MyCity :: Linux

Debian 9 neka re�enja za uo�ene probleme nakon instalacije

nobody@mycity.rs (vinted) — Fri, 10 Nov 2017 12:26:21 +0100

Par fix-eva za Debian 9
Ovako od kada sam instalirao najnoviji Debian susreo sam se par "sitnica" koje nisu radile, pa sam se malo poigrao da to sredim. Ovako prva sitnica koja mi se javljala jeste da su wifi adapteri imali random mac adrese. Ovo je mo�da potrebno nekome ko �eli da bude anoniman, ali meni zbog nekih drugih potreba nije. Da biste ovo isklju�ili morate otvoriti NetworkManager.conf sa
(koristim leafpad kao editor, a svako mo�e da koristi onaj koji ho�e)
sudo leafpad /etc/NetworkManager/NetworkManager.conf
i da dodate slede�e linije

 


[device]


wifi.scan-rand-mac-address=no

Slede�e �to mi se javljalo jeste da su mi adapteri wlan0 i wlan1 random menjali mesta prilikom svakog pokretanja sistema. Da bi ih fiksirao morao sam da dodam fajl
sudo leafpad /etc/udev/rules.d/70-my-net-names.rules
sa ovim linijama

 


SUBSYSTEM=="net", ACTION=="add", ATTR{address}=="aa:bb:cc:11:22:33", NAME="wlan0"


SUBSYSTEM=="net", ACTION=="add", ATTR{address}=="xx:yy:zz:33:44:51", NAME="wlan1"

koji sam vezao za mac adrese adaptera. Mac adrese dobijate komandom " sudo ifconfig".

Slede�a stvar koja mi je trebala, a nije radila i potvrdjena je kao bug jeste da hotspot mre�a nije htela da mi radi. Zna�i napravim hotspot mre�u na adapteru i jednostavno ne�e da radi, odnosno da se startuje. Da bi ovo re�ili jednostavno otkucate kao root korisnik
hostnamectl --pretty set-hostname <va�e hostname>

I na kraju ono �to mi jo� predstavljalo problem jeste sistemski jezik (bio neki afrikanski) . Nije hteo da se promeni nikako �ak ni po zvani�noj stranici
Onda sam opet morao da otvaram fajl
sudo leafpad /etc/default/locale
i da dodam ove linije

   #LANG=C.UTF-8


LANG=en_US.UTF-8


LANGUAGE=en_US.UTF-8

Tako da sada napokon Debian radi kako �elim i dosta je dobar.
Da dodam da su mogu�a i druga re�anja, pogotovo za drugu i �etvrtu stavku, ali meni su ova re�anja pomogla.

Ubuntu se vra�a na Gnome

nobody@mycity.rs (dekao) — Wed, 05 Apr 2017 18:36:46 +0100

Vest koja �e razdrmati linuks zajednicu dolazi iz Canonicala, direktno od vlasnika, Marka �atlvorta. Od verzije Ubuntu 18.04LTS, ubuntu �e se vratiti na Gnome kao svoje default okru�enje, posle �est godina kori��enja unityja. Ostatak vesti na:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Vim editor kao IDE za web razvoj

nobody@mycity.rs (bocke) — Tue, 20 Sep 2016 17:52:10 +0100

Vim editor kao IDE za web razvoj

Napomena: Izdvojeno i izba�eno iz teme: Aplikacije za web razvoj.

Sadr�aj

Web tutorijali
Video tutorijali
Pu�kice (cheat sheets)
Saveti i trikovi
Alternativne distribucije

Web tutorijali

Getting Started with Vim (2014)

Using Vim for Web Development (2014)

2 Years of Vim and PHP distilled (2012)

Efficent PHP debugging in Vim (2012)

Vim anti-patterns (2012)

Vim for Ruby on Rails (and a sexy theme!) (2012)

TextMate to Vim with training wheels (2011)

Vim for (PHP) programmers (2008)
�VIM for (PHP) Programmers� slides and resources (2007)

Using Vim as a Complete Ruby on Rails IDE (2007)

Nazad na sadr�aj

Video tutorijali

Essential Vim Plugins for Web Development (youtube, 2014)

Top Vim Plugins for Web Development (Youtube, 2009)

Vim Powa: Can Your Editor do This? (Youtube, 2006)

Nazad na sadr�aj

Pu�kice

Vim pu�kica za programere, autor: Michael Pohoresky

]

ViEmu Vi/Vim pu�kica

WASD Keyboards rasporedi tastature za Vim (querty, U.S.)

Nazad na sadr�aj

Saveti i trikovi

Generate Ctags Files for C/C++ Source Files and All of Their Included Header Files (2012)

Nazad na sadr�aj

Alternativne distribucije

spf13-vim - spf13-vim is a distribution of vim plugins and resources for Vim, GVim and MacVim. It is a completely cross platform distribution that stays true to the feel of vim while providing modern features like a plugin management system, autocomplete, tags and tons more.

Janus - This is a distribution of plug-ins and mappings for Vim, Gvim and MacVim. It is designed to provide minimal working environment using the most popular plug-ins and the most common mappings.

webvim - WebVim is a vim based distribution targeting JavaScript and Web development.

Cream - A modern configuration of the powerful and famous Vim, Cream is for Microsoft Windows, GNU/Linux, and FreeBSD.

bling.vim - A highly tuned vim distribution that will blow your socks off!

Nazad na sadr�aj

Adobe vra�a podr�ku za fle� plejer za linux

nobody@mycity.rs (dekao) — Mon, 05 Sep 2016 18:49:54 +0100

Posle pune �etiri godine otkako je obustavio podr�ku za linux, adobe je najavio da vra�a podr�ku za isti i objavio beta verziju fle� plejera 23, prvu koju izdaje za linuks posle verzije 11. Za sada pomenuta beta ne radi na Fedori i Fedora-based distribucijama, ali o�ekujemo da �e do finalne verzije to biti ispravljeno.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Download:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Docker Cheat Sheet

nobody@mycity.rs (bocke) — Tue, 09 Aug 2016 21:49:23 +0100

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Linuks peformanse

nobody@mycity.rs (bocke) — Sun, 07 Aug 2016 17:41:18 +0100

U pitanju je sajt koji linkuje razli�ite resurse vezane za dijagnostiku performansi pod GNU/Linuks-om. Sajt sadr�i linkove ka dokumentaciji, radovima na temu (predavanja i prezentacije) i korisnim grafikonima kao �to je ovaj:

Za vi�e informacija, bacite pogled na slede�i link: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Lokalna instalacija Tor Browsera za pojedina�ne korisnike (+video)

nobody@mycity.rs (bocke) — Thu, 20 Aug 2015 11:10:30 +0100

Kratak Sa�etak

Tor Browser je web browser koji je baziran na Firefoxu ESR koji dolazi u paketu sa Tor proksijem za anonimizaciju. Tor Browser pri pokretanju automatski pokre�e Tor, koriste�i ga kao posrednika za anoniman pregled web strana.

