MyCity :: C / C++

[4] Allegro - Glavni ciklus igre

nobody@mycity.rs (NIx Car) — Thu, 09 May 2013 14:08:03 +0100

U pro�lom tutorijalu smo obradili kako da promenimo font, u ovom tutorijalu �emo obra�ivati glavnu petlju u kojoj se igra izvr�ava. Ovde �u pokazati kako da na ekranu prika�ete re�, koja se pojavljuje slovo po slovo.

Napomena: Kod za C i C++ se razlikuju.

C

#include<allegro.h>





//posto radimo sa stringovima, dodajemo biblioteku string.h


#include<string.h>





//Ovde sam uveo novu boju, za bojenje teksta na ekranu





#define TamnoPlava makecol (44, 117, 255)








#define SirinaEkrana 800


#define VisinaEkrana 600





int main()


{


   allegro_init();


   install_keyboard();


   set_color_depth(32);


   set_gfx_mode(GFX_AUTODETECT_WINDOWED, SirinaEkrana, VisinaEkrana, 0, 0);


   set_window_title("Lekcija 4");





    //Uvodimo brojac kako bismo string koji imamo, slovo po slovo, kopirali u jedan prazan string.


   int brojac = 0;


    char rec[10] = "Lekcija 4";


   char CrtajRec[10] = "";





    //Uslov izlaska iz petlje nam je da brojac mora da bude veci ili jednak broju karaktera koje ima promenljiva rec.


   while(brojac < strlen(rec))


   {





       CrtajRec[brojac] = rec[brojac]; //Posto ovde kopiramo karaktere, a ne citav string, mozemo koristiti operator dodele, a ne funkciju strcpy();


       brojac++;


       //Ispisujemo trenutni string na ekran.


        textout_centre_ex(screen, font, CrtajRec, SirinaEkrana / 2, VisinaEkrana / 2, TamnoPlava, -1);





        //Funkcija rest zamrzava ekran na odredjeni broj milisekundi, na isti nacin kao funkcija delay() ili Sleep();


        rest(200);


        clear_bitmap(screen);


   }





   allegro_exit();





   return 0;


}


END_OF_MAIN()

C++

#include<allegro.h>





//posto radimo sa stringovima, dodajemo biblioteku string


#include<string>





//Ovde sam uveo novu boju, za bojenje teksta na ekranu





#define TamnoPlava makecol (44, 117, 255)








#define SirinaEkrana 800


#define VisinaEkrana 600





int main()


{


   allegro_init();


   install_keyboard();


   set_color_depth(32);


   set_gfx_mode(GFX_AUTODETECT_WINDOWED, SirinaEkrana, VisinaEkrana, 0, 0);


   set_window_title("Lekcija 4");





        //Uvodimo brojac kako bismo string koji imamo, slovo po slovo, kopirali u jedan prazan string.


   int brojac = 0;


   std::string rec = "Lekcija 4";


   std::string CrtajRec = "";


    


    //Uslov izlaska iz petlje nam je da brojac mora da bude veci ili jednak broju karaktera koje ima promenljiva rec. Za to koristimo metodu length()


   while( brojac < rec.length())


   {





       CrtajRec += rec[brojac];


       brojac++;


        


        /*Posto je Allegro 4 pisan za rad sa C-om, nas string mroamo konvertovati u string koji je Allegru citljiv.


           To cemo uraditi dodavanjem .c_str() metode nakon pisanja imena  promenljive CratjRec.


        */


        textout_centre_ex(screen, font, CrtajRec.c_str(), SirinaEkrana / 2, VisinaEkrana / 2, TamnoPlava, -1);


               


        //Funkcija rest zamrzava ekran na odredjeni broj milisekundi, na isti nacin kao funkcija delay() ili Sleep();


        rest(200);


        clear_bitmap(screen);


   }





   allegro_exit();





   return 0;


}


END_OF_MAIN()

[3] Allegro - Menjanje fonta

nobody@mycity.rs (NIx Car) — Thu, 25 Apr 2013 22:47:01 +0100

Posle du�eg vremena sam odlu�io da napi�em novi �lanak o Allegru.

U pro�lom tutorijalu smo videli kako da ispi�emo tekst na ekranu. Taj font je jednoli�an, i ne�e vam ba� puno koristiti ako �elite da napi�ete neku igru gde �elite da imate slova razli�itih stilova, veli�ina i boja.

Allegro 4 ima jedan veliki problem, a to je da mo�e isklju�ivo da �ita fontove koji su u .pcx formatu (a ne u .ttf koji je Windows-ov standardni fajl format za prikazivanje fontova). Taj problem je re�en u Allegru 5.
Zato moramo �eljeni font da konvertujemo iz .ttf u .pcx format.

To �emo uraditi na slede�i na�in:

Preuzmite slede�u arhivu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ne morate je raspakivati, samo je otvorite i pokrenite ttf2pcx.exe

Izaberite Font i veli�inu koju �elite.

Napomena: Ukoliko �elite dve razli�ite visine za dva fonta istog stila, morate napraviti dva razli�ita .pcx fajla.

Nakon odabira odgovaraju�eg fonta, kliknite na dugme Export.

Ukoliko koristite IDE Code::Blocks, font eksportujte u folder gde vam se nalazi sam projekat.

Ukoliko koristite Visual Studio, font eksportujte u folder koji nosi ime kao va� projekat, u folderu va�eg projekta (npr projekat se zove projc, i on se nalazi u podrazumevanoj lokaciji Visual Studija u kojoj se �uvaju projekti. Kod mene je to: C:\Users\Gara\Documents\Visual Studio 2012\Projects\projc U samom folderu vide�ete jo� jedan folder sa imenom projc. Tu trebate smestiti va� font.).

Kada smo odradili najte�i deo posla, preostaje nam samo da taj font dodamo u na� kod. Na� kod izgleda ovako:

#include<allegro.h> 





/*Ovde uvodimo ova tri makroa, kako ne bismo za ispis svakog teksta unosili parametre za boju. */ 





#define Crvena makecol(255, 0, 0) 


#define Zelena makecol(0, 255, 0) 


#define Plava makecol(0, 0, 255) 








#define SirinaEkrana 800 


#define VisinaEkrana 600 








int main() 


{ 


   allegro_init(); 


   install_keyboard(); 


   set_color_depth(32); 


   set_gfx_mode(GFX_AUTODETECT_WINDOWED, SirinaEkrana, VisinaEkrana, 0, 0); 


   set_window_title("Lekcija 3"); 








   /*   FONT je struktura u kojoj se nalaze metode za manipulisanje fontovima. 


   Metoda load_font ucitava font koji smo napravili sa programom ttf2pcx tacnije to je njen prvi parametar 


   druga dva parametra treba da budu NULL, posto nam oni nece trebati. 


   Ukoliko font sa takvim imenom ne postoji, metoda vraca NULL 


   */ 





   FONT *Font1 =load_font("font1.pcx", NULL, NULL); 











   /*Ovde mozete da primetite da je drugi parametar Font1, a to je ime ucitanog fonta. 


   Takodje, ukoliko je Font1 == NULL, program vam nece raditi.*/ 





   textout_ex(screen, Font1, "Zdravo svete!", 100, 100, Zelena , -1); 





   textout_centre_ex(screen, Font1, "Zdravo svete!", SirinaEkrana /2, VisinaEkrana /2, Crvena, -1); 





   readkey(); 


   destroy_font(Font1); /*Na kraju OBAVEZNO treba da se doda ova funkcija, kako ne bi doslo do memory leak-a. */   





   allegro_exit(); 





   return 0; 


} 


END_OF_MAIN()

[2] Allegro - Zatvaranje programa uz pomoc X dugmeta

nobody@mycity.rs (NIx Car) — Wed, 09 Jan 2013 12:17:24 +0100

Kao sto ste u ranijim tutorijalima primetili, Allegro ima nedostatak da mu X dugme sa gornje desne strane nije ugradjen. Stoga, postoji nacin kako da "stvorimo" X dugme...

Citat:#include<allegro.h>

#define SIRINA_EKRANA 800
#define VISINA_EKRANA 600

bool zatvori = false;

void proveraZatvaranja()
{
zatvori = true;
}
END_OF_FUNCTION(proveraZatvaranja)

// Funkcija koja se koristi kao callback za zatvaranje prozora mora biti zavr�ena komandom END_OF_FUNCTION

/*Uvodimo globalnu promenljivu zatvori tipa bool i funkciju proveraZatvaranja, koje
cemo koristiti kako bismo omogucili zatvaranje programa uz pomoc dugmeta X */

int main()
{
allegro_init();
install_keyboard();
set_color_depth(32);
set_gfx_mode(GFX_AUTODETECT_WINDOWED, SIRINA_EKRANA, VISINA_EKRANA, 0, 0);
set_window_title("Lekcija 2");

LOCK_FUNCTION(proveraZatvaranja);
//Funkcija koja se koristi kao callback za zatvaranje prozora mora biti zaklju�ana komandom LOCK_FUNCTION

LOCK_VARIABLE(zatvori);

Sve promenljive koje se koriste u zaklju�anim funkcijama, a nisu deklarisane kao volatile moraju biti zaklju�ane komandom LOCK_VARIABLE

set_close_button_callback(proveraZatvaranja);
/*Uz pomoc ove funkcije postavljate dugme X u gornji desni ugao ekrana.
Kada se klikne na dugme X, izvrsi se funkcija koja se nalazi kao parametar funkcije set_close_button_callback */

while(!zatvori)
{
textout(screen, font, "ZDRAVO SVETE!", SIRINA_EKRANA/2, VISINA_EKRANA/2, makecol(255, 0, 0));
}
//Kao sto se moze primetiti, uslov ove petlje ce biti sve dok zatvori ne dobije vrednost true, odnosno dokle god korisnik ne klikne na dugme X

allegro_exit();

return 0;
}
END_OF_MAIN()

Ukoliko nekog zanima vise o LOCK_FUNCTION LOCK_VARIABLE makroima, neka poseti sledeci sajt:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Big big credits to Srki_82

[1] Allegro - ispis teksta na ekranu

nobody@mycity.rs (NIx Car) — Sat, 05 Jan 2013 10:37:52 +0100

Slede�a stavka koju �u obra�ivati u Allegro tutorijalu jeste �tampanje teksta na ekran.

Tekst je izuzetno bitan za gaming, zato sto se uz pomoc teksta ispisuje meni na ekranu, uz pomoc teksta se mogu pisati price koje se ti�u same igre, i dr...

Citat:
#include<allegro.h>

#define SIRINA_EKRANA 800
#define VISINA_EKRANA 600

/* Ove dve globalne promenljive uvodimo iz prostog razloga sto ce nam u daljem programiranju u Allegru visina i sirina ekrana mnogo znaciti.
Vi sami ne morate to raditi, no preporu�ujem vam da to radite, kako biste u toku daljeg programiranja ustedeli vreme.
Npr cesto se desi da zaboravite koliki su vam sirina i visna ekrana, a zelite da vam tekst ili vas lik bude tacno na sredini ekrana. Stoga sam uveo ove konstante.*/

int main()
{
allegro_init();
install_keyboard();
set_color_depth(32);
set_gfx_mode(GFX_AUTODETECT_WINDOWED, SIRINA_EKRANA, VISINA_EKRANA, 0, 0);
set_window_title("Lekcija 2");

//Standardne funkcije za inicijalizaciju, koje smo obradili u prosloj lekciji

//Tekst se ispisuje pozivom funkcije textout

textout(screen, font, "Zdravo svete!", 300, 325,makecol(255, 0, 0));

/*Prvi parametar funkcije trazi u koju BITMAPu zelimo nas tekst da upisem, Allegro ima ugradjenu bitmapu koja se zove screen
i ona predstavlja sam ekran.

Sledeci parametar je koji font zelimo da stavimo. Posto jos ne znamo kako mozemo da stavimo sopstveni font koristicemo ugradjeni
font u Allegru koji se poziva tako sto se u drugi parametar upise rec font.

U trecem parametru pod znake navoda stavimo sta zelimo da napisemo na ekran

U cetvrtom i petom parametru postavljamo na kojim koordinatama ekrana zelimo da nam se tekst ispise.

U poslednjem parametru upisujete koje boje zelite da vam bude tekst. To cete uraditi tako sto cete upisati makecol() i tu stavljati boje.
Kao sto je poznato, u racunarskoj tehnici se koriste crvena(Red), zelena(Green) i plava(Blue) boja za prikaz teksta. Stoga parametri makecol funkcije moraju
biti intenziteti ovih boja. Ukoliko se tesko snalazite, ostavite komentar, pa cu vam dobijanje boja detaljnije objasniti */

//Ukoliko zelite da promenite i boju pozadine na kojoj se tekst nalazi, to mozete uraditi dodavanjem _ex ispred funkcije textout

textout_ex(screen, font, "Zdravo svete!", 400, 400,makecol(255, 0, 0), makecol(0, 0,255));

//Boju pozadine dobijate na isti nacin kao sto ste dobili i boju samog teksta

//Ukoliko zelite da centrirate tekst na odredjenu koordinate (isto kao Wordu ili nekim drugim editorima za obradu teksta), koristite funkciju textout_centre

textout_centre(screen, font, "Zdravo svete!", SIRINA_EKRANA/2-100, VISINA_EKRANA/2-100, makecol(0,0,243));

//Kao i kod obicnog textout-a, i ovde, ukoliko zelite da imate pozadinu kod vaseg teksta, samo posle centre dodajte _ex

textout_centre_ex(screen, font, "Zdravo svete!", SIRINA_EKRANA/2, VISINA_EKRANA/2, makecol(0,0,243), makecol(255, 0, 0));

readkey();
allegro_exit();

return 0;
}
END_OF_MAIN()

Credits: Srki_82

Pitanja su dobrodosla

[0] Allegro - uvod i instalacija

nobody@mycity.rs (NIx Car) — Fri, 04 Jan 2013 20:30:13 +0100

----------- Napisano: 04 Jan 2013 20:30 ---------

Uvod u Allegro

1.�ta je to Allegro?

