na jednom mestu nema ga vi�e
nego na drugom.
Oblak je isto bezuslovno
pritisnut nebom kao i grob.
Krtica je isto vaskrsla
ko sova �to krilom lepr�a.
Stvar koja u ponor pada,
pada iz neba u nebo.

Sipki, te�ni, stenoviti,
usplamteli i nestalni
beskraji neba, mrvice neba,
lahori neba, hrpe neba.
Nebo je sveprisutno,
�ak i u tami pod ko�om.
Jedem nebo, izbacujem nebo.
Klopka sam u klopci,
stanovnik nastanjeni,
zagrljaj zagrljeni,
pitanje u odgovoru na pitanje.

Podela na nebo i zemlju
to nije pravi na�in
da se misli o toj celini.
Dopu�ta samo da proboravim
na ta�nijoj adresi
koju je lak�e na�i
ako me kogod tra�i.
Osobeni znaci su mi
ushi�enje i o�aj.

Zaljubljeni

Tako je tiho, da �ujemo
pesmicu zepevanu ju�e:
Ti kreni planinom, a ja dolinom...
Iako �ujemo - ne verujemo.

Na� osmeh nije maska tuge,
a dobrota odricanje.
�ak i vi�e nego �to zaslu�uju
�alimo zaljubljene.

Tako smo za�u�eni sobom,
da nas vi�e ni�ta za�uditi ne mo�e?
Ni duga no�u.
Ni leptir na snegu.

A kada usnimo,
u snu rastanak vidimo.
Ali, to je dobar san,
ali, to je dobar san,
jer se iz njega budimo.

Perspektiva

Mimoi�li su se kao stranci,
bez gestova i re�i,
ona na putu za prodavnicu,
on idu�i prema autu.

Mo�da u panici,
ili u rasejanosti,
ili zaboraviv�i,
da su se kratko
zauvek voleli.

Uostalom ne postoji garancija,
da su to bili oni.
Mo�da je izdaleka tako,
a izbliza uop�te nije.

Videla sam ih s prozora,
a onaj ko gleda odozgo,
taj najlak�e gre�i.

Ona je nestala iza staklenih vrata,
on je seo za volan
i brzo krenuo.
Prema tome ni�ta se nije dogodilo
�ak i ako se dogodilo.

A ja sam na �asak
sigurna u ono �to sam videla,
poku�avam sada u prigodnoj pesmici
da Vas, �itao�e,
uverim da je to bilo tu�no.

.....Vra�am se ljubavi.
Pa�nja! �ansa!
Na pro�logodi�njoj travi
na suncu do gu�e
le�ite a vetar ple�e
(onaj lanjski
kolovo�a va�e kose).
Ponude slati pod: San.....

�uj, kako mi brzo lupa tvoje srce!

Vislava �imborska
/1923-2012/
Poljska pesnikinja, knji�evnica, dobitnica Nobelove nagrade, filosof du�e kroz stihove, i �alu,
introspektivna, neko ko je vodio povu�en �ivot daleko od o�iju javnosti...

Mahovina uma

nobody@mycity.rs (natrix) — Wed, 15 Feb 2017 14:25:14 +0100

Dijalog -Dve Mahovine- je pri�a o dvoje izmi�ljenih, nesvakida�njih likova, -Nje i Njega-, toliko sli�ni al ipak individualni, koliko su �udni, toliko su i realni, i �ive razli�ite svakodnevne zivote , stoga se svako moze sa njima poistovetiti bar u ne�emu...ako ni�ta drugo, a ono da, jedno je uvek sigurno:
Da su ljubav i bol, boje vatre, iako isijavaju razli�itim bojama o�iju: bilo plave, smedje, zelene, crne, koje sve di�u, pre�ivljavaju i �ive, al ipak, crveno se presijavaju i ostavljaju trag�ostavljaju �eravi�asti trag, kao neki si�u�ni, kosmi�ki mlade�, tetoviran na zenici, kao ve�no svedo�anstvo utisnuto za sve budu�e �ivote da se ne�to ipak desilo ili se moralo desiti ili se nije desilo, ili �e ipak da se desi, bi�e, ho�e, ne�e �.
Ljubav i bol, osim boje vatre, ukusa su soli, a to su slane jer daju �ivot, jer izviru iz du�e, dubokog smaragdno-safirno nijansiranog mora u nama, koje je sinestezija svih reka: utisnutog, vidjenog, pre�ivljenog, ste�enog, izgaraju�eg�

/Ideja o dijalogu dve neobi�ne- mahovine- izvu�ena je - is�upana, i u dijalog slozena iz konteksta zbirke poezije Miroslava Anti�a -Savr�enstvo vatre.-/

-Dve Mahovine-

Ona i On - istovremeno:
-Pred okom mi se otvara ogromna onostranost i mnogolika domi�ljatost slobode i uobrazilje.
Kao i ceo ljudski rod, nau�io sam da hodam, ali to nije isto �to i kretanje.
Ko nije savladao nevidlji korak mirovanja, mo�e li se smatrati da je odmrsio um?-

Ona:
-Odgovara mi njegova usamljenost.
Takve �udne izopa�enosti obi�no ubrajam u vrline.
To zna�i biti li�en nepotrebnog bavljenja okolinom. I pripadati sebi.-

Ona:
- �Nerazgla�en, Nenamenjen. I nesputan.
I biti ogrezao u �e�er i gusto vino tihih zrenja.-

On:
-Imam ja, tako, obi�aj da sebi izmi�ljam i utvare.
Ne prolazim kroz vreme, nego ono kroz mene.
Pre i posle pronalazim izmedju sad i sad, i poku�avam da to prevedem na ljudski govor.-

Ona:
-Kome se zgru�a ma�ta, taj prestaje da bude dete...-

Ona i On - istovremno:
-Sve ima druk�iju meru uma kad se gleda iz udaljenih prostora.
I tamo, u tim prostorima, sve je druk�ije kad se gleda sa ove va�e zvezde.-

On - ...upozoravaju�e:
-Ko proba da me prisvoji, izgubi�e sve igre i sva nadanja i �arolije.-

Ona i On - istovremeno:
-Lako je biti druk�iji medju istima. Te�ko je razlikovati se od sebe samog.-

Ona:
-Svaka moja sloboda je stra�ni rat na po�etku, a sramota na kraju. Zato me je i strah.-

On:
-Sve znam. I ne bih �eleo da vas izgubim. Vi ste naj�udniji u�itelj kojeg sam ikad po�tovao.-

On i Ona - zajedno:
Jedino o vama mislim u ovoj tamnici uni�enja kao o grudvi �iste svetlosti. Jer, vi i ja smo samo nazigled i privremeno druk�ija vrsta istovetnog, ili ako je tako lak�e da se setite: nalik na istu vrstu druk�ijeg.
Prole�ite mi kroz ono �to su bile o�i, da iscelim svoj vid. Prole�ite mi da kroz ono �to je bila moja lobanja, iscelim svoj um. Prole�ite mi kroz ono �to sam zvao srcem da se izle�im od ovog polupostojanja.-

On :
-Ne�u vas ni dodirnuti, da vas ne pretvorim u sebe i ne za�aram. Samo �u ose�ati toplinu va�ih krila kako mi proti�e kroz zardjali krvotok. Samo �u ose�ati kukice va�ih noktiju kako mi vezu spokojstvo i oparano ushi�enje. Samo �u ose�ati dah va�ih mirisavih kljunova kako mi greje zaledjenu sr� u kostima. Slutim daleku pojavu nekog novog mene, samo mi treba ne�nosti u koju mogu da verujem. Vi �ete mi pomo�i da mudro izaberem ono �to je dostajno da izabere mene u tom trenu.-

Ona i On - u sebi:
-�Daljina �to se neprekidno udaljuje. Obale �to se pokre�u u zglobovima i mile.-

Ona i On - istovremeno:
-�ta smo mi? Tek deo oblika jedne uva�ene celine? Ili ve� uva�ena celina bezbroj neuva�enih oblika?-

Ona:
-�Vidim zgrudvanu krv i ma�tu u oblicima va�e opu�tene ti�ine, i belorunu zami�ljenost, i groznicu jednog nesitog ljubavnika bazduha i svetlosti�-

Ona:
-Bojim se da ja u sebi imam isuvi�e nade, i vi�e poverenja u �uda nego vi�-

Ona i On - zajedno:
-Samo ostatak nas u drugom i drugoga u nama, samo to nazivamo besmrtno��u smrtnih stvari.-

Ona i On - istovremeno:
-Samo�a me je nau�ila da potrazim u sebi nevidljivi glas vazduha, ise�enog na kri�ke kricima ptica�-

Ona:
-...Isuvi�e ste prenaseljeni sobom. Izvucite se iz svoje privremene ko�e�-

Ona i On - zami�ljeno i zabrinuto:
-Kako izbe�i saputnika koji se raskomotio u va�em mozgu i upotrebljava ga samo kao omot? �im se dvojica nadju u istoj vrsti slobode, jedan prisvaja drugog i gospodari bez milosti.-

Ona:
-Da li je samovanje: otudjenost ili izu�avanje sebe samim sobom?-

On:
-Odoma�en, svejedno gde sam dospeo, ogradjujem se. I zasejavam prostore isku�enjima. Ja nisam imao priliku da izaberem svoje rodjenje, ali biram svoj �ivot i biram svoju smrt.-

Ona:
-Sve ima svoj stvarala�ki sjaj i krepost. Sve ima etiku sopstvene prirode. Tvoje je s kim si, kuda prozalazi� i �ta guta�. I zato, sve �to ti je strano, posmaraj blagonaklono. Jer i tvoje je rasudjivanje, jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.-

Ona:
-Vi ste zatvoreni sistem koji tinja.-

Ona i On - zajedno:
-Ako ne trazim nevolju, nevolja mene tra�i. Ako me nevolja ne nadje, ja nabasam na nju.-

��..

