MyCity :: Turizam

Web kamere - u�ivo sa srpskih ulica, obala i planina

nobody@mycity.rs (m4rk0) — Tue, 21 Oct 2014 23:11:25 +0100

Beograd

Informatika kamere
Trg Nikole Pa�i�a
Novi Beograd
Ada Ciganlija

Naxi kamere
Autokomanda
Autoput Novi Beograd
Beogradski sajam - Mostarska petlja
Bogoslovija
Brankov most � Terazijski tunel � Savski most
Bulevar Despota Stefana
Bulevar Mihaila Pupina � Milentija Popovi�a
Gazela � Sava centar
Kru�ni tok Novi Beograd
Pan�eva�ki most
Slavija
Trg Nikole Pasica
Trg republike
Vukov spomenik
Zeleznicka stanica

Mondo kamere
Ada Ciganlija 1
Ada Ciganlija 2
Ada Cigablija 3
Mostarska petlja sa BIP-a
Bul. K. Aleksandra i Takovska(sa PTT-a)
Savski Trg - �el. stanica
Takovska (sa PTT-a)

Novi Sad

Mondo kamere
Uspenska
Kralja Aleksandra
Bul. Mihajla Pupina

NSprozor
kamere grada Novog Sada: Beogradski kej (2 kamere), Kej zrtava nacije, Most slobode (2 kamere), Trg slobode, Tvrdjava (5 kamera), Varadinski most (2 kamere).

Ni�

Mondo kamere
Vo�dova
Ulica Pobede
Cara Du�ana
Trg republike
Obli�ev venac

Kragujevac

Kragujevac 1
Kragujevac 2

Kopaonik

Ski kamere
Web kamere : Pan�i�ev vrh - polaz, Karaman greben - polaz, uboka, Pan�i�ev vrh, Jaram, Zip line, Duboka, Pan�i�ev vrh, Marine vode, Mali Karaman, De�iji park, Kraljevi �ardaci SPA, JAT apartmani (3 kamere), Hotel "Junior", Hotel "Junior" - ski staza

Kru�evac

Otvoreni Bazeni

Subotica

Plava fontana
Gradski trg - Korzo
Jadran - Korzo

Zlatibor

Kraljev Trg

Zrenjanin

Zrenjanin

Stara planina:

Stara planina

Tornik

Tornik

Kanjiza

Kanji�a

Smederevo

Smederevo

Vrnjacka Banja

Vrnjacka banja

Santorini guide :)

nobody@mycity.rs (rapha) — Thu, 19 Sep 2013 22:53:34 +0100

Odlu�io sam da napi�em ovaj "vodi�" za sve one koji bi �eleli da obi�u ovo prelepo ostrvo. Pisa�u neke uop�tene stvari ali naravno, svako putovanje i na�in putovanja je individualna stvar svakog pojedinca, u odnosu na ono �to voli i u odnosu na ono koliko �eli i mo�e da tro�i. Cene sme�taja i tro�ka na Santoriniju su visoke pa �u u delu o cenama govoriti "od" jer ono "do" ne postoji. Nebo je limit. Kada ka�em "pristupa�ne cene" to se odnosi na Santorini.
Tekst �u podeliti po celinama pa verujem da �e svako na�i ono �to ga zanima. Ako ipak bude nekih nedoumica, ne ustru�avajte se da pitate.

Istorija i geografija

Santorini pripada grupaciji ostrva Kiklada a nalazi se nekih 200 km ju�no od kontinentalnog dela Gr�ke, neposredno iznad ostrva Krit. Ostrvo je vulkanskog porekla i nekada je �inilo celinu a danas se sastoji od glavnog ostrva u obliku polumeseca, ostrva Nea Kameni - vulkana (kaldere) u sredini i manjeg ostrva Tirasia na zapadu. Ima jo� jedno malo ostrvo uz vulkan Palia Kameni i jo� manje ostrvo na zapadu Aspronisi ali ono nije bitno za na�u pri�u jer zvani�no ne pripada Santoriniju.
Prvi ga je prona�ao spartanski kralj Tira i dao mu ime po sebi. I dan danas, originalno ime ostrva je Thira (Thera) dok je Santorini "komercijalno" i turisti�ko ime koje je dobilo po svetoj Irini (staroj crkvi u gradu Perisa), na neki na�in za�titnom znaku Santorinija. Mnogo toga na Santoriniju je dobilo ime po Svetoj Irini. Igrom slova i jezika - Santa Irini=Santorini.
Kada su do�li �panski osvaja�i vulkan su nazvali Kaldera i to ime je ostalo do danas.
Tirasia bukvalno zna�i "mala Tira" i tako je manje, zapadno ostrvo, dobilo ime.
Na ostrvu �ivi svega oko 20.000 ljudi a prose�no ga poseti oko 2,5 miliona
turista godi�nje.

Pogled na vulkan:

Gradovi i sme�taj

Ne�u mnogo pri�ati o cenama sme�taja jer one mnogo variraju �ak i u jednom mestu u odnosu na to da li je u pitanju hotel, soba, apartman.. U kom je periodu i tako dalje. Bazira�u se vi�e na opis samog mesta. Tako�e, u svim mestima na Santoriniju preovladava bela boja pa i to ne�u pominjati..

Fira - Glavni grad i centar �ivota na Santoriniju. Nalazi se na samoj litici, u sredini ostrva na zapadnoj strani. Bezbroj kafi�a, restorana, klubova, radnji, draguljarnica.. Naravno, nalazi se ogroman broj sme�tajnih kapaciteta.
�to se ti�e sme�taja, ne bih preporu�io ovo mesto iz prostog razloga jer je skupo, bu�no i nema pla�u jer se nalazi na litici.
Sme�taj �ete te�ko na�i za manje od 100� za no�. Ako �elite na pla�u mora�ete u Kamari, Perisu, Amudi, crvenu pla�u ili ne�to sasvim drugo. U tom smislu, svaki iole pristojan sme�taj u Firi ima bazen pa mo�ete u njemu da se kupate sa pogledom na more.

Fensi apartman u Firi:

Ia (Oia) - Smatra se najstarijim naseljenim mestom na ostrvu. �uveni "grad �trumfova" koji je poznat po svojim belim ku�ama sa plavim krovovima. To nije ba� ta�no. Istina, bela i plava boja preovladavaju ali ima i drugih boja.
Sve u svemu ne�to najlep�e �to sam do sada imao prilike da vidim. Tako�e je poznato i po najlep�em zalasku sunca u Evropi.

Ima dosta restorana i radnji.
Sme�taj je jako skup, naro�ito �uveni cave apartmani koji se kre�u od 250-300� za no� pa na vi�e. Isto kao i Fira, nema pla�u jer se nalazi na litici i svaki sme�taj ima svoj bazen. U neposrednoj blizini se nalazi mesto Amudi koje ima pla�u ili mo�ete oti�i do Kamarija, Perise.. Da se razumemo, ljude
koji idu tamo ba� i ne interesuje more i sun�anje.
Generalno, mesto je mnogo ti�e i mirnije od Fire.

Kamari - Nekada�nje malo ribarsko selo, danas je najpopularnije kona�i�te na ostrvu. Cene sme�taja su koliko toliko razumne a po izgledu je pravo malo primorsko mesto. Uz more se nalazi �etali�te duga�ko oko 3 km uz koje se nalazi jako veliki broj kafi�a, restorana, raznih radnji.. Iza toga su hoteli, apartmani, sobe..
Mesto je jako mirno i savr�eno za miran odmor i za ljude sa malom decom. U mestu nema klubova sa glasnom muzikom, na pla�i je zabranjeno pu�tanje muzike. Ve� oko pono�i, te�ko da �ete na�i restoran ili kafi� koji radi.
Ima sjajnu, duga�ku i ure�enu pla�u sa crnim, vulkanskim, peskom.

Perisa - Tako�e jedno od starijih mesta na ostrvu. Poput Kamarija savr�eno je za sme�taj zbog lepe crne pla�e i "pristupa�nih" cena sme�taja. Mesto je vi�e za mla�u populaciju sa glasnom muzikom na pla�i, velikim borjem kafi�a i klubova. Po veli�ini je mnogo manje od Kamarija.

Imerovigli - U bukvalnom prevodu "mesto sa kojeg se sve vidi" je gradi� na najvi�oj ta�ki na ostrvu. Nalazi se na putu izme�u Fire i Ie. Nalazi se na litici pa ba� kao i Fira i Ia, nema pla�u. Samo mesto je mnogo skromnije ali predstavlja dobru alternativu ako �elite da budete jako blizu glavnog grada a po mnogo pristu�a�nijim cenama. Nekako je kao predgra�e Fire.

Firostefani - Malo mesto izme�u Fire i Imeroviglija. Isto kao i Imerovigli, nema pla�u jer se nalazi na litici ali je na neki na�in "predgra�e" Fire sa pristupa�nim cenama sme�taja. U samom mestu nema ni�ta specijalno. Naravno, kafana ima svuda..

Imerovigli i Firostefani sa mora:

Naravno, na ostrvu ima jo� mnogo manjih mesta kao �to je recimo Akrotiri ili Pirgos ali ona nisu mnogo zna�ajna i ne mogu se ubrajati u "glavna".

Pla�e i more

Na ostrvu ima dosta pla�a od kojih se u "glavne" ubrajaju ona u Kamariju i ona u Perisi. Obe pla�e su potpuno ure�ene sa le�aljkama, suncobranima, tu�evima.. Pesak je crne boje zbog vulkana i prili�no je vreo pa bez obu�e ne�ete daleko sti�i. U nekim slu�ajevima je nepodno�ljivo vreo i od le�aljke do mora.

Tako�e je jako lepo ure�ena i pla�a Pervolos u neposrednoj blizini Perise. U nastavku pla�e Pervolos se nalazi i nudisti�ka pla�a, ako vas naturizam interesuje.

Na ju�noj strani ostrva neposredno ispod mesta Akrotiri se nalazi crvena pla�a koja je dobila ime po crvenoj boji peska i koja je retka �ak i u svetu. Ipak, pla�a je jako mala pa samim tim i prepuna. Do nje je prilaz jako lo� i ima gomila stepenica. Istini za volju nije ni preterano bezbedna. Skoro se obru�io deo stene a sva sre�a je da se to desilo u 6 ujutro ina�e.. Na samoj pla�i pi�e da se tu nalazite na sopstvenu odgovornost.

Pla�e Vlihada i �alos nisu ni�ta specijalno. Deo je ure�en (le�aljke i suncobrani) a drugi deo nije. Na Amudi pla�i nisam bio ali ka�u da je jako lepa i dobra za kupanje jedino �to je jako mala i gu�va mo�e da bude jako velika.