Allegro je jedna od mnogobrojnih 3rd party grafi�kih biblioteka, pisana za rad u C i C++ programskim jezicima. U starijoj verziji (verziji 4), koju �u obra�ivati u ovim tutorijalima, podr�ano je 2D programiranje, dok je u novijoj verziji (verziji 5), mogu�e i 3D programiranje.

2. �ta moram da znam kako bih po�eo da koristim ovu biblioteku?

Potrebno je poznavanje C ili C++ programskog jezika.

3.Kako mogu da instaliram Allegro i kako bih ga mogao koristiti u Visual Studiju 2010 ili Code::Blocks-u?

Instalacija je krajnje jednostavna i potrebno je ispratiti neko od ova dva uputstva, u zavisnosti od razvojnog okru�enja, kako biste mogli da koristite Allegro biblioteku:

Uputstvo za Visual C++ 2010

- Posetite ovaj link.
- Pod Windows Binaries izaberite Microsoft Visual Studio 2010, bilo .zip ili .7z arhivu.
- Kada se preuzimanje zavr�i, raspakujte sadr�aj arhive bilo gde.
- Nakon toga, sadr�aj iz bin foldera prebacite u slede�i direktorijum:

Za 32-bitni Windows:
C:\Program Files \Microsoft Visual Studio 10.0\VC\bin

Za 64-bitni Windows:
C:\Program Files (x86)\Microsoft Visual Studio 10.0\VC\bin

- Po istom principu, prekopirajte sadr�aj ostalih foldera (sav sadr�aj iz foldera lib prebacite u folder lib od Visual C++ i sav sadr�aj iz foldera include prebacite u folder include od Visual C++)

To je to! Biblioteka je uspe�no instalirana!

Me�utim, Visual C++ ne mo�e da prepozna da li vi �elite da radite sa Allegrom, stoga �emo mu zadati komandu da je prepozna.

- Idite na File -> New -> Empty Project i projektu zadajte ime po �elji.

- Kliknite desnim tasterom mi�a na Source Files -> Add -> New Item i imenujte svoj source file.

- Nakon toga, izaberite padaju�i meni Project-> Properties

- U Properties-u izaberite Configuration Properties-> C/C++ -> Linker -> Input

- Sa desne strane izaberite Additional Dependencies i kliknite na dugme Edit

- U belo polje za unos teksta, ukucajte
alleg.lib
...i kliknite OK.

- Trebali biste dobiti nesto kao na slici:

To je to! Va� kompajler je spreman za rad sa Allegro bibliotekom.

Uputstvo za Code::Blocks

* Ukoliko nemate najnoviju verziju Code::Blocks-a prezumite je sa ovog linka.
* Obavezno izaberite codeblocks-12.11mingw-setup.exe jer u suprotnom ne�ete mo�i da ispratite ovo uputstvo do kraja!

- Nakon �to ste instalirali Code::Blocks posetite ovaj link, i preuzmite Allegro biblioteku koja radi sa MinGW (gcc 3.3) kompajlerom. Mo�ete je preuzeti bilo u .7z bilo u .zip formatu.
- Sadr�aj arhive raspakujte u bilo koji folder.
- Nakon toga, sadr�aj iz bin foldera prebacite u slede�i direktorijum:

Za 32-bitni Windows:
C:\Program Files\CodeBlocks\MinGW\bin

Za 64-bitni Windows:
C:\Program Files (x86)\CodeBlocks\MinGW\bin

- Po istom principu, prekopirajte sadr�aj ostalih foldera (sav sadr�aj iz foldera lib prebacite u folder lib MiniGW-a i sav sadr�aj iz foldera include prebacite u folder include od MiniGW-a)

To je to! Uspe�no ste instalirali Allegro biblioteku!

Me�utim, Code::Blocks i "ne zna" da li �elite da radite sa Allegro bibliotekom.

Da bi mu nazna�ili, da �elite da radite sa ovom bibliotekom, ispratite slede�u proceduru:

- Kreirajte nov projekat klikom na File-> New -> Project

- U datom meniju, izaberite Console Application.

* U meniju za izbor jezika mo�ete izabrati ili C ili C++, po�to �e kodovi raditi, do odre�ene lekcije, i u C i C++
Napomena:Kod lekcija kod kojih se kod za C i C++ razlikuje, bi�e napomenuto!

- Zadajte svom projektu �eljeno ime, sa�uvajte ga u �eljeni direktorijum i kliknite na Next, i nakon toga na Finish

- Nakon toga kliknite na Settings-> Compiler

- Otvorite karticu Linker Settings i na desnoj strani na�ite opciju: Other linker options.
- Tu ukucajte slede�e:
-lalleg

- Trebalo biste da dobijete ne�to kao na slici:

- Kliknite na OK.

�estitam! Uspe�no ste podesili Code::Blocks da radi sa Allegro bibliotekom.

Kako biste bili sigurni da ste dobro ispratili uputstvo ukucajte slede�i kod u va� source file:

#include<allegro.h> /*header fajl allegro-a, samo ce vam on biti potreban u narednih par lekcija */ 





int main() 


{ 


   allegro_init();   //Preko ove funkcije se inicijalizujue sam allegro 


    


     install_keyboard(); //Preko ove funkcije se instalira tastatura 


    


     install_mouse();  //Preko ove funkcije se instalira mi� 


    


     install_timer();  //Preko ove funkcije se instalira tajmer 








   install_sound(DIGI_AUTODETECT, MIDI_AUTODETECT, "A"); 


        //preko ove funkcije se instalira zvuk 





     /* Mnoge od ovih funkcija koje sam koristio necemo koritistiti u prvih par lekciija, ali je dobro da se zna da one postoje */ 





   set_color_depth(32);  


       /*Ovde kao parametar mozete staviti ili 16 ili 32 opciju, u zavisnosti od toga koja dubina boja vama odgovara */ 








   set_gfx_mode(GFX_AUTODETECT_WINDOWED, 800, 600, 0, 0); 


 /*Preko ovoga se postavlja sam ekran. Ukoliko zelite da vam se program pokrene u fullscreenu izbacite _WINDOWED deo. 








Drugi parametar ove funkcije predstavlja duzinu ekrana a treci parametar predstavlja visinu ekrana. 





Poslednja dva parametra vam nece trebati u praksi, stoga nema potrebe ni da ih objasnjavam. */ 








   set_window_title("Lekcija"); 


//Naziv aplikacije koje ce biti ispisano u gornjem levom uglu prozora aplikacije. 








   readkey(); /*ova funkcija je identicna funkciji getch(); sto znaci da ceka da korisnik pritisne neko dugme kako bi se kod nastavio izvrsavati */ 


   allegro_exit(); //izlazak iz allegra 





   return 0; //kraj programa 


} 


END_OF_MAIN() 


/* Obavezno je staviti ovo na kraju programa u suprotnom program nece raditi tj nece se iskompajlirati! */

Ukoliko ste sve ispratili do kraja, program bi trebao da vam se pokrene bez problema

Credits: ThePhilosopher, Srki_82

----------- Dopuna: 10 Jan 2013 1:19 ---------

Svima koji su pratili ovaj tutorijal i naisli na gresku, ja se najiskrenije izvinjavam.
Problem je u tome sto je ovaj tutorijal pisan za verziju 4.2 a ne za verziju 4.4 koja je data u linkovima. Linkovi su ispravljeni, i tutorijal sada najnormalnije radi. Izvinjavam se jos jednom

Zahvaljujem drugu Momiru Kosticu koji je uocio ovaj moj veliki previd

[2] Pravljenje igre Sokoban u C++ [programiranje]

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Sun, 02 Dec 2012 16:45:22 +0100

----------- Napisano: 02 Dec 2012 16:45 ---------

Sadr�aj

[1] Uvod
[2] Igra i stanja igre
[3] Glavna petlja
[4] Glavni meni
[5] Logika za u�itavanje i pomeranje
[6] Prikaz i igranje nivoa
[7] Zavr�avanje i testiranje igre

[1] Uvod

U ovom delu �emo napraviti igru uz pomo� objektno orijentisanog programiranja (OOP). Podeli�emo program na logi�ne celine i time �emo sebi olak�ati pisanje programa. Svaka celina �e videti samo onaj deo programa koji je za nju bitan, a to zna�i da �e kod biti mnogo jednostavniji za �itanje i ima�emo manje �ansi da napravimo gre�ku prilikom pisanja.

Za po�etak, napravite nov projekat, dajte mu ime sfml-sb i podesite sve �to je potrebno za upotrebu SFML-a kao �to smo uradili u prethodnom uputstvu. Za sada nema potrebe da pravite main.cpp datoteku.

[2] Igra i stanja igre

Da bismo lak�e napravili igru, podeli�emo je na deo koji je zadu�en za kreiranje prozora, �itanje poruka i sli�no, i na delove koji �e obra�ivati konkretna stanja igre. U na�em primeru �emo imati samo dva stanja: jedno za glavni meni, jedno za igranje igre.

Prvo �emo definisati klasu Game, koja �e se brinuti o svemu �to nema veze sa konkretnim stanjem igre, od kreiranja prozora, preko �itanja poruka, do zatvaranja prozora. Osim rada sa prozorom, ona �e morati da zna i koja su sve stanja registrovana i koje je trenutno stanje igre.

Datoteka game.h

#ifndef GAME_H_


#define GAME_H_





#include <SFML>


#include <map>





class GameState;





class Game


{


public:


   Game();


   ~Game();





   void addState(int id, GameState *state);


   int run(int id);


   void changeState(int id);


   void close();





   sf::RenderWindow *getWindow();





   enum States


   {


      MainMenuState,


      PlayState


   };





private:


   sf::RenderWindow *window;


   std::map<int> states;


   int next;


};





#endif /* GAME_H_ */

Konstruktor i destruktor �emo iskoristiti za pripremanje/osloba�anje potrebnih objekata za rad igre.
Funkcija addState �e slu�iti za registrovanje stanja igre. Samo stanja registrovana ovom funkcijom �e biti na raspolaganju prilikom pokretanja igre.
Pozivom funkcije run �emo pokrenuti glavnu petlju i proslediti po�etno stanje igre.
changeState se koristi u toku izvr�avanja igre, kada igra treba da pre�e iz jednog u drugo stanje.
Funkcija close slu�i za zatvaranje prozora i ga�enje igre, dok preko funkcije getWindow stanja igre mogu da dostupaju do prozora za crtanje.

Privatne promenljive �emo koristiti za �uvanje prozora, registrovanih stanja i stanja u koje igra treba da pre�e u slede�em izvr�avanju glavne petlje.

Sve ovo �emo detaljnije pro�i kada stignemo do implementacije klase Game.

Stanja igre moraju imati par unapred definisanih funkcija koje �e slu�iti kao interfejs za komunikaciju izme�u njih i klase Game.

Datoteka gamestate.h

#ifndef GAMESTATE_H_


#define GAMESTATE_H_





#include <SFML>


#include "game.h"





class GameState


{


public:


   GameState();


   virtual ~GameState();





   virtual void enter();


   virtual void leave();


   virtual void event(sf::Event *event);


   virtual void update(float elapsedTime);


   virtual void render() = 0;





protected:


   Game *game;





   friend class Game;


};





#endif /* GAMESTATE_H_ */

Ovo je samo osnovna klasa za stanja koja mora biti nasle�ena da bi mogli da implementiramo druga�ije pona�anje za svako stanje. U svakom slu�aju, sva stanja nasle�ivanjem ove klase dobijaju sve funkcije koje su ovde definisane.

Funkcije enter i leave �e klasa Game pozvati svaki put kada u�e/iza�e iz trenutnog stanja. Na taj na�in se stanja mogu pravilno pripremiti prilikom ulazka, i osloboditi resurse prilikom izlaska.
Funkcija event �e biti pozvana svaki put kada se ne�to desi s prozorom ili kada igra� ne�to uradi na mi�u ili tastaturi. Preko ove funkcije �e stanja mo�i da reaguju na igra�eve akcije.
Funkciju update �e stanja koristiti za osve�avanje pozicija, boja, veli�ina i svih drugih osobina koje �e imati objekti u njima. Kao parametar �e dobiti koliko vremena je pro�lo od zadnjeg osve�avanja, tako mo�emo animirati objekte jednako dugo na svim ra�unarima, bez obzira da li su brzi ili spori.
Preko funkcije render �e stanja crtati objekte koji moraju biti na ekranu.

Promenljiva game �e biti postavljena od strane klase Game prilikom registrovanja stanja, i slu�i�e za dostup do prozora za crtanje, za promenu trenutno aktivnog stanja ili za ga�enje igre.

Klasa GameState implementira sve funkcije osim render, tako da ostala stanja ne moraju da implementiraju funkcije koje ih ne zanimaju.