Tor Browser dolazi kao portabilni paket koji �uva jako malo podataka. Ono �to �uva se �uva u njegovim poddirektorijumima. Zato nije preporu�ljivo instalirati ga u neki od sistemskih direktorijuma. Ali to ne zna�i da ga nije mogu�e "instalirati" i u korisni�ke direktorijume. Ovde �e biti opisan postupak.

Sadr�aj

Instalacija Tor Browsera u korisni�ki direktorijum

Dodatak za Xfce okru�enja koja koriste Whisker meni (Xubuntu, Mint Xfce, itd)

Instalacija Tor Browsera u korisni�ki direktorijum

Video snimak postupka - gledajte u HD formatu

Otvorite stranu za preuzimanje u browser klikom ovde.

Kliknite na "GNU/Linuks, BSD, and Unix" dugme.

Otvori�e se novi izbor sa dva dugmeta.

Izaberite verziju za arhitekturu va�e Linuks distribucije. Ovo mo�ete proveriti iz terminala komandom "arch".

Ako koristite 32-bitnu Linuks distribuciju preuzmite Tor Browser klikom na prvo dugme.

Ako koristite 64-bitnu Linuks distribuciju preuzmite Tor Browser klikom na drugo dugme.

Ako koristite browser baziran na Firefoxu, pojavi�e se dijalog za download.

Ako koristite browser baziran na Chromu, umesto dijaloga, download �e se pojaviti u status baru.

Kada se zavr�i download, otvorite menad�er datoteka. Na slici je prikazan Thunar menad�er datoteka koji dolaze uz Xfce desktop okru�enje, ali postupak je isti i za druge.

U�ite u Downloads (ili "Preuzimanja" ako koristite srpski prevod):

Za primer sam preuzeo obe verzije, ali po nazivu je jasno koji je download za koju arhitekturu. Arhiva tor-browser-linux32-5.0.1_en-US.tar.xz je za 32-bitnu, a tor-browser-linux64-5.0.1_en-US.tar.xz za 64-bitnu.

Klkiknite desnim klikom na arhivu i odaberite "cut" (u srpskom prevodu je, mislim, "iseci"):

Omogu�ite prikaz skrivenih datoteka u va�em menad�eru datoteka. U Thunaru to izgleda ovako:

U�ite u va� ku�ni direktorijum klikom na ikonicu ku�ice ili korisni�ko ime na izabranom menad�eru datoteka. U�ite u .local/share direktorijum. Ta�ka kod ".local" nije gre�ka - u sistemima inspirisanim Juniksom skrivene datoteke po�inju sa ta�kom. Kliknite desnim dugmetom unutar ovog direktorijuma i izaberite "paste" (u srpskom prevodu je, mislim, nalepi).

Otpakujte Tor Browser arhivu. To mo�ete odraditi ili putem grafi�kog okru�enja kao na slede�oj slici, ukoliko va� menad�er datoteka nudi opciju ekstrakcije.

Ili iz terminala kori��enjem komande tar kao na slede�oj slici.

Tor Browser �e se otpakovati u direktorijum tor-browser_en-US. U�ite u njega i kliknite na ikonicu "Tor Browser Setup".

Pojavi�e se prozor koji slobodno mo�ete zatvoriti pritiskom na dugme "Quit".

Primeti�ete da je nakon ovoga nestala ikonica "Tor Browser Setup" i zamenjena je ikonicom "Tor Browser". Kopirajte je izborom "copy" iz menija desnog klika.

Vratite se jedan direktorijum nazad i u�ite u poddirektorijum "applications". Kliknite desnim dugmetom mi�a u prozor i iz menija izaberite "paste".

Tor browser �e se sada pojaviti u meniju ili launcheru va�eg desktop okru�enja. Na slede�oj slici vidimo kao to izgleda u mom Xfceu.

Dodatak za Xfce okru�enja koja koriste Whisker meni

Video snimak postupka - gledajte u HD formatu

Uo�io sam problem na Xubuntu 15.04 sa Whisker menijem 1.4.3. Mogu�e je da postoji i sa drugim Xfce okru�enjima koja koriste Whisker meni (Mint Xfce?). Ovaj problem ne postoji kad se koristi klasi�an Xfce meni. Za neupu�ene, na slede�oj slici je prikazan Whisker meni.

Ovo re�enje je testirano na Xubuntu. Trebalo bi da radi i na drugim distribucijama koje koriste Xfce s minimalnim izmenama.

Kliknite desnim dugmetom mi�a na "Tor Browser" ikonu. U meniju "Open With" izaberite Mousepad.

Uklju�ite Word Wrap iz Document menija zbog bolje preglednosti.

Uklonite "%k" sa kraja linije koja po�inje sa "Exec =".

Sa�uvajte izmene.

Sada �e Tor Browser ikonica raditi i iz Whisker menija.

Ru�no particionisanje diska za Desktop instalaciju Linuksa

nobody@mycity.rs (bocke) — Wed, 05 Aug 2015 10:03:18 +0100

Napomena: Ovo nije tutorijal, ve� vi�e diskusija. Iako �e mo�da nekome biti korisno i kao tutorijal. Diskusija je vi�e namenjena iskusnijim korisnicima GNU/Linuks operativnih sistema, ali nadam se da �e bar donekle biti korisna i po�etnicima.