Uglavnom, �to se ti�e pla�a, dr�ite se Kamarija ili Perise i ni�ta ne�ete propustiti. Lepe su, prostrane, opremljene..

Cene za dve le�aljke i suncobran variraju i od pla�a i od mesta na pla�ama. Recimo, na Kamari pla�i cena je od 5-10� za komplet. Na nekim delovima ne pla�ate ako ste gosti kafi�a ili restorana. U svakom slu�aju, mislim da nije ni malo skupo.
Naravno, ako ne �elite da pla�ate mo�ete staviti pe�kire i suncobran bilo gde i ne�ete imati nikakav problem.

Kiklade su poznate po malo hladnijoj vodi. Prose�na temperatura je oko 23-24 stepena. Kristalno je �isto. Zbog vulkana, u moru skoro da nema �ivota. Nema algi, nema ribica, meduza, ajkula.. Jedina uteha roniocima je ogromna morska litica koja je na nekih 100m od obale.

Kamari pla�a:

More pored vulkana:

Prevoz

Ovo je vrlo interesantna stvar. Celo ostrvo je "u vlasni�tvu" nekoliko porodica i one su sve uradile da ostanete �to vi�e u "njihovim" mestima. Isto tako, prakti�no je nemogu�e da u istom danu odete brodom na neko drugo ostrvo sa Santorinija i vratite se. U tom smislu, svi putevi autobusom vode u Firu pa iz nje mo�ete bilo gde. Ako iznajmite vozilo mo�ete kako �elite. Recimo, iako Kamari i Perisu deli jedno
brda�ce, nema direktnog prevoza pa morate iz Kamarija u Firu pa iz Fire u Perisu. Vrlo prosto, ako koristite autobus, prvo morate do Fire pa odatle gde god �elite. To nije neki problem jer je ostrvo malo pa vam je, recimo, od Kamarija do Fire potrebno oko 10 minuta autobusom. Od Fire do Ie (skroz na sever) oko 15 minuta. Imaju�i u vidu da svi autobusi idu na 15-20 minuta i da rade u sezoni
celu no�, dolazimo do zaklju�ka da je prevoz veoma dobar i u tom smislu vam je iznajmljivanje vozila skoro bespotrebno osim ako ne�ete sami da krstarite nekim vukojebinama.
Umalo da zaboravim, iz Kamarija do Perise imate brodi� ali vlasnik je klasi�an grk koji se ba� i ne dr�i reda vo�nje pa se nemojte mnogo uzdati u njega �to se ti�e odlaska i dolaska. Ina�e, cena karte za relaciju Kamari-Perisa �amcem je 7�, dok je autobuska karta iz svakog pravca do Fire (osim Perise) 1,6�. Od Perise do Fire je 1,8�. Karta za vo�nje autobusom posle pono�i je 2�. Ako slu�ajno zaglavite u kafani i �elite da povra�ate u taksiju umesto po drugim ljudima u autobusu , cena je 10-15� u bilo koje vreme izme�u mesta. Ako se vozite od krajnjeg severa do krajnjeg juga, opet ne bi trebao da uzme vi�e od 20�. Taksi je dakle tako�e veoma pristupa�an za one koji imaju tu
potrebu.

�to se ti�e iznajmljivanja vozila cene su slede�e.. Za motore (50 ccm) cena je 20� za dan. Za kvadove je 20-25�, za automobile sa manuelnim menja�em od 35� dan i za ve�e automobile sa automatskim menja�em cena je od 45� za dan.

Opet pominjem, iznajmljivanje vozila je bacanje novca jer u Firu, Iu, Firostefani i Imerovigli i ne mo�ete da ulazite kolima jer su ulice jako uske, ve� �ete morati da parkirate negde na ulasku u grad.

Izleti

Ne znam ni sam za�to pi�em o ovome jer ih i nema mnogo. Uglavnom se sve vrti oko Kaldere. U tom smislu imate jutro na kalderi, ve�e na kalderi uz zalazak sunca.. Cene ovih izleta su od 30� po osobi.

Postoji bus tura po ostrvu koja obuhvata anti�ku Tiru (anti�ki grad kralja Tire) i obilazak ostalih ve�ih mesta po ceni od 40� ali vam preporu�ujem da na taj izlet ne idete. Mo�ete mnogo lep�e i jeftinije to sve videti u svojoj re�iji.

Ima jedan lep izlet brodom. Podrazumeva posetu vulkanu i �etanje po njemu, kupanje na sumpornim izvorima na otvorenom moru i posetu lokalnoj selendri Manolos na ostrvu Tirasia. Mislim, nije ni�ta specijalno ali mo�ete posle da pri�ate da ste �etali po vulkanu ili da ste se kupali na sumpornim izvorima na otvorenom moru. Istini za volju, lokalna selendra Manolos osim jahanja magaraca
nije vredno pomena. Cena ovog izleta je oko 30� po osobi.

Cene

Najzanimljiviji deo pri�e koji, pretpostavljam, najvi�e zanima ljude.

Kao �to sam rekao na po�etku na Santoriniju postoji samo ono "od". Ono "do" ne postoji.
Tako�e, to je ostrvo na kojem cene jako variraju. Mo�ete jesti za 10� po osobi a mo�ete jesti i za 100� po osobi, �ak i mnogo vi�e. Sve zavisi od va�ih �elja i mogu�nosti. Jako je te�ko re�i da je cena toga i toga - tolika i tolika ali poku�a�u da vam do�aram cene po kafi�ima i restoranima.

Espreso kafa je od 3�, pivo od 4,5�, sokovi od 4�, kokteli od 8�, fla�a vina od 35-40�..Giros je 2,5� i ima ga na samo jednom mestu (�to sam ja video), omlet je oko 5�, pica od 10�, paste od 8� a malo ozbiljnija jela po restoranima od 15�..

Ovo �to sam naveo je prili�no jeftino za Santorini i mo�e biti mnogo, mnogo skuplje, naro�ito ako je na litici sa pogledom na vulkan. Primera radi, moja �ena i ja smo uzeli fla�u prose�nog gr�kog crvenog vina, fla�u obi�ne vode, ja sam jeo svinjsku �niclu sa povr�em a ona je jela pile�i file sa povr�em. Bez predjela, �orbe, dezerta.. Dakle, ne�to prili�no jednostavno i ne tako skupo po na�im restoranima. U Firi nam je do�ao ra�un od 87�. U Ii bi recimo to isto bilo bar duplo skuplje. U nekim restoranima i nekoliko puta skuplje naro�ito ako �elite morske plodove i drugu egzotiku i afrodizijake. :)Dobra stvar je �to ispred svakog kafi�a i restorana imate istaknut jelovnik sa
cenama pa mo�ete da vidite da li vam je tu mesto ili ne.

Fensi restoran u Ii u koji ne �elite da idete:

Zaklju�ak

Santorini je sjajno mesto. Najlep�e koje sam video a video sam mnogo njih, verujte mi. Sve je pitanje va�eg izbora i afiniteta. Mo�ete imati miran odmor a mo�ete imati i odmor pun aktivizma i provoda. Mo�ete ceo dan provoditi na pla�i a mo�ete u�ivati u �etnji prelepim mestima i gradovima. Bukvalno, kako vam se god svidi jer za svakoga postoji ne�to.Santorini nije klasi�na Gr�ka. Tamo ipak dolaze ljudi sa malo dubljim d�epom ali ja nisam primetio ni najmanji oblik d�iberizma. Sve je nekako kulturno, otmeno. Ljudi su potpuno opu�teni i srda�ni (doma�i i turisti). Sve je nakako druga�ije. Ima ljudi recimo koji su se izle�avali po pla�i, �itali, spavali ali ih nikada nisam video da u�u u vodu. Mo�ete videti ljude u farmerkama i ko�uljama kako se izle�avaju na pla�i.. Sve je nekako �udno i malo mondenski.
Ima duha definitivno.
Kom�ije �e vam biti sa svih strana sveta bukvalno a prednja�e japanci, norve�ani, danci, �ve�ani, italijani i amerikanci.Nema paradajz turizma po�to nema mnogo prodavnica sa hranom, nema mnogo brze hrane pa ste uglavnom prepu�teni restoranima. Nema buke na pla�ama, dovikivanja, fri�idera sa pivom i paradajzom, sendvi�ima. Nema �ubreta.. Milina.. Ono �to je jako bitno, srba ima jedva u tragovima. Recimo u celoj turi iz Srbije je bilo nas oko 20 raspore�enih u razli�ite i udaljene hotele pa je �ansa da se sretnemo bila veoma mala.
Ja sam prili�na cepidlaka ali ovde nisam imao ni jednu primedbu bilo koje vrste. Jedini "minus" su cene ali verujte mi da vredi svaki evro.

Na kraju, ja �u svakako i�i ponovo slede�e godine a vama �elim da odete bar jednom i li�no se uverite u ovo �to sam pisao i u to koliko je to jedno predivno ostrvo.

meduze i kako se boriti protiv njih

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Mon, 02 Jul 2012 19:53:00 +0100

Po�to je vreme godi�njih odmora ova tema mo�e da pomogne mnogima koji putuju na more.Zanima me �ta raditi kad vas ope�e meduza?�itala sam na internetu o tome,ali potpuno su opre�ne informacije. Neko ka�e da treba staviti toplu vodu, neko hladnu, neko paradajz, neko mokar pesak...neko ka�e da treba mazati hiper gelom? Kakav je to gel i koliko ko�ta? Nadam se da �e se javiti neko od na�ih mc doktora da mi pomogne u dilemi. hvala

Egipat ~ Hurghada ~ Sunny Days El Palacio [review]

nobody@mycity.rs (Fil) — Thu, 20 Oct 2011 20:12:48 +0100

Nastavak pri�e iz ovde teme:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U ovom review-u/�lanku �u malo opisati zgode i nezgode na odmoru u Egiptu.

Let iz Beograda do Hurgade traje oko 3 sata i 30 minuta.

Po prispe�u u Sunny Days El Palacio, popunjava se malo formulara i (po�to je u pitanju All Inclusive varijanta) dobijam odgovaraju�u plavu traku oko ruke.

Ubrzo smo dobili i klju� od sobe i karte za pe�kire za pla�u:

Prvi utisak je bio katastrofalan... Nisam mogao nikako da otklju�am vrata sobe. Trebalo mi je po 3-4 minuta neprestanog okretanja klju�a, va�enja, ubacivanja i sl. i tako svaki put kada bih probao da otklju�am vrata... Kada sam napokon u�ao, zapazio sam u kupatilu da nas nisu do�ekali �isti pe�kiri; jedan od njih je imao ba� vidnu mrlju. Tako�e nisu bili o�istili WC �olju. Kao da je neko zasrao onu dasku i oti�ao. Plo�a od stoli�a u sobi je bila slomljena, ba� se videlo da je zalepljena... Tepih je bio mrljav. Stvar koja je "prelila �a�u" je ta �to nisam mogao po�teno da se istu�iram. Onaj prekida� od tu�a se zaglavio i nikako nisam mogao da uklju�im tu� Zvao sam majstora:

... koji je poku�ao da popravi stvar, ali samo delimi�no. I dalje sam morao da teglim "kao konj" da izvu�em prekida� za tu�. Pomislih: "Dao sam pare i ovo me do�eka... Odoh da menjam sobu".