Datoteka gamestate.cpp

#include "gamestate.h"





GameState::GameState() :


   game(0)


{


}





GameState::~GameState()


{


}





void GameState::enter()


{


}





void GameState::leave()


{


}





void GameState::event(sf::Event* event)


{


}





void GameState::update(float elapsedTime)


{


}

[3] Glavna petlja

Glavna petlja je srce cele igre. Zadu�ena je �itanje poruka kao �to su klik mi�a ili pritisak tastera na tastaturi, i obradu istih. Mi �emo na�u glavnu petlju tako organizovati da ona samo �ita poruke i prosle�uje ih objektu koji predstavlja trenutno stanje igre. U tom objektu �e se vr�iti obrada poruka. Glavnu petlju �emo implementirati u klasi Game. Pre nego �to je napi�emo, obradi�emo funkcije koje pripremaju sve za po�etak izvr�avanja, a kasnije i osloba�aju sve resurse pre ga�enja igre.

Datoteka game.cpp

#include <SFML>


#include "game.h"


#include "gamestate.h"





Game::Game() :


   next(-1)


{


   window = new sf::RenderWindow(sf::VideoMode::GetDesktopMode(), "SFML Sokoban", sf::Style::Fullscreen);


}





Game::~Game()


{


   for (std::map<int>::iterator it = states.begin(); it != states.end(); ++it)


      delete it->second;





   delete window;


}





void Game::addState(int id, GameState* state)


{


   states[id] = state;


   state->game = this;


}





void Game::changeState(int id)


{


   next = id;


}





void Game::close()


{


   window->Close();


}





sf::RenderWindow *Game::getWindow()


{


   return window;


}

Konstruktor uz pomo� SFML kreira prozor koji �e zauzeti ceo ekran.
Destruktor je zadu�en za osloba�anje svih registrovanih stanja i ga�enje prozora.
Funkcija addState samo dodaje prosle�eno stanje u interni registar i povezuje ga sa prosle�enim id brojem, koji se mo�e koristiti kasnije za lak�e pronala�enje registrovanih stanja.
Funkcijom changeState �emo obavestiti glavnu petlju da u slede�oj iteraciji �elimo da promenimo trenutno stanje. Ovu funkciju �emo koristiti za prelazak iz glavnog menija u samu igru, i nazad.
Funkcije close i getWindow su prili�no jasne Koriste se za dostup do prozora za crtanje i njegovo ga�enje �to �e izazvati prekid glavne petlje.

Sada mo�emo napisati i glavnu petlju:

Datoteka game.cpp

int Game::run(int id)


{


   sf::Clock clock;





   next = -1;


   GameState* state = states[id];


   state->enter();





   while (window->IsOpened())


   {


      sf::Event event;


      while (window->GetEvent(event))


      {


         if (event.Type == sf::Event::Closed)


            window->Close();





         state->event(&event);


      }





      state->update(clock.GetElapsedTime());


      clock.Reset();





      window->Clear();


      state->render();


      window->Display();





      if (next != -1)


      {


         state->leave();


         state = states[next];


         state->enter();


         next = -1;


      }


   }





   state->leave();





   return EXIT_SUCCESS;


}

Na po�etku inicijalizujemo interni sat, postavljamo aktivno stanje i pozivamo njegovu funkciju enter, zatim se pokre�e glavna petlja, a na kraju funkcija leave trenutno aktivnog stanja.
Glavna petlja �e se vrteti sve dok je prozor otvoren. Na ulasku u petlju se proveravaju poruke koje su stigle od zavr�etka zadnje iteracije i prosle�uju se trenutno aktivnom stanju preko funkcije event. U slu�aju da smo dobili poruku da je korisnik pritisnuo X na prozoru, Alt+F4 ili neku drugu pre�icu koja treba da zatvori prozor, dobi�emo poruku sf::Event::Closed, a u tom slu�aju zatvaramo prozor.

Posle obrade poruka, dajemo stanju �ansu da osve�i svoje objekte tako �to �emo pozvati funkciju update, a zatim pozivamo i funkciju render koja �e iscrtati objekte na ekran.

Pre zavr�etka iteracije, proveravamo da li je potrebno promeniti stanje. U slu�aju da jeste, pozivamo funkciju leave za trenutno stanje, menjamo stanje i obave�tavamo ga da se pripremi tako �to pozivamo funkciju enter.

Ovim se iteracija glavne petlje zavr�ava i odmah zatim po�inje nova sve dok se prozor ne zatvori. Pisanjem glavne petlje na ovaj na�in smo kompletnu logiku za obradu poruka, osve�avanje i crtanje objekata izvukli iz klase Game i omogu�ili svakom stanju da na svoj jedinstven na�in implementira sve �to mu je potrebno.

[4] Glavni meni

Ovo je prvo stanje koje �emo napraviti. Zadatak glavnog menija je da prika�e dve opcije (po�etak igre i izlaz)... da bi prozor izgledao lep�e, uz te dve opcije �emo prikazati i pozadinsku sliku.

Klasa glavnog menija �e naslediti klasu GameState i dodati funkcije i promenljive koje su joj potrebne za rad:

Datoteka mainmenustate.h

#ifndef MAINMENUSTATE_H_


#define MAINMENUSTATE_H_





#include <vector>


#include "gamestate.h"





class MainMenuState: public GameState


{


public:


   MainMenuState();





   void enter();


   void leave();


   void event(sf::Event *event);


   void update(float elapsedTime);


   void render();





private:


   enum Menu


   {


      Play,


      Exit,





      First = Play,


      Last = Exit


   };





   sf::Image *bgImage;


   sf::Sprite *bgSprite;


   std::vector<sf> menu;


   float time;


   int currentMenu;


};





#endif /* MAINMENUSTATE_H_ */

Dodane interne promenljive slu�e za u�itavanje i prikazivanje pozadinske slike, i pripremanje, animiranje i prikaz opcija menija.

Krenimo redom kroz funkcije koje ova klasa implementira. Prilikom ulaska u stanje se poziva funkcija enter �iji je cilj da pripremi sve resurse za dalji rad:

Datoteka mainmenustate.cpp

void MainMenuState::enter()


{


   bgImage = new sf::Image();


   if (!bgImage->LoadFromFile("resources/mainmenu.jpg"))


      bgImage->LoadFromFile("../resources/mainmenu.jpg");





   bgSprite = new sf::Sprite();


   bgSprite->SetImage(*bgImage);





   float scaleX, scaleY, scale;


   scaleX = (float)(game->getWindow()->GetWidth()) / bgImage->GetWidth();


   scaleY = (float)(game->getWindow()->GetHeight()) / bgImage->GetHeight();


   scale = scaleX > scaleY ? scaleX : scaleY;


   bgSprite->SetScale(scale, scale);





   menu.resize(Last + 1, 0);





   menu[Play] = new sf::String("Play");


   menu[Exit] = new sf::String("Exit");





   float centerX, centerY;


   sf::FloatRect rect;





   rect = menu[Play]->GetRect();


   centerX = (rect.Right - rect.Left) / 2;


   centerY = (rect.Bottom - rect.Top) / 2;


   menu[Play]->SetCenter(centerX, centerY);


   menu[Play]->SetSize(40);


   menu[Play]->SetPosition(100, 100);





   rect = menu[Exit]->GetRect();


   centerX = (rect.Right - rect.Left) / 2;


   centerY = (rect.Bottom - rect.Top) / 2;


   menu[Exit]->SetCenter(centerX, centerY);


   menu[Exit]->SetSize(40);


   menu[Exit]->SetPosition(100, 155);





   time = 0;


}

Sve resurse (slike i nivoe) �emo snimiti u direktorijum resources u projektu. Za pozadinu glavnog menija �emo iskoristiti sliku mainmenu.jpg.

Kori��enjem klasa sf::Image i sf::Sprite mo�emo u�itati i prikazati slike. Po�to �elimo da se slika ne deformi�e na razli�itim rezolucijama, moramo da izra�unamo odnos �irine i visine prozora, i na osnovu toga prilagodimo veli�inu slike.

Nakon u�itavanja pozadine, kreiramo dva objekta tipa sf::String koji znaju da prika�u tekst na ekranu. Uz pomo� te klase mo�emo lako da podesimo lokaciju, veli�inu i druge osobine teksta.

Funkcija leave mora da oslobodi sve resurse koji su kreirani u stanju:

Datoteka mainmenustate.cpp

void MainMenuState::leave()


{


   delete bgSprite;


   delete bgImage;


   for (std::vector<sf>::iterator it = menu.begin(); it != menu.end(); ++it)


      delete *it;


   menu.clear();


}

Slede�a funkcija koju �emo implementirati je event i ona �e obra�ivati korisni�ke akcije:

Datoteka mainmenustate.cpp

void MainMenuState::event(sf::Event* event)


{


   if (event->Type == sf::Event::KeyPressed)


   {


      switch (event->Key.Code)


      {


         case sf::Key::Up:


            --currentMenu;


            break;





         case sf::Key::Down:


            ++currentMenu;


            break;





         case sf::Key::Return:


            if (currentMenu == Play)


               game->changeState(Game::PlayState);


            else if (currentMenu == Exit)


               game->close();


            break;





         default:


            break;


      }





      if (currentMenu <First> Last)


         currentMenu = First;


      for (std::vector<sf>::iterator it = menu.begin(); it != menu.end(); ++it)


         (*it)->SetScale(1, 1);


   }


}

U ovom delu nas interesuju samo poruke koje dolaze sa tastature. U slu�aju da igra� pritisne gore ili dole, menjamo trenutno aktivnu akciju. U slu�aju da igra� pritisne enter, menjamo trenutno stanje na Game::PlayState ili izlazimo iz igre, u zavisnosti od izabrane akcije.

Na kraju resetujemo veli�ine akcija na normalu da bi igra�u na vizualan na�in prikazali koja je aktivna akcija.

U update funkciji �emo animirati trenutno aktivnu akciju tako �to �emo joj menjati veli�inu:

Datoteka mainmenustate.cpp

void MainMenuState::update(float elapsedTime)


{


   time += elapsedTime;


   menu[currentMenu]->SetScale(1.2f + sin(time * 15) * 0.05f, 1.2f + sin(time * 15) * 0.05f);


}

Aktivna akcija �e polako pulsirati, dok �e neaktivna biti standardne veli�ine.

Za kraj nam ostaje funkcija render koja �e prikazati pozadinsku sliku i akcije:

Datoteka mainmenustate.cpp

void MainMenuState::render()


{


   game->getWindow()->Draw(*bgSprite);


   for (std::vector<sf>::iterator it = menu.begin(); it != menu.end(); ++it)


      game->getWindow()->Draw(**it);





}

To je sve �to je potrebno da bi glavni meni radio. Kao �to vidite, kompletna logika se nalazi u event funkciji... ostale funkcije su tu samo da bi se brinule o resursima i crtanju.

[5] Logika za u�itavanje i pomeranje

Da bismo sebi olak�ali pisanje programa, napravi�emo jednu pomo�nu klasicu �iji zadatak �e biti da u�itava nivoe i vr�i provere i pomeranja objekata po mapi. Vrlo bitna stvar je da ova klasa ne�e raditi ni�ta s grafikom. Ona �e imati samo memorijski model nivoa, a druge klase �e taj model mo�i da iskoriste za crtanje.

U ovoj klasi �emo definisati vrste polja koja se mogu nalaziti u mapi, pokrete koje igra� mo�e da napravi i, naravno, mapu nivoa:

Datoteka level.h

#ifndef LEVEL_H_


#define LEVEL_H_





#include <vector>


#include <SFML>





class Level


{


public:


   Level();





   enum PlayField


   {


      Floor,


      Wall,


      Destination,


      Empty


   };





   enum Direction


   {


      Left = sf::Key::Left,


      Right = sf::Key::Right,


      Up = sf::Key::Up,


      Down = sf::Key::Down


   };





   bool loadNext();


   void reload();


   bool isFinished();


   void move(Direction dir);


   bool load();


   PlayField getField(int x, int y);


   int getCrate(int x, int y);





   int level;


   int width, height;


   std::vector<PlayField> playField;


   sf::Vector2i player;


   std::vector<sf> crates;


   Direction lastDir;


};





#endif /* LEVEL_H_ */

PlayField predstavlja sve mogu�e tipove polja na mapi. Empty �e predstavljati prazno polje za koje ne treba ni�ta crtati na ekranu, Wall je zid kroz kojeg igra� ne mo�e da pro�e, Floor je pod preko kojeg igra� mo�e da se kre�e, a Destination je polje na kojem na kraju moramo postaviti kutiju.

Enumeracija Direction je lista pokreta koje igra� mo�e napraviti.

Od stalih polja su zanimljivi jo� playField koje slu�i za �uvanje mape, player koje �uva poziciju igra�a, i crates u kojem su sa�uvane pozicije svih kutija.

Pre�imo sad na funkcije... po�e�emo od funkcija za u�itavanje nivoa:

Datoteka level.cpp

bool Level::loadNext()


{


   ++level;


   return load();


}





void Level::reload()


{


   load();


}





bool Level::load()


{


   playField.clear();


   crates.clear();


   lastDir = Down;





   std::ifstream lvlFile;


   std::stringstream fileName;


   fileName << "resources/level" << level << ".txt";


   lvlFile.open(fileName.str().c_str());


   if (!lvlFile.is_open())


   {


      fileName.str("");


      fileName << "../resources/level" << level << ".txt";


      lvlFile.open(fileName.str().c_str());


   }


   if (!lvlFile.is_open())


      return false;





   std::string line;


   int x, y;


   PlayField field;





   lvlFile >> width >> height;


   playField.resize(width * height, Empty);





   y = 0;


   std::getline(lvlFile, line);


   while (y < height)


   {


      std::getline(lvlFile, line);


      for (x = 0; x < width; ++x)


      {


         switch (line[x])


         {


            case '#':


               field = Wall;


               break;





            case 'C':


               crates.push_back(sf::Vector2i(x, y));


               field = Floor;


               break;





            case 'P':


               player = sf::Vector2i(x, y);


               field = Floor;


               break;





            case '-':


               field = Floor;


               break;





            case 'D':


               field = Destination;


               break;





            default:


               field = Empty;


               break;


         }





         playField[x + y * width] = field;


      }





      ++y;


   }





   lvlFile.close();





   return true;


}

Funkcije loadNext i reload su samo pomo�ne funkcije koje zovu load da bi u�itale slede�i ili ponovo u�itale trenutni nivo. Kompletna logika za u�itavanje se nalazi u funkciji load.