Ona - u sebi:
-�U zeledjenom vetru oksidisala je mese�ina�.-

On:
-Kad bih govorio sa svojim ose�anjima ne sa �ulima, verovatno bih dobio potpuno druga�iju predstavu o krajnje neprili�nom polozaju u kom se nalazim. Ali to ne bi bilo moje mi�ljenje, nego mi�ljenje mojih ose�anja�-

-U ime toga �to nosim u sebi kao zave�tanje, moram ubudu�e paziti na re�i koje upotrebljavam�-

Ona- u sebi:
-Da bi ste shvatili svoj polo�aj vi morate imati mikroskopsku misao.-

On � u sebi:
-Zavr�en u sebi bez potpunosti, a izvanredno zapla�en uz to, izgleda primi�u bilo kakav smisao. Brzina mojih razloga postaje rastrojena i nervozna. Osvr�e se. I zgra�ava. I zastaje u neverici. Istro�ila je razlo�nost kojom je bila opskrbljena. Sad se sapli�e u samo�i unezverena i razroka�-

Ona:
-Postoje stvari koje je te�ko zamislisti istovremeno kao �ta i ni�ta, istovremeno kao bliskost i udaljenost, jer su u stanju neprekidnog rastvaranja.-

Ona - definitivno:
-Plima i oseka su nevidiljive, a pomeraju tle i razgibavaju kontinente iz zglobova..-
-Obuzima me nelagodnost od zavr�nih re�i. One su plod nenaprezanja duha.

Ima li zavr�ene slobode?
Ima li zavr�ene ljubavi? �

On - definitivno:
-�to sam se ja zaleteo u ova prezasi�ena prividjenja iz kojih �u se izvrnuti na neko pogre�no nali�je..-

Ona i On - istovremeno:
-Osloboditi slobodu, mnogo je te�e nego oslobadjati ropstvo�-

Ona:
-�U�uta�u gospodine. �vrsto �u zagristi usne svoga uma.-

Ona - �ali ipak�:
-Ja ne izgovaram razlike. Ja izgovaram sli�nosti onoga �to je �ivo u ko zna kom kraju vasione..-

Ona i On - neizmeni�no:
-Stojimo zagrljeni, ovde u vremenu, a tudji, kao da se dovikujemo iz stravi�ne daljine. Sad ve� jedno drugom odri�emo i to da se razumemo u �ivot.-

On:
-Ko ima pravo da se iole bavi mnome, ako ja sve�ano odbijam da se bavim njim?-

Ona:
-Ko ima pravo da misli da stalno meni �ini, ako ja imam pravo njega da ne �inim, stvarno nikada?

On:
-Evo, sad divljam. Evo, sad lele�em i o�trim zube i nokte.�.-

Ona - zainteresovano:
-Ne trazim vi�e ve�nost u oblicima neba. Svemir je tu, u meni, upisan kao opomena�-

On - nezainteresovano:
-Dosadile su mi prazne rasprave o duhu i telu. Ko ka�e da i ja nemam pravo na strpljenje?

Ona:
-O, uzleti i padovi! O, pobede i krahovi!-

On - opet:
-Dosadile su mi rasprave ove vrste. Umoran sam.-

On:
-Da�u vam i taj mozak, �to �ini od moje glave uto�i�te. Jedino nikom ne�u dati hemiju mog �ivota. Hromozome i gene. Spletove kiselina. Poreklo svetlosti i tame. Moja su poezija proteini. Himna mene ovakvog. Ja postajem kometa. Ja sam putovanje u vremenu.-

Ona:
-Mo�da ste du�ni tom mozgu bar nekolika obja�njenja, jer zajedno smo bili radoznali i naivni.-

On:
-Zar treba da se pravdam, onda, tom mom mozgu? Nikad on nije bio moja istinska priroda.-

Ona - u sebi:
-Jedno je ve�na ljubav, a drugo je ve�nost u ljubavi.-

On - u sebi:
-Ako neko postane svestan da je kro�en, kad-tad, mora podivljati.-

Ona - prete�i:
-Izadjete li sad iz mene, izgubi�ete svog jedinog svedoka da ste postojali.-

On - sumnji�avo:
-Kakvu ste onda igru igrali sa mnom, taj mozak, vi i du�a, od po�etka?-

On � al sigurno u sebe:
-Kako god da prezivim, sve �u uvek tuma�iti onako kako budem umeo da o�itam.-

Ona - hvataju�i se za glavu:
-Lak�e je preplivati sva mora, nego se udaviti u svojoj neodlu�nosti.-

On - hvataju�i se za glavu:
-Lak�e je sazidati ponovo sve planine, nego se neprekidno pentrati uz svoje stranputice.-

Ona - ponizno:
-�ekanje na tebe izgleda du�e nego radjanje zvezda.-

On samouvereno:
-Srce ima sve manje otkucaja za samo tebe.-

Ona - u brzini:
-Ho�u da kazem kako je lako biti protiv. Ho�u da kazem kako je te�ko potrajati za.-

On - u brzini:
-Ho�u da priznam kako je lako da se nije. I ho�u da se opomenem kako je bolno da se jeste.-

Ona - besno:
-Lepo smo udesili stvar.-

On - besno:
Tinjaju jutra. U pepelu ti�ine tek poneki plami�ak ili �ar. �ar cvrkutanja. O, zeleno, kako te mrzim zbog jutarnje hladno�e.-

��..

On - monolog:
-Jesam li samom sebi bele�ka? Ne mrzim ljude, ali mi nisu premnogo potrebni. Umaraju me. Sad bih se slozio da budem trava. Gu�va me moje �ove�anstvo, ali me neko, prebolno treba da bi imao �ta da gu�va�-

On:
-Mora� da dodje�. Znam. I �ekam te. Tvoj korak himni�no hoda ti�inu po ti�inu. Ti si Ja. Prepoznajem te.-

Ona � odse�no:
-Pa �ta �emo nas dvoje u tom dvoboju jednakih?-

Ona - ...ali ipak...:
-�Jutro se naslanja na jutro. �ekam te. Ti si: Ja.-

.........................

Ona - konfuzno:
-Voli� me, punjena budalo, ne voli� me, voli� me....-

On � konfuzno:
-Boli� me. Ne preboli� me. Razboli� me. Razbolim te. Mrzim te. Ne prebolim te.-

Ona:
-Gorim te. A ogoli� me.-

On:
-Gori� me. A ogolim te.-

Ona:
-Volim te. Stvorim. Oborim.-

On:
-Ne volim. Volim te...-

On - u sebi:
-To zna�i opet zajedno neko telo, neki duh, misao i ja, koji nad njima �inim �ivot neke vrste.-

Ona � u sebi:
-Treba se krupno zagledati u bore svojih dlanova. Tu se �itaju sazve�dja koja tek treba da se rode. Tu se �itaju svemiri koji su bili jo� pre ovog. Tu je sve zapisano. Sve se unapred zna�-

��...

Ona - besno:
-Dajem vam ovaj revolver srca. Pucajte u zube.-

On - besno:
-Sad mi ve� podme�ete pe�urke sumpora da di�em. Vi ste lo� sagovornik. Drzite me za grlo. Davite.
Najradije bih vam sad pucao u zube.-

Ona i On - u isto vreme najzad:
-Zvezde sveta �ire nozdrve da nas nanju�e. A mi napre�emo svoj njuh da udahnemo njih u sebe.-

.............................

Ona:
-Kona�no jedna svetla nit kojom se mo�e izatkati trajanje..-

On � dijametralno :
-Ve� dosta mi je da drugim gladima bacam komade svoje du�e. I da ih �inim sitnijima nego �to umeju da jesu.-

Ona:
-Ti si izgreban ikonostas mojih oltara.-

On � u sebi:
-Polako...... samo mirno. Sad sam, napokon, izle�en od zadihanih misli.-

Ona � u sebi:
-Zar nije toliko �asnih umova do�ivelo trijunf gvozdenim dokazom da nema nikakve slu�ajnosti, jedino slu�aj to ne zna, i ne smeta mu to da postoji..-

Ona � u sebi:
-Treba razmi�ljati nespretno. Dota�i du�u stvari vrlo oprezno: oko du�e...-

On - u sebi:
-Da nisam ja to, mo�da, mimo svoje volje, u pukotini taloga mitologije i magnovenja..?-

��..............

On � pakosno se se�a:
-A onda sam je ugledao ispod morske pene. Na steni okrenutoj prema severu. Bolesno me je vrebala dopola rascvetalim zeleno upaljenim zenicama. Bio sam do�ao u neko zlikova�ko isku�enje da je po�upam i izbacim na obalu. Da je istucam kamenom o kamen. Da je izgazim�-

Ona � eto ti sad:
-�ta su voda i svetlost bili zemlji? I �ta je zemlja bila nekom biv�em nebu?-

On - optimisti�ki :
-Mi smo od iste sudbine. Istovremeno se kre�emo, bez nekog vidljivog reda. I to je velika prevara.-

Ona - pesimisti�ki:
-Pa kad u nama ima i nekih nesvesnih mudrosti, za�to smo svesno skloni glupostima i zabludama?-

Ona - ...kasnije....
-Nekad je bilo te�ko razumeti se bez napora. Sad je sve te�e ne razumeti se bez napora.-

On � sanjari:
-Le�ao sam u pesku: �ovek sa cvetom. Primetila je moj osmeh. Bio je tako ranjav da je izgledao kao gr�Dosad se od nas trazilo da od mogu�eg stvaramo samo mogu�e. Ja vam obe�avam da �emo stvarati od nestvarnog najve�u umetnost na svetu: stvarnost.-

On - njoj:
-Izdr�i, urlao sam, izdr�i, jer ako sam van tebe i ako sam van du�e, a ipak pripadate �ivom, zna�i da niste ni�ta izmi�ljeno�-

.......................