Onako u "madafaka" raspolo�enju sam oti�ao i �estoko ih iznapu�avao na recepciji. Tra�io sam sobu boljeg kvaliteta jer ovo na �ta sam nai�ao je blagi u�as. Naveo sam sve ono �to sam zapazio. Na recepciji su mi dali klju�eve od druge sobe, i rekli da proverim da li je sa njom sve u redu. Tako�e su rekli da su sve sobe istog kvaliteta.

OK, dakle, oti�ao sam u novu sobu. Brava je bila OK, tu� je radio, nije bilo polomljnih/lepljenih plo�a, ali sam opet zatekao prljave pe�kire Proverio sam i ostale stvari, da li radi sef, klima i tako dalje.

Prihvatio sam ovu sobu i rekao da po�alju nekoga da promeni pe�kire. U toku dana niko nije do�ao, ve� su pe�kiri promeljeni tek sutradan. Ali, opet, ova soba je koliko-toliko bila bolja i funkcionalnija od prethodne.

Evo jo� nekih slika:

Fri�ider

Mo�da bi mala zamerka bila �to nije imao neko osvetljenje unutra.

Kao �to se vidi sa slike, razne ogrebotine, �are, okrnjeni zidovi i sl. nisu retka pojava...

Tako�e, ko zna kada su �istili ovaj TV. (vidi se sa slike. Neke fotke sam slikao telefonom, a neke aparatom). Primetio sam da nisu prisutni svi kanali koji su deklarisani da postoje, na nekim nije bilo tona, a na daljinskom poneki dugmi�i nisu radili. TV sam koristio sam vidim da li ima nekih nereda u Kairu.

Panel za klima ure�aj; i sa ove slike se vidi da neki dugmi�i nedostaju

Svaka soba ima i sef i sa njim nismo imali problema.

Evo par fotki sobe:

Prva dva dana u Hurgadi su bila ba� vetrovita. Verovatno tako vreme pogoduje meduzama koje sam uspeo da uslikam. Zanimljivo je da su do�le sve do "pli�aka". Ubrzo je more bilo prepuno meduza.

Sa fotografija se vidi da su bile prisutne i crne i ove "providne" meduze.

Nakon ta dva vetrovita dana, vreme je bilo ba� lepo. Oko 40 stepeni je bila temperatura i bila je prava u�ivancija (vodi� nam je rekao da je najgr�e u julu i avgustu kada temperatura dosti�e i do 70 stepeni ). Po�to je u pitanju all inclusive varijanta, moglo se uzeti gomila pi�a (kokteli, pivce, soft drinks i tako dalje) i snack-ova. Ovu pogodnost su naro�ito koristili bra�a Rusi koji su ve� od 12 sati bili mortus pijani i gegali se po pla�i... �to se ti�e populacije hotela, najvi�e je bilo rusa, zatim poljaka, tu i tamo poneki �vabo i ne�to srba.

Klopa je bila OK. �vedski sto, sa velikim izborom hrane.

�uo sam da je u hotelu Roma hrana bila blagi u�as.

Vodi� je rekao da ako ko bude imao stoma�nih tegoba, da se preporu�uje doma�i lek Antinal:

Op�ti dojam o izgledu ovog hotela je odli�an. Svaki dan se u sitne sate gla�aju podovi, i izvode razni radovi, dodaju nove stvari. Redovno se peru prozori i zaista sve blista. Za standard Egipta je ocena 5/5.

Evo i par fotkica Palasija:

Sa slike se vidi bazen i bar u okviru bazena.

More je kristalno �isto, idealno za snorkeling, sa obiljem �arenih ribica i korala.

Malo sam igrao odbojku na pesku. Tu sam primetio da se rusi malo te�e snalaze sa engleskim. A i �to bi ga u�ili kada su u Hurgadi ve�ina natpisa i na ruskom i prodavci znaju ruski...

Nakon dva dana smo ooopet imali problema sa sobom. Sa plafona se slivala voda

Sre�a da je problem bio saniran u toku dana. Od tada vi�e nismo imali problema sa sobom (fjuuuu).

Na pravom spratu se nalazi bar u kome sam cirkao koktele. Tako�e, tu je mogu�e pozajmiti (bez ikakvog nadzora) knjigu za �itanje. Ja sam se odlu�io za ovu:

Na istom spratu je i Internet centar koji je relativno skup (1h = 5 evra). �teta �to i to nije u�lo pod all inclusive...

�to se ti�e fakultativnih izleta, odlu�ili smo se za obilazak Piramida.

---------------------------------------------------------------------------

Egipatska valuta je --> egipatska funta. Mada prodavci znaju da se izbore sa engleskim dok se cenjkaju sa vama, njihov izgovor je ba� bizaran. Izgleda da ne znaju da ka�u slovo "P" ve� umesto toga govore "B", tako da za funu ka�u "bound" (baund), tako�e za broj 30 (thirty) ka�u "serti". Malo mi je trebalo da se naviknem na to.

Naravno, sa ve�inom prodavaca se treba cenjkati. Mo�da bi koristan savet bio da odete u neki tr�ni centar tipa Abu A�ara gde su cene fiksne i okvirno vidite kretanja cena. Nakon toga odete i cenjkate se. Meni je bio uspeh da spu�tam cenu ispod odgovaraju�ih fiksnih u tr�nom centru. Na primer, piramida se kre�e oko 15-ak funti, a ja sam se iscenjkao za piramidu + jedna olovka za 10 funti Zbog boljeg cenjkanja sam se predstavio kao Ahmo, a moja partnerka kao Azra iz Bosne. Fol, bili smo muslimani. Mo�da je ipak to samo gluma, ali sam video da nekima o�i sijaju kada se predstavljam kao musliman. Elem, srbi va�i za "small-talk"-ere. Samo gun�aju i cenjkaju se, a ni�ta ne kupe.

Neko �e ovo shvatiti kao prednost, a neko kao manu: hotel je malo udaljen od centra, pa je neophodno dobaciti se taksijem do centra... Regina recimo ima mnogo bolji polo�aj (u sred Sakale).

Taksi sam pla�ao 10 funti, s tim da dva puta i nisam ba� imao pozitivno iskustvo sa taksistima. Jedan je ba� slabo pri�ao engleski, bio je nervozan i psovao okolonosti na putu i ostale �ofere na arapskom (ne znam u stvari da li je psovao, ali pretpostavljam da jeste �im galami ). Krenuo je u suprotnom pravcu, pa sam mu jo� par puta ponovio lokaciju. Vozio je brzo...

Drugi je bio nasmejan i vozio apsolutno luda�ki Skinuo je volan sa svog Hjundaia i stavio volan od Ferarija (po njegovim re�ima - originalni ferarijev volan). Divljao je u krivinanma uz �kripu guma. Govorio je da poznaje sebe, svoj auto i svoje ulice i da nema razloga za brigu. Meni je bilo svejedno, ali se Azra istraumirala

�to se ti�e programa unutar hotela, svaki dan u 10h se �uje pesma

(nisam uspeo da na�em verziju kojoj prethode neki �ivotinjski krici, fol bude se i �ivotinje).

Nakon toga brazilac Adriano pri�a o programu, kada je water Gym, kada je gimnastika i sl.
Predvece se tako�e organizuje program u vidu trbu�nih plesa�ica i ostalih plesova, nekih zanimljivih igara i drugo.

Prilikom �etnje smo nailazili na mno�tvo kontrasta:

Tako�e se mo�e videti MC Donalds, Burger King, KFC a ubrzo nakon toga ljude koji su na patosu. Dalje, izgleda da arapi obo�avaju da dobacuju. Azri su govorili da je �akira, �akira, a neko ih je nau�io da ka�u "do jaja", pa su nevaljalo komentarisali "brus do jaja", "dobra riba", meni su upu�ivali "koliko metara", "Kazanova" i ostalo.

Budite oprezni prilikom menjanja novaca u menja�nicama iz razloga �to promena funti u evre nije mogu�a osim ukoliko ste na aerodromu. Preporuka je da se menjaju manje sume novca. Kurs evro-egipatska funta se menja gotovo svaki dan, i kretao se oko 7.8 do 8 funti za 1 evro.

Iako nam je vodi� rekao da se u Hurgadi ne po�tuju nikakvi znakovi niti signalizacija i da se no�u vozi uga�enih svetala, ja nisam stekao takav utisak. No�u su svetla upaljena (makar samo pozicije), tek se na�e poneki divljak sa uga�enim svetlima. �migavci se daju prilikom skretanja, a naj�e��e sredstvo komunikacije su blicanje i sviranje

�to se ti�e higijene, video sam jednog levata koji je "�a�kao uho" i tako neopranim rukama stavljao slamku u neko ce�eno vo�e

Par puta sam nai�ao na ne�iste �a�e i tanjire (koji su se jel'te izlo�ili kao �isti).

Od ostalih prljavih trikova pomenu�u slede�e:

- taxisti znaju da vrate piestre umesto funte (i piestra mo�e da bude papirna nov�anica).
- jedan taxista nije dao da se iza�e iz auta dok se nismo iscenjkali ('ladno je zaklju�ao vrata, a od tada sam uvek sedao napred). Naravno, nismo mu dali vi�e od 10 funti (tra�io je 20). Ko ne zna da se cenjka, nahebao je jer su jednoj �eni uzeli 30 funti za istu relaciju kojom smo i�li i mi za 10 funti...
- prodavci dalje od centra su agresivniji i ho�e da ��epaju za ruku, mo�e da pro�e izvesno vreme dok ih ne skinete sa neke stvari.
- �esto �e pri�ati kako im trebate da napi�ete reklamu na va�em jeziku (iako im to ne treba), ve� �e vas udaviti o svojim proizvodima.
- po�to vide narukvicu koju nosite, mnogi �e se predstavljati kao domari va�eg hotela koji rade i poslepodne u svojoj prodavnici...