Na po�etku otvaramo datoteku �ije ime konstrui�emo uz pomo� promenljive level, koja dr�i broj trenutno aktivnog nivoa. U slu�aju da datoteka ne postoji ili je do�lo do gre�ke, vra�amo false �to �e obavestiti ostatak igre da nema vi�e nivoa za igranje.

U slu�aju da datoteka postoji i mo�emo da je otvorimo, prvo pro�itamo �irinu i visinu nivoa, i na osnovu ta dva podatka kreiramo dovoljno velik niz da u njemu sa�uvamo celu mapu.

Zatim �itamo datoteku red po red, i na osnovu predefinisanih znakova popunjavamo mapu, postavljamo poziciju igra�a, i dodajemo kutije. Posle �itanja datoteke, imamo sve podatke potrebne za igranje igre.

Da bismo lak�e dostupali do podataka o mapi, napravi�emo i par pomo�nih funkcija:

Datoteka level.cpp

bool Level::isFinished()


{


   for (std::vector<sf>::iterator it = crates.begin(); it != crates.end(); ++it)


      if (getField((*it).x, (*it).y) != Destination)


         return false;





   return true;


}





Level::PlayField Level::getField(int x, int y)


{


   return playField[x + y * width];


}





int Level::getCrate(int x, int y)


{


   for (std::vector<sf>::size_type i = 0; i < crates.size(); ++i)


      if (crates[i].x == x && crates[i].y == y)


         return i;





   return -1;


}

Funkcija isFinished proverava da li je ispod svake kocke polje Destination. Ako jeste to zna�i da smo sve kocke postavili na pravo mesto i da je nivo zavr�en.

Funkcija getField je nam omogu�ava da do�emo do vrste polja preko x, y koordinata u mapi, dok funkcija getCrate proverava da li se na nekoj x,y poziciji nalazi kocka.

Sad kada imamo ove pomo�ne funkcije, pisanje logike za pomeranje �e biti prili�no lako:

Datoteka level.cpp

void Level::move(Direction dir)


{


   lastDir = dir;





   int dX = 0, dY = 0;


   switch (lastDir)


   {


      case Left:


         dX = -1;


         break;





      case Up:


         dY = -1;


         break;





      case Right:


         dX = 1;


         break;





      default:


         dY = 1;


         break;


   }





   sf::Vector2i newPos = sf::Vector2i(player.x + dX, player.y + dY);


   int crate = getCrate(newPos.x, newPos.y);


   sf::Vector2i newCratePos = sf::Vector2i(newPos.x + dX, newPos.y + dY);





   if (crate != -1)


   {


      if (getField(newCratePos.x, newCratePos.y) != Wall && getCrate(newCratePos.x, newCratePos.y) == -1)


      {


         crates[crate] = newCratePos;


         player = newPos;


      }


   }


   else if (getField(newPos.x, newPos.y) != Wall)


      player = newPos;


}

Na po�eku odre�ujemo u kom smeru igra� �eli da se pomeri i proveravamo da li se ispred njega nalazi kocka. U slu�aju da kocka nije ispred njega, proveravamo jo� da li je mo�da ispred zid. Ako nije, upi�emo novu poziciju igra�a.

U slu�aju da je ispred igra�a bila kocka, moramo proveriti jo� jedno polje ispred. Ako na slede�em polju nije zid ili neka druga kocka, zna�i da mo�emo slobodno da "poguramo" kocku napred i upi�emo novu poziciju igra�a.

I, to je to... to je kompletna logika za u�itavanje nivoa i pomeranje igra�a po njoj.

[6] Prikaz i igranje nivoa

Zahvaljuju�i prethodnoj klasi, pisanje stanja za igranje �e biti prili�no jednostavno. U direktorijum za resurse, moramo dodati slike za polja na mapi, za igra�a i kutije. Naravno, da bi sve izgledalo lep�e, doda�emo i sliku za pozadinu.

Kreiranje stanja za igranje �e biti skoro isto kao i stanja za glavni meni. Prvo moramo napraviti klasu i dodati joj promenljive koje su joj potrebne za rad:

Datoteka playstate.h

#ifndef PLAYSTATE_H_


#define PLAYSTATE_H_





#include <vector>


#include "gamestate.h"


#include "level.h"





class PlayState: public GameState


{


public:


   PlayState();





   void enter();


   void leave();


   void event(sf::Event *event);


   void update(float elapsedTime);


   void render();





private:


   void calculateZoom();





   sf::Image *bgImage;


   sf::Sprite *bgSprite;


   sf::String *status;





   Level *level;


   sf::View *view;


   std::vector<sf> playField;


   sf::Image *crate;


   sf::Image *player;


   sf::Sprite *sprite;


};





#endif /* PLAYSTATE_H_ */

Osim standardnih funkcija, ova klasa ima funkciju calculateZoom �iji cilj je da odredi koliko slika treba da bude pove�ana ili smanjena da bi se videla cela mapa.

Dodane promenljive su uglavnom za u�itavanje i prikaz slika i teksta, ali imamo i promenljivu level koja �e dr�ati instancu klase za rad sa nivoima.

Pre�imo na implementaciju:

Datoteka playstate.cpp

void PlayState::enter()


{


   bgImage = new sf::Image();


   if (!bgImage->LoadFromFile("resources/play.jpg"))


      bgImage->LoadFromFile("../resources/play.jpg");





   bgSprite = new sf::Sprite();


   bgSprite->SetImage(*bgImage);





   float scaleX, scaleY, scale;


   scaleX = (float)(game->getWindow()->GetWidth()) / bgImage->GetWidth();


   scaleY = (float)(game->getWindow()->GetHeight()) / bgImage->GetHeight();


   scale = scaleX > scaleY ? scaleX : scaleY;


   bgSprite->SetScale(scale, scale);





   status = new sf::String("Press F5 to restart level or Esc to quit.");


   status->SetSize(16);


   status->SetPosition(10, game->getWindow()->GetHeight() - 30);





   level = new Level();


   level->loadNext();


   calculateZoom();





   playField.resize(Level::Empty);


   playField[Level::Floor] = new sf::Image();


   if (!playField[Level::Floor]->LoadFromFile("resources/floor.png"))


      playField[Level::Floor]->LoadFromFile("../resources/floor.png");


   playField[Level::Wall] = new sf::Image();


   if (!playField[Level::Wall]->LoadFromFile("resources/wall.png"))


      playField[Level::Wall]->LoadFromFile("../resources/wall.png");


   playField[Level::Destination] = new sf::Image();


   if (!playField[Level::Destination]->LoadFromFile("resources/destination.png"))


      playField[Level::Destination]->LoadFromFile("../resources/destination.png");


   crate = new sf::Image();


   if (!crate->LoadFromFile("resources/crate.png"))


      crate->LoadFromFile("../resources/crate.png");


   player = new sf::Image();


   if (!player->LoadFromFile("resources/player.png"))


      player->LoadFromFile("../resources/player.png");


   sprite = new sf::Sprite();


}





void PlayState::leave()


{


   delete bgSprite;


   delete bgImage;


   delete status;


   delete level;


   for (std::vector<sf>::iterator it = playField.begin(); it != playField.end(); ++it)


      delete *it;


   playField.clear();


   delete crate;


   delete player;


   delete sprite;


   delete view;


   view = 0;


}





void PlayState::calculateZoom()


{


   if (view != 0)


      delete view;





   float ratio = (float)(game->getWindow()->GetWidth()) / (float)(game->getWindow()->GetHeight());





   float count = (float)(level->width + 1) / ratio > level->height + 1 ? (float)(level->width + 1) / ratio : level->height + 1;





   float width = 64.0f * ratio * count;


   float height = 64.0f * count;





   view = new sf::View();


   view->SetFromRect(sf::FloatRect(0, 0, width, height));


   view->Move((32.0f * ratio) * ((float)(level->width) / ratio - count), 32.0f * ((float)(level->height) - count));


}

Isto kao i u klasi za glavni meni, i ovde u funkciji enter u�itavamo potrebne objekte me�u kojima je i prvi nivo. Po zavr�etku ove funkcije, klasa je spremna za obradu ulaznih poruka i crtanje. Funkcija leave �e se pobrinuti da na kraju oslobodimo sve resurse koje smo zauzeli.

Funkcija calculateZoom na osnovu �irine i visine prozora i mape, postavlja veli�inu objekata za crtanje tako da se vidi cela mapa. To radimo da bi �to bolje iskoristili prostor na velikim rezolucijama, ali i da ne bi izgubili par�e mape na manjim.

Datoteka playstate.cpp

void PlayState::event(sf::Event* event)


{


   if (event->Type == sf::Event::KeyPressed)


   {


      switch (event->Key.Code)


      {


         case sf::Key::Escape:


            game->changeState(Game::MainMenuState);


            break;





         case sf::Key::F5:


            level->reload();


            calculateZoom();


            break;





         case sf::Key::Left:


         case sf::Key::Right:


         case sf::Key::Up:


         case sf::Key::Down:


            level->move((Level::Direction)(event->Key.Code));


            break;





         default:


            break;


      }


   }


}

Ovde vidimo kako obrada ulaznih poruka ne predstavlja nikakvu te�ko�u. Pritiskom na escape se vra�amo na glavni meni, F5 nam ponovo u�itava nivo, a strelice zovu pomo�ni objekat level i prepu�taju mu da odradi sve �to treba da bi se igra� pomerio.

Datoteka playstate.cpp

void PlayState::update(float elapsedTime)


{


   if (level->isFinished())


   {


      if (!level->loadNext())


         game->changeState(Game::MainMenuState);


      else


         calculateZoom();


   }


   else


   {





   }


}

Pre svakog crtanja, proveravamo da li pomo�na klasa ka�e da je nivo zavr�en. U slu�aju da jeste, u�itavamo slede�i ako ga ima ili se vra�amo na glavni meni.

Za kraj smo ostavili funkciju za crtanje:

Datoteka playstate.cpp

void PlayState::render()


{


   Level::PlayField field;





   game->getWindow()->Draw(*bgSprite);


   game->getWindow()->Draw(*status);





   game->getWindow()->SetView(*view);





   for (int x = 0; x <level>width; ++x)


      for (int y = 0; y <level>height; ++y)


      {


         field = level->getField(x, y);


         if (field != Level::Empty)


         {


            sprite->SetImage(*playField[field]);


            sprite->SetPosition(64 * x, 64 * y);


            game->getWindow()->Draw(*sprite);


         }


      }





   sprite->SetImage(*crate);


   for (std::vector<sf>::iterator it = level->crates.begin(); it != level->crates.end(); ++it)


   {


      sprite->SetPosition(64 * (*it).x, 64 * (*it).y);


      game->getWindow()->Draw(*sprite);


   }





   sprite->SetImage(*player);


   int offset;


   switch (level->lastDir)


   {


      case Level::Left:


         offset = 1;


         break;





      case Level::Up:


         offset = 2;


         break;





      case Level::Right:


         offset = 3;


         break;





      default:


         offset = 0;


         break;


   }


   sprite->SetSubRect(sf::IntRect(64 * offset, 0, 64 * (offset + 1), 64));


   sprite->SetPosition(64 * level->player.x, 64 * level->player.y);


   game->getWindow()->Draw(*sprite);


   sprite->SetSubRect(sf::IntRect(0, 0, 64, 64));





   game->getWindow()->SetView(game->getWindow()->GetDefaultView());


}

Na po�etku iscrtavamo pozadinsku sliku, a odmah za njom i tekst na kojem pi�e da F5 resetuje nivo.

Nakon toga, crtamo redom polje po polje mape. Zahvaljuju�i funkciji calculateZoom ovde ne moramo da se brinemo o veli�ini polja i da li �e stati na ekran. Svaki put crtamo sliku u normalnoj veli�ini i prepu�tamo SFML-u da se brine o skaliranju.

Preko polja, crtamo kutije i igra�a. Obratite pa�nju da za igra�a uzimamo deo slike koji je okrenut u pravu stranu da bi igra izgledala lep�e. U ovom trenutku je crtanju kraj i na ekranu imamo nacrtanu celu mapu i sve objekte na njoj.

[7] Zavr�avanje i testiranje igre

Do sad smo pisali klase koje rade sve od u�itavanja, preko igranja do ga�enja igre. Nedostaje nam jo� samo main funkcija koja �e sve to da pokrene:

Datoteka main.cpp

#include "game.h"


#include "mainmenustate.h"


#include "playstate.h"





int main()


{


   Game game;





   game.addState(Game::MainMenuState, new MainMenuState());


   game.addState(Game::PlayState, new PlayState());





   return game.run(Game::MainMenuState);


}

To je, dragi moji, to. Cela igra je napisana. Ostaje vam jo� samo da je iskompajlirate i pokrenete

Za one koji �ele malo ve�be, slika igra�a ima jo� par dodatnih frejmova uz pomo� kojih mo�ete napraviti da igra� kora�a kad se kre�e. Mora�ete da popravite funkcije update i render u klasi PlayState.