On � ...ali ipak...:
-Pozeleo sam da u meni ne bude nikog vi�e, osim mene.-

-Ovo je poslednje pismo koje ti pi�em, o Vasiono.�-

/-Ona i Ja se razilazimo na razne strane razuma. Prese��e joj taj �ivot �to je u meni jela..-/

On - u sebi:
-�Gr�evito se drzala za tanku srebrnu nit preko koje smo jedno za drugo jo� uvek pomalo bili privezani ne�nostima, i valjda navikom. Onda se i to prekinulo. I osetio sam da sam ogroman, slobodan i neograni�en�-

Ona - setno:
-Lako je upakovati kraj na kraju�-

On - kasnije:
-Svemu sam mogao da se narugam, ali sada osetio sam da se zemlja brze okre�e. Grom me je lupio sa strane, pljo�timice. I munja mi se zarila u �ilu kucavicu. Uvredio sam dakle ponos ne�ega �to ne znam �ta je. Stihija? Haos? Ili red? Pomerio sam redosled zbivanja i, u de�a�koj oholosti ume�ao se opasno u tudj posao.-

......................

Ona - u sebi:
-Ima li i�ega stra�nijeg nego nuditi pticama da ti zoblju iz rana zrnevlje suza, a one be�e�
�ta sam ja? Brodolomnik na nebu�?-

On � u sebi:
- O, ptice, nekad su i zmije imale krila i bili zmajevi. I vama su ih darovale. Sad ni zmajevi zemlje i mora nemaju krila. O, ptice, ne biti brzoplet , izgleda, najve�a je brzina.-

-The End-

...........................

Mahovina uma

Mahovina kao kosmopolitska drevno-savremena biljka al' i, kao simbolika�

�.Kao misli, kao emocije, kao ose�anja, kao svesno, nesvesno, racionalno, imaginarno, ma�ta, kao kreativno, intuitivno, stvarnost, re�i�.kao metafizi�ka �edj, kvintesencija...

....Mnogostruko, zamr�eno, puze�e, naglava�ke vise�e i uspravno, otporno, postojano, �to spaja, nevidljivo, nebo i zemlju, isprepletano, istovremeno neodoljivo i iritantno, ti zeleni, zmijoliki, lavirinti, meandri, zimzelenih divljih reka, van nas i u nama, koji koji su drevnog izvora, a dose�u preko sada�njosti do ulivanja u beskona�nost, gor�taci medju, i, u ljudima...
Istovremeno stare i mlade, obnovljive, �arobne i nestvarne i surovo realne.... Magi�ni mali feniksi...lepa i jeziva, i istovremno potrebna i uporna i dosadna, kao ne�to �to nam zanoveta, i �to nas zaposeda, preplavljuje, i podvaljuje, sto �eli da razume i ignori�e, radoznalo i nezainteresovano, �ega se ne mozemo otresti: misliti, stvarati, voleti, zapetljati se, �uditi se, sumnjati, sanjariti, desiti, radostiti, samovati, besneti, tugovati, boleti, osetiti, preboleti, raspetljati se, pa ispo�etka�

O njoj Miroslav Anti� pri�a u zbirci poezije -Savr�enstvo vatre- ona ga pro�dire na razne na�ine, i tako kod njega postaje simbol nestajanja-smrti, a ona� ve�na i postojana tako, i istovremeno jednostavna i savr�ena, jer ona �ivi na posmrtnim ostatcima nestalog-umrlog i tako to nestalo �ivi kroz nju i opet postaje....

�murke...

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 08 Jan 2017 08:59:15 +0100

...brojim do sedam...

Jer sve je u nama kad �murimo, a stvarno kad otvorimo o�i. I sve je na�e dok �elimo, a tudje kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
Unutra, u skladi�tima tajni i korenju
Energije. Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe
Orija�ka sunca.

Sve se dogadja zato �to nismo skinuli omot sa svog jo� uvek pitomog i detinjastog srca.

Okna miri�u srebrno i zeleno na prve severne magle i prve ki�e. Vazduh se para kao
pau�ina i sav je izbu�en kricima divljih
jata �to se sele na jug.

Jo� uvek osta�e mesta za mnogolike svetove koji na prstima prilaze i nose ispod ko�e
toplije i belje ljubavi.

Ne znam gre�im li ako verujem: ipak je sve
tako lako poderivo - sem �oveka.

�I danas evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga
Danima. Lep�e mi je da zami�ljam �ta
mo�e biti unutra. Uvek je tako sa
zatvorenim stvarima.
I tek kad olju�ti� omot, prestaje svaka �arolija,
jer vi�e nema smisla nijedna igra pogadjanja.

Ako ne vidi� zvezde upali baklje. Ako ne vidi� sunce, uve�i vatre u krug. Ako ne vidi� �arenilo, upali sebe i prskaj, kao one �a�ave prskalice za Novu godinu. l pobacaj pregr�t svitaca i makar fosfornom svetlo��u obasjaj tamu. Umori ve� jednom ljudima te no�i �to ih umaraju.

Kad zvezde padaju avgusta, ne tr�i da ih
potra�i� u travi. Ne sakupljaj ih po �umama i
ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori o�i. Bar ti zna� da se igra�
�murke.
Uhvati ih u letu i sve �e se u tebe duboko
otkotrljati.
Za�eli� li se mora ili severnih snegova,
za�eli�
li se planina, jezera ili pustinja, samo
za�muri u svet, ne odmotavaj omot vida,
i sve �e se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

Postoje svakodnevne, sasvim obi�ne stvari,
koje su mnogima tajna.
-Naj�vr��a vrata su ona koja su �irom
otvorena-, ka�e jedan prastari zapis sa Tibeta.

Sve se redje usudjujem da izgovaram re�i, jer
uvek zna�i drugo nego �to ja to �elim.
sve dalje su od govora i te�ko ih razabirem
u �umovima beskraja.

Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.

Ljudi se po�tuju re�ima, a vole �utanjem.

Ne veruj ni�emu �to se mo�e primetiti samo
sa jedne strane vida.

Tr�i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe ako kap �iste svetlsoti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode.
Jo� redji oni koji shvataju slobodu granice.
-Ne zidaj vrata ve�a od ku�e-, ka�u Eskimi.
To isto zna�i �to i zidati prozore manje od o�iju.

Ovako sam �uo: -Ko nebo nije ugledao u vodi, taj nema pojma �ta su ribe na drve�u.-

Pa ako se i oklizne�, nekada, u �ivotu, ne
gledaj to kao pad u sunovrat nego kao
pad uvis.
I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog:
-Niko me na svetu niej pokorio,
sem mene.-

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja
svetlosti, kako se uspravlja nad zemljom
i razgranava u svom padu. Cveta.

Nasloni glavu na moje rame i oslu�ni.
Oslu�ni zenicama.

Svejedno kroz koja vrata prodje�, pro�ao si
kroz sebe. I sa obe strane te �eka ogromna
ljuska nada.

Onaj kome u o�i staju cela nebesa, vidi �iroka
krila svemira. Ko, kao svrdlo, uperi svoj
vid u jednu ta�ku, �ita�e dubinu vasione,
njene nerve.

Evo da ti pro�itam poruku Karela �apeka:
-Zamisli onu ti�inu, koja bi nastala na
svetu, kad bi ljudi govorili samo ono �to
znaju.-

Lepota tra�enja nije u nala�enju, nego u na�oj
odluci da tra�imo.

Neko je negde rekao i hvala mu: -Da bi se
istinski volelo, treba odrasti do deteta.-

Ne okre�i mi nikad ledja da bih te voleo.

Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci, dok
je kao ki�ica slikala lazurno svetlost po mojim dlanovima.

Ljubav je kao snaga. Ako je vi�e tro�i�, vi�e �e� je i imati.

Kad bi zemlja ovako umela da voli kao ja, ve� odavno bi bila zvezda.

Na zidu Kongresne biblioteke u Va�ingtonu
natkrilila me poruka kao ptica. Pamtim je.
Evo �ta ka�e Edvard Jang: -Nisko zidaju oni,
Koji zidaju ispod zvezda.-

Nismo mi isti svemir �ak ni sami sa sobom. Ima u nama i bistrih i zamu�enih tokova, i ima tuge i nevolje isto koliko ii radosti. I ve� smo sada junaci i ve� smo kukavice. I ve� sada smo �asni, koliko i mutni i lukavi.

U istu du�e su sme�teni i lakrdija�i i isposnik. I vire odande bru�eni u nekoj staklastoj viziji koja se �udesno prelama u hiljade dimenzija dok �ivi u jednoj jedinoj.

�ta je ume�e vidjenja? �iveti u svom oku. �ta je ume�e shvatanja? �iveti u svom umu. To mi je sasvim dovoljno. Ako je moj na�in ne�nosti davno pre mene otkriven, to je jo� jedan od dokaza da sam nekad u ljudima ve� postojao i voleo.

Broji se do trenutka dok nismo sasvim svesni da �e nas to dovesti dalje od najdalje shvatljivog.

Ni�ta se ne sme zamrsiti, dok talo�imo u sebi lepilo materije: kosmi�ku ljubav dodira.

�to, kad vidi� da poljupci svih boja i svih oblika izle�u iz svoje du�e i odmah, nepogre�ivo, putuju prema suncu ti i ja znamo �ta je, jer znam : sve je jedno�

Gde su ta �udesna vrata izmedju ovog beskraja i svih ostalih beskraja?

Ako postoji poruka kome je prenosimo, I �ija je to poruka? To treba raspraviti sa svojom vasinom dok kle�i� na obali neba.
Oslu�ni kako ribe ve�eraju ti�inu. Ali ne otvaraj o�i. Jo� ne otvaraj o�i. I dalje ostani tako kle�e�i na obali neba, i poku�aj da di�e� kao da tone� sve dublje u nove slojeve uma.
Jer ako prekine� molitvu, proma�i �e ti da spozna� u obilju tih zvukova jedan usamljen, dalek zvuk �to se mo�e �uti jedanput u �ivotu.
Ina�e i sam je uho i oslu�kuje tebe. I mo�e da te �uje tek jednom u svom trajanju.