Treba pomenuti da su komarci jako brzi i agresivni

Ako se setim jo� ne�eg zabavnog ili korisnog, dopuni�u �lanak

Egipat

nobody@mycity.rs (Silija) — Mon, 23 Jun 2008 18:00:57 +0100

Oduvek sam volela da gledam putopise. Nisam imala �elju da ba� sva mesta vidim u�ivo. Kad sam pre sest godina videla Kon Tikijevu pri�u o �arm el �eiku, pomislih, e tamo ho�u da odem. I slede�e, 2003., ukazala mi se prilika da posetim Egipat. Odlu�ila sam se za varijantu Kairo I Hurgada. Nisam ni slutila da �e to putovanje ostaviti veoma duboke utiske na mene.

Putovanje po�inje jo� u avionu. Ako imate sre�e da letite no�nim letom. Trideset minuta letenja plus petnaest minuta sletanja iznad Kaira spada u iskustva koja je gotovo nemogu�e opisati. Najlak�e vam je da to strpate u jednu re� - LEPOTA. Ti prizori su toliko lepi da oduzimaju dah. Neko re�e da li�i na osvetljenu mati�nu plo�u. Jo� uvek ne shvataju�u �ta vam se sprema, u�ivate u po�etku svog putovanja. I ne sanjate da �e od tog trenutka sve imati sli�no dejstvo. Ako postoji razlog zbog koga treba videti Egipat, onda je to, svakako, lepota kojom oplemenjuje. Jedan egipatski pesnik je rekao: �Svuda na svetu postoji lepota koju mozak mo�e da zamisli I oko da vidi. Samo u Egiptu postoji lepota koju mozak ne mo�e da zamisli, ve� samo oko mo�e da je vidi.� I to je ono �to obele�ava putovanje u ovu zemlju.

Kairo ima oko dvadeset pet miliona stanovnika. Za mene je jedan od najlep�ih gradova na svetu. Pleni svojom raznoliko��u. Tu �ete videte obi�nu stra�aru pored rasko�ne palate I ni�ta vam ne�e zaparati o�i. Te�ko je re�i da li je lep�i danju ili no�u, okupan svetlima. Mi smo stigli oko ponoci I voznja do hotela u trajanju od oko sat vremena oduzima dah. Izvinjavam se jezickim sitnicarima (u koje I sama spadam) sto cu ovu frazu ponavljati cesto, ali ne pada mi na pamet nista preciznije. Vidite samo siroke ulice I avenije, sve bljesti. (Zato I mogu da voze bez svetala.) Ziv saobracaj u ponoc. Kao da ste usetali u one programe sa Travel-a. Ukoliko ste se prethodno obavestili, prepoznavacete objekte od znacaja ili bogatstva. A onda stizete u hotel. Gde sobari, kao u holivudskim drugorazrednim filmovima, nose po 10 kofera odjednom. Prvo sto vam vodic kaze po ulasku u autobus je da u Egiptu vreme ne postoji. Prevedeno na nas jezik, 1 min = 5 min, 5 min = 10 min, 10 min = 20 min, 20 min = sat vremena ili duze. Sobe su paviljonskog tipa, sve u parteru, okolo bazeni � scenografija holivudskih filmova. U nasoj ne radi brava I sijalica. Sa sobarima koji slabo govore engleski uspevam da se dogovorim � pokazujem sta ne valja I kazem NOW. On kaze 2 min. Ja kazem NOW. Bravu su, zaista, popravili u roku od 1 min, a za sijalicu smo cekali 10. A onda novi samar. Osvrnes se po sobi, kad ono socijalisticki stan iz SFRJ sedamdesetih. Sednes da se osvestis. Sve je neverovatno staro, klima-uredjaj nekog drvenog tipa, ogroman I, naravno, drnda. Tapete prljave, lampa nikakva. Ormari kao iz nasih sela u koje smo odlazili kod rodjaka davnih godina. Jedino je posteljina bezobrazno cista. Bezobrazno stara (vidi se da je koriscena preko 20-30 god.), ali bezobrazno cista. I to umiruje. Kupatilo se nadovezuje na sobu. Stara, ofucana kada, plocice polomljene, I vrlo zanimljivo poimanje �of modern amenities� u kupatilu. Jedino je sve besprekorno cisto. I vec sam videla Tita u uglu kako pusi tompus, smeska mi se I pita me: �A, sta kazes, jesam faca?�. Njegov uticaj na dragog mu prijatelja Nasera ce biti vidljiv tek sutra u obilasku grada, ali ovakavih nekoliko sokova u samo 2-3 sata po sletanju, svakako, ne ocekujete. A onda slag na tortu. Pocinje hotelska muzika. Ko je makar jednom bio na jadranskoj obali, zna o cemu se radi. Mislim, sedamdesetih I osamdesetih. Isti nacin pevanja (da ne napisem krestanje I zavijanje) svetskih hitova kao na terasama hotelskih bisera duz jadranske obale. E, moja Makarsko, tesko da u tebi vise ovako nesto ima, a evo ovde, I posle toliko godina, oni su verni �starim, dobrim, proverenim vrednostima�. Ma ne, nije mi nista smetalo (dobro, sem muzike), ali prosto je sok. Uspevam da utonem u san, jer se, zaista, osecam pomalo izudarano, a sutra se ustaje rano I krece u celodnevni obilazak. Kazu da se to zove kulturoloski sok. Druga grupa, takodje smestena u hotelu sa 5 zvezdica, imala je potpuno drugacije iskustvo. Oni su se raspametili od luksuza � kazu da su po sobama mogli da igraju zmurke I voze bicikle.

(to be continued)

----------- Dopuna: 24 Jun 2008 14:25 ---------

Iako je bila druga polovina oktobra, obilazak piramida je bio rezervisan za prepodnevne sate. Zbog vrucine. To je, dakle, jedan ogroman prostor na kome je gomila peska, nekakvi spomenici, mali I veliki, I auto-trase za vozila radi lakseg kretanja. I, naravno, prvo lekcije iz ponasanja. Suveniri kostaju toliko I toliko, jahanje kamile toliko. Ne popustajte ma koliko da traze. Ne upustajte se u razgovor, jer ce on onda trajati I trajati. Ne odgovarajte na pitanja, jer to vodi u razgovor koji ce trajati I trajati. Bicete izmaltretirani. I tako iznebuha, ne znate da l� da gledate oko sebe, da li da slusate vodica, nadjete se ispred Velike piramide. I tu sve stane. Zamrznut trenutak. Moja prva misao je bila: �Pa, ovo je stvarno svetsko cudo.� Neverovatno je mocna I uliva spokoj. I prosto biste samo da je gledate. Ali nema se vremena. Zato sledi slikanje, pentranje po prvih par stepenika, slikanje, setnja medu prodavcima suvenira� Mora se dalje. Sledi obilazak Mikerinove piramide I ulaz u njene odaje. To je, zapravo, klaustrofobicna setnja kroz hodnicic u kome saginjete glavu, a hodate u koloni. Desetak minuta u jednom pravcu. Zatim prica o sfingi. Tu dobijate one uobicajene informacije koje vec znate, ali poslednjih godina se cuju I novije verzije koje diktira Discovery da Giza, ipak, nije graditeljsko umece starih Egipcana, niti su piramide faraonske grobnice, vec se radi o gradjevinama �posebne namene� koje, verovatno, cuvaju tajne istorije civilizacije. Pitanja da li su sve to gradili vanzemaljci su izlisna. Sasvim je izvesno da se radi o civilizaciji naprednijoj od nase. Da li je ona dosla iz svemira ili je nestala u nekoj planetarnoj kataklizmi, svejedno je. Tako da ja od srca preporucujem da se zanimate punjenjem mobilnih telefona pored piramide ili da uzivate u lepoti I spokoju prizora. Apsolutni dozivljaj esencije lepote je na svakom koraku I to treba upiti u sebe. Pogled sa vidikovca na sve tri piramide u izmaglici je velicanstven. Izmaglica je neprestana � u svako doba dana. Objasnjavaju je klimatskim uslovima. Tada sam pozelela da jednog dana dodjem ponovo u ovu zemlju I da ostavim nekoliko dana za ovaj plato. Prosto da se setam tuda I zastajem s vremena na vreme. Smatra se da Velika piramida ima transformatorsko dejstvo na one koji je posete. Da dolazi do velike promene iznutra. Da covek pocinje da se okrece sebi. Svako ko ocekuje da po povratku iz Egipta nastupe nekakve trenutne, vidljive promene, bice razocaran. Duhovni plan iziskuje veliki rad na sebi, a njegove nagrade ne obelezava spektakularnost. Samo spoj sa samim sobom.

Drugi deo dana je rezervisan za obilazak muzeja. Ako ne znate nista o zemlji koju obilazite, setacete holovima otvorenih usta. Te faraon ovaj, te faraon onaj, te blaga, te cudesa. Mumije, nazalost, necete videti ne samo zbog toga sto je to prilican finansijski izdatak vec I zato sto je ogranicen broj posetilaca u ovom odeljku zbog oksidacije. Cucete pricu o najvecem reformatoru egipatske religije, ocu slavnog Tutankamona. Kako sam ja sve te price vec znala, odvojila sam se od grupe I setala dvoristem prepunim turista iz citavog sveta. Poseban je osecaj nalaziti se na mestu gde su oko vas ljudi sa svih strana planete. Vidite koliko smo, zapravo, isti. Malo se razlikujemo u izgledu, govorimo razlicitim jezicima, ali to mesanje stvara osecanje bliskosti I sigurnosti. I nekako ste blizi sebi.

A onda nesto sasvim ovovremeno. Najpoznatiji bazar u Kairu, Kan el Kalili. Starovremski soping mol. Necete moci da se odbranite od pitanja: �Where do you come from?� I �Will you marry me?� (Odakle si? I Hoces li da se udas za mene?) Tesko da cete progovoriti koju, makar I sale radi, jer sem par pitanja, oni ne znaju nista drugo. Ali ako se, kojim slucajem, upustite u razgovor, budite sigurni da ce ta osoba ici za vama dobar deo vremena. Kazu da je to njihov nacin izrazavanja potrebe za komunikacijom. Sta god da je, veoma je naporno. Tako da ceta posle par minuta zazaliti zbog svoje ljubaznosti. Ako ste do sada o lavirintu samo slusali, evo vam prilike da ga dozivite iz prve ruke. Skrenete li bilo gde, recimo 2-3 puta, vise necete umeti da se vratite. Zato je nabjolje to kratko vreme iskoristiti za istrazivanje glavnih sokaka, obilazak radnjica I odmor u nekoj cajdzinici. Od cenjkanja nema nista, jer se ostaje prekratko. Mozda I nadjete nakit koji vam se dopadne, ali cene ozbiljno prevazilaze one koje vam je dao vodic. Suveniri nisu narocito kvalitetni, a dzidza-bidze iako mame poglede nisu nesto sto biste stavili na sebe. Guzva je potpuno neshvatljiva. Mrak lagano pada dok trazite svoj autobus po parkingu. I opet to osecanja spajanja sa sobom I celim svetom. Ali umor je vec preovladao I zelja za prepoznatljivim komforom hotela je prejaka. A sutra je jos jedan ovakav dan.