Preuzimanje ::Kompletan kod i resurse mo�ete preuzeti ovde: [url=https://www.mycity.rs/must-login.png

Za one koji su samo do�li da bace pogled, evo i par sli�ica:

SFML ::Kompletnu dokumentaciju za SFML mo�ete pogledati na zvani�nom sajtu: link.

----------- Dopuna: 15 Jan 2013 15:21 ---------

Pro�lo je ve� neko vreme i nakupilo se dosta pregleda... da li je nekom uspelo da iskompajlira igru i da je pokrene?

Instalacija SDL-a u Code::Blocks-u

nobody@mycity.rs (NIx Car) — Sat, 10 Nov 2012 21:27:27 +0100

�ta je to SDL?
SDL (Simple DirectMedia Layer) je multimedijalna biblioteka namenjena za rad na vi�e platformi. Najpoznatija je po tome �to je, zahvaljuju�i njoj, napravljen Linux port poznate igre za Windows: "Civilization: Call To Power"

Vi�e o SDL-u mo�ete prona�i na slede�oj adresi (stranica je na engleskom)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U ovom uputstvu �u vam pokazati kako da SDL pove�ete sa Code::Blocksom

---------------------------------------

Pod pretpostavkom da imate instaliran Code::Blocks koji koristi kompajler koji se nalazi u instalacionom direktorijumu Code::Blocks-a (miniGW), ispratite slede�e korake kako biste uspe�no integrisali SDL u Code::Blocks.

Posetite ovu adresu, u sekciji Development Libraries izaberite SDL-devel-1.2.15-mingw32.tar.gz (Mingw32), kao na slici:

Folder, koji se nalazi u toj arhivi, raspakujte gde �elite. Ja �u ga prebaciti u svoj C:\ direktorijum.

Pokrenite Code::Blocks, izaberite settings, compiler and debugger

Izaberite Search Directories jezi�ak, i u okviru njega izaberite jezi�ak Compiler i kliknite dugme Add.

Nakon toga, prona�ite va� SDL folder, dvokliknite na njega, i izaberite folder include. Nakon toga kliknite OK. Trebalo biste da dobijete ne�to kao na slici:

Nakon toga,izaberite jezi�ak Linker, i odradite isti onaj postupak, samo �to umesto foldera include, birate folder lib.

Kada uradite ove korake,odradite i slede�e:
Prekopirajte SDL.dll fajl koji se nalazi u potfolderu bin (kod mene je to: C:\SDL-1.2.15\bin )
u va� C:\Windows\System32 folder ukoliko koristite 32bitni Windows.
Ukoliko koristite 64bitni Windows prekopirajte ga u C:\Windows\SysWOW64

Code::Blocks je sada uspe�no pode�en. Sada �u vam pokazati kako treba da pokrenete novi projekat (postoji i otvaranje SDL projekta unutar samog Code::Blocks, me�utim tu nailazim na neku gre�ku, tako da �u pokazati alternativni na�in).

IKliknite na meni File->New-> Empty Project

Zatim idite na Project->Properties

Izaberite jezi�ak Build Targets, u delu Type, izaberite GUI application

Zatim ponovo idite u Compiler and Debugger, izaberite jezi�ak Linker settings. U delu other linker options nalepite slede�e:
-lmingw32 -lSDLmain -lSDL

Nakon toga, napravite source fajl u okviru projekta.
Kada ste to uradili, iskopirajte i nalepite slede�i kod, da proverite da li ste uspe�no podesili SDL:

#include "SDL/SDL.h" 


int main( int argc, char* args[] ) 


{ 


//Pokrece se SDL 


SDL_Init( SDL_INIT_EVERYTHING ); 


//Izalazak iz SDL-a


 SDL_Quit();


 return 0; }

Ukoliko vam kompajler ne prijavi ni jednu gre�ku, onda ste uspe�no instalirali SDL! �estitam!

Hvala TwinHeadedEagle-u i ThePhilosopher-u na sugestijama, i Srkiju na blagoslovu

[2] Klase, pokaziva�i, reference

nobody@mycity.rs (Fil) — Tue, 23 Oct 2012 14:52:09 +0100

[1] Klase

C++ provides the power; you supply the judgment

Programiranjem �esto re�avamo kompleksne probleme te je po�eljno da se koriste i odgovaraju�e reprezentacije objekata konkretnog problema.

Recimo, ukoliko treba da re�imo neki problem vezan za automobilsku industriju, barata�emo sa instancama (objektima) klase automobil, koje �e imati odgovaraju�e promenljive (recimo: brojBrzina, brojCilindara) i metode (recimo: Ubrzaj(), PromeniBrzinu() i druge).

Dakle, objekat predstavlja instancu neke klase. Klase predstavljaju korisni�ki definisane tipove.

Iz primera se vidi da promenljive �uvaju stanje nekog objekta, dok se metode odnose na pona�anje tog objekta. U ovom smislu, objekat predstavlja kolekciju odre�enih stanja i pona�anja.

* Napomena: vi�e o klasama je pisano u �lancima za C#, tako da preporu�ujem �itanje tih �lanaka. Koncept je isti, a sintaksa skoro pa jednaka.

Deklaracija klase:

class Automobil


{


     unsigned int brojBrzina;


     unsigned int brojCilindara;


     void Ubrzaj();


};

Napomena: uo�imo karakter ";" na kraju deklaracije klase! U programskim jezicima Java i C# nema karaktera ";" kod deklaracije klasa!

Deklaracije klase ne alocira (rezervi�e) memoriju za klasu Automobil.
--> deklaracija slu�i da kompajler "obavestimo" �ta predstavlja klasa Automobil, dakle, kakve podatke sadr�i i �ta mo�e da radi.
--> Na osnovu ovoga kompajler zna koliko memorijskog prostora treba da "ostavi sa strane" objekte klase Automobil.

Po�to int zauzima 4 bajta, a imamo dve promenljive u klasi, --> objekat ove klase �e biti "te�ak" 8 bajtova. Metode se ne uzimaju u obzir kod utvr�ivanja veli�ine u memoriji.

Prilikom kreiranja koda programa treba, dakle, obratiti pa�nju sa kakvim promenljivim, tj. sa kakvim tipovima promenljivih baratamo. Tip promenljive ukazuje na:

a) veli�inu promenljive u memoriji,
b) kakvu vrstu podatka promenljiva mo�e da �uva,
c) kakve akcije se mogu izvr�iti nad promenljivima.

Dalje, treba obratiti pa�nju i na stil programiranja. Ukoliko se dr�ite jednog stila programiranja (davanja imena promenljivima, metodama i sl. ) lak�e �ete protuma�iti kod. Firme obi�no propisuju ova stilska pravila (standardni kodeks).

Definisanje objekta:

Automobil lada;

Ovim se defini�e objekat klase (tj. tipa) Automobil. Ovo je korak u kome se rezervi�e memorija za objekat.

Kako su sve �lanice klase privatne (ako se ne nazna�i druga�ije), na slede�i na�in je mogu�e javno pristupiti �lanicama klase:

class Automobil


{


     public:


     unsigned int brojBrzina;


     unsigned int brojCilindara;


     void Ubrzaj();


};

* Opet vidimo razliku u sintaksi sa, recimo, srodnim jezicima Javom i C# ; kod njih se ispred svake promenljive defini�e modifikator pristupa (dakle, public int brojBrzina;
public int brojCilindara; )

Bitno je re�i da �e public biti sve �lanice:
a) do navoda klju�ne re�i private
b) do kraja deklaracije klase

Primer:

U primeru se vidi generalno pravilo dobrog dizajna - �lanice klase treba da su privatne. Po�to su promenljive privatne, moramo imati neke metode koje �e slu�iti za manipulaciju nad tim podacima (�itanje i izmena vrednosti promenljivih). Te metode se nazivaju Accessor metode. Na ovaj na�in se omogu�ava odvajanje detalja implementacije i upotrebe (tj. manipulacije).
Accessor metode su tzv. Setteri i Getteri, koje su public metode i slu�e za promenu vrednosti, odnosno �itanje vrednosti promenljivih.

Citat Stroustrup-a: "The C++ access control mechanisms provide protection against accident�not against fraud."

Objekat pristupa public �lanicama klase vr�i sa operatorom "."
Obratiti pa�nju i na ozna�avanje da metoda (implementirana izvan klase) pripada nekoj klasi, tj. ": :"

Konstrukor slu�i za instanciranje/inicijalizaciju objekta neke klase. Konstruktor, tehni�ki gledano, predstavlja posebnu metodu:
- koja ima naziv isto kao i naziv konkretne klase
- koja ne vra�a povratnu vrednost

C++, za razliku od C# i Jave, nema garbage collection (koji se brine o "�i��enju" objekata), te prilikom deklarisanja konstruktora, treba deklarisati i odgovaraju�i destruktor. Destruktor se formira na slede�i na�in: "~"+naziv konstruktora. Dakle, ako je konstruktor: Automobil(), destruktor �e biti ~Automobil().

dok konstruktori mogu imati ulazne argumente, destruktori ne primaju argumente.

Jedna klasa mo�e imati vi�e konstruktora (sa razli�itim parametrima).

Ukoliko ne deklari�emo konstruktor/desktruktor, generi�e se podrazumevani konstruktor/destruktor.
Default constructor/destructor nema argumenata i ne radi ni�ta!
(primetimo da u pro�lom primeru nije eksplicitno naveden konstruktor, te u tom slu�aju, kako smo rekli, kompajler obezbe�uje default konstruktor. Zbog toga prethodni kod nije generisao gre�ku )

U slede�em primeru, bi�e upotrebljen non default konsruktor (prethodni primer �e biti za nijansu pro�iren):

[2] Pokaziva�i

Pokaziva� ili pointer je promenljiva koja �uva memorijsku adresu.

Pogledajmo slede�u sliku:

Na slici je prikazano:

- vrlo prosta �ema memorije na ra�unaru. Dakle, memorija ra�unara je podeljena na sekvencijalno ozna�ene memorijske lokacije, zvane adrese.
Svaka promenljiva se nalazi na unikatnoj lokaciji u memoriji, tj. na odre�enoj adresi.

- pointer a koji pokazuje na promenljivu b.

* promenljiva b se nalazi na memorijskoj lokaciji 1462 i �uva vrednost 17
* pokaziva� a se nalazi na memorijskoj lokaciji 874 i �uva memorijsku adresu promenljive b, dakle: 1462

pomo�u adresnog operatora & mo�e se videti memorijska adresa neke promenljive, Vidimo slede�i primer:

Oznake memorijske lokacije zavise od operativnog sistema i konkretnog kompajlera.
// U primerima �eme memorije, obi�no adresu apstrahujemo sa broj�anom vredno��u.

Podsetimo se, od tipa promenljive zavisi koliko �e biti rezervisano i dodeljeno memorijskog prostora. Pogledajmo jo� jednu �emu:

Pointer "nekiPointer", koji treba da �uva adresu neke promenljive tipa int, �emo deklarisati na slede�i na�in:

int *nekiPointer = NULL;

Dakle, na ovaj na�in je nekiPointer deklarisan da �uva adresu promenljive koja mo�e biti tipa int.

�to se ti�e dalje manipulacije sa pointerima, pona�aju se isto kao i svaka druga promenljiva.

Razlika izme�u promenljive tipa int i pointera koji pokazuje na neki int je ta �to promenljiva tipa int �uva integer, a pointer �uva adresu.

Neka vam bude obavezna praksa da inicijalizujete pointere !

- ukoliko se pointer inicijalizuje sa konstantom NULL - zove se Null Pointer
- pointer koji nij inicijalizovan se zove divlji pointer (wild pointer) i ovo treba strogo izbegavati.

Pridru�ivanje adrese pointeru:

unsigned short int nekiInt = 45;
unsigned short int * nekiPointer = NULL;
nekiPointer = &nekiInt;

Pristup nekoj promenljivoj preko njenog pokaziva�a naziva se indirekcija.

Mnoge firme koriste konvenciju davanja imena pointera, tako �to ime pointera po�inje sa malim "p". Na primer: pGodina.

Operator "*" se naziva indirection operator, ili dereference operator.

Ukoliko treba nekoj promenljivoj da dodelimo vrednost na �iju adresu ga�a pointer, to �emo u�initi ovako:

unsigned short int primer;
primer = *nekiPointer;

Dakle, opet se koristi indirection operator (*) i ozna�ava "vrednost na ovoj adresi."

// dakle uzimamo vrednost sa adrese koju �uva nekiPointer i dodeljujemo promenljivoj "primer".

Kao �to se mo�e videti, operator " * " ima dvojaku ulogu:
- deklaracija pointera
- ukazivanje na samu vrednost, ne na memorijsku adresu

// Mala digresija: " * " predstavlja i operator mno�enja, ali kompajler zna "da odabere" pravu funkciju operatora, na osnovu konteksta.

Pokaziva�i se naj�e��e koriste za tri zadatka:

- upravljanje podataka na heap-u (free store)
- pristup �lanicama klase
- prenos promenljivih po referenci

Naime, postoje slede�a polja memorije:

Citat:The stack
Code space
Global name space
Registers
The free store (heap)

- na stack-u se skladi�te lokalne promenljive i parametri funkcija
* kada funkcija vrati neku vrednost, lokalne promenljive se odbacuju
* stack se automatski �isti, kada funkcija vrati vrednost (samim tim i promenljive gube svoj opseg (scope))

- u Code space-u se skladi�ti kod.

- globalne promenljive se skladi�te na global name space-u.