Elem, pojedine distribucije zahtevaju ru�no particionisanje tokom instalacije, a druge imaju mogu�nost ru�nog particionisanja u alatu za particionisanje. Ponekad smo primorani ili �elimo da koristimo ru�ne mogu�nosti particionisanja. O tome smo pri�ali i ranije. Na primer, Bobby je svojevremeno napravio odli�no slikovno uputstvo o particionisanju diska za instalaciju Linuksa.

Malo o particionisanju

Generalno, particionisanje �e zavisiti od namene sistema, kao i od vrste skladi�nih medija u ra�unaru. Ako bismo obradili razli�ite namene sistema, ova tema bi bila jako op�irna, zato sam odlu�io da se ovde pozabavimo desktop sistemima.

Neki uobi�ajeni na�ini particionisanja

root particija + swap particija
boot particija + root particija + swap particija
root particija + home particija + swap particija
boot particija + root particija + home particija + swap particija

Ovo ne�u mnogo komentarisati. Samo �u pomenuti svrhu boot particije. Boot particija sadr�i bootloader i kernel. Nije neophodna, ali predstavlja na�in za�tite u slu�aju havarije root particije. Ako je kernel na posebnoj particiji postoji mogu�nost da se sistem i dalje mo�e boot-ovati makar u osnovnom re�imu koji omogu�ava dijagnostiku problema.

Neke uobi�ajene varijacije

gornje kombinacije bez swap particije, ali sa swap datotekom
gornje kombinacije bez swap particije (nepreporu�eno bez obzira na veli�inu memorije)
gornje kombinacije sa /tmp montiranim u ram memoriju
mnoge druge kombinacije

Prva kombinacija: mo�e li se swap particija zameniti swap datotekom?

Prva kombinacija u kojoj se swap particija zamenjuje datotekom na disku (sli�no Windowsu) je mogu�a. Jedna od prednosti odvojene root particije je u tome �to je swap prostor ograni�en samo na jedan odre�eni deo diska �ime se smanjuje kretanje glave diska. Neki iznose preporuku da se swap particija postavi na po�etak diska kako bi se jo� vi�e smanjilo kretanje glave diska. Kad je swap datoteka u pitanju, ne postoji garancija gde �e ona biti upisana. Ili ukoliko se koristi dinami�ki, koliki i koji �e prostor zauzimati (mogu�e uz pomo� swap daemona kao �to je swapspace).

Druga kombinacija: da li je swap potreban?

Kad smo kod druge kombinacije, ljudi je �esto razmatraju kad imaju veliku koli�inu memorije (recimo 8 GB i vi�e), kontaju�i da �e sistem postati responsivniji i da im swap nije ni potreban. Ovo nije ta�no. Swap ima vi�estruku ulogu.

Vi�estruka uloga swap memorije

Jedna od njih mo�e biti �uvanje podataka o hibernaciji. Ako koriste hibernaciju, slika ram memorije �e biti sa�uvana na disk. U tom slu�aju va�a swap particija mora biti dovoljno velika da sa�uva tu sliku.

Drugo, u slu�aju da neki proces ili procesi potro�e svu RAM memoriju, kernel �e po�eti da ubija trenutno aktivne zadatke. Ako postoji swap memorija, kernel �e umesto ubijanja, radnu memorije neneophodnih zadataka sa�uvati na disk. Na ovaj na�in se spre�ava gubitak podataka iako performanse mo�da privremeno opadaju.

Tre�e, postoji tvrdnja da swap pobolj�ava performanse u slu�aju visokog optere�enja procesora. Prema ovoj tvrdnji, sistemi sa swap particijom se bolje pona�aju pri visokom optere�enju od sistema bez izdvojene swap memorije.

Optimizovanje upotrebe swap memorije

Dakle, ako nam je swap zaista potreban, da li bar mo�emo nekako da nateramo sistem da ga koristi samo kad je apsolutno neophodan? Mo�emo. U kernelu postoji parametar "swappiness" koja odre�uje koliko �e sistem koristiti swap memoriju. Od verzije kernela 3.5 postoji i mogu�nost da se ova vrednost postavi na minimalnu (swappiness=1). Ovo zna�i da �e swap biti kori�ten samo kad je to apsolutno neophodno. Wikipedia ima sjajan �lanak (na engleskom) koji obja�njava postupak: en.wikipedia.org/wiki/Swappiness.

Potrebna veli�ina swap particije za hibernaciju

A �ta je sa veli�inom swapa ako koristimo hibernaciju? Ako koristite hibernaciju swap paricija mora biti ve�a od trenutno zauzete radne memorije. Zna�i, ako imate 16 GB rama od �ega je zauzeto 4 GB, va�a swap particija mora biti ve�a od 4 GB za uspe�nu hibernaciju. Neki bi preporu�ili i �itavih 16 GB ili ne�to malo vi�e od toga "za ne daj bo�e". Naravno, ako ne koristite hibernaciju ili ako pogasite sve velike potro�a�e memorije pre hibernacije, ovolika ogromna swap particija nije neophodna. U odgovorima na ovo Askubuntu pitanje, na�i �ete nekoliko korisnih saveta u vezi veli�ine swap memorije. Ubuntu Swap Faq je tako�e odli�na literatura za zainteresovane.

Kori��enje tmpfs

Tre�u kombinaciju ne treba ne�to puno predstavljati. /tmp se montira u ram memoriju kako bi se ubrzala radna efikasnost sistema. Dobro uputstvo za kori��enje tmpfs �ete na�i, na primer, na Arch wikiju.

Mnoge druge kombinacije

Kako vi particioni�ite svoj desktop sistem? Da li koristite SSD diskove i na koji na�in (ina�e i ovo planiram da obradim u budu�nosti)? Kakva su va�a iskustva?

Ako imate bilo kakvo mi�ljenje, stav, napomenu, savet: slobodno ih iznesite.

Sre�an deseti ro�endan, Ubuntu (en)

nobody@mycity.rs (bocke) — Thu, 23 Oct 2014 01:42:29 +0100

----------- Napisano: 23 Okt 2014 1:42 ---------

Ubuntu je nedavno napunio 10 godina. Jedan od ljudi iz originalnog razvojnog tima, Scott James Remnant, pri�a o tome kako je projekat pokrenut, kako su anga�ovani ljudi i kako je tekao razvoj sve do predstavljanja prve javne verzije �iroj javnosti.