(to be continued)

Turisticki blog

nobody@mycity.rs (kindergirl) — Thu, 31 May 2007 11:52:08 +0100

putujemo...?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

turistichki blog koji mnogima moze da bude od pomoci

Spavanje na Aerodromima

nobody@mycity.rs (Stane) — Sat, 13 Jan 2007 01:34:23 +0100

Pre ili kasnije desi�e vam se da zakasate i da morate da prespavate na aerodromu �ekaju�i na naredni let.

Ovaj sajt sadr�i pregled preko 500 aerodroma na svim kontinentima. Uz mno�tvo pri�a i dogodov�tina nesretnih putnika.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sajt je koristan jer pru�a i obilje korisnih informacija o komforu koji mo�ete da o�ekujete.

Frejberg, DDR

nobody@mycity.rs (Stane) — Wed, 27 Sep 2006 17:52:04 +0100

Na �ta li�i i gde se dela mitska zemlja DDR, zemlja gde cvetaju Trabanti Varburzi rastu na drve�u i zemlja koju je zla tranzicija pojela i skroz je obrisala s mape sveta? Al, ovde duboko u provinciji u srcu Saksonije, jo�te �ivi onaj pravi duh socijalizma me� sumornim zidinama kano klisurinama. Prvi suret s gradom donosi poznate prizore, ispucale trotoare, razbijene ivi�njake i korov koj u neurednim busenima buja iz polu uga�enih travnjaka. Pitam se dal je nekad postojalo vreme kad su �elezni�ka stanica, okolne zgrade, ti travnjaci, bili novi i uredni, kad ograde nisu bile zar�ale i kad se s njih nije lju�tila masna SMB farba. Vidi se ruka istog majstora, ista urbanisti�ka vizija ko po srpskim �predgra�ima, �elezni�kim �vorovima i opusto�enim industrijskim zonama.

Freiberg je gradi� na oko 50km od Drezdena, negde u pravcu planina i �e�ke granice, predivnom kraju punom bre�uljaka, otvorenih polja i gustih �uma. U svoje zlatne dane bio je bitno rudarsko mesto, s rudnikom srebra i rudnikom uglja. Ulickani mali barokni grad tu odmah uz velelepnu Saksonsku rpestonicu. Istorija Nema�kog bogatstva je otpo�ela upravo ovde.

Sada tumaram ulicama ovog grada. Ku�e su jo� tu, barokne i gotske. Rat je nekako mimoi�ao Freiberg, al ono �to je do�lo posle rate bogami nije. Osam sati i lepo jesenje ve�e, ali na ulici nikog nema. Ni �ive du�e. Praznina i teskoba. Ljudi se povuku u ku�e �im se prodavnice pozatvaraju i atmosfera odmah postane nekako srednjovekovna. Kuga �ta li je? Dok �etam kroz uske gotske sokake, ispod zasvo�enih prolaza sve o�ekujem da �ujem zvuk ko�ija i vidim one likove u te�kim ogrta�ima sa trorogim kapama iz sedamnaestog veka. Ili, mo�da, dobro bi se uklopili i oni �vapski vojnici iz drugog svetskog rata. Halt! Ausvajz! Jo� su is vi natpisi onako sipisani goticom. Sve slutim kako me iza ugla vreba crveno-belo-crna rampa i SS-ovci sa ma�inkama. Kao da ovom narodu niko nije rekao da su Rusi oti�li i da je policijski �as ukinut. Tako se po�tuje tradicija!

Nije da mi je neprijatno, za tri dana je �ak i zabavno. Grim and evil tails of Saxony. Malo putovanje kroz vreme. Nisam video nijedan Varburg, skoro da se ose�am prevareno. Prodavnice su nove i roba je ista kao svuda po evropi. Vidi se napredak, vidi se da se neko trudi, ali kao da u ovom gradu nema energije, kao da mu je neko isisao sve sokove, ako ih je uop�te ikad i bilo. Sve nekako bez motiva i bez ideje, vi�e reda radi nego �to neko ose�a ikakvo zadovoljstvo. Ista ona �amotinja kao po supavanim Vojvo�anskim selima.

Da upotpuni sliku otu�enosti, na centralnom trgu je nekakva �atra a u njoj nekakva svirka. Lokalni bendovi sviraju Dire Straits. Seoska �urka, sa par likova koji se vrzmaju sa fla�ama lokalnog piva. �ak ni tu nije nekakva gu�va, nego onako vi�e zbir individua.

Na povratku ku�i, sat vremena �ekam voz. Nedelja je bo�iji dan! Kuda �uri� de�ko? Jedan voz je najavljen za 10:05, ali po�to se ni u ni posle pola sata nije pojavio neko je prona�ao genijalno re�enje u 11:35 su ga obrisali sa semafora. Kad dr�ava ka�e da je oti�ao, onda je voz oti�ao, a tebi ko je kriv �to ga nisi video. U 11:05 nas je odvezao onaj �to je zvani�no krenuo u 10:45. Stare metode jo� uvek pale, milina je to videti. Pa mi sve nekako toplo oko srca, ni J� nema vi�e takve metode.

Biti previ�e blizu matice ili imati bogatog batu mo�e izgleda da bude ve�e prokletstvo, nego olak�ica. �e�ka do�ivljava procvat jer, Prag to je prestonica, nema druge nade i drugog pravca osim napred. Sva energija se mo�e skoncentrisati u jednu ta�ku. D�ava napreduje.

Isto�na Nema�ka je pokopana, nema je vi�e, prepu�tena istorijskom zaboravu. Verovatno s pravom. Ali �ta je zapravo zamenilo? Nije isto biti najnerazvijenija regija u ogromnoj i naprednoj staroj �lanici EU i nova dr�ava u usponu. Za nekog su vrata otvorena, al je za nekog voz oti�ao dalje.

Pesmica za uz put:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Antverpen, dijamanti

nobody@mycity.rs (Stane) — Tue, 22 Aug 2006 18:25:05 +0100

Antverpen je grad dijamanata. Svaki dijamant iskopan bilo gde na ovom svetu barem jednom mora da pro�e korz Antverpen.

Ali �ta ja znam o dijamantima. Za mene je drago kamenje isto kao, nedaj Bo�e, saobra�ajna nesre�a, dakle ne�to �to se de�ava isklju�ivo drugim ljudima. Kao crne rupe, ili npr. Zelenortska Ostrva, svestan sam ja da oni postoje tamo negde u belom svetu, ali ne mogu ba� da se pohvalim da sam ih ne�to mogo �esto vi�ao. Mislim naravno na one prave, prirodne, goleme kao orasi, �to onako �lja�te i �to ih kradu nind�e-lopovi po filmovima. Nije ba� da mogu da se pohvalim da znam kako svetski centar trgovine dijamantima treba da izgleda, a ipak mi se o�i za cakle kad neko tako ne�to pomene, pohlepa il radoznalost valjda, i sve mi se po glavi motaju slike nekakvih starih zgradurina i onih Jevreja sa loknama, crnim mantijama i velikim �e�irima, kako se sve ne�to tiho domun�avaju. Ni�ta me�utim nije moglo da me pripremi na antiklimaks koji je usledio kad sam se kona�no obreo ta�no tamo, jelte na lokaciji.

Do�e� u Antverpen i o�ekuje� da vidi� dijamante, ali ovo je brate sme�no. Prizor prvi, �im si�e� s voza i iza�e� na glavna vrata �elezni�ke stanice, jo� ni ulicu nisi pre�ao, a ve� u tebe blene izlog radnje s nakitom. Ku�a mala, a izlog �irok, �lja�ti ko kristalni luster, onakav �uti aluminijumski okvir, ko kod nas po tr�njacima, ko da ga je Nisal pravio, a gore na radnji firma onako od debele plastike sa neonkom unutra, ama original ista ko na �evapd�inicama kod nas, veliki dijamant, nacrtan ko iz Pink Pantera i pi�e ne�to s ona ki�erska slova ko poziv na svadbu, sve kao fol rukom pisano, kaligrafija, true type font, pa ise�eno od pozla�ene samolepljive folije. I slede�a radnja ista takva, male�ka i nikakva, i naredn a i naredna, cela ulica. Pru�a se uz stani�nu zgradu. S jedne strane za nju slepljeni nekakvi kiosci li su, du�ani li su, s druge kao malko bolji lokali. Kod nas se po takvim �umezima otvaraju fotokopirnice, brza hrana, drakstori, a ovde drago kamenje. Dijamanti na prstenje, oni pe�atnjaci, golemi, ono �to zovu soliter, blje�ti ko semafor. Ja sam mislio ti obojeni dijamanti, kao to ne�to vu�e pomalko na �uto ili roze kad nadnese� nad belu svilenu salvetu, al ono ba� se lepo vidi pigmentacija, ok, nije ba� neka �iva boja ali primetno brate, nema la�i i nema prevare. A tozla, ono �uto, ciganjsko, izvinte na izrazu. Lele, reko, ovo li je taj luksuz, ja dete sa sela.

Prodavci, i oni nekako crni za moje pojmove, vi�e vuku na neki Pakistan, onako, Banglade�, Kalkutu. �uo sam ja to kao menja se svetska trgovina, Globalizacija, nova tr�i�ta, do�li divlji isterali pitome. Ni mu�terije im nisu ni�ta bolje, nije da bi ja ne�to kao kupovao dijamante tu uz �. Stanicu, ma nema �anse, znam ja �ta je �verc, sve Amer do amera. Poznaju se odmah, svi u bermudama, one neke majce i �arene ko�uljke, ima ih 120kg na 1.7m visine, plus papu�ke, kakvo god da je vreme, i ka�ket na glavi. Obla�e se u Wall Mart, za po pet dolara majica, Made in Malaysia, ljudi od ukusa odma se vidi. Mu�terije, jednom re�ju, za Kartijea i doru�ak kod Tifanija.

Hteo sam da slikam al me sve bilo nekako strah. Dijamanti su to bre, mora neki sekjuriti da ima.
Nego to mora da su neki div�a dijamanti, fal� roba, turska proizvodnja, ve�taklije. Glavna rabota, to mora da se odvija negde dublje, negde onako skrovito i uz eleganciju, debela zatvorena vrata, orahovina, mahagoni, �elik i tapacirug.