- registers se koriste za interne funkcije odr�avanja (npr. stanje na vrhu stack-a i pokaziva� za instrukcije)

- skoro sav preostali deo memorije predstavlja free store, odnosno heap.
Objekti na heap-u su trajni (perzistentni) i "ostaju" i posle return-a funkcije (za razliku od stack-a, gde ovo nije slu�aj ! )

* alokacija memorije na heap se vr�i sa klju�nom re�i "new":

unsigned short int * pPointer;


pPointer = new unsigned short int;


*pPointer = 72;

// new vra�a memorijsku adresu
// *pPointer = 72; --> stavi vrednost 72 na lokaciju gde pointer pokazuje

* ne zaboravi da obri�e� pointer: klju�na re� delete.
Dakle, kada se zavr�i rad sa nekom memoijskom lokacijom, potrebno je da se pobri�e pointer. Upotrebom klju�ne re�i delete, osloba�a se memorija na heap-u i deklari�e kao raspolo�iva.

* delete se mora koristiti ina�e �e se javiti memory leak
--> fora je u tome da pointer predstavlja lokalnu promenljivu, i kao takav nestaje kada funkcija vrati vrednost (tj. kada izgubi scope). Me�utim, memorija na koju pointer pokazuje nije lokalnog karaktera i ne osloba�a se automatski.
Dakle, ukoliko se izgubi pokaziva� na tu lokaciju, ona �e ostati rezervisana (ukoliko se ne oslobodi sa delete), jer ne postoji neki drugi na�in da se otkrije koja memorijska lokacija se treba osloboditi (i opet staviti na raspolaganje).
Ova situacija se zove memory leak jer se ovako zauzeta memorije ne mo�e povratiti sve dok se program ne zavr�i (u toku rada programa, memorija kao da je "iscurela".)

uvek treba koristiti klju�nu re� delete
Citat:delete pPointer;

// oslobodi memorijsku lokaciju na adresi na koju pointer pokazuje.

treba napomenuti da se ovim ne bri�e pointer! Zna�i, pointeru je i dalje "u opticaju" i mo�e mu se dodeliti neka druga adresa.

Animal *pDog = new Animal; //alocates the memory





delete pDog;  //frees the memory





pDog = NULL; //sets pointer to null


//...


delete pDog; //legit

Primer:
Demonstracija pointera i klju�ne re�i delete

+ Vidi kod

Ovo je primer bez mehanizama provere na gre�ku. Jedan od mehanizama "defanzivnog programiranja" je da testiramo da li je pointer null pre inicijalizacije.

Primer memory leak-a:

(dodela druge adrese pointeru bez prethodnog brisanja memorije na koju pokazuje)

Citat:unsigned short int *pPointer =new unsigned short int; //rezervise se memorija
*pPointer =72; //upisuje se vrednost u memoriju
pPointer =new unsigned short int; //rezervise se drugi memorijski prostor (prethodni nije oslobodjen)
*pPointer =84; //upisuje se vrednost u "drugi" memorijski prostor

* Ne postoji na�in da se oslobodi prva memorija, budu�i da nema pokaziva�a, te se vi�e ne zna lokacija tog prostora. Oslobodi�e se tek po zavr�etku programa.

* Pre linije: "pPointer =new unsigned short int;", treba staviti: "delete pPointer;" da ne bi bilo curenja memorije.

Svaki put kada se koristi klju�na re� "new" u programu, tako�e treba biti i odgovaraju�i delete, kako bi memorija opet bila dostupna za upis na heap-u.

Primer: eksplicitno brisanje sa heap-a i implicitno brisanje sa stack-a

+ Vidi kompletan kod

* pristup clanicama preko pointera, primer: (*pKido).GetNumber();
* ili preko "point to operator" tj. "->", primer: pKido->GetNumber();
// i ovo je "indirection operator"

Primer upotrebe operatora:

+ Vidi kompletan kod

* dve varijable �lanice su pointeri ka integerima
* konstruktor inicijalizuje pointere da pokazuju na vrednost u memoriji (heap)
* destruktor bri�e alociranu memoriju
* main funkcija nema pojma da su itsDetected i itsRemoved pointeri koji pokazuju na neku lokaciju na heap-u. Oslobo�ena je znanja o memorijskoj lokaciji, jer zna samo za GetDetected() i SetDetected(). Dakle, svi detalji o implenetaciju su sakriveni unutar klase (ba� kako i treba da bude).
* Posmatrajmo liniju "delete Virut;"
Kada se Virut obri�e na liniji 40, poziva se njegov destruktor (~Malware) i on bri�e promenljive �lanice klase (koji su pointeri !) . E sad, kako oni pokazuju na Integere, njihovi implicitni destruktori �e biti pozvani.

klju�na re� this predstavlja pointer ka teku�em objektu. Svaka metoda klase ima ovaj "skriveni parametar". Primer upotrebe:

Citat: public:
Rectangle();
~Rectangle();
void SetLength(int length) { this->itsLength =length;}
int GetLength() const { return this->itsLength; }

+ Vidi kompletan kod

* Napomena: this pointeri se ne bri�u eksplicitno! O ovome ne moramo da brinemo jer se o tome brine kompajler.

Pored memory leak-a, jo� jedna bitna stvar kod pointera, a na koju treba da obratimo pa�nju, su takozvani: dangling, stray ili wild pointeri (divlji ili zalutali pokaziva�i). O �emu se ovde radi?

--> divlji pokaziva� se kreira kada pozovemo delete nekog pokaziva�a pokaziva�a (i samim tim oslobodimo memoriju na koju pokazuje), ali ga ne postavimo na NULL nakon osloba�anja memorije!

Budu�i da je oslobo�ena memorija dostupna za neki drugi upis, ukoliko ne NULL-ujemo pokaziva�, on �e pokazivati na istu memorijsku lokaciju, u kojoj se sada nalazi neki drugi sadr�aj

Ukoliko se u programu i dalje koristi daj pointer, rezultat tog programa je tada vrlo nepredvidiv!

(ilustrativan primer je, da imamo memorisan broj neke kompanije na telefonu. Kompanija se mo�e ugasiti ili preseliti i taj broj postaje dostupan za neku drugu firmu. Dakle, ako pozovemo taj memorisani broj (koji je u me�uvremenu dodeljen nekoj drugoj firmi), dobi�emo uslovno re�eno - nepredvi�en rezultat (umesto da se zavr�i posao sa prvobitnom firmom, komunicira se sa drugom firomom i prekida se poziv, pri �emu posao nije obavljen)).

Naravou�enije - uvek kada pozovemo delete pointera, postavimo taj pointer da pokazuje na NULL ili nullptr.

// Vi�e o tome - u ovoj temi: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Jo� jedan primer rada sa pokaziva�ima, koji �e biti jasniji kroz iteracije u debugger-u:

+ KOD

[3] Reference

Referencu mo�emo shvatiti kao sinonim, alternativno ime za objekat, gde se svaka manipulacija sa objektom - direktno odnosi na "imenovani" objekat.

Za kreiranje reference se koristi reference operator - &.

int &rNekaReferenca = 55;

Napomena: & predstavlja i:
- reference operator
- i address operator.

// Nisu isti operatori u pitanju (iako je oznaka ista) i kompajler zna na sta se ta�no odnosi koji operator.

Primer:

+ KOD

Reference moraju biti inicijalizovane (za vreme kreacije)

Reference treba koristiti jer se sa njma posti�e ve�a efikasnost programa.
- Svaki put kada se funkciji prosledi objekat po vrednosti --> pravi se kopija tog objekta.
- Svaki put kada se vrati objekat iz funkcije (return) po vrednosti --> opet se pravi kopija nekog objekta.

Ovi objekti se ne kopiraju na heap, ve� na stack (dakle, ako prenosimo po vrednosti) i na taj na�in imamo utro�ak i vremena i memorije.

Prenos objekta po vrednosti je pogodan za manje objekte (tipa int), ali za ve�e objekte, korisni�ki definisane ovaj oblik nije pogodan, stoga se prenos treba vr�iti po referenci. U jednom od narednih �lanaka �e biti opisan prenos po referenci i napredne manipulacije sa funkcijama.

Refernce VS pokaziva�i

- pokaziva�i, ukoliko nisu inicijalizovani ili kada se bri�u, treba da budu NULL (nullptr).
- referenca ne mo�e biti NULL (ako se desi da referenca bude null, do�i �e do gre�ke ili nepredvi�enih situacija).

- reference se lak�e koriste i ve�ina C++ programera preferiraju refernce, umesto pokaziva�a. Savet je da se pokaziva�i ne koriste ukoliko reference mogu da "zavr�e posao".
- Pointeri nude ve�u fleksibilnost, ali su komplikovaniji za upotrebu. Sa njima treba postupati vrlo oprezno.

- Reference bolje sakrivaju detalje u kodu, �to �e se videti u kasnijim primerima serijala (em nema potrebe za neprestanim dereferenciranjem promenljive, em je indirekcija skrivena).

- Dok se pokaziva�i mogu pokazivati na jedan objekat, a potom na drugi
- reference se vezuju samo za jedan objekat (svaka manipulacija nad referencom se odnosi ba� za taj konkretni objekat, + adresa reference predstavlja memorijsku adresu posmatranog objekta kome je refernca alias) .

Trivia/Napomene

* Sve �lanice klase su podrazumevano privatne. Dakle, mo�e im se pristupiti jedino na nivou metoda same klase.

* Inicijalizacija predstavlja deklaraciju promenljive uz dodelu vrednosti (npr. int i = 5

* Ako napi�emo sopstveni konstruktor, kompajler ne�e da obezbedi default konstruktor! Dakle, ako na� konstruktor prima neki parametar, kompajler ne�e obezbediti default konstruktor. Ukoliko �elimo konstruktor bez parametara, mora�emo ga sami programirati.

* Reference moraju biti inicijalizovane! Ukoliko deklari�emo referencu, a ne inicijalizujemo je, dobi�emo compile-time error.

* Ukoliko potra�imo adresu reference, vrati�e adresu svoje "mete" (budu�i da predstavljaju alias nekog objekta [mete]).

* Reference se ne mogu menjati, u smislu da se dodele drugom objektu !!!
--> kada se defini�e, referenca predstavlja alias samo za jedan objekat.
Pseudokod:
Citat:int intOne;
int &rSomeRef = intOne; //alias za intOne
....
int intTwo = 8;
rSomeRef = intTwo; // nije alias za intTwo !
// ova linija ce zapravo intOne dodeliti 8, referenca nece promeniti alias!

* Objekat mo�e da bude NULL ukoliko iz nekog razloga ne mo�e da se alocira memorija na heapu
--> budu�i da reference ne mogu biti NULL, dobra praksa defanzivnog programiranja je da se objekat provo proveri da li je NULL, i kada se utvrdi da nije NULL --> da se onda mo�e incijalizovati referenca, da bude alias tom objektu.

Primer:
Citat:int *pObjekat = new Objekat();
if (pObjekat != NULL) { int &rObjekat = *pObjekat; }

Analiza situacije: Stomping on a C++ pointer

nobody@mycity.rs (Fil) — Mon, 15 Oct 2012 22:21:32 +0100

Za 7000. poruku --> novi �lanak

Ovaj �lanak treba da pru�i detaljan uvid o tome koliko rad sa pokaziva�ima mo�e biti "muka Tantalova", ukoliko se pravilno ne rukuje sa njima.

Predstavljen je jednostavan i vrlo kratak kod, a pa�nja �e se usmeriti na stvari koje se de�avaju "ispod haube", dakle kuda "divljaju" pointeri. U�i u trag ovom bug-u, u glomaznom projektu, prava je muka.

Za potrebe �lanka je kori�teno:

- Razvojno okru�enje ZinjaI --> vi�e informacija
- Linux Mint 13 KDE, x86 --> vi�e informacija

Pogled na kod i izlaz iz programa:

Kompletan kod:

#include<iostream>


using namespace std;





typedef unsigned short int USHORT;





int main (int argc, char *argv[])


{


   USHORT *pInt =new USHORT;


   *pInt =10;


   cout << "*pInt:" << *pInt << endl;


   delete pInt;


   long *pLong =new long;


   *pLong =90000;


   cout <<"*pLong:" << *pLong << endl;


   *pInt =20;


   cout <<"*pInt:" <<*pInt <<endl;


   cout <<"*pLong:" <<*pLong <<endl;


   delete pLong;


   return 0;


}

Napomena: u zavisnosti od ma�ine, izlaz iz koda mo�e izgledati druga�ije.

Dakle, pitanje glasi kako to da pLong ima vrednost 65556, kada njega nismo menjali !?

Krenimo sa analizom:

- U liniji 9 se deklari�e pointer pInt, rezervi�e se slobodna memorijska lokacija na heap-u i pointer pokazuje na taj prostor. Tu lokaciju sam ozna�io sa proizvoljnom oznakom: "#".

- U liniji 10 se broj 10 upisuje u rezervisanu memorijsku lokaciju #.

Bitno je napomenuti da se u memoriji ne �uvaju decimalne vrednosti, ve� heksadecimalne vrednosti. Heksadecimalne vrednosti koje odgovaraju vrednostima iz koda su:
10 --> A (tj. 00 0A za vrednost od dva bajta)
90000 --> 00 01 5F 90
20 --> 14 (tj. 00 14 za vrednost od dva bajta)

Pri odre�ivanju ovih vrednosti mo�e vam pomo�i slede�i Web servis:

EasyCalculation - Hex To Decimal and Binary Converter --> LINK
// tako�e, pogledajte ovu kompilaciju korisnih Web servisa, me�u kojima je i ovaj gore pomenuti: LINK

- U liniji 14 osloba�a se memorijski prostor na koji pokazuje pointer, ali pointer i dalje pokazuje na tu memorijsku lokaciju.
Dakle, u primeru je namerno izvr�en prevod i pointeru nije dodeljen NULL, tj. stvoren je divlji pointer (wild, dangling ili stray pointer).