Slika: Ubuntu 4.10, izvor: Scott james Remnant

Tekst sadr�i i poneku anegdotu. Recimo kao je Shuttleworth hteo da postavi goli�ave ljude u Ubuntu zagrljaju, ali su ga u poslednjem �asu nagovorili da modeli ipak budu obu�eni.

Slika: Rani razvojni tim Ubuntua, izvor: Scott james Remnant

Vrlo pitko i zanimljivo �tivo. Iako Remnant vi�e ne radi u Canonicalu sa sobom je poneo se�anje o prvim danima koji su, po svemu sude�i, bili prili�no zanimljivi. Mo�da je danas situacija druga�ija, ali u ono doba niko nije gledao negativno na Ubuntu. Linuks zajednica ih je lepo prihvatila i �inilo se da iza projekta zaista postoji namera da se populari�e FOSS i Linuks u �irem okru�enju.

Dana�nji Ubuntu je dosta autisti�an, zatvoren i sve manje orijentisan na zajednicu. Ali je jo� uvek jako solidna distribucija sa dosta dobrom podr�kom. To je i jedan od razloga �to je �esto preporuka novajlijama.

Ceo �lanak mo�ete pro�itati ovde.

----------- Dopuna: 23 Okt 2014 1:54 ---------

Internet arhiva ima i kopiju ranog sajta u doba kad Ubuntu jo� uvek nije imao ime:

Kao i vrlo ranog sajta, vrlo brzo nakon zvani�ne objave:

"Linux Sucks" 2014 (Brian Landuke)

nobody@mycity.rs (bocke) — Thu, 16 Oct 2014 11:50:22 +0100

----------- Napisano: 16 Okt 2014 11:50 ---------

Da li ste redovni korisnik Linuksa? Ako jeste, sigurno postoje stvari ili problemi koji vam idu na �ivce. Brajan Landjuk (1, 2), trenutno zaposlen u Suziju, jedan od pisaca za NetworkWorld i autor nekoliko knjiga, govori o ovim stvarima u predavanju pod nazivom "Linux sucks". I u pravu je. Ina�e, Brajan dr�i predavanja pod istim nazivom ve� 5 godina. Ovo je verzija sa konferencije "LinuxFest Northwest" po�etkom godine.

Naravno, postoji caka. Morate odgledati ceo snimak po�to se u drugoj polovini Brajan vra�a na stavke sa liste i obja�njava da one ipak imaju i pozitivne strane. Poznavanje engleskog neophodno. Ne postoji titlovi (bilo za engleski ili srpski).

----------- Dopuna: 22 Okt 2014 23:50 ---------

Ih bre ljudi al' ste se uti�ali. Da sam pre neku godinu postavio ne�to ovako dobio bih po nosu sa raznih strana. Pogotovo od onih koji nisu odgledali snimak do kraja.

Ina�e, za one koji stoje malo slabije sa engleskim, snimak se sastoji od dva dela: 1) u prvom Brajan pri�a o onome �to mu se danas ne svi�a, 2) u drugome se vra�a te iste stvari i gleda ih iz dugog ugla iz koga ne izgledaju vi�e tako stra�no, nego pozitivno.

Recimo, jedna od tih stvari je Xorg, odnosno Wayland (i Mir).

Gledano sa prve strane: u pitanju je prastari sistem koga treba zameniti. Ali problem je �to ne postoje gotove zamene. Wayland nije jo� spreman. A Ubuntu, umesto da se uklju�i u mainstream i podr�i Wayland, razvija svoju alternativu.

Ali kad se pogleda s druge strane, ovo se mo�e gledati i pozitivno: Xorg je jednostanvo stabilan i radi posao, zar ne? Wayland se mo�da sporo razvija, ali mo�da je i bolje da traje malo du�e, ali da krajnji rezultat bude kvalitetan i napravljen kako treba. Tako�e, mo�da nije lo�e ni da postoje alternative. Nije lo�e ni da Ubuntu poku�ava svoje. Pa ko zna, mo�da i iz toga iza�e ne�to intersantno. To je jedna od lepota slobodnog softvera.

I �ovek je u pravu. Samo imajte u vidu da malo pecka Ubunta�e, Fedora�e i Minta�e. Ni�ta stra�no. Ali Suzijevac je to.

Android se zasniva na Linuksu, ali �ta to zna�i?

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Sat, 11 Oct 2014 19:03:24 +0100

Originalni �lanak: Android is Based on Linux, But What Does That Mean?
Autor: Chris Hoffman
Prevod: E.L.I.T.E (pomogli: higuy, drummer, bocke, Srki94)
______________________________________________________________________

Uvod

Android se zasniva na Linuksu, ali ne na tipu Linuks sistema koji ste mo�da koristili na svom PC-u. Ne mo�ete pokrenuti Android aplikacije na tipi�noj Linuks distribuciji kao �to ne mo�ete pokrenuti ni Linuks programe na koje ste navikli na Android-u.

Linuks �ini jezgro Android operativnog sistema, ali Google nije dodao tipi�an softver i biblioteke koje �ete prona�i na Linuks distribucijama kao �to je naprimer Ubuntu. Ovo �ini svu razliku.

Slika: Tux in Android Robot Costume 1

"Linuks" vs. Linuks jezgro (kernel)

Velika razlika ovde se svodi na to na �ta mislimo kada ka�emo Linuks. Ljudi koriste termin "Linuks" da imenuju puno razli�itih stvari. U najosnovnijem smislu, pojam Linuks se odnosi na Linuks jezgro. Jezgro je klju�ni element bilo kog operativnog sistema.

Linuks distribucije tako�e nazivamo jednostavno "Linuks". Me�utim, Linuks distribuciju ne �ini samo Linuks kernel. Ona sadr�i veliki broj drugih aplikacija , kao �to su GNU-ove alatke, Xorg grafi�ki server, GNOME okru�enje, Firefox web pretra�iva� itd. Ovo je razlog zbog kog ve�ina ljudi misli da bi termin "GNU/Linuks" trebao da se koristi za imenovanje "Linuks distribucija" poput Ubuntu-a, Mint-a, Debian-a, Fedora-e, Arch-a, OpenSUSE-a i ostalih.