Pa i ja sam da trgujem tim stvar�icama ne bi ba� hteo da mi se tu nekakvi turisti iz srbije muvaju i �kljocaju, pa posle neko na Flickr mo�e da vidi �ta je Aron Ben Stane taj dan pazario od kolege zelena�a. To je sve zato �to veletrgovina npr. kromirpm podrazumeva �lepere krcate krtolama, veletrgovina naftom gigantske tankere i baren jedan rat na bliskom istoku, a veletrgovina dijamantima pa tako mo�e da stane u jednu ve�u kutiju za cipele. Veoma kompaktan biznis! Ka�u da su se Jevreji uhvatili tog posla jer ih je svako malo neko od negde progonio, a kad se ide u be�aniju mnogo je lak�e spakovati u torbu dijamante nego ku�u, vinograd i �ektare zemlje.

Jevreji su se u Antverpen naselili u �esnaestom veku po�to su ih Katoli�ka Veli�anstva Ferdinand i Izabela od Kastilje i Aragona najurili iz �panije. U grad ih se naselilo toliko mnogo da je Antverpen postao poznat kao Jerusalim na Zapadu. Grad je zamr�enim spletom istorijskih okolnosti i zahvaljuju�i dobrom geografskom polo�aju postao velika trgova�ka luka. Dijamante su nekako navukli Holan�an, iz Indije i Inodnezije mislim. Trgovina je cvetala, a bogatstvo raslo, sve do drugog svetskog rata dok se Gestapo nije malko ume�ao i proredio Jevreje. Ni�ija nije gorela do zore, Tel Aviv je sada drugi centar trgovine i obrade dijamanata. Kako su se porodice koje su dr�ale biznis odselile s njima je oti�la i trgovina. Ipak, Antverpen je jo� uvek br. jedan, na ponos Belgije i stare dobre Evrope, kome god to ne�to zna�ilo, u biznisu koji su kolonijalne sile i izmislile.

Luven: Belgija

nobody@mycity.rs (Stane) — Tue, 08 Aug 2006 17:11:59 +0100

Godinama ja ve� krstarim evropom i tra�im Idealni Univerzitetski Grad i... Aleluja, kona�no sam ga na�ao!

Luven je cakani mali univerzitetski grad, sredi�te Katoli�kog Univerziteta, najstarijeg u Belgiji. Sav je sazdan od crvene cigle. Ku�ice s kitnjastim baroknim ukrasima na�i�kane su du� uskih ulica. Dole kaldrma, a sunce sija. Po jedna nova crkva iza svakog ugla, onako �panski kitnjaste, da se vidi rasko� i �ta oni protestanti gore propu�taju. Na trgovima ba�ta do ba�te, kafanice i restoran�i�i i sve neka ona starovremska atmosfera kao od pre drugog svetskog rata. Nemam pojima odkud ova asocijacija, dal zbog etiketa na fla�ama piva, onih rusti�nih, il arhitekture.

U sred smo jula i letnjeg raspusta, a grad pun studenata. Turisti slikaju zgradu op�tine. Laganica, niko ne �uri. Dobro pivo Belgijsko, kokteli i svirke na trgu. Tu su odjednom sva moja se�anja na letnje raspuste kakve sam uvek hteo da imam, a nekako nikad nisu ispadali ovako dobro, i jo� mnogo vi�e, sve to samo pomno�eno mnogo puta. Shinny Happy People holding hands... i svi na biciklama. Lagana �etnja mi je izmamila osmeh od uva do uva. Cerim se od sre�e.

I sve prodavnice kao za mene ve�itog tinejd�era, knji�are, prodavnice muzi�kih CDova, drakstori, fotokopirnice i brza hrana. �okolada! Na svakoj drugoj zgradi oglasi, Te Huur, sobe za izdavanje. Ako zna�, Engleski i ne�to Nema�kog, ovaj Flamanski se lako da rastuma�iti.

Katholieke Universiteit Leuven, je zato�en u malom baroknom dvorcu, opkoljenom jarkom i ogromnim parkom, ne�to malo van grada, dvadeset minuta biciklom, ne vi�e,... ali i tako sebe po ovakvom danu ne bih mogao da nateram da �urim igde,... greota bi bila. Kestenovi prave ladovinku. Put ide pravo ne mo�e� da se izgubi�. Pti�ice cvrku�u. Ti�ina... Po jezercima plivaju patke. Voda �ubori. Ladovina je duboka, travnjak pot�i�an i mek a pivce ladno. Eh, da sam kojom sre�om ovde upisao fakultet... studirao bih barem 15 godina.

Slike

Luven, Belgija (Flandrija).
Provincija Flamanski Brabant.
90 000 stanovnika.

Put oko sveta

nobody@mycity.rs (life) — Wed, 05 Jul 2006 21:22:12 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Neki covek je mnogo proputovao i zeli da slike, i delic atmosfere podeli sa nama, i upozna nas sa prelepim predelima ovoga sveta. Mozete mu ostaviti komentar

Sledeci put, daj neko obrazlozenje, a ne suvi link

RyanAir (jeftine avionske karte)

nobody@mycity.rs (Stane) — Tue, 27 Jun 2006 10:38:48 +0100

Eto kako ti kod nas kapu kroje razne budale. Do�e tako pre neki dan na televiziju onaj mamlaz, ni ime mu ne znam, neki komesar za civilno vazduhoplovstvo da nam
obja�njava kako ove low-cost avio kompanije nisu za na�e Srpske prilike, jer:
a) Srbi nemaju kreditne kartice (to kao valjda ono nije patriotski)
b) Te kompanije nude uslugu izuzetno lo�u uslugu, (a zna se dobro na kakav smo kvalitet mi gospoda, jelte, navikli) Kad srpsko �eljade ono u�para pare da jednom u �ivotu sedne u taj jeroplan o�e da ga tamo lebede ko kralja.

Do�e ta pri�a o low-cost kompanijama povremeno kod nas u vesti, kad stigne da se probije od ostalih sudbinskih tema kojima se obi�no pune stupci i TV emisije.

Ajd sad, ni po babu ni po stri�evima, da vidimo kako u stvari izgleda leteti jednom od njih, i to ne drugom nego ba� tim mnogo prozivnim RyanAir-om, jer ujka Rajan je tata za sve te komanije is te fele. Elem, imao sam �ast leteti doti�nom kompanijom na presti�noj liniji Tampere (grad u Finskoj kome trenutno �ivim) Riga (Letonija), �to �e se pokazati kao odli�no iskustvo na osnovu koga sada mogu da tvrdim da Srpski avio saora�aj prosto pla�e za ujka Rajanom. RyanAir and Serbia, match made in heaven!

Tampere je jedina varo� u Finskoj iz koje Ryan Air ima letove, i to je prva kvaka vezana za ovu kompaniju. Oni preferiraju manje aerodrome, zbog toga su i presko�ili Helsinki i otuda to njihovo famozno interesovnje za Ni�. Manji aerodrom, manja cena odr�avanja aviona, manja gu�v i samim tim manji tro�ak, a tro�kovi su glavna bria rukovodstva svake avio kompanije. Kako ina�e mo�e avio karta da ko�ta trijes evri�a (bez taksi)? Ste�e se kai� na svakom koraku. Ni� je za njih idealan aerodrom. Mali, prazan a nadomak �ak tri (�etiri?) prestonice Sofija, Beograd, Skoplje, (Pri�tina?) Poznate su te njihove prejebotine s aerodromima. Lete oni navodno za Frankfurt, ali ne na grlvi Frankfurtski aerodrom nego na gre�ni Frankfurt Hahn, dva ipo sata autobusom udaljen od grada, skoro u Luksemburgu! Od bilo kakve kombinacije sa presedanjem i nekim letom nekom drugom kmpanijom nema u tom slu�aju ni�ta. Pre neku godinu su tko i na sud dospeli jer su se reklamirali kako imaju let za Kopenhagen a u stvari su leteli u Maleme u �vedskoj! Jes da je to tu odmah preo moreuza i da sada tu postoji most ali brate lepi Danska je Danska a �vedska, �vedska. Ok, ovo ne va�i za sve low-cost kompanije, ve�ina ih leti i na normalne aerodrome.

Prve re�i opreza. Low-cost kompanije su dobre da vas dovezu od ta�ke A do ta�ke B, sve ostle kombinacije kod njih padaju u vodu.

U Tampereu ih je sre�a poslu�ila. Zaposeli su stari cargo terminal totalno van glavne zgrade tako da sad mogu na miru da se ba�kare i rade �ta ho�e maltene na privatnom aerodromu. Do�osmo mi lepo i uredno dobra dva sata pre vremna na aerodrom, iskusni putnici navikli na kojekakve security zajebancije kao ra�unamo bi�e vremena kad ono, red, gu�va, masa ko na demonstraicjama. Fora s letom za Rigu je da je riga idealna vikend destinacija za Fince, pola sata avionom. Karta ko�ta manje nego voz do Helsinkija, a i let kra�e traje. Letonija, jeftina, alkohola ima u izobilju ima i pla�a,... kud �e� ve�e sre�e! Navalio narod ko na �abu. Sre�a pa su Finci, lepo �ute i strpljivo �ekaju, jedan po jedan u red. Ja ve� zami�ljam scene, babe kako ska�u preko reda, decu kako vri�te ljude kako stoje zalepljeni jedan uz drugog onako znojavi. Rajanom vam je ko Ni� Ekspres, pordaju oni karte i vode kao neku evidenciju, ali ne garantuju ni�ta. Lako mo�e da se desi da ne u�ete u vion. Prodali vi�e karata, neko ostao od ju�e pa zauzeo prvi mesto uredu. Nema mesta u avionu i �ao nema vi�e, do�i sutra! Brate mili tu bi kod nas neko rmrtav pao. Zamisli bre, spremi� se za letovanje, do�e� tako opravljen skroz, sre�en ko za vrbicu kad ono cvrc, nema mesta. A polupansion u Ku�adasiju. �ta bre nema pu��aj me u avion! Nego valjda to prolazi me�u flegmai�nim Fincima. Jedan od na�ina na koji Rajan �tdei pare je �to su sve karte striktno elektronske. Tj. Jedino �to dobijete je �ifra, kod od nekoliko cifara, i stim i paso�em se ukrcavate u avion. Nema to�kova za �tampu i obradu karata, nema poslovnica, �altera na aerodromima, letaka i sli�nih stvari. Ru�ni prtljag je jedino dozvoljen i to jedna torba po �oveku. Valjda tako �tede kintu za gorivo.