Zatim obavij dlanove oko planina, �uma, obavij oko oblaka, Poneke preostale ptice �to se sliva niz zapad, il� nekog zalutalog talasa �to gornjom usnom, u prolazu, lizne pe��ani sprud.
I sve ostavi tako da prodje sasvim prozra�no.

I nikad ti se vi�e ne�e mo�i dogoditi da stane� pred sebe i pita� se: da li je isto � isto, ili je isto - razli�ito?

Onaj ko stoji izvan svega i sme�ka se, i crta
nebo bojama kakvim ho�e,
i oblikuje jeku vodene povr�ine prstima
gipkijim od svih vetrova,
i vidi iza oblaka patina zvezdanih tornjeva na
ivicama same ve�nosti, patina koja svetli
zvucima i miri�e,
samo taj, koji zaista stoji izvan svega,
prona�ao je beskona�nost detinjstva kao
nekakvo duboko, jedino svoje, nekakvo
kristalno druk�ije, za�udjeno i zagonetno
Visoko.

U knjizi o mudrostima pi�e: -Uvek �e biti samo�e
za one koji su je dostojni.-

Valjda se treba pona�ati onako kako je
nameravao to Kant da ka�e: -Gledaj na �ivot
kao na de�iju igru, u kojoj ni�ta nije ozbiljno,
sem po�tenja.-

-Zvezde tvoje sudbine ne nalaze se u vasioni, nego u tvojim grudima-
Poru�uje ti �iler.

Pi�e u knjigama o mudrosti: -I pahulja je kadra da izbrusi oblutak, ako je vodi ruka deteta.-

Jo� kod Defoa u Robinzonu nau�ili smo da je strah od opasnosti hiljadu puta gori nego sama opasnost.

..I najve�i je �ivot kad nisi svestan da �ivi�, nego misli� da sanja�..

Onda izadji u neko vedro ve�e, izadji ispod neba, i tamo gde je najni�e, gde dodiruje ljude, ovla�i osmehom ka�iprst, zamo�i ga u poljubac i njime ostavi otisak na usni vasione.

Dokaze svako mora sam na sebi da doka�e. Otkri�a svako mora sam na sebi da otkrije.

Nau�i da ume� da zaboli� svoj bol, umesto da on tebe boli. Nau�i se da ume� da vodi� svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.

Mora� da smogne� snage i sebi otvoreno obe�a� da �e� ostati traga� za ve�no��u u sebi, a ne za sobom u ve�nosti.

�ta vredi da bude� zabele�en u zvezdama, ako te niko nije pro�itao pro�itao na Zemlji.

Znam da bi bili potrebni dugi nizovi godina da neko shvati pozlatu na�ih zenica, dok �murimo ovako. Jedino ti mo�e� ispuniti tu �elju da bude� ne�to ve�i i od samog �ivog bi�a: da bude� li�nost u moru �ove�anstva.

..Zar nije Buda rekao: -Ono �to zaista jesmo, proizvod smo sopstvenog razmi�ljanja.-
I Heksli: -Samo jedan kutak svemira mo�e� popraviti. Taj kutak si ti sam.-

�Evo i jedne vesti od Baruha Spinoze. Datum: 1673. POslednja poruka u li��u, u �ast tvog polaska u �kolu:
-Radost je �ovekov prelaz od manjeg savr�enstva ka ve�em.- A u dnu sam prepoznao rukopis Ludviga Berna: -Misli u �ivom svetu, a �ivi u izmi�ljenom.-

Stavim ti ni�ta u dlan; ti stisne� �aku u pesnicu i cele no�i na dlanu dr�i� stakleni kliker izmi�ljenoga meseca.

Nasloni moje vreme na svoje. Du�e �e ve�nost vredeti kad smo zajedno.

Opasno hodaju�i po ivicama obrva, slu�ajno sam se nagnuo i izgubio ravnote�u. Padam u svoju glavu. To �to mi di�e u lice nije blizina stvari, nego njihova beskona�nost. Neki to zovu san.

Biti ja, to je �udesno, jer mnogobrojno kristali�em u milijarede dimenzija.

Pomolimo se ti�ini koja nam pro�iva srca, nanizana na trajanje kao beskrajni djerdan.

Okreni o�i ka svemiru. Sa�ekaj da ti ne�ujno, kao kad rastu trave, polako izrastu iz pameti �iroka i bela krila. Letenje umom o�e, ti si me tako u�io, letenje umom, to je vrhunac nezadovoljstva, ali sobom ne drugima.

Ne bojim se ja zuba. Zubi su mek�i od usana.
Ujedu za trenutak. Usne � za ceo �ivot.

Kona�no bi smo saznali ima li zaista granica izmedju kraja i beskraja. I kona�no bismo saznali da ti nevidljivi svetovi �to proti�u kroz nas i nisu drugo do � mi.

...polazim...

Mika Anti� - Horoskop

Pogled sa prozora Mle�nog puta

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 29 Dec 2016 13:18:51 +0100

Ako Mle�ni put nje u meni, kako to da sam ga video ili da znam za njega?

Vaseljena nije prostor izmedju Zemlje i Sunca onome koji gleda sa prozora Mle�nog puta.

Be�e to jo� ju�e kad smatrah sebe deli�em koji bez ritma treperi u sferi �ivota.
Sada znam da sam ja sfera, a da se �ivot sav u ritmi�nim deli�ima u meni pomera.

Sada �elim da ispunim sebe. Ali, kako �u to u�initi ukoliko ne postanem planeta sa razumnim bi�ima koja na njoj obitavaju?
Zar ovo nije cilj svakog �oveka?

Biser je hram koji bol sagradi oko zrna peska.
Kakva to �e�nja sagradi tela na�a i oko kakvih to zrna?

Kad je Bog bacio mene, oblutak jedan u �udesno jezero ovo, uznemirih njegovu povr�inu beskrajnim krugovima.
Ali, kad dosegoh dubine, postadoh vrlo miran.

Moje drugo rodjenje be�e onda kada du�a moja i telo moje zavole�e jedno drugo i ven�a�e se.

Se�anje je oblik sastajanja.

Zaborav je oblik slobode.

Do zore se ne mo�e druga�ije sti�i do kroz no�.

Kako mogu izgubiti veru u pravednost �ivota kada snovi onih �to spavaju na perju nisu ni�ta lep�i od snova onih �to spavaju na zemlji?

�udno, �elja za odredjenim zadovoljstvima deo je mog bola.

Ne znam apsolutnu istinu. Ali, ponizan sam pred neznanjem svojim, i u tome le�i slava moja i nagrada.

Postoji prostor izmedju �ovekove ma�te i onoga �to ostvaruje, a koji se mo�e prevaliti jedino �e�njom njegovom.

Zna�aj �oveka nije u onome �to postigne, ve� u onome �to �ezne da postigne.

Neki od nas su poput mastila, a neki poput papira.
Da nije crnila nekih od nas, mnogi bi bili nemi.
A da nije beline nekih od nas, mnogi bi bili slepi.

Daj mi uvo i da�u ti glas.

Na� um je sundjer, a na�e srce potok.
Zar nije �udno �to ve�ina nas radije bira upijanje od jurenja.

Kada �ezne� za blagoslovima koje ne mo�e� imenovati, i kad tuguje� ne znaju�i razlog tome, tada zaista raste� sa svim stvarima �to rastu, i uzdi�e� se do uzvi�enijeg sebe.

Stvarnost druge osobe nije u onome �to ti otkrije, ve� u onome �to ti ne mo�e otkriti.
Stoga, ukoliko �eli� da je shvati�, ne slu�aj ono �to ti ka�e, ve� ono �to ne ka�e.

Moja usamljenost rodjena je onda kada su ljudi pohvalili moje glasne mane, a pokudili moje tihe vrline.

Kada �ivot ne pronadje peva�a koji bi pevao iz srca njegovog, tada stvori filosofa da izgovara um njegov.

Stvarno u nama je tiho.
Ono postignuto je glasno.

Glas �ivota u meni ne mo�e da dosegne uvo �ivota u tebi, ali pri�ajmo da se ne bi ose�ali usamljenima.

Da zima ka�e: -Prole�e je u srcu mome-, ko bi joj poverovao?

Da bi se otkrila istina, potrebna su dvojica - jedan da je izgovori, i drugi da je shvati.

Igrajmo se sada �murke. Ako se sakrije� u srcu mome, ne�e biti te�ko prona�i te. Ali, sakrije� li se u sopstvenoj lju�turi, uzaludno bi bilo da te bilo ko tra�i.

Nadahnu�e �e uvek pevati, ono nikad ne�e obja�njavati.

Sve na�e re�i nisu ni�ta drugo do mrvice koje padaju sa gozbe uma.

Ni jedna �e�nja ne ostaje neispunjena.

Tvoje drugo ja je uvek zbog tebe tu�no. Ali tvoje drugo ja na tuzi odrasta, tako da je sve u redu.

Kada dosegne� su�tinu �ivota, prona�i �e� lepotu u svim stvarima, �ak i u o�ima koje su za lepotu slepe.

�ivimo samo da bi smo otkrili lepotu.
Sve drugo je oblik �ekanja.

Posadi seme i zemlja �e ti podariti cvet.
Pusti da tvoj san ka nebu uzleti i nebo �e ti doneti voljenu.

Ljubav je re� svetlosti ispisana rukom svetlosti na stranici svetlosti.

Ukoliko ne razume� prijatelja svog u svim situacijama, nikad ga ne�e� razumeti.

Tvoj um i srce moje ne�e se usaglasiti dok god um tvoj ne prestane obitavati u brojkama, a srce moje u magli.

Samo neizmerna tuga i neizmerna radost mogu otkriti istinu tvoju.
Ukoliko �eli� da ti ona otkrivena bude, mora� ili nag igrati na suncu ili poneti svoj krst.

Kad okrene� ledja suncu ne vidi� ni�ta osim senke svoje.

Mo�e� suditi drugima samo prema saznaju o samome sebi.
reci mi sada, ko je medju nama kriv a ko ne?