Android 'ispod haube' koristi Linuks jezgro. Po�to je Linuks otvorenog koda, Guglovi Android programeri mogu da izmene Linuks jezgro za svoje potrebe. Linuks daje Android programerima ve� izgra�eno i odr�avano jezgro operativnog sistema te oni ne moraju ispo�etka da pi�u svoje. Ovo je na�in na koji su mnogi ure�aji razvijeni - npr. , PlayStation 4 koristi FreeBSD jezgro otvorenog koda, dok Xbox One koristi Windows NT jezgro koje postoji u modernim verzijama Windows-a.

�ak �ete mo�i da vidite i verziju kernela koja se pokre�e na va�em ure�aju pod delom 'About phone' ili 'About tablet' u Android pode�avanjima.

Slika: Arhitektura Linuks operativnog sistema

Razlike

Postoji dosta debata u kojima se Android karakteri�e kao "Linuks distribucija". On koristi Linuks jezgro ostali softver, ali ne sadr�i ve�inu softvera koje uobi�ajeno sadr�e Linuks distribucije.

Kada pokrenete Android na nekom ure�aju, Linuks jezgro se u�itava ba� kao �to bi se u�itavao i na nekoj Linuks distribuciji. Me�utim, ve�ina ostalog softvera je razli�ita. Android ne koristi GNU-ovu C biblioteku (glibc) koju koriste standardne Linuks distribucije, niti uklju�uje sve GNU biblioteke koje se mogu na�i u tipi�noj Linuks distribuciji. Tako�e ne sadr�i ni X server poput Xorg-a pa ne mo�ete pokretati grafi�ke Linuks aplikacije na njemu.

Umesto da pokre�e tipi�ne Linuks aplikacije, Android koristi Dalvik virtuelnu ma�inu da, u su�tini, pokrene aplikacije pisane u Javi. Ove aplikacije su vi�e usmerene ka Android ure�ajima i aplikacionim programskim interfejsima (API) koje omogu�ava Android nego ka Linuksu u op�tem smislu.

Slika: Arhitektura Android operativnog sistema.

Za�to ne mo�ete pokretati Linuks desktop aplikacije na Androidu?

Razlog je taj �to Android ne poseduje grafi�ki X server i sve standardne GNU biblioteke. Mo�ete pokretati aplikacije pisane isklju�ivo za Android.

Android ne poseduje komandnu ljusku kao onu koju mo�ete prona�i na Linuksu. Ne postoji na�in za pristup bez dodatnih konfiguracija, ali mo�ete instalirati aplikacije poput "Android Terminal Emulator" da bi dobili pristup konzolnom okru�enju.

Podrazumevano ne postoji puno stvari koje mo�ete uraditi na tom polju. Terminal �e ionako da se pokrene u ograni�enom okru�enju, pa ne mo�ete dobiti kompletan pristup preko komandne ljuske, osim ako rutujete svoj Android ure�aj. Mnogo standardnih komandi koje �e vam mo�da trebati nisu dostupne - to je razlog zbog kog korisnici koji rutuju svoj ure�aj obi�no instaliraju BusyBox aplikaciju koja instalira puno konzolnih alatki. Android aplikacije koriste ove alatke da odrade aktivnosti preko njihovog root pristupa.

Slika: Terminal emulator for Android

Za�to ne mo�ete pokretati Android aplikacije na Linuks desktopu?

Linuks ne poseduje u sebi Dalvik virtuelnu ma�inu te na njemu ne mo�e pokretati Android aplikacije. Dalvik virtuelna ma�ina i ostali alati koje koristi Android, ne mogu biti tek tako 'uba�eni' u Linuks - postoji dosta posla �ak i za jednostavno prikazivanje aplikacija u standardnom desktop prozoru kroz, na primer, Xorg. Teoretski, uz ogroman trud, programeri mogu podesiti Dalvik na Linuksu tako da i Linuks korisnici mogu pokretati aplikacije za Android na desktopu. Sada neaktivan projekat Ubuntu for Android je poku�aj da se u�ini ne�to sli�no, integrisanjem Ubuntu-a i Android-a na mobilnom ure�aju i dozvoljavanjem pokretanja Android aplikacija na ovoj distribuciji.

BlueStacks i ostali emulatori Android aplikacija omogu�avaju delimi�no da se ovo postigne na Windows-u i OS X-u. One pokre�u Android na virtuelnom hardveru u virtuelnim ma�inama omogu�avaju�i time da se postignu gotovo isti rezultati kao na desktopu. Ove metode me�utim se nisu pokazale kao vrlo popularne.

Slika: Bluestacks (autor: srki94)
______________________________________________________________________

Guglov Chrome OS je tako�e baziran na Linuksu. Kao i Android, Chrome OS ne nudi standardni X sistem prozora, pa se standardne Linuks aplikacije ne mogu pokretati na njemu. Za razliku od Androida, Chrome OS je bli�i standardnim desktop Linuks distribucijama pa mo�ete koristiti programerski re�im da bi instalirali softver sa Linuksa koji nedostaje.

Slika: Chromium OS (Updated)

Vim - brzi priru�nik

nobody@mycity.rs (Fil) — Thu, 09 Oct 2014 14:00:32 +0100

VIM

* vi je Visual Editor (otud stoji "vi" - VIsual).
* vim stoji za vi IMproved

Moto: "The best way to learn vi is by using it"

Ko �eli da se igra u Windowsovom terminal emulatoru, neka preuzme ovu verziju: gVim 7.4
Link: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
* Isprobano i na Windows 8.1 x64

Ne�e biti uvoda, idemo odmah na akciju bez filozofiranja, sve je isprobano na Linux Mint 16 "Petra", XFCE edicija, u distro je podrazumevano uklju�ena varijanta vim-tiny.

~

Jednostavno pokretanje vi editora:
vi
vi nekiFajl.txt (otvaranje datoteke unutar vi editora)
vi -r nekiFajl.txt (za oporavak kroz upotrebu swap datoteke)

Re�imi rada:
1) Command Mode - [default] na njega se prelazi pritiskom na taster ESC
2) Insert Mode - na njega se prelazi, izme�u ostalog, pritiskom na taster i. Pored i (koji ubacuje tekst pre kursora), jo� jedna od varijanti je da se pritisne taster a (ubaci�e tekst nakon kursora). U tekstu �e biti pomenuto jo� par komandi koje mogu da aktiviraju insert re�im.