- U liniji 16 se deklari�e pointer pLong, rezervi�e se slobodna memorijska lokacija na heap-u i pointer pokazuje na taj prostor.
Kako je lokacija # postala slobodna za upotrebu, kompajler je prvu slobodnu lokaciju (dakle, #) odredio kao lokaciju na koju pokazuje pLong.

- U liniji 17 se u tu memorijsku lokaciju upisuje broj 90000. Ilustrativan prikaz memorije nakon ove linije:

Sada dolazimo do jo� jednog nivoa uslo�njavanja. Uo�imo da je:
90000 --> 00 01 5F 90 u heksadecimalnom zapisu, a na slici iznad je prikazano: 5F 90 00 01.
// dakle, parovi: 1-2-3-4, su sada: 3-4-1-2

Za ovaj na�in skladi�tenja je "kriv", tzv. byte swapping order. Zbog toga stoji uvodna napomena u tekstu. U zavisnosti od toga kako kompajler dodeljuje slobodnu memoriju i byte swapping order-a, mogu�e je da se dobiju razli�iti rezultati, u odnosu na postavljeni screenshot.

Vi�e o terminima byte swapping, big endian i little endian i skladi�tenju mo�ete na�i na slede�im linkovima:

Byte swapping and binary files - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Big endian & Little endian - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Pimer funkcije u Matlab-u - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

- U liniji 20 se u memorijsku lokaciju na koju pokazuje pointer pInt upisuje vrednost 20. Kako pInt i dalje pokazuje na memorijsku lokaciju #, vrednost �e se upisati na tu memorijsku lokaciju. Sada je izgled memorije ovakav:

�ta se zapravo ovde de�ava?
--> Kako je short int veli�ine 2 bajta, a long veli�ine 4 bajta dolazi do situacije "stomp on a pointer". Dakle, vrednost 20 (veli�ine 2 bajta) je pregazila prva dva bajta postoje�e vrednosti 90 (koja je veli�ine 4 bajta).

Dakle, kada se na 5F 90 00 01 nalepi 00 14 --> 00 14 00 01

Po�to je decimalna vrednost, koja odgovara heksadecimalnoj vrednosti za 00140001, iznosi 1310721, neko �e se zapitati za�to ova vrednost nije izlistana kao kona�na vrednost u izlazu iz programa (vidite po�etni screenshot, izlaz za pLong je: 65556).

Ko je krenuo gornjim rezonom - pogre�io je, jer se povu�ena vrednost iz memorije transponuje po "byte swapping order-u"

Kako smo rekli u tekstu, ovo su parovi: 1-2-3-4 --> 3-4-1-2.
Nama, pri povla�enju vrednosti iz memorije treba obrnut proces: 3-4-1-2 --> 1-2-3-4

Dakle: 00 14 00 01 [ili 3-4-1-2] --> 00 01 00 14 [ili 1-2-3-4]

Heksadecimalnoj vrednosti od 00010014 odgovara decimalna vrednost: 65556, i najzad to je vrednost koju vidimo kao izlaz

Naravou�enije

Prilikom rada sa pokaziva�ima treba biti vrlo oprezan, dakle:
- osloboditi memorijski prostor (rezervisan sa NEW) preko klju�ne re�i DELETE (ako se ovo ne uradi, do�i �e do memory leak-a).
- dodeliti pointeru NULL (ili nullptr) , ako smo sa delete oslobodili prostor sa odgovaraju�e memorijske lokacije.

Ukoliko ovo ne uva�imo do�i �e do razli�itih nepredvi�enih situacija, koje se te�ko mogu uloviti.

[1] Pravljenje igre Sokoban u C++ [izbor IDE-a i planiranje]

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Sat, 22 Sep 2012 13:51:04 +0100

Sadr�aj

[1] Uvod
[2] IDE
a) Windows
b) Linux
c) Mac OS X[3] Testiranje IDE-a
a) Windows
b) Linux
c) Mac OS X[4] Izbor i instalacija potrebnih biblioteka
a) Windows
b) Linux
c) Mac OS X[5] Planiranje

[1] Uvod

C++ je jedan od najrasprostranjenijih programskih jezika i podr�ava skoro sve arhitekture procesora i operativne sisteme. Nudi dobar odnos lako�e pisanja/odr�avanja k�da i brzine, �to ga �ini savr�enim za pisanje igara. Jo� jedna prednost je ta da se ve�ina biblioteka prvo ili �ak isklju�ivo pi�u za C++.

[2] IDE

K�d u su�tini mo�emo pisati u bilo kojem editoru za tekst i kompajlirati ga preko alata u konzoli, ali to nije prakti�no i zahteva puno vremena. Da bi sami sebi olak�ali rad, mo�emo instalirati IDE (Integrated Development Environment). Po�to je C++ popularan, postoji veliki broj okru�enja za razvoj koja ga podr�avaju. Za listu popularnih okru�enja i njihovih mogu�nosti, pogledajte ovde: link.

a) Windows

Za Windows operativni sistem definitivno preporu�ujem Visual C++ 2010 Express (na�alost Visual Studio 2012 Express ne mo�e biti instaliran u Windows XP-u). Visual C++ 2010 Express je besplatan, ali zahteva registraciju, koja je tako�e besplatna. Moje subjektivno mi�ljenje je da je to jedan od najboljih IDE-a koji su ikad napravljeni, ali sigurno �e se na�i osobe koje se ne�e slagati sa tim. Bez obzira na to, u ovom tekstu �u za Windows operativni sistem obja�njavati samo IDE Visual C++ 2010 Express. Instalaciju mo�ete preuzeti ovde: link.

b) Linux

Za Linux operativni sistem preporu�ujem Eclipse CDT. Od svih IDE-a za Linux koje sam probao, a bilo ih je dosta, �ini mi se da ovaj ima najbolju podr�ku za C++ (sve od ure�ivanja koda, pa do testiranja). U nastavku teksta �u za Linux opisivati samo Eclipse CDT IDE. Instalacija se za ve�inu distribucija svodi na instaliranje paketa eclipse-cdt. U slu�aju da va�a distribucija nema paket za instalaciju Eclipse CDT-a, instalaciju mo�ete preuzeti odavde: link.

c) Mac OS X

Za Mac OS X je trenutno najbolji IDE Xcode. Podr�ava programiranje za sve Apple ure�aje i prili�no lepo se uklapa u ostatak operativnog sistema. Instalacija je besplatna, ali �ete morati da napravite besplatan iTunes nalog da biste mogli da instalirate Xcode preko App store.

[3] Testiranje IDE-a

Pre nego �to po�nemo sa pisanjem igre, dobro bi bilo da proverimo da li IDE radi kako treba. Ako budete imali problema u ovom delu proverite dobro da li ste pravilno odradili svaki korak... Ako i dalje ne bude i�lo, probajte da reinstalirate IDE.

Napisa�emo jednostavan program, �ija �e jedina svrha biti da ispi�e tekst Hello world! u konzoli. Kod je za sva okru�enja isti:

#include <iostream>


using namespace std;


int main()


{


    cout << "Hello world!" << endl;


}

a) Windows

Nov projekat u Visual C++-u kreiramo tako �to kliknemo na meni File->New->Project.

Izabra�emo Win32 Console Application kao tip projekta i upisati helloworld u polje Name. Ako �elite da promenite direktorijum u kojem �e se projekat kreirati, promenite polje Location.

Klikom na dugme OK otvaramo nov prozor u kojem �emo podesiti kakav konzolni projekat �elimo. U pozdravnom prozoru pritisnemo Next i zatim selektujemo opciju Empty project.

Dodavanje datoteke u kojoj �emo pisati kod se vr�i desnim klikom na Source Files i zatim klikom na meni Add->New Item.

U prozoru za kreiranje datoteke izaberemo tip C++ File (.cpp) i u polju Name upi�emo main.cpp. Datoteka je sada kreirana i otvorena, i mo�emo u nju prekopirati k�d.

Pokretanje programa se vr�i pritiskom na dugme Ctrl+F5. Visual C++ �e nas pitati da li �elimo da napravimo izvr�nu datoteku na osnovu unetog k�da. Nakon pritiska na dugme Yes program �e se pokrenuti.

b) Linux

Kreiranje projekta se vr�i klikom na meni File->New->C++ Project.

U polju Project name treba da upi�emo helloworld. Kao Project Type treba da izaberemo Executable->Empty Project. Na desnoj strani, u listi Toolchains treba da izaberemo Linux GCC i kliknemo Finish. To �e napraviti prazan projekat za Linux operativni sistem i da�e mu ime helloworld.

Sada moramo dodati datoteku u kojoj �emo pisati k�d. To �emo uraditi tako �to �emo na levoj strani desnim dugmetom mi�a kliknuti na projekat helloworld i izabrati New->Source File.

U polje source file upi�emo main.cpp i kliknemo Finish.

Kada je datoteka kreirana, mo�emo u nju preneti k�d i snimiti je pritiskom na Ctrl+S.

Pre nego �to pokrenemo program, moramo napraviti izvr�nu datoteku tako �to �emo kliknuti na meni Project->Build Project.

Sada mo�emo pokrenuti program pritiskom na Ctrl+F11. U donjem delu prozora �ete videti karticu Console u kojoj �e pisati Hello world! ba� kao �to smo hteli.

c) Mac OS X

Kada pokrenete Xcode, do�eka�e vas pozdravni prozor u kojem klikom na dugme Create a new Xcode project mo�ete kreirati nov projekat.

U slede�em prozoru na levoj strani u grupi OS X izaberite Application, a zatim na desnoj Command Line Tool.

U polje Product Name upi�ite helloworld i izaberite C++ u polju Type. Polja Organization Name i Company Identifier su obavezna i u njima mo�ete upisati svoje ime, neku va�u oznaku ili ne�to sli�no. Ako nemate ideje �ta da upi�ete, upi�ite u oba polja demo. Za kraj, moramo izabrati direktorijum u kojem �e projekat biti snimljen.

Datoteka main.cpp �e ve� biti kreirana za nas i u njoj �e ve� biti k�d koji ispisuje tekst na konzolu. Mo�ete ostaviti taj k�d ili prekopirati k�d koji smo koristili za ostale operativne sisteme.

Program mo�emo pokrenuti pritiskom na Command+R. Xcode �e vas pitati da li �elite da omogu�ite dodatne mogu�nosti za lak�e otklanjanje gre�aka iz programa.

Ako budete izabrali da �elite, mora�ete da upi�ete �ifru za va�eg korisnika.

Na kraju �ete u donjem delu prozora videti tekst koji je aplikacija ispisala.

[4] Izbor i instalacija potrebnih biblioteka

Da bi igra uop�te mogla da se igra, moramo napraviti prozor u kojem �e se sve iscrtavati, promeniti rezoluciju ako igra� �eli fullscreen aplikaciju, u�itati slike i zvukove sa diska, proveravati �ta se de�ava sa tastaturom, mi�em i d�ojsticima, itd... Postoji veliki broj biblioteka koje nam mogu olak�ati taj deo i omogu�iti nam da se fokusiramo na pisanje same igre.

Pitanje je koju biblioteku izabrati. Ako ve� znate da koristite neke i dovoljne su vam da napravite igru koju �elite, onda nemate problema. Ako ne znate, treba da se zapitate �ta vam ta�no treba za igru... Ako izaberete biblioteku koja ne nudi sve �to vam treba, mora�ete jedan deo sami da napravite, a ako izaberete neku biblioteku koja ima i vi�e nego �to vam treba, velika je verovatno�a da je zbog tog dodatnog koda biblioteka komplikovana za kori��enje.

Naravno, tu je jo� jedan kriterijum... Verovatno �ete �eleti besplatnu biblioteku (bar na po�etku) koja �e vam dozvoliti da objavljujete igre bez dodatnih tro�kova. Listu popularnih biblioteka mo�ete na�i ovde: link.

Nama �e za igru biti potrebno da lako kreiramo prozor, da crtamo 2D sli�ice (sprajtove), da mo�emo jednostavno da detektujemo koji taster na tastaturi je pritisnut i, mo�da kasnije, jednostavan na�in za pu�tanje zvukova. Jedna od biblioteka koja omogu�ava sve to i ima lep C++-ovski interfejs je SFML. To je brza i besplatna biblioteka koja �e nam omogu�iti da vrlo brzo i bez muke napravimo kompletnu igru i za Windows, i za Linux, i za Mac OS X.

Za test �emo iskorisiti k�d sa zvani�ne stranice, koji �e otvoriti prozor crne boje i �ekati da ga korisnik zatvori:

#include <SFML/Graphics.hpp>


int main()


{


    // Create the main rendering window


    sf::RenderWindow App(sf::VideoMode(800, 600, 32), "SFML Graphics");





    // Start game loop


    while (App.IsOpened())


    {


        // Process events


        sf::Event Event;


        while (App.GetEvent(Event))


        {


            // Close window : exit


            if (Event.Type == sf::Event::Closed)


                App.Close();


        }





        // Clear the screen (fill it with black color)


        App.Clear();





        // Display window contents on screen


        App.Display();


    }





    return EXIT_SUCCESS;


}

a) Windows

Windows programeri, pripremite se

Datoteke za instalaciju mo�emo preuzeti sa zvani�nog sajta: link. Kada preuzmete datoteku, raspakujte je tamo gde �elite da SFML bude instaliran. Dalje u tekstu �u pretpostavljati da ste datoteku raspakovali direktno na C disk i da se instalacija nalazi u direktorijumu SFML-1.6.