Svi smo mi zato�enici, samo su neki od nas u �elijama sa prozorima, a neki bez njih.

Radije bih bio najmanji medju ljudima sa snovima i �eljama za ispunjenje njihovo, no najve�i bez snova i bez �elja.

Usamljenost je tiha oluja koja slama sve mrtve grane na�e.
Ipak , ona �alje na�e �ivotno korenje dublje u pulsiraju�e srce zemlje �ivota.

O�igledno je ono �to je nevidljivo dokle god ga neko ne izrekne jednostavno.

Moze biti da more defini�e �koljku kao biser, a moze biti da i da vreme defini�e ugalj kao dijamant.

Svi mi tragamo za vrhom svete planine. Ali, ne�e li na� put biti kra�i ako pro�lost svoju kao mapu shvatimo, a ne kao vodilju?

Da sam napunio sebe svim �to ti zna�, kakvu bi sobu onda trebalo da posedujem za sve ono �to ne zna�?

Ukoliko vidi� samo ono �to svetlost otkriva i �uje� samo ono �to zvuk najavljuje, onda ti istinu niti vidi� niti �uje�.

Ka�u mi: - Kad bi spoznao samoga sebe, spoznao bi sve ljude.-
A ja ka�em: -Tek kada budem tragao za svim ljudima spozna�u sebe.-

Zeleno polje le�i izmedju u�enjaka i pesnika. Ako ga u�enjak predje, postaje mudrac. Ako ga pesnik predje, postaje prorok.

Lepota sija ja�e u srcu onog �to �ezne za njom no u o�ima onog koji je vidi.

Samo oni sa tajnama u srcima mogu blagosiljati tajne u srcima na�im.

Planina obavijena maglom nije brdo.
Hrastovo drvo na ki�i nije �alosna vrba.

Kad stajah pred tobom poput ogledala kakvog, ti se zagleda u mene i vide odraz svoj.
Tad re�e: -Volim te.-
Ali, uistinu, veleo si sebe u meni.

Veliki �ovek ima dva srca - jedno krvari, a drugo podnosi.

Mo�e� zaboraviti onoga s kim si se smejao, ali nikada onoga sa kime si suze prolivao.

Mora biti da postoji ne�to stra�no sveto u soli. Ona se nalazi u suzama na�im i u moru.

Da sam ja ti, ne bih nalazio manu moru �to be�i u oseku.
Dobar je to brod, i na� Kapetan je sposoban, jedino �to ti ne podnosi� buru.

Umetnost je korak od prirode ka Beskraju.

Halil D�ubran - Pesak i pena

�arobni prah leptirovih krila

nobody@mycity.rs (natrix) — Fri, 16 Dec 2016 22:23:00 +0100

Leptiri su simbol du�e i slobode.
Dva leptira simboli�u srodne du�e.
�aura simboli�e sve ono skriveno �to �ini jedno bi�e, njegovu unutra�nju snagu i volju, a leptir koji se radja iz �aure je uskrsnu�e i budjenje iz telesnosti. I lik Psihe je predstavljen u paru sa leptirom koji simboli�e njen preporod, a na freskama Pompeje Psiha je prikazana u vidu krilate devoj�ice.
U kineskoj i japanskoj tradiciji leptir predstavlja dvoje zaljubljenih. Prema Feng Shui filosofiji leptiri simboli�u ustraptelu, nemirnu du�u koja ima snagu da slobodno leti blizu neba.
Simbol su nesputane sre�ne ljubavi, i zivota u slobodi.

Pronadje� ljude nalik na sebe i stane� tako i ne veruje� da ima neko kao ti isti,
ba� isti na ovom druga�ijem svetu. I ni�ta ne mora� da im ka�e�. Sve se unapred zna i razume.
Mika Antic

Plavi leptir

Leptiri� plavi leluja,
nosi ga vetra dah,
sedefni treptaj zasja,
zacakli, mine u mah.
Tako u problesku kratkom,
u mimoletni tren,
videh gde sre�a mi mahnu,
zasja i minu ko sen.
H. Hese

Sa re�i koje smo do ve�eras namerno
upotrebljavali naivno, lju�ti se meka pozlata
ranog detinjstva kao boja sa olovnih
vojnika, kao staniol sa novogodi�njih �e�erlema
i prah sa leptirovih krila.
Mika Anti�

Nije dovoljno samo �iveti! - re�e leptir...
-Potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cve�a!-
Hans Christian Andersen

-Zamislim da tra�im rasko� cveta u beskraju no�i
pa me misao odvodi na kraj pravca svetlosti
gde nalik leptiru, iznad mraka izvodim let i usavr�avam
svoje putovanje prema snovima.-
Zal Kopp

Pri�a o leptiru
"Jednog dana, pojavio se maleni otvor na �auri. �ovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati mu�i da bi izvukao svoje slaba�no telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Zato je �ovek odlu�io da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao �ahuru. Leptir je sa lako�om iza�ao. �ovek je nastavio da posmatra leptira, o�ekuju�i da �e se svakog trenutka krila otvoriti, pove�ati i ra�iriti, kako bi podr�ala leptirovo telo i osna�ila ga. Me�utim ni�ta se nije dogodilo. Leptir je ceo svoj �ivot proveo puze�i okolo sa slaba�nim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. �ovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su pote�ko�e kroz koje je leptir morao pro�i, izlaze�i iz �aure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi �aure da bude spreman da poleti. Ponekad su pote�ko�e upravo ono �to nam treba u �ivotu. Kada bi nas Bog oslobodio svih prepreka, osakatio bi nas.

Nikad ne bi postali sna�ni koliko mo�emo biti. Nikad ne bi mogli leteti."Tra�io sam Snagu ...I Bog mi je dao pote�ko�e koje su me osna�ile. Tra�io sam mudrost ... I Bog mi je dao probleme koje je trebalo re�iti ...Tra�io sam bogatstvo ...I Bog mi je dao mozak i telo da mogu raditi.Tra�io sam hrabrost ...I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo savladati. Tra�io sam ljubav ...I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomo�i. Tra�io sam usluge ...I Bog mi je dao prilike. Nisam dobio ni�ta od onog �to sam tra�io ... Al dobio sam sve �to mi je trebalo. "

Du�o, trazi sebe u meni, ne trazi me nigde osim u sebi.
Teresa von Avila

....Kao bizarni momenat u svemiru san je nestao....Prazno je sad mesto kraj mene. Tog jutra sam ti vazduhom ispisala poljupce za zbogom. Iako nikad ne�u shvatiti za�to i uvek �u ose�ati deo krivice.
Na�e igre su bile igre bez granica, o�i su nam se nemo razumele, a ose�anja bila jaka previ�e da bi stvorila svoju galaksiju.
Okre�em se kad idem ulicama oke�em se i naidjem na zid kad god pomislim da �u sresti tebe. Jo� ose�am posledjni jecaj srca. Dao si mi dovoljno ali premalo da bi ostao. Kako moze� da zivi� tako, sam, i �iv i mrtav unakrsno. Da li ima� na umu moju ljubav dok gubi� vreme kr�e�i ru�evine pro�losti koje ti zamagljuju unutarnji vid.
Ti i Ja jo� �ivimo zajedno u nekoj paralelnoj dimennziji univerzuma i srca. Ose�a� li...
Na trenutke sa tobom okean ljubavi bi me praplavio jer sam sa tobom jedino to bila Ja samo Ja, a onda bi me zatim razbio nemilosrdno o stene.
Ose�ala sam duboko to �to si mi tiho pri�ao o sebi, nama..meni....poznavao si me.....iskreno i surovo...
Razumela sam sve tvoje bajke, trenutke, pustolovine i to �to te uvek deli na dvoje.. upoznala sam u tebi ratnika, zver i kukavicu..
Na kraju si.. ipak sa svih strana postavio koplja da kad ti pridjem da to ne bude bezbolno...Ni sad ne znam za�to, da li je to bio strah od ljubavi..
...I dalje ose�am krivicu...razlog zbog koga nismo zajedno nije bio i moj....
2001

Ljubavna pesma

Kako da du�u sputam, da se tvoje
ne takne? Kako mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut u kom'
ne�e je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve �to dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svira� dr�i nas?
O pesmo slatka.

R. M. Rilke

....Plavo nebo iznad nas,
poput leptira tvoja voljena .....

U klopci hermeti�kog kruga

Vreme je tog trenutka sklopilo svoje skazaljke. Taj verni �uvar ve�nosti i prilaznosti. Dve li�ne legende su ponovo o�ivele, iznenada sudariv�i se i pretvoriv�i se u veliki prasak koji je uzdrmao vasionu svu. Po�ela je da se odmotava pri�a.... ispusuje istim usnama istim mislima istim onim jezikom od pra vekova...�ta re�i o dva duha lutalica, o dva uma medju zvezdama o nevidljivim nitima koje postoje medju nama i kad nismo prisutni jedno drugom u �ivotima, a to�ili su uporedo..Isti duh na razli�itim meridijanima sveta, iskrio je i pulsirao kao jedan i neodoljivo nas prizivao da se ponovo sretnemo..otvorila se ponovo klopka na�eg hermeti�kog kruga... zvezdana kapija na�e unutarnje �ulnosti.. Na trenutak ceo svemir sam osetila u sebi....opet si oti�ao.... zvezdana vrata nisi zatvorio za sobom...Ostala sam zato�ena u na�em hermeti�kom krugu i��ekuju�i...da se ponovo iznenada skazaljke ve�nosti i prolaznosti poklope..i��ekuju�i da se ponovo tvoj svemir sudari sa mojim svemirom...
2003

.....Na�ao sam te...
Jednog svitanja;
Zaspalu medju leptirima
I kad sam te dodirnuo
Iz tebe je hiljadu prole�a
zamirisalo odjednom....