* Napomena: prilikom prelaska u ova dva re�ima nema nikakvog obave�tenja o prelazu: generalno, slabo stoje sa obave�tenjima, podrazumeva se da zna� �ta radi�.

Jasno razlikovanje ova dva re�ima rada je klju� za pravilno razumevanje rada u VIM-u. Spremite se, dakle, na mnogo pritiskanja tastera Escape, jer se gotovo sve radi iz komandnog re�ima. Re�im insert slu�i samo za ubacivanje teksta, i ni�ta vi�e, zaboravite stare navike iz drugih editora. Primer radi, ako ste u re�imu insert za kucanje i probate da uradite slede�e, to ne�e biti ba� kako ste o�ekivali:
- pritisak strelice gore daje slovo A, dole-B, levo-D, desno-C (pri �emu se ne napu�ta insert re�im); dakle, nema navigacije po tekstu iz re�ima insert.
- taster backspace ne�e da bri�e tekst ulevo, ve� �e pomerati kursor ulevo, sekvencijalno, pritisak po pritisak tastera, do prvog unetog teksta teku�e sesije (trenutnog insert re�ima). Ako se tako pozicioniramo na prvi karakter teku�e sesije, tasterom backaspace i probamo da unesemo neki tekst, isti �e biti prepisan novim tekstom.
- skrol to�ki�em mi�a ne radi kako ste mo�da o�ekivali, skrol gore daje 5 puta vrednost A, na dole - 5 puta vrednost B, a srednji taster ubacuje 5 praznih redova (u komandnom re�imu radi skrol gore-dole, ali klik na srednji taster menja po�etna prva slova paragrafa u vrednosti od linija! )
- pritisak na Home dugme daje slovo H,
- pritisak na dugme Delete iz re�ima insert, menja "case" prethodnog karaktera (veliko/malo slovo menja u malo/veliko slovo) + aktivira komandni re�im. U komandom re�imu Delete bri�e znakove ulevo!

Navigacija unutar komandnog re�ima:
- Navigacija kursora (ako ne rade strelice kursora na tastaturi): h-levo ; j-dole ; k-gore ; l-desno
//radi i batch mode: 20k �ini da se pomeri� 20 linija na gore. Batch mode, u principu, se mo�e kombinovati sa komandama, eksperimenti�ite.

- Navigacija, re�i: w-po�etak slede�e re�i ; e-kraj slede�e re�i ; b-po�etak prethodne re�i.
//napomena: ovaj re�im ska�e i na specijalne karaktere, ako �elimo samo da ska�e na re�i, koriste se uppercase varijante (W, E, B).

- Navigacija, skakanjem:
#G, gde "#" predstavlja neki broj, �ini da sko�imo na liniju (red) pod tim brojem. Na primer, 45G ska�e na liniju 45; Samo G ska�e na zadnju liniju dokumenta.
#|, gde "#" predstavlja neki broj, ska�e na kolonu, nazna�enu tim brojem. Simbol iz komande nije veliko "i", ve� pipe. Na primer 45| odlazi na 45 kolonu teku�e linije. Kucanjem samo |, dolazimo na po�etak linije.
( i [ se koriste za skok na prethodni paragraf, a ) i ] za skok na slede�i paragraf.
0 (nula) - ska�e na po�etak teku�e linije; $ ska�e na kraj teku�e linije.
:$ - pozicionira kursor na poslednju liniju u fajlu.
% - ska�e na zagrade u teku�oj liniji

Umetanje novih linija:
o - ume�e novu praznu liniju (red) ispod teku�e linije i nakon toga aktivira insert re�im!
O - ume�e novu liniju (red) iznad teku�e linije i nakon toga aktivira insert re�im!
// vidi na�in i sa srednjim tasterom mi�a iz insert re�ima.

Brisanje teksta
a) Brisanje znaka: ESC ; naciljas karakter (strelice ili hjkl ili backspace) ; X ; i (za nastavak pisanja)
b) Batch brisanje karaktera: #x (#-neki broj, pa potom odmah "x" --> obrisa�e se ukupno # karaktera nadesno od teku�e pozicije)
c) Brisanje linije: dd //radi i batch mode; 5dd brise sledecih 5 linija (nadole). Radi i kombinacija: dj brise liniju dole (ili d5j - brise 5 linija ispod). Ukoliko dr�i� taster d, automatski �e� brisati linije na dole. d radi i sa strelicama na tastaturi d+levo bri�e znak levo, d+desno bri�e taster desno i sl.
d) cc bri�e teku�u liniju (bez markiranja za prepisivanje!) i aktivira insert re�im.
e) dw-brisanje jedne reci
f) brisanje ostatka linije uklju�uju�i i poziciju na kojoj se nalazi kursor: D (veliko d). Ukoliko smo pozicionirani na kraju linije, brisa�e se postepeno karakteri unazad
// Sli�an efekat se posti�e i komandom d$.
g) :a,bd (gde su a i b dva broja) - bri�e linije od a zaklju�no sa b (:1,8d bri�e prvu liniju, zaklju�no s osmom, a vidi�e se i napomena: 8 fewer lines u donjem levom uglu ekrana).
h) :24,$ d - bri�e linije od 24 do kraja dokumenta, inkluzivno (dakle, bri�e se i linija 24).

Prepisivanje (overwrite) / teksta, karaktera, ...
C (veliko c) markira ostatak linije spremnim za prepisivanje i aktivira insert re�im. Napomena, ako pritisnem taster ESC, nakon C, obrisa�e se tekst (ne�e se aktivirati komandni re�im ). Ina�e, kada smo u re�imo insert i pritisnemo taster ESC, aktivira se komandni re�im s kursorom na prethodnom karakteru (sukcesivnim pritiskanjem i + ESC, �ete mo�i do�i do po�etka linije ).

c markira neki segment teksta za prepisivanje i aktivira insert re�im. Na primer, ako se pozicioniramo na po�etak neke re�i i pritisnemo cw markira se ta re� za prepisivanje. Kada kucamo tekst, prepisuje se samo ta re�, nakon prepisivanja se ostatak pomera udesno.
Za razliku od ve�ine ostalih komandi, gde nema obave�tenja kada se izvr�i neka komanda, pri aktiviranju ovde komande se na kraju re�i vidi dolar znak ($). cc bri�e teku�u liniju (bez markiranja za prepisivanje!) i aktivira insert re�im.

r prepisivanje karaktera na kome je kursor sa slede�im utipkanim (ne napu�ta se komandni re�im).
R prepisuje sve karaktere teku�e linije (aktivira i insert re�im).