Prebrodismo mi nekako prvu prepreku, probismo se kroz gu�vu i dogurasmo mi doprostora za bording i tek tu po�inje avantura. Rajan gleda da iscedi dodatnu kintu gde god mo�e. Na normalnim aerodromima u prostoru za bording obi�no nema ni�ega, eventualno aparat za kafu ili stalak za novine. Ovde, oho, ovde vas prvo do�eka bilijarski sto (plava �oja), tek d avidi� gde si do�o. �etoni se prodaju za barom (ima i bar ima i sendvi�a i soki�a a bogami i piva i �estokog) Odmah pored stola za bilijar su one igra�ke za decu, ono ubaci� paru pa klinja ja�e damba tri minuta ili vozi avion pa posle kuka da mu ubaci� jo� koju paru za jo� jedan krug uz ciku i elektronsko pi�tanje. I sad kad to mo�e tako u sred ladne Finske, �to to ne bi moglo uz Ni�ki aerodrom kad je jedini rentabilni deo tog preduze�a kafana. Lepo, bilijar i ringi�pil za decu. Mo�e neki ciga fran�izu da uzme, lepo i ujka Rajanu i aeroodromu i cigi i deci. Nego, ajd dalje. Ukrcasmo se pi u avion. Ve� sam unapred �uo da je Rajan izbacio iz svojih aviona zavesine, (one male roletnice �to mo�ep da spusti� da ti ne bije sunce u o�i ili kad se �ovek pla�i visine) to mu isto kao nekakva u�teda. Roletnice je izbacio, ali one �ustikle na naslonima za glavu nije. Njih krase reklame za mars �okoladice s kojima je Rajan u dilu. Reklame bi izlepili na sve strane, ma nfarbali bi ih i na trupu aiona al imam neki utisak da ih neki propis spre�ava ina�e te�ko da im nije palo napamet.

Dva minuta po poletanju evo je seka stjuardesa da deli ne�to. Ovome se bgami nisam nadao, s obzirom d aje jedno od svetih pravila low-cost avio kompanija da se na njihovim letovima ne deli hrana. Kad ono �ta to teta-desa deli, jelovnik! Oho! Jelovnik ko da je pravljen za King Burger, dre�ave boje, ru�ni fontovi, rljave slike, plastificiran s obe strane i jo� stoj, molim ne iznositi iz aviona (jedva smo i ove na�tampali nemoj da nas jo� vi�e unesre�ite). A u jelovniku �uda i �uda, sendvi�i i sokovi, mini pice i �okoladice (pogodili ste Mars) i to sve po prest�noj ceni. Ve� ih vidim u dilu s Perom �derom i burekd�ijama. Ajmo sve� vru�, s meso i sa sirenje. E tu sam vido jo� i �udo nad �udima, ovoga mi krsta, vodku u prahu. Pazi sad, ne la�em, pelo ko onaj sok na rastaranje, pi�e Party Bags, pi�e �etiri ukusa Vodka, Viski, Konjak i D�in, pi�e nije za decu. Trebalo je da kupim pa da �uvam, mada kopkalo bi me da otvorim pa da probam.

Ko vrhunac svega stjuardesa ide okolo i prodaje sre�ke grebalice. Velika Rajanova lutrija, neko tamo ne znam ni ja, dvaes i neko kolo, urla stjuart u mikrofon, onim glasom i onom brzinom ko da prenosi kojske trke. Kupi� ka�e i izgrebe� kola, ona male�ka, mini cooper. Evo s drug strane jelovnika, slika, dobitnici pro�log kola, neki Grk i �ena mu sponzoru�a, on mali crn a ona za glavu vi�a konjasta plavu�a, nalaktili se na premiju u cere se od uva do uva. Bingo dingo nagra�uje. Zemljo di sam do�o?

Nagrdih ja Rajana �estoko, al Rajan je promenio svet. Od kad ovaj Osama bije naokolo ko sveti Ilija i od kad se Ameri pla�e da lete avionom svi avio prevoznici su prdnuli u �abar. Ujka Rajan im je uzdanica i svetlost na kraju tunela. Kupim ja tako kartu za �uveni Swiss, platim je ta�no deset puta vi�e nego ovu Rajanovu, kad ono ista usluga, samo onako pogano ugla�ena. Nema klopa nego se sendvi� pla�a, jest da je mali al je zato skup. A da dali mi i �okoladicu na kraju. E ba� im hvala za 450 franaka, ne da mi je legla. Na hrani �tede i KLM i AirFrance i SAS. Iste marifetluke izvode svi, isto �tede kintu na svakom koraku, mo�da malko finije, ali brate i skuplji su osetno. Rajan je barem po�ten, za� od prvog momenta na �emu si. Ovi te zezaju u zdrav mozak. I ta�no imam utisak kao da mi se u lice smeju. Znaju oni dobro da im je kvalitet usluge oti�ao u podrum ali cenu da spuste ne�e nikako.

Nego, ajd da stvari malo posmatramo iz druge perspektive. Kad se popnem na bus za Beograd npr. Za ta tri sata drndanja, jel o�ekujem stjuardesu i klopu da mi slu�e. Jel mi sve to zapravo treba? Pa, ne�u da umrem gladan, a ne�u ni da se najedem ne�to od one plasti�ne hrane �to slu�e Lufthnza i Briti�. Rajan se koncentri�e na ono �to put avionom zapravo jeste, brz prevoz. Ako sve to shvati� manje kao do�ivljaj u sav onaj �lja�te�i pederaj aerodroma i fri �opova, viskija i parfema a vi�e ko put autobusom stvari postaju krajnje logi�ne. Po Evropi svi letovi traju oko dva sata i u principu jedino �to me intersuje je da stignem brzo tamo gde sam naumio. Manite me s katalozima i radnjama i vegeterijanskom hranom kad �e to da me ko�ta grdne pare.

Za na�e prilike Ryan Air, EasyJet, WizzAir, German Wings i sli�ne kompanije su idealne. Na�im ljudima se kinta ne preliva. Sam boravak u inostranstvu je skup. Drkaju nas oko viza i svega ostalog. Pa ne moramo bar da pla�amo jo� i precenjene karte i nepotreban luksuz.

Koliko �ujem German Wings �e po�eti da lete iz Beograda, dodali nas u red letenja. WizzAir i EasyJet ve� lete iz kom�iluka (Budimpe�ta, Zagreb, Sofija). Mi smo izgleda opet propustili priliku a budemo regionalni centar u ne�emu, ali bi�e valjda bolje, dodu�e te�im se ja tako stalno. Evo zato za svaki slu�aj par sajtova ovih avio kompanijama. Nikad se ne zna:

RyanAir
EasyJet
German Wings
Air Berlin
Wizz Air

Reanimacija

Renan (gastarbajterski raj)

nobody@mycity.rs (Stane) — Sun, 25 Jun 2006 19:18:23 +0100

Kakva �vajcarska, od Renana po�inje mala azija. Iza�e� na ulicu a oko tebe tre�i svet. �eka� bus a pored tebe dve matore Afri�anke i klinac u dresu crvene zvezde. Renan ima �etiri zvani�na jezika, Portugalski, Srpski (Srpsko/Hrvatsko/Bosanski), �iptarski i Arapski, bio bi i peti da ovi Afrikanci ne pri�aju trideset jezika me�u sobom. Poslednji stanovinik kome je Francuski bio maternji jezik iselio se odavde pre dvadeset godina.

Renan je radni�ko predgra�e Lozane i to vam je ona druga Zapadna Evropa, gastarbajterski geto s jeftinim stanovima i kebabom, tamo gde se ukr�taju �elezni�ki �vor i auto put. U radnjama orijentalna hrana i kasete s turbo folko. Odmah pored nekakav afri�ki kulturni centar.

Upoznao sam se s Turcima kebabd�ijama. Hrana je super, a kad u�e� u radnju, ono unutra tre�ti Jeca, prvo na Srpskom pa na Gr�kom. Una faca, una raca, Bog te jebo! Kao Novi Pazar jo� malo. Ima i ono kartica da skuplja� poene, kad pojede� deset ekbaba jedanaesti dobija� �abe. Efes pivo se to�i, normalno. Koje �e� drugo uz kebab? Klopa je ina�e fenomenalna, od ljutog sosa o�i iska�u, ali dezinfekcija bato! Mada sve se ne�to mislim, d�abe sanitarna inspekcija po �vici, ovde im je mesto da kradu. Da mu se neko u Efesu otruje hranom, pa ku�u �e mu zapale! A ovde, plati kaznu i nikom ni�ta.

Kad se igra fudbal Renan je place to be. Na svakom prozoru zastava, Portugal, �panija, Turska, Hrvatska i cela zgrada Srpske trobojke, one s kokardom a pored njih ona stara iz doba SFRJ sa petokrakom na istoj terasi. Patriotizam, bato! Kako koja reprezentacija ispada tako nestaju i zastave. U�e� u kafanu a ono iznad �anka visi dres crno beli, Juve! Gazda rodom iz Torina.

Ina�e od prirodnih lepota i kulturno istorijiskih znamenitosti koje krase Renan tu je i islamisti�ki centar kantona Vo. Ako rokne nekad neka bomba u �enevi odmah da znate gde �e kamera da snima akciju hap�enja osumnji�enih.

Bern

nobody@mycity.rs (Stane) — Fri, 23 Jun 2006 20:37:33 +0100

Ja povremeno umem da ispadnem stra�no tupav, ali od toga ume nekad da bude i neka vajda, jer ne obilazi se �vajcarska prestonica u 3 sata no�u svaki dan. �to ka�u na dobro se �ovek lako nau�i. Sa �vajcarskom �eleznicom se lako izlazi na kraj. Vozovi idu na svakih pola sata, a karta mo�e da se kupi i kod konduktera u vagonu. Bio sam nekim poslom u Cirihu i nacrtam se ja lepo u jedanaest sati uve�e na �alter na �elezni�koj i lepo kulturno pitam za slede�i voz za Lozanu. Kad ona teta meni umiljato ka�e, malo ste se zajebali, zadnji voz gospodine oti�ao je u deset. Naravno ja nit sam kupio povratnu kartu nit sam proverio kad polazi poslednji voz. �ta da proveravam kad ono radni dan i kad vozovi idu celu no�? Kad ono nije radni dan nego neko crveno slovo u Kantonu Cirih i vozi se po nedeljnom redu vo�nje, dakle prc voz. �vajcarci ina�e imaju tu foru da svaki kanton bira svoje praznike. Dobro reko ja, udahnem duboko i pitam krajnje debilno pitanje, kad ima slede�i voz koj vozi na zapad? Sam sam se sebi smejao kako sam ovo lepo slo�io, ko pesma od Haustora jo� malo. Ima jedan u pola jedan do Berna pa odatle lepo prvim jutarnjim u �etiri mo�ete lagano, u Lozani ste negde oko pola �est.