Ne trudi se da uhvati� leptira.
Ako �eli da se igra s tobom,
sam �e sleteti na tvoju ruku.
Tako je isto sa ljudima.
ne tr�i za njima,
ako te �ele sami �e do�i.
Ivo Andri�

-Spavati sa leptirom-

Ko si ti....
�to u smiraj dana,
Kad zvezde otvore
svoja okna i
radoznalo gledaju,
iz svoje ve�nosti;
Ko si ti?
�to lepr�avo dodje� mi u san,
i osetim tvoje svetlosti prah
pri sletanju.
To si Ti....
Ti, koji me nevidljivo opija�
dr�i� nepomi�no....
...
Ti koji mi stavlja�
nevidljive okove,
Ti �ije srce �ujem samo
u grudima no�i
koji di�e� uporedo sa zvezdama....
Ti .... svojim svetlucavim krilima
brani� me od tame..
i samo no�u dolazi� da me vidi�...
Kad �u saznati za tajnu
leptira sa kojim sanjam
Kad �u pobediti njegovu
ranjivost?!
2000

Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

Mika Anti�

Leptir
Od svih stvorenja sa krilima
Leptir najbrze nau�i da leti;
Mo�da zato �to zivi samo jedan dan,
Pa mu se I za taj jedan, �ivot eto sveti.

Od svih stvorenja �to voljeti znaju
�ovjek prvi nau�i da pati;
Mo�da zato �to zna da na kraju
Ni�ta ne�e uspjeti da se vrati.

I od svih onih �to sanjati znaju
Sanjar prvi nau�i da gubi;
Mo�da zato �to zna da na kraju
Ljubav pravu samo u snu ljubi.
Du�ko Vujovi�

Ekspres za sever

mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas

tvoje ruke bele kao samoca
tvoja bedra sa ukusom platna i voca
tvoj malo sustavi glas

sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,

da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice

da malo nemam plan

da imitiram klavijature,
liftove
i okean
da zaboravim ruku na tvom struku
i lice uz tvoje lice
Mika Anti�

Poslednja bajka

Usunjam se u tvoj jastuk
kao tisina perja,
kao trsave siske veceri
mirisave od lisca,
od mesecine na pescanim obalama,
od uvele svezine oktobra,
- bas tako se usunjam
i slusam,
slusam sta sanjas.

Nikome necu kazati.
Ali hocu da znas:
cuo sam,
cuo sam sve sto sanjas,
jer drugo nista i ne znam
samo se u snove razumem,
kao sto se kauboji razumeju u laso,
kao sto se tvoj tata razume u politiku,
kao sto se najve�i fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.

U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produzujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produzujemo se kroz oci i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive sare pticjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez cizama od sedam milja,
osamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.

Usunjam se u tvoj jastuk
da ne znas,
usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudis
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nista i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao postari pisma
velikom belom kocijom
koja necu da ti kazem kako se zove,
ali sama ces se setiti.
Mika Anti�

"Ja sam magla...Moj udes je u tome �to ova magla, moja stvarnost, �eli susret sa drugom maglom u svemiru.
�eli da �uje nekog ko �e re�i: -Nisi sam. Nas je dvoje. Ja znam ko si ti.-
...Ima li na svetu nekoga ko mo�e i ho�e da mi ka�e: -Ja sam ona druga magla. dodji da prekrijemo brda i doline. Dodji da hodamo izmedju drve�a i iznad njih! Dodji da prekrijemo visoke litice i da udjemo u srca ovoga sveta i njegove �elije! Dodji da obidjemo daleka nepristupa�na i neznana mesta!"
(H.D�.)

-Boje su u nama-

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 22 Nov 2016 12:36:36 +0100

I prisutni smo zbog neba
�to mora da izraste
U saksijama oka
Ponekome u svetu.

Goreli smo
A�l nismo
Postali pepeo sivi
Od kojeg bujaju �ita
I obale u cvetu.

Nedelja, nedelja. Zvona crkvena
Plakala pesmu �erka mamina.
S glave joj marama tekla crvena.
Kvasila obale belog ramena.

Nedelja. Nedelja. Jesen crvena.
Sa praznih polja no� je nicala.
A zvona prokleta, zvona crkvena.
Jo� se kikotala i naricala.

Il� smo miris i boja.
Samo svetlucavi vetar.
I neka zvezda daleka
Koja se ve�ito pali.

...Zbog neke pahulje retke koja zadocni na dlan....

Daj neka pesma re�e!
Cvoko�u dirke kroz ve�e.

Ej da mi je u prole�u
U million vrelih boja
Ej umre�u bos po cve�u.
Samog sebe razbole�u.
Ej, devojko, du�o moja.

Bi�e jutra, mokra rosna
Ope�ena od prole�a.
Na dlan njiva �ut i pljosnat
Prosu�e se sre�a.

Ako sve to mora da bude u nekakvo prole�e
-neka bude .
Belo od ki�e,

Ja sam ve�ito cvetao plavo
I to bez razloga plavo,
Kao jorgovan
U blatu ispred kasapnica

..Zar je to taj Vavilon, ta Mesopotamija, i ta ve�nost? Upaljen vetar bu�i u licu crne rupe�

Zemlja ne menja boje,
Kao trava i vetar.

Sunce �e nagristi ruke drve�a
Dlanovi li��a bi�e bakarno ranjivi i krti..

I zakoluta�u razroko
�arenim klikerima o�iju
Nek se u njima hiljadu svetlosti menja..

I prelamajte se u million nijansi,
Od crne do bele,
I od bele do crne
-Nikad me ne�ete sti�i,
Jer bio sam druk�ija prizma..

Zato i ne trazim mnogo,
-samo taj aplauz smeha
Kojim ste dlanove raskrvarili
Pod ogromnim �atorom neba
Naduvenim od ridjih vetrova
Koji stalno oluju obe�avaju.

To je na�a poslednja �ala,
Po�asna salva crnog snega
Po svim licima sivim.

Prilazem jednu belu
Tek procvetalu suzu
Za venac svima koji se no�as rastaju,
Usijani kao horizonti kad svi�e
I o�amu�eni do zuba od �ravnoteze.

Sad me valjda razume�
za�to sam ponekad odjednom tako sam,
a svuda pruzene ruke,
ovakve kao tvoje,
ili,
svejedno mozda crnje ili bele boje..

hteo bih toliko toga da ti kazem,
a ne umem,
ne umem ni�ta belje sad,
kad se voli
poslednji put uo�i brodoloma.

Jedan brodolom vi�e ili manje � to ionako ne menja stvari. I ne uti�e na dugu.

Nisu me udavile kreolke sa juga u bedrima i svili, ni bele mumije severa u krznu svojih dlanova.Nikome nisam kupio srce od kola�a I nikom o�i pozlatio..

Volim da se igram ludosti.
Da drve�u u kosu vezujem duge�

..Ja �u u svakoj budu�nosti
umeti nebu da ma�em
I �eretski odzvanjam,
Prepun �arenog kikota
I cvetnih naramaka.
Opet sam �a�av.
U dogovoru sa korenjem
I travom.
Nebo je u meni plavo
Kao ne�to �ega se nikad
Nikad setiti ne�u�

Nek za mnom,
Kao slu�ajno,
Mahnu zelene ruke granja�

Di�imo kao voda,
Di�imo ko cvetovi
Kao praskozorja �to se gnezde,
Odmah tu,
Iz prvih �uma�

A zvezde,
O�erupane neudate vrane,
Bile su crveno zgranute,
Zagrcnute od stida,
Skamenjene u letu.

Oti�ao sam,
Eto,
A vi oprostite za jedan mali
Zeleni san,
Natrunjen mno�tvom zubatih,
A u pijanstvu i krezubih,
Zvezdanih zalogaja
I mrva�

Jo� se danas rodjena,
Moglo plavo voleti
Pored niskih taraba
Gde se ve�e javlja.
Sutra �e se sigurno
Ceo svet razboleti
Od druk�ijeg osmeha
I druk�ijeg zdravlja.

Zalud �e te zenice
Zelenilom roditi.
Drugi neki prolaznik
Grlo �e ti gristi.
Prvo �e� se stideti,
Posle �e� se prodati,
U ve�eri drug�ije,
Kraj taraba istih�.

...Da samnom ispod crnog neba
Pronadje� hleba komadi� beli,
Pronadje� sunca komadi� vreli,
Pronadje� �ivota komadi� zreli.
Il crkne�,
Ako cr�i treba
Zbog svega �to smo najlep�e hteli.

�I kad se umori� pse�i,
I bude najcrnje ve�e,
Umeti svoj jastuk nadom
Zaliti i obojiti�

..i sve sam svoje osmehe okrvavio.
Nije sve belo �to li�i na belo�

Ova je pesma za tvoja usta od vi�anja
I pogled crn,
Zavoli me
Kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
Da napravim jun�

Mesec je tupom krivom kamom
Zaklao jedno ve�e �uto�

....Oprosti,
Uvek moram da odem.
Vetrove �ute jesen ve� pla�e..

Dan je niz mutna polja prosut..

Svetlosne reklame
Po�tovanje njihovoj lakomislenosti
Od ljubi�aste neonske du�e
I staklene sluzoko�e�

Pome�an s li��em,
Vetar ima mek i �ut glas,
Kao ona devojka kojoj sam obe�ao
Na stepeni�tu katedrale
Da �u kupiti jedno od Kornatskih ostrva�

�Gospodine grade,
Vi ne zaslu�ujete beskrajne bakljade ptica
Iznad krovova davno posivelih,
Ni �ute suze u o�ima bandera
Du� svih ovih ulica,
Gde smo jednu mladost zevaju�i od�iveli..

Jesen je moja ljubav
Od pet zelenookih slova,
I la�,
Najdetinjastija la�,
Od koje sam do nesvesti rdjav i dobar.

Vetre,
�ta nas dvojica znamo,
Mo�da u ovom trenu u sve �ute vagone
Na nekim dalekim �utim prugama
Ulaze devoj�ice iz na�ih �utih snova
Devoj�ice sa kosom �utom kao ra�..

Za�to bi se,
Ina�e
Sve ovo zvalo �utim imenom: oktobar?