Pretraga (karaktera/teksta...)
f[karakter] - pozicionira kursor na slede�i [karakter] u liniji (kad se do�e do kraja linije, ne prelazi se na slede�u liniju). Na primer, fc �e potra�iti pojavljivanje karaktera c u teku�oj liniji. Ukoliko �elimo da pretra�ujemo unazad, koristi se uppercase verijanta: F[karakter]
E sad, da ne bi non stop ponavljali fc ili Fc, upotrebi�emo ; za ponavljanje pretrage unapred ili , za ponavljanje pretrage unazad.

* - tra�i slede�e pojavljivanje re�i na kojoj je kursor pozicioniran. Nije ograni�eno na teku�u liniju, tra�i�e do kraja fajla (kad do�e do kraja, opet otpo�etka).
# - tra�i prethodno pojavljivanje re�i na kojoj je kursor. Nije ograni�eno na teku�u liniju, tra�i�e do po�etka fajla (a nakon po�etka, opet otpozadi).

/nekiTekst - pretraga teksta unapred (// ponavlja zadnju pretragu)
?<text> - pretraga teksta unazad (?? ponavlja zadnju pretragu)

Ukoliko �elite da tra�ite dalje zadati pojam, ne pritiskate Enter ve� n (i to u smeru kako je prvobitno zadato; ukoliko �elite obrnut smer, koristite N).

Zamena (replace)

Bi�e pomenuta dva tipa, koja sam nazvao S-na�in i G-na�in .

[1] S-na�in

Op�ti oblik: :[opseg]s/stari_termin/novi_termin/[cgi]

Opseg:
- brojevi linija (ili opseg dva broja, razdvojenih zarezom ili dvota�kom),
- $ (kraj datoteke),
- . (teku�a lokacija),
- % (teku�a datoteka),
- .,+5 (slede�ih 5 linija).

Parametri [cgi] //jedno od ova tri ili ni�ta
- c, prikaz prompt prozora pre izmena
- g, izmena svih pojavljivanja na liniji
- i, neosetljivost na velika i mala slova pri pretrazi

Primer: :s/stari_termin/novi_termin/g
// teku�a linija

Primer: :%s/stari_termin/novi_termin/g
// celi dokument

[2] G-na�in

Najbolje ga je objasniti primerom:
:g/Linux/s/nux/ndza/g

Pretra�ujemo za zadati termin "Linux", i menjamo ga u Lindza. U ovom slu�aju ostale re�i tipa "Panux" ne diramo, tj. ne menjamo ih

Izuzetak (nisam probao ovo): ako se Panux pojavi na istoj liniji kao i Linux, i on �e se izmeniti.

Tako�e, mogu se koristiti i specijalne sekvence, regular expression i tako te fensi stvar�ice, ali to ne�e biti obra�eno u ovom tekstu, mo�da u nekom od dopuna ove teme.

Iseci, kopiraj i zalepi (cut, copy and paste)

yy - kopira ("yanks") teku�u liniju u bafer.
3yy �e da "jakne" 3 linije u bafer po�ev�i od teku�e

p - lepi sadr�aj bafera u liniju ispod teku�e.
P - lepi sadr�aj bafera u liniju iznad teku�e.

Napomena: linije obrisane komandom dd, odnosno re�i obrisane komandom dw tako�e zavr�avaju u baferu, pa se mogu zalepiti.

Neko �e se zapitati za�to se koristi termin bafer, a ne klibord (clipboard). Caka je u tome �to postoji 26 slovno ozna�enih bafera (od a do z) i 9 numeri�kih bafera (1-9), tako da ovo treba imati u vidu (u Windowsu prepi�ete sadr�aj clipboarda ako kopirate opet u clipboard, osim ako se ne koristi neki 3rd party clipboard manager). Preko karaktera ", pristupa se ovim lokacijama:

Primer1: "a3yy - jekne tri linije u bafer a, po�ev�i od teku�e (u donjem levom uglu �e pisati notifikacija 3 lines yanked).
Primer2: "bp - lepi sadr�aj bafera b ispod teku�e linije.

�to se ti�e numeri�kih bafera, oni imaju malo druga�iju logiku - bafer na lokaciji 1 odnosi se na onaj sadr�aj koji je poslednji put kopiran/ise�en. Nakon slede�eg se�enja/kopiranja, poslednji sadr�aj se ubacuje u poziciju 1, a prethodni sadr�aj iz pozicije 1 se prebacuje na poziciju 2.

Shvatili ste, dakle, ako opet �togod kopiramo/ise�emo, sadr�aj iz lokacije 2 se pomera na lokaciju 3, sadr�aj iz lokacije 1 se prebacuje na lokaciju 2, a na lokaciji 1 ostaje sve�e kopiran/ise�en sadr�aj.
Da, i to ste shvatili - na ovaj "numeri�ki na�in" ne mo�ete birati numerisanu lokaciju da ubacite kopirani/ise�en sadr�aj - za to slu�e samo slovni baferi.