Tako se ja na�em sa dva ipo sata slobodnog vremena u sred Berna u najgluvlje doba no�i, suo�en s dve mogu�nosti:

a) spavati ko cigan�e na �elezni�koj
b) oti�i ko svaki gospodin �ovek u razgledanje grada

Bern je glavni grad �vajcarske ne zato �to je sada zna�ajan po broju stanovnika ili privrednoj snazi ve� zato �to je u neka davna vremena bio centar mini imperije koja je pod svojom �izmom dr�ala mnoge druge kantone. �vajcarska va�i za oazu mira i pacifizma me�utima, ono �to nas u �koli ne u�e je da su �vajcarski kantoni me�usobom vodili krvave ratove. Sama konfederacija je nastala kao savez tri mala kantona u centru �vajcarske i kasnije se �irila malo pregovorima, malo kupovinom a bogami ponekad i ognjem i ma�em. U tome svemu je prednja�io kanton Bern.

U svoje rane dane �vajcarci su bili neopevana sirotinja, br�nai iz planin�uga i gudura u kojima ni�ta nije moglo da nikne. Prvi unosan biznis koji su provalili, osim naplate putarine na prevojima preko Alpa preko kojih su prolazili trgova�ki karavani, bilo je ratovanje. Oni su naime bili posebno cenjeni kao najamnici u feudalnim vojskama kasnog srednjeg veka. Valjda je to bio jedini zanat kojim su u to vreme umeli da se bave. Omiljenu taktiku �vajcarskih vojnika iz tog vremena mogo je da vidi svako ko je igrao bilo kakvu strategiju sme�tenu u srednji vek. Oni su bili oni pajkmeni, pe�adinci sa dugim kopljima zbijeni u guste redove, posebno efikasni pri zaustavljanju neprijateljske konjice. �uvena i svima dobro poznata �vajcarska zastava nastala je kao simbol raspoznavanja jer se �esto de�avalo da se odredi �vajcaraca na�u na suprotnim stranama na istom boji�tu, pa kao da se ne bi bra�a i kom�ije klali kad ne moraju izmisli�e zajedni�ku zastavu. Ne�to prosto da se lako prepozna, beli krts na crvenom polju. Biznis je biznis a ima na boji�tu i najamnika iz drugih zemalja i mobilisanih seljaka pa udri po njima koliko ti volja. �vajcarska Garda, jedan odred �vajcarskih pla�enika i dan danas predstavlja li�nu gardu rimskog Pape i jedinu vojsku Vatikana. Oni ina�e nose paradne uniforme koje je dizajnirao Leonardo Da Vin�i li�no i vuku one duga�ke helebarde sa sobom.

Centar celog ovog biznisa bio je Bern. Grad je ina�e izgra�en kao orlovsko gnezdo. Reka Ar u jednom trenutku pravi veliku okuku u obliku slova �U� usecaju�i dubok klanac u okolni plato. Ba� na tom mesto nalazi se, branjen s tri strane prirodnim �ancem stari grad bern. Osniva� grada, neki vojvoda u dvanaestom veku zareko se da �e grad da nazove po prvoj �ivotinji koju bude ulovio na tom mestu. Legenda ka�e da je prvo ustrelio nekog medveda i zbog toga Medved = Bern. Me�utim dripci la�u, umlatio je on prvo jednog je�a, dva jazavca i jednu �avku ali po�to to i nije ba� neko ime za grad izmislili su tu pri�u s me�edom. Medved je za�titni znak grada i grad Bern se ponosi porodicom medveda koji predstavljaju jednu od atrakcija glavnog grada. Dr�e ih u nekakvoj betonskoj jazbini tik uz glavne turisti�ke informacije s druge strane mosta kojim se zavr�ava glavna ulica. Medvedi ko medvedi, uglavnom spavaju, turisti slikaju i vrzmaju se uokolo.

Kad zakora�ite glavnom ulicom Berna, pogotovo u 3 no�u imate utisak da ste se odmah preselili natrag u 14 vek. Staro gradsko jezgro se satoji skoro potpuno do o�uvanih zgrada iz �etrnaestog i petnestog veka. Glavna ulica je poplo�ana kamenim plo�ama i du� njene obe strane pru�a se niz verovatno niskih kolonada u kojima se danas kriju radnje i restorani. Glavna ulica je cela oki�ena zastavama. �vajcarci su ina�e opsednuti zastavama. Za razliku od Balkana gde isticanje pogre�ne zastave odmah zna�i provokaciju, u �vajcarskoj svako selo ima svoju zastavicu koju s ponosom isti�e uz zastave, redom, svoje op�tine, grada, kantona i federacije. �areno na radost.

Glavna ulica je ispresecana i nizom tipi�nih �vajcarskih srednjovekovnih fontana, veliko kameno korito, obi�no okruglo, �esma i stub s nekom statuom. Statue su �ista ki�erica nalickane i obojenie i oki�ene gomilom cve�a. Obi�no predstavljaju vitezove, trolove, boginju pravde i sli�ne stvari, al na jednom trgu u Bernu ima i jedna posebno grozomorna, koja predstavlja nekakvog Ogra (ono stvorenje kao �rek u filmu) koji pro�dire malu decu. Ti lepo sedne� tu u ba�tu, ono lep sun�an dan, klopa� one �vapske kobaje i cepa� pivo a tramo kameni zeleni baja gura nekog nesre�nog klinca u usta, malom samo nogice vire a jo� par de�urlij stoji okolo nemo vri�te�i, prefinjeni �vajcarski smisao za estetiku, oli�en jo� i u satovima s kukavicom i emajliranim klepetu�ama sa prikazima krava i idili�nih planinskih pejza�a. Obratite pa�nju, molim vas, na rekurzivnu prirodu ovog zadnjeg suvenira. Zamislite sada kravu na livadi, zvonce oko vrata a na njemu opet livada i opet krava i opet zvonce i tako ad infinitum.

Da popravi stvari �to se �vajcaraca i likovnih umetnosti ti�e postarao se Pol Kle, jedan od naj�uvenijih stanovnika ovog grada. Grad Bern je pre nekog vremena otvorio novi muzej u koji je sme�tena zama�na kolekcija slika i crte�a ovog vanserijskog umetnika. Iz �istog po�tovanja prema ovom umetniku ne�u sada smuvati opis njegovog lika i dela u ovaj neozbiljni tekst ali �u vas zato uputiti da makar posetite [url="http://www.zpk.org/ww/en/pub/web_root.cfm"]sajt[/url] muzeja ako ve� niste u prilici da posetite muzej.

[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]

Bilbao

nobody@mycity.rs (Stane) — Wed, 21 Jun 2006 18:14:57 +0100

Eto mene kako upoznajem �paniju i to od njenog pogre�nog kraja, mitske zemlje Baskije. Barsa je srpski grad, ovekove�ena u slikama s maturskih ekskurzija i psovkama Zvezdinih navija�a,... a Bilbao? Pa, tu je Atletiko? Valjda?

Dolaze�i u Bilbao o�ekivao sam ultra, pederaj, feti� zamku za turiste sa ultra, mega, giga, pederaj, feti� Gugenhajmovim muzejem kao glavnim mamcem. Ovde bre dovoze bogate Amere �arterima u buljucima da �See Europe and Do Bilbao(tm)... and all that culture thing� Ve� sam u glavi video krda amera u bermudama i havajkama kako se �ire naokolo, sve onako vuku�i noge i horde Japanaca (a bogami i Kineza) u gusto zbijenim redovima kako manija�ki �kljocaju fotoaparatima.

Aerodrom [url="http://www.calatrava.com/"]Kalatrava[/url] projektovao, elegantne linije, minimalizam, dinamika beton, vidim bogato i �iroko se i�lo. Bogami... ako se po jutru dan poznaje... ovo �e biti sve po o�ekivanju, luksuz all the way i ta visoka kultura ili �ta ve�. Bus za grad polazi u minut. Nije �panija ko �to �panija treba da bude nego kao Nema�ka jo� malo, autoputevi i naplatne rampe i sve uredno pod konac. Da se strese �ovek.

Ja iz busa, a ono ko da sam povukao ru�nu pri brzini od sto dva�es na sat, pravo u �elo me udari stadion Atletika i radni�ko predgra�e, siv beton nekakve stambene zgradurine, da ne znam da je u �paniji carevao fa�izam rekao bih Soc-realisti�ke. Kad ono nije predgra�e nego ceo grad takav. Gusto zbijeno gradsko jezgro. Ulice zakr�ene parkiranim kolima, kontejneri. Izme�ani arhitektonski stilovi, sve �to su arhitekte mogle da ispametuju od devetnaestog veka do sretnih osamdesetih. Kao Beograd oko Terazija ili kao solun ako ste bili tamo.

Nekad davno ova oblast je bila te�ka zabit i sirotinja, samo koze i �poneka ovca. Onda je neko provalio industrijsku revoluciju i gvo��e u Pirinejima i Bilbao postade bitan grad, �trokav i bogat, velika luka. Ka�u svaka banana koja je stigla u �paniju morala je da pro�e kros Bilbao, a to je prijatelju zdravo mnogo banana, i ne samo banane nego i sva ostala roba koju je �panija izvozila u severnu evropu ili uvozila odatle, plus brodogradili�ta i �eli�ane i sva�ta jo�. Bilbao nije na obali, igra�en je pet kilometara od mora na po�etku estuara, potopljenog u��a reke Nervion. Ceo taj prostor izme�u grada i okeana je danas industrijska posto�, dokovi, dizalice i skladi�ta, danas uglavnom napu�tena ili pred zatvaranjem. Osamdeset i neke industrija je krahirala. Brodovi se danas prave u Koreji, Japanci jedu banane a mala deca u Maleziji �iju patike.

�pansaka vlada je, valjda da se malko u�ljihta Baskijskim Sparatistima upumpala ogromne pare u revitalizaciju Bilbaoa. Mo�da gre�im, mo�da nisu oni, mo�da je para uvek bilo ali su stanovnici grada tek sada nau�ili da ih tro�e.

Tu po�inje ono �to sam od po�etka o�ekivao. Razmonirali su brodogradili�ta i rastrili stovari�ta, navukli poznate arhitekte i krenuli da grade ko manijaci, pomenuti muzej i veliki kongresni centrar pa nove mostove i tr�ni centar i novi aerodrom i veliki park svud du� obale reke, metro i sistem tranvaja. Neki drugi grad i neki drugi ljudi bi nepovratno pali u letargiju. Nikad nisam verovao u takve stvari, oporavak grada posle ekonomskog kraha i sli�no. Kad grad pukne onda je pukao, ali o�igledno da nije uvek tako.

Bilbao je ba� zato i cool. Mali i skutkan, nema mase turista, nema ni najezde prodavaca suvenira, nema crnaca, turaka, arapa i kineza... samo lokalci, nogu pred nogu u skupe radnje, pa posle na vino i tapas. U�ivaju ljudi u svojih pet minuta meraka i krvavo ste�enom blagostanju. U�ivaju dok jo� mogu pre nego ih turisti nanju�e i pokvare im mir.

[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]