Njeno belo ime medju na�im utrnulim zubima
Ima ukus krvoliptanja i kupina.

Kad je volimo, to je tako u�asno crveno,
Crveno do dna na�e jetre.
Kad je volimo,
To je kao kad golim trbuhom srljamo
Na bajonet.

Sutra i onako sve vene.
I ne ljuti se na mene
Kad zamnom pobegnu �ine
I pobegnu daljine,
Tamo gde je mrak nakrivljen crni ka�ket
Na �elu ku�a,
Tamo gde je mrak prozirniji i belji
Od svih ovih svanu�a,
Tamo gde mrak nikad i nije samo mrak.

Raspolozen sam da se �itave jeseni
Pravim naivan i zlatan.

U ime svih vas kupi�u ujutro travi
Najlep�i poklon plavi,
Da sporije po�uti od zavijanja tuge
Kraj svih kafanskih vrata.

�Od zvezda se u o�ima
Nagomilale �ute ranice�

..u meni jedno nebo,
Obe�eno za noge,
Visi kao da spava,
A to je jedino nebo koje ne ume da spava�

�u zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u de�ijim slikovnicama. Jedna ku�a �uta. Do nje maslinasta. Pa siva ili terakot. Ljubi�astih sam nabrojao ne vi�e od pet�.

U mraku izmi�ljenih �uma,
U mraku zelenom od ki�e,
Ruke su dobile krila i odletele nekud
Do bolesti daleko,
Do slepila daleko,
Da nam se ne vrate vi�e.

Pri�e iz �arenih knjiga
Pobegle sasvim ne�ujno
Na neku dobru planetu,
Da sutra drugom kanu u o�i mrvu zlata.

..da svi vi tamo u klijaju,
U nekim budu�im suncokretima
I �itnim poljima zrelim,
Imate pod zemljom srce
Kao lampion beli,
Pa da vam vekovima
Iz poga�enih zenica zra�i.

..ti si najukusnija krv sveta
Koju sam upio hlebom
Mog mrkog trbuha�

�Ti si najbeskona�nije,
Najubita�nije nebo
Kraj mog rumenog uha..

Vidi� kako sam ti ovo srce
Od ridjeg cica
Noktima zakovao
Za obna�eni beli rever�

Ovo sam se nagutao tvoje plave haljine
Za sve pre�ivele i nedozivele �edji�

Ti si ono najlep�e �to sam uselio
U o�i zelene od stakla,
U o�i �ute od gledji�

..Sve je to moja porodica. Moj paso�. Moja Nijagara, koja se tamo predivno ru�i, za prostake I one koji bukvalno shvataju gravitaciju, a u svom suludom vrtlogu, sli�nom galakti�kom jatu, okupa�e vam avion srebrnim vodoskocima I kad letite dve milje iznad nje�

�Molim da neko razume
�to imam u mesu �ume
I neba rumen grumen
Dok �utim ovako glasno
I urlam ovako �utke.

Onda se udavim u snu,
Sav �ut od ne�ije kose.
U nozdrvama mi tinja mirisav umor sena,
Trske
I njiva.

�Lep�i sam kad ne �utim.

A u kosi mi ostali zeleni klikeri zore�.

Proletele su ogromne zlatne ko�ije
Kroz na�e utrnule o�i,
A mi ih sa�uvali nismo�

�da li sam jo� uvek
Medju svim tvojim zivotima
Onaj komadi� naj�istijeg oblaka u grudima
I najkrvavijeg sa�a?

stihovi mike anti�a - koncert za 1001 bubanj-

Indijanske mudrosti

nobody@mycity.rs (natrix) — Mon, 24 Oct 2016 12:00:59 +0100

Jednom davno, stari �iroki indijanac je svom unuku ispri�ao jednu �ivotnu istinu:
- U du�i svakog �oveka vodi se bitka, kao borba izmedju dva vuka. Jedan uvek pretstavlja zlo, mr�nju, bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, ozlojedjenost, aroganciju, gordost, samo�ivost, gramzivost, oholost�.
Drugi vuk pretstavlja dobro, ljubav, mir, radost, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrodu�nost, velikodu�nost, dare�ljivost, istinu, saosecanje, veru�
Mali indijanac se zamisli.
Sve svoje misli usmeri na dubinu dedinih re�i, pa ga zapita:
- Koji vuk na kraju pobedjuje? �
- Pobedjuje uvek onaj koga hrani�!-

"Sve stvari na svetu imaju svoju svrhu, svaka bolest ima biljku koja je le�i, i svaki �ovek ima svoj poziv.

�ta je �ivot?
To je treptaj svica u no�i. To je dah bika na zimskoj hladno�i. To je mala senka koja juri preko trave i nestaje u zalasku sunca."

U srcima svih nas postoji skriveni put kojim se retko putuje, a koji vodi do nepoznatog, tajnog mesta. Stari su ljudi zaista voleli Zemlju i na njoj su sedili i po�ivali s ose�ajem da su blizu maj�inske snage. Svoje �atore su gradili na Zemlji, a svoje �rtvenike od Zemlje. Zemlja je umirivala, ja�ala, pro�i��avala i le�ila. Zbog toga stari Indijanac jo� uvek sedi na Zemlji, ne ustaje i ne odvaja se od njenih snaga koje �ivot daju.
Za njega sediti ili le�ati na Zemlji zna�i mo�i razmi�ljati dublje i ose�ati sna�nije. On mo�e jasnije proniknuti u tajne �ivota i do�i u bli�i odnos sa �ivotom oko sebe.

Indijanci vide dva puta s kojima se suo�ava beli �ovek: kao put tehnologije i put duhovnosti. Mi ose�amo da put tehnologije vodi moderno dru�tvo ranjenoj i spr�enoj Zemlji. Mo�e li biti da put tehnologije pretstavlja �urbu u uni�tenje, dok put duhovnosti pretstavlja sporiji put kojim su Indijanci putovali i koji sada ponovo tra�e? Zemlja nije spr�ena na tim tragovima. Trava tamo jo� uvek raste.

Pona�ajte se dobro prema Zemlji, ona vam nije data od va�ih roditelja, nego je pozajmljena od va�e dece. Ne nasle�ujemo Zemlju od na�ih predaka, pozajmljujemo je od na�e dece.

Nikada ne govori lo�e o drugome. Negativna energija koju time oda�ilje� u univerzum vrati�e ti se vi�estruko.

Budi prvenstveno iskren prema sebi.
Ne mo�e� biti pa�ljiv i pomo�i drugima ako nisi prvo pa�ljiv prema sebi i ne poma�e� sebi.

Deca su seme budu�nosti. Usadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudro��u i �ivotnim lekcijama. Dok odrastaju, daj im prostor da rastu.

Deci treba dati korene i krila.

Pravi mir, koji je najva�niji, je onaj koji dolazi u du�u �oveka kad shvati svoju vezu, svoje jedinstvo s univerzumom i svim njegovim mo�ima, i kad shvati da se u sredi�tu univerzuma nalazi Veliki Duh i da je to sredi�te svugde, da se nalazi u svakom od nas.

Bio sam na kraju zemlje. Bio sam na kraju voda. Bio sam na kraju neba. Bio sam na kraju planina. Nisam prona�ao ni�ta �to mi nije prijatelj.

Mnogo je stvari za podeliti sa �etiri boje �ove�anstva u na�oj zajednickoj sudbini sjedinjenoj sa Majkom Zemljom. Ovo deljenje mora biti razmotreno sa velikom pa�njom od strane mudrih i vra�eva koji cuvaju sveto poverenje, da ne bi do�lo do �tete od ljudi kroz neznanje ili zloupotrebu ovih mocnih sila.

Kada ujutro ustane�, zahvali se za hranu i radost �ivljenja. Ako tome ne vidis razloga, gre�ka je jedino u tebi. Ne iskori�cavaj nikoga i ni�ta, jer to pretvara mudrace u budale i zarobljava duh vizije.

"Da bi o nekome mogao suditi mora� barem mesec dana hodati u njegovim mokasinama."

�ivi svoj �ivot tako da strah od smrti nikad ne u�e u tvoje srce. Ne optere�uj nikoga zbog njegove vere, po�tuj tu�e mi�ljenje i tra�i da oni po�tuju tvoje. Voli svoj �ivot, usavr�avaj ga i ulep�avaj sve oko sebe. Nastoj �iveti dugo i u slu�bi svog naroda. Pripremi uzvi�enu pesmu smrti za dan kad �e� pre�i na drugu stranu.

Svet je stvoren uz pomo� sunca i treba da ostane takav kakav je oduvek bio.....Ova zemlja stvorena je bez grani�nih linija i nije �ovekovo da je deli...... Ja vidim kako se belci bogate u celoj zemlji i
vidim kako �ude da nam dodele golu neplodnu zemlju..... Zemlja i ja smo jedno. Mera zemlje i mera na�ih tela je ista mera. Doka�ite nam, ako mo�ete, da Vas je ovamo poslao Tvorac. Mo�da Vi samo mislite da vas je On poslao ovamo da sa nama radite �ta ho�ete. Da i ja verujem da Vas �alje Tvorac, mo�da bih poverovao u va�e pravo da raspola�ete mnome. Ne bih �eleo da me pogre�no razumete, ja ovako govorim zato �to volim zemlju. I nikad nisam reko da je zemlja moja i da sa njom mogu da radim �ta ho�u. Pravo da zemljom raspola�e ima samo onaj ko je tu zemlju stvorio. Ja tra�im pravo da �ivim na svojoj zemlji, a Vama dajem pravo da �ivite na svojoj.

Carlos Nakai:
Earth Spirit

Neka vam Sunce svakoga dana donosi novu energiju.
Neka vas Mesec ne�no oporavlja preko no�i.
Neka ki�a spere va�e brige.
Neka povetarac donese novu snagu va�em bi�u.
Ne�no hodajte svetom i budite svesni njegove lepote
svakoga dana va�eg �ivota!