Dobra je ideja koja se krije iza ovoga. Ako ne�to "jeknete" u memoriju, i zatreba vam kasnije, imate 9 poku�aja da se setite da zalepite Do not forget anything 9 times

�esto kori�tene "dvota�ka-komande" (Colon Commands, Ed/Ex Commands):
:w imeDatoteke --> �uvanje datoteke
:q --> izlazak iz datoteke
:q! --> izlazak iz datoteke poni�tavaju�i izmene
:e! --> ponovo u�itava dokument, bez �uvanja izmena
:set nu --> prikazuje brojeve linija
:set nonu --> poni�tava prikaz s brojevima linija
:a,bd (gde su a i b dva broja) - bri�e linije od a zaklju�no sa b (:1,8d bri�e prvu liniju, zaklju�no s osmom, a vidi�e se i napomena: 8 fewer lines u donjem levom uglu ekrana).
:set all - pregled svih pode�avanja
:#',#'' co #''' - kopira linije od #' do #'' na lokaciju ispod #''' ; na primer 1,8 co 84 kopira linije od prve do osme, ispod linije 84.
:#',#'' m #''' - preme�ta linije od #' do #'' na lokaciju ispod #''' ; na primer :1,8 m 99 preme�ta linije od 1 do 8, na mesto ispod 99.
:n - otvara slede�u datoteku za obradu (ako je otvoreno vi�e datoteka); ako do�emo do kraja niza, :rew "premotava" pokaziva� na prvu datoteku.
:args - prikazuje ime teku�eg fajla (ako je otvoren), odnosno sve otvorene fajlove, redom.
:set ic - postavlja pretragu, zadatu preko komande "/" da ignori�e velika i mala slova (/mycity �e da prona�e za rezultat i mycity i MyCity i sl.)
:!neka_komanda - izvr�avanje komandi bez napu�tanja Vi(m)-a.
Primer: :!dir �e izlistati direktorijum bez napu�tanja programa, :!date �e izvr�iti shell komadu i prikazati datum...
:sh - pokre�e shell. Da bi se vratili u Vim, kucamo exit.

Jo� malo komandi

u - poni�tava (undo) poslednju komandu (ponovni pritisak na taster u �e uraditi redo, dakle, poni�titi undo)
U - poni�tava promene nad linijom u kojoj se nalazimo, u teku�oj sesiji !
. (ta�ka) - ponavljanje zadnje akcije (mo�e se koristiti i batch mode, tipa 10.)
Va�i i za uneti tekst, ukoliko ukucamo "MyCity forum" pa Esc i pritiskamo . , tekst �e se prikazati vi�e puta kroz linije.
mneko_slovo - markira teku�u liniju pod slovom neko_slovo (od a do z). Na primer ma markira teku�u liniju kao a. Poenta je da mo�ete skoknuti na tu liniju u svaka doba koriste�i 'a (tilda+tilda+a) ili umesto broja te linije iskoristiti tu referencu (primera radi, ako ukucamo d'a, bri�e se ta linija ili ako ukucamo y'a - janknu�emo tu liniju u bafer i posle mo�i da je zalepimo preko p ).
~ (tilda) menja slovni karakter, ozna�en kursorom, iz malog slova u veliko i obrnuto.
ZZ - spa�ava promene nad fajlom i izlazi iz fajla.
// dok ne bude ostalih dopuna, i��itajte dole literaturu

LITERATURA za geekove

Tutorial in flash
Vim documentation
Vi For Smarties + quizz: 1, 2
VIM DE
VIM tutorial
Reference card & Cheat sheet: 1, 2, 3, 4
Video & screencast: 1, 2

~
~
~

Napomene i Bonus:

- Prazne linije se prikazuju kao tilde (~). Dakle, ne vide se u dokumentu, te ne poku�avajte da ih obri�ete.

- Koji su sve klonovi editora vi?
--> STvi (STevie), elvis, vile, vim, nvi, xvi... (evo linkova: 1, 2).

- + U kom smo re�imu rada?

- Mnemonik za pam�enje j/k - dole/gore: kada pi�emo rukom - j zadire i ispod linije (dakle, kursor dole), a k iznad linija sveske (dakle, gore).

- + Reformatiranje teksta

Android je baziran na Linuksu, ali �ta to zna�i? (eng.)

nobody@mycity.rs (bocke) — Sun, 31 Aug 2014 17:52:56 +0100

----------- Napisano: 31 Avg 2014 18:03 ---------

Zanimljiv �lanak na howtogeek.com o razlikama i sli�nostima izme�u Linuks distribucija i Androida. Iako ne zalazi preterano u detalje, ovo je zanimljivo �itanje. �lanak pretpostavljam da ve� imate prethodno (bar osnovno) iskustvo sa Linuksom.

howtogeek.com ::Android may be based on Linux, but it�s not based on the type of Linux system you may have used on your PC. You can�t run Android apps on typical Linux distributions and you can�t run the Linux programs you�re familiar with on Android.

Linux makes up the core part of Android, but Google hasn�t added all the typical software and libraries you�d find on a Linux distribution like Ubuntu. This makes all the difference.

Izvor

----------- Dopuna: 31 Avg 2014 18:03 ---------

Elem, �itam "O nama" (About) stranu na Howto geek i tamo pi�e, prevodim:
howtogeek ::Mogu li da prevodim va�e �lanke?

Mo�ete slobodno prevoditi na�e �lanke na druge jezike sve dok se pridr�avate dva pravila:
* Ne smete koristiti na�e slike
* Morate postaviti vezu ka originalnom �lanku

Dakle, ako ima zainteresovanih ovo mo�e i da se prevede. Ako �elite da pomognete prevodom ili nemate dovoljno poznavanje engleskog jezika, ali �elite da vidite prevod, slobodno se javite u temi.

----------- Dopuna: 31 Avg 2014 18:37 ---------

Jedan deo �lanka prevodi E.L.I.T.E. Njegova poruka je preme�tena u poseban forum za saradnju gde �emo nastaviti diskusiju o prevodu. Ako jo� neko �eli da se priklju�i, slobodno se javite.

CentOS pimping guide by Dedoimedo

nobody@mycity.rs (rapha) — Wed, 27 Aug 2014 12:43:43 +0100

Nisam probao ali me je za�udilo da CentOS ovako lako mo�e da se sredi. U prethodnim izdanjima je to bilo mnogo te�e. Gomila repoa, editovanja..

Verujem da �e biti interesantno ljubiteljima ove distribucije i generalno onima koji vole .rpm i yum. Brok?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Moje omiljeno desktop okru�enje

nobody@mycity.rs (bocke) — Thu, 14 Aug 2014 14:09:33 +0100

Kada pri�amo o Linuksu �esto se dotaknemo i pitanja desktop okru�enja. Ona mogu u mnogo �emu promeniti vizuelni do�ivljaj upotrebe Linuks baziranih sistema. Svojevremeno smo sastavili i temu u kojoj smo predstavili neka od njih. To mo�ete pro�itati ovde.

Ono �to mene konkretno interesuje je da li imate favorita me�u desktop okru�enjima? Koja koristite i za�to?