Sve na svetu je u paru. U na�im mislima mi smo dvoje, dobri i zli. Svojim o�ima vidimo dvoje, ono �to je lepo, i ono �to je ru�no. Imamo desnu ruku koja udara i �ini zlo, i levu koja je bli�e srcu, punu dobrote. Jedna noga mo�e nas voditi lo�im putem, a druga dobrim. Dakle, sve na svetu je u paru.

Pohvala, laskanje, prenemaganje i prazne re�i nisu bile deo uljudnosti Lakota Indijanaca. Prenemaganje se smatralo neiskrenim, a onaj ko neprestano govori, nepristojnim i lakomislenim. Razgovor se nikad nije zapo�injao odjednom niti u�urbano. Niko nije ishitreno postavljao pitanje, ma koliko va�no ono bilo, i niko se nije po�urivao na odgovor. Pauza u razmi�ljanju bila je uistinu uljudan na�in razgovaranja. Ti�ina je kod Lakota Indijanca imala zna�enje, a poklanjanje trenutka ti�ine
sagovorniku i vlastiti trenutak ti�ine pre govora bili su izraz istinskog uva�avanja pravila da misao
dolazi pre govora.

Masla�ak

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 09 Jul 2016 17:15:40 +0100

...Na ivici plo�nika, na kraju sveta.....

Masla�ak

Na ivici plo�nika
Na kraju sveta
�uto oko samo�e

Slepa stopala
Sabijaju mu vrat
U kameni trbuh

Podzemni laktovi
Teraju mu korenje
U crnicu neba

Dignuta pse�a noga
Ruga mu se
Prekuvanim pljuskom

Obraduje ga jedino
Besku�ni pogled �eta�a
Koji mu u krunici
Preno�i

I tako
Dogoreva pikavac
Na donjoj usni nemo�i
Na kraju sveta.
Vasko Popa

-Cvet masla�ka se otvara prema suncu, njegovom izlasku, a zatvara se pri zalasku, tako da je u stara vremena pastirima slu�io i kao sun�ani sat. Ovaj cvet je merio kretanje sunca na njegovoj dnevnoj putanji. -

-Masla�ak je simbol, prole�a, radosti, simbol sunca i sun�eve energije, svetlosti, intalekta, u taoizmu-kristalizacija svetlosti, transcedentna mo�, duhovni preobrazaj, otvaranje cveta je razvoj duhovnog potencijala �oveka, u taoisti�koj alhemiji je eliksir besmrtnosti.. -

-Masla�ak ��uta boja simbol, komunikacije, �ivahnosti, rasta, radosti, sjaja, iscelenja, prosvetljenja, slobode
Padobran�i�i masla�ka su simbol inteligencije, jasno�e, preno�enja znanja, �i��enja duha, novog po�etka...
Zeleni deo masla�ka predstavlja zemlju, ozivljavanje, prirodu, zivot...-

�uta je povezana sa suncem, elementom vatre, �esto su njegovim imenom nazivana u�ili�ta, poruka masla�ka je da rasvetljava ono �to je skriveno, sastoji se iz puno latica - slojevit cvet, simbol je mladosti, pozitivnosti, opstanka, obnovljiv cvet, jer i kad ga pokose i zgaze on se opet di�e kao ptica Feniks iz pepela...

Masla�ak �fibona�ijev niz, sferi�an oblik, zlatni presek-savr�ena proporcija /bo�anska proporcija/ ima izgled vatrometa...

Svemir navr trepavica

nobody@mycity.rs (natrix) — Wed, 20 Apr 2016 08:02:07 +0100

-Od zvezde se �ovek u�i da zapara nebo sjajem..- M.A

-Mo�da su zvezde samo klju�aonice, kroz koje sanjari vire u drugi svemir-... m.a.

"Kad zvezde padaju avgusta, ne tr�i da ih potra�i� u travi. Ne sakupljaj ih po �umama i ne vijaj za bregovima. Samo zatvori o�i. Bar ti zna� da se igra� �murke. Uhvati ih u letu i sve �e se u tebe duboko otkotrljati...." m.a. /avgust mesec � meteorska ki�a Perseida/

-� najva�nije na svetu to je umeti videti vetar i �uti sneg kako pada; umeti dota�i prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mese�ine��- Mika Anti�

-..zna� ja sam stvarno sa zvezda
Sam sam od svetlosti stvoren.-.m.a.

-Besmrtna pesma-
-��No�u,
kad gleda� u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidi� neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jo� uvek
�a�av letim, i �ivim.-
M. A.

-Nekome ko �e razumeti-
-�..I najzad: tako je dobro
�to nismo samo trave,
�to talasanja svoja
nijednom vetru ne damo,
ve� smo zvezde �to sjajem
sve nebo okrvave
�eljne da budu sunce
makar na trenutak samo�.-
M.A.

-Izdaleka samo sve ko zvezda sja�..-D. Maksimovi�

-Da su meni o�i tvoje
Zvezdama bih prkosio,
Nit bi sunca po�elio
Da su meni o�i tvoje! - J.Ili�

-�No� je puna zvezda,
Trepere modre zvezde u daljini�-
P. Neruda

-�Zvezde sad nisu po�eljne;
Pogasite ih sve;
Spakujte mesec; skinite suncu pla�t:
Prospite nekud okean, zbri�ite �ume
Jer ne�em dobrom da vodi ne moze ni�ta sad�- Auden

-�pogledaj nebo kako je zelenim zvezdama tetovirano�-Oktavio Paz

-Svoju snagu prepozna�e� po tome
Koliko si u stanju
Da izdrzi� samo�u.
D�inovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabirajuju se u galaksije.- M.A.

-Nebo je no�as beskrajno tanko i meni je �ao da nas �uju
Zvezde pa da im zbog nas te�ko bude. ..- d maksimovi�

-"Ja imam samo san, obi�an malecki san
u kome sam za pedalj bli�e ponekoj zvezdi i ptici"- mika anti�

-Slu�am u mirnoj ljubi�astoj no�i
Gde �u�te zvezde; I meni se �ini
Da �esto �ujem u nemoj samo�i
Pevanje sfera na toploj vedrini�.- Du�i�

-�Sa neba padaju opiljci
Dalekih zvezda misli.
Sa zemlje uzle�u misli
Malih radoznalih svitaca
I nikad se ne sre�u.
Ve�no se mimoilaze
U ogromnoj praznini
Hladnih bespu�a svemira. -M.A.

-�Tako no� prolazi tiho, jednoliko.
Vetar mese�inom zasipa i veje;
Spi nebo i zemlja; ne dozna niko
Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje�- du�i�

-�.Idi, dovr�i to nebo�-m.a.

U Egiptu, godine 1912 n.e.
Pojavio se mesec i svojom srebrnom svetlo��u prekrio grad. Princ je sedeo na terasi svoje palate gledaju�i vedro nebo utonuo u misli o vremenima koja su se nizala obalama Nila, tra�e�i obja�njenje za pona�anje vladara i osvaja�a koji su zastajali pred veli�inom sfinge, zami�ljaju�i povorke ljudi i naroda koje je vreme dovelo od piramida do dvorca Abidina.
Misli i snovi oti�li su jo� dalje.....
.....Prodje no�. Nebo skide zvezdama ukra�enu ode�u i obu�e ko�ulju istkanu od jutarnjeg svetla.
Princ je razmi�ljao o �udima i zagonetkama postoje�eg..... H. D�ubran

-Neka spavaju-
Oni koji ne ose�aju ovu ljubav
kako ih nosi poput reke,
oni koji zoru ne piju
kao da je �a�a izvorske vode,
i koji zalazak sunca ne ve�eraju,
oni koji se ne �ele promeniti,
neka spavaju.
Ova ljubav nadilazi izu�avanje teologije,
te stare prevare i licemerja.
�eli� li tako razvijati svoj um,
spavaj i dalje..... Rumi

-Ti i Ja-
Ti ispunjava� moje misli
Dan za danom
Pozdravljam te u samo�i
Van sveta
Ti si zagospodarila
Mojim �ivotom i smr�u.
Kao sunce na izlasku
Moja du�a tebe netremice gleda
Kao jedino oko.
Ti li�i� na uzvi�eno nebo,
Ja li�im na beskrajno more
A izme�u pun mesec plavi.
Ti si ve�ito spokojna
Ja sam bez po�inka trajno
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se stalno sre�emo.
Tagore

-Moj dom je moja zemlja, a ona je na nebu. Moj dom je, dakle, nebo. A ono je u svemiru. Moj dom je, dakle, vasiona. A ona je u mojoj glavi. Zna�i da ja nemam drugog zavi�aja - sem sebe! -M.Anti�

-�arobna pesma-
�dodirni rukama prasinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se koraca po zemlji

jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni dzinovi
naseg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi nacinili
milimetarske beskonacnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao alfa kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje vlasica

pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da disu i da ozive

ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
samo tako se mozemo
jedan drugom pribliziti....
m.a.

No�ne misli

�ao mi je vas, o vi jadne zvezde,
�to tako divno i jasno sijate,
Nevoljenome svetle�i brodaru,
Bez nagrade od boga a i ljudi,
Ne znate, bedne, �ta re� ljubav zna�i,
Niti ste za njen ose�aj saznale!
Bez prekida vas vode ve�ni sati
Nebesima povorke va�e sjajne.
O, kakve li ste prevalile pute,
Dok sre�an bejah u naru�ju drage,
Ne misle�i na vas ni na vedru no�!. -Gete

Kaleidoskop

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 29 Aug 2015 18:14:03 +0100

Kales lep, eidos vid, oblik, skopein gledati, posmatrati

...Kao simbol zivotnog optimizma, kao simbol gledanja na stvarnost iz vedrijeg ugla...

Kaleidoscope World

- Vrata i Prozori-

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 06 Jun 2010 12:36:17 +0100

...Kao prelazak iz jednog stanja, �ivotnog perioda u drugi...kao inicijacija...transcendencija....kao oslobadjanje... kao pogled u Nebo, Sunce, novi �ivot...kao vera, kao nada kao Ljubav...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
(...)