Po�to ova biblioteka ne nudi pripremljene datoteke za Visual C++ 2010 Express, mora�emo sami da ih napravimo. Prvo �emo otvoriti projekat SFML iz direktorijuma C:\SFML-1.6\build\vc2008.

Po�to je to projekat za stariju verziju Visual C++-a, otvori�e nam se prozor za konverziju. U pozdravnom prozoru treba da pritisnemo Next, zatim izaberemo da ne�emo backup i pritisnemo Finish.

Kada konverzija bude zavr�ena, dobi�ete upozorenje da neki projekti nisu u�itani, ali neka vas to ne brine... To tako mora da bude.

Na kraju, de�triklirajmo opciju Show the conversion log when the wizard is closed i pritisnemo Close.

Sada �emo na levoj strani dobiti dosta projekata koji nam nisu potrebni. Izaberite sve osim sfml-audio, sfml-graphics, sfml-main, sfml-network, sfml-system, i sfml-window (selektovanje izvedite tako �to dr�ite Ctrl i klik�ete na projekte koje �elite da selektujete). Kada su svi nepotrebni projekti selektovani, izbacite ih pritiskom na taster Delete.

Slede�i korak je kompajliranje projekata. Potrebno je iskompajlirati sve projekte za Debug DLL, Debug static, Release DLL i Release static konfiguracije. Izbor konfiguracije se vr�i u toolbar-u.

Kompajliranje se vr�i tako �to izaberete konfiguraciju i zatim pritisnete F7. Kada zavr�ite kompajliranje za sve 4 konfiguracije, otvorite direktorijum C:\SFML-1.6\lib i preimenujte direktorijum vc2008 u vc2010.

Ostaje nam jo� da prekopiramo par datoteka. Za DLL konfiguracije �e nam kasnije trebati lib datoteke koje znaju da u�itaju potrebne dll-ove. Te lib datoteke se nalaze u direktorijumu C:\SFML-1.6\Temp\vc2008\sfml-*\Debug DLL i C:\SFML-1.6\Temp\vc2008\sfml-*\Release DLL.

Sve Debug lib datoteke treba preimenovati tako da im se na kraju doda -d. Sve te lib datoteke morate kopirati u C:\SFML-1.6\lib\vc2010 direktorijum. Ako ne znate kako da na�ete te datoteke, mo�ete iskoristiti Windows Serach tako �to �ete otvoriti direktorijum C:\SFML-1.6\Temp\vc2008, pritisnuti F3 i kao ime datoteke upisati *.lib. To �e vam izlistati sve lib datoteke i mo�i�ete lak�e da ih preimenujete i kopirate.

Kona�no imamo biblioteku za Visual C++ 2010

Za slu�aj da nekog zanima za�to smo morali da iskompajliramo 4 konfiguracije iste biblioteke, to je zato �to nam biblioteka omogu�ava da je koristimo na razli�ite na�ine. Konfiguracije koje se zavr�avaju sa static nam omogu�avaju da celu biblioteku ubacimo u na�u igru, koja �e zbog toga imati dosta ve�u datoteku, ali nam ne trebaju dodatne dll datoteke.

Konfiguracije koje se zavr�avaju sa DLL zahtevaju da pored programa imamo i dll datoteke, �to nam omogu�ava da recimo pri popravljanju igre, korisniku po�aljemo samo malu datoteku u kojoj se nalazi igra, a dll datoteke ostaju iste i nema potrebe da ih ponovo �aljemo.

Dalje u tekstu �emo koristiti DLL konfiguraciju. Drugi deo imena konfiguracije je Debug ili Release. Debug konfiguracija je dosta ve�a i, u nekim slu�ajevima, dosta sporija od Release konfiguracije zato �to u sebi sadr�i dodatan kod, koji nam omogu�ava da lak�e pronalazimo gre�ke u igri ili sami biblioteci. Visual C++ 2010 �e i za na�u igru napraviti Debug i Release konfiguraciju, a mi �emo ih tako podesiti da koriste odgovaraju�e konfiguracije biblioteke.

Za test �emo napraviti nov projekat isto kao �to smo ga napravili kada smo testirali da li je Visual C++ 2010 dobro instaliran, s jednom malom izmenom. Umesto da napravimo Win32 Console Application napravi�emo Win32 Project.

Na isti na�in kao i pro�li put napravi�emo datoteku main.cpp i uneti kod za testiranje SFML-a.

Sada dolazi deo s kojim ve�ina po�etnika ima problem. Ako poku�amo da pokrenemo aplikaciju dobi�emo gre�ke da kompajler i linker ne mogu da prona�u potrebne datoteke i da ne mogu da nastave dalje. Re�enje je da im ka�emo gde se biblioteke koje koristimo (u na�em slu�aju samo SFML) nalaze i koje datoteke treba da koriste.

Otvorite pode�avanja projekta tako �to �ete desnim tasterom mi�a kliknuti na ime projekta i izabrati Properties.

Otvori�e se prozor za konfiguraciju i vide�ete da je u gornjem levom uglu selektovana konfiguracija Active (Debug). Po�to �emo prvo postaviti parametre koji �e va�iti za sve konfiguracije, izaberite All Configurations iz padaju�eg menija.

Da bismo rekli kompajleru gde se nalaze sve header datoteke koje �emo koristiti, potrebno je da na levi strani izaberemo Configuration Properties->C/C++->General i da u polju Additional Include Directories dodamo direktorijum C:\SFML-1.6\include u kojem se nalaze potrebne datoteke.

SFML zahteva jednu pretprocesorsku direktivu ako se koriste DLL konfiguracije, i zato moramo na levoj strani da izaberemo Configuration Properties->C/C++->Preprocessor i da u polje Preprocessor Definitions dodamo SFML_DYNAMIC.

Slede�i korak je pode�avaje linkera. Na levoj strani otvorite Configuration Properties->Linker->General i u polje Additional Library Directories dodajte C:\SFML-1.6\lib\vc2010 (direktorijum u kojem smo pripremili datoteke za Visual C++ 2010).

Sada dolazi deo u kojem se Debug i Release konfiguracije razlikuju. Svaka konfiguracija igre se mora povezati na odgovaraju�u konfiguraciju biblioteke i zato prvo izaberite konfiguraciju Debug u gornjem levom uglu, zatim na levoj strani izaberite Configuration Properties->Linker->Input i u polje Additional Dependencies dodajte sfml-main-d.lib, sfml-system-d.lib, sfml-window-d.lib i sfml-graphics-d.lib.

Sada ti osto ponovite, samo �to �ete izabrati konfiguraciju Release i dodati sfml-main.lib, sfml-system.lib, sfml-window.lib i sfml-graphics.lib datoteke (obratite pa�nju da na kraju nemaju -d).

Sada kona�no mo�emo da napravimo izvr�nu verziju programa, ali postoji jo� jedna caka Po�to koristimo konfiguraciju sa dll datotekama, moramo kopirati Debug dll datoteke u Debug direktorijum programa, i Release dll datoteke u Release direktorijum. DLL datoteke se nalaze u direktorijumu C:\SFML-1.6\lib\vc2010 i imaju isto ime kao i lib datoteke koje smo upisali u pode�avanjima. Jedini izuzetak je sfml-main koji nema nikakav dll. Debug i Release direktorijumi programa se kreiraju u direktorijumu u koji ste snimili projekat kada se program iskompajlira.

Sve ovo mo�da izgleda komplikovano, ali u su�tini nije. Ceo postupak se svodi na pronala�enje biblioteke, po potrebi kompajliranje iz izvornog koda i pode�avanje projekta. U si�tini, za skoro svaku biblioteku imate obja�njenje za instalaciju i kori��enje, potrebno je samo polako ispratiti uputstva.

b) Linux

�to vi�e programiram za Linux, to mi se vi�e �ini da je to operativni sistem za kojeg je najlak�e podesiti okru�enje za razvoj programa. Ve�ina distribucija ima u svojim repozitorijumima SFML 1.6 pakete i uglavnom imaju ime sfml, sfml-dev ili libsfml-dev.

Instalacijom tog paketa ste zavr�ili ve�i deo pode�avanja. Ako kojim slu�ajem va�a distribucija nema SFML u repozitorijumima ili ima neku drugu verziju, onda morate ru�no instalirati biblioteku.

Trenutno koristim Arch Linux i on ima SFML paket, ali je u repozitorijumima ve� verzija 2.0 RC koja jo� uvek nije potpuno testirana i zbog toga �u ru�no instalirati SFML, verzije 1.6. To mo�ete preuzeti u 32-bitnoj verziji (link) ili u 64-bitnoj verziji (link). Kada preuzmete datoteku, raspakujte je svojim omiljenim programom za raspakivanje i instalirajte ga komandom:
sudo make install

Osnovni parametri skripte za instalaciju �e instalirati header datoteke u /usr/local/include, a lib datoteke u /usr/local/lib direktorijum. Ako kojim slu�ajem linker nije pode�en da tra�i biblioteke u direktorijumu /usr/local/lib, napravite datoteku /etc/ld.so.conf.d/local.conf i u nju upi�ite slede�e:
/usr/local/lib
Nakon toga je potrebno osve�iti ke� komandom:
sudo ldconfig

Pokrili smo oba na�ina instaliranja (preko instalacije paketa i ru�no), sada je vreme da napravimo testnu aplikaciju. Napravite nov projekat isto kao i kada smo testirali da li je Eclipse CDT pravilno instaliran, samo ovog puta dajte projektu ime sfmltest. Napravite datoteku main.cpp i u nju upi�ite testni kod.

Pode�avanje kompajlera i linkera �e biti vrlo jednostavno. U ve�ini slu�ajeva �ete morati samo da dodate imena biblioteka tako �to �ete desnim klikom na ime projekat otvorite meni i kliknuti na Properties.

Na levoj strani kliknite na C/C++ Build->Settings i u polju Configuration izaberite All configurations.

Na kartici Tool Settings izabertie GCC C++ Linker->Libraries i kliknite na dugme Add u gornjem delu.

U prozoru koji se otvori treba upisati ime biblioteke. Imena biblioteka su sfml-system, sfml-window i sfml-graphics. Svaku biblioteku morate posebno dodati.

Program sada mo�ete pokrenuti klikom na Ctrl+F11.

U slu�aju da kompajler i linker ne mogu da na�u datoteke, morate podesiti jo� dve opcije. Prvo ponovo otvorite pode�avanja projekta. Putanju do header datoteka postavljamo tako �to na kartici Tool Settings izaberemo GCC C++ Compiler->Includes i na desnoj strani kliknemo dugme Add.

To �e otvoriti prozor gde mo�ete upisati putanju u kojoj se nalaze header datoteke, recimo /usr/local/include.

Putanju do biblioteka postavljamo tako �to izaberemo GCC C++ Linker->Libraries i na donjem delu kliknemo dugme Add.

To �e otvoriti prozor gde mo�ete upisati putanju u kojoj se nalaze biblioteke, recimo /usr/local/lib.

c) Mac OS X

Mac OS X je najjednostavniji operativni sistem za instalaciju i pode�avanje SFML-a. Potrebno je da preuzmete odgovaraju�u verziju SFML-a, 32-bitnu verziju (link) ili 64-bitnu verziju (link) u zavisnosti od va�eg operativnog sistema. Kada raspakujete datoteku, morate kopirati sve *.framework direktorijume iz direktorijuma lib(64) i extlibs/bin u /Library/Frameworks.

Instalacija je time zavr�ena. Ostaje jo� samo testiranje... Napravite projekat isto kao i kad smo testirali Xcode, samo ovog puta dajte ime projektu sfmltest. U main.cpp datoteku prekopirajte kod za testnu aplikaciju i to je skoro to.

Potrebno je jo� samo uz pomo� Finder-a prevu�i sfml-system.framework, sfml-window.framework, sfml-graphics.framework i SFML.framework u aplikaciju.

Otvori�e se prozor u kojem samo treba da pritisnete Finish i sva pode�avanja su gotova.

Mo�ete pokrenuti program pritiskom na Command+R.

[5] Planiranje

Pre nego �to po�nemo s programiranjem, dobra ideja je da unapred isplaniramo kako �emo organizovati igru. Za male i jednostavne igre kao �to je ova, planiranje nije obavezno ako mo�ete sve da dr�ite u glavi, ali mi �emo ipak da odradimo i taj korak.

Ugrubo, igra �e izgledati ovako: posle pokretanja �e se pojaviti glavni meni u kojem �e igra� mo�i da zapo�ne novu igru ili da iza�e iz igre.
- Ako izabere da ho�e da iza�e iz igre, program se zatvara i to je kraj.
- Ako izabere da �eli novu igru, u�itavamo prvi nivo i pokre�emo glavni deo.

Iz glavnog dela igre imamo 3 mogu�a izlaza:
- Jedan je da igra� pre�e nivo, �to �e izazvati u�itavanje slede�eg i ponovni ulazak u glavni deo.
- Drugi je reset nivoa �to �e izazvazi ponovno u�itavanje istog nivoa i ulazak u glavni deo.
- Tre�i je povratak u glavni meni.

Ako detaljnije prou�imo glavni meni, vide�emo da mora da se sastoji iz slede�ih delova: �itanje poruka, ga�enje aplikacije ako je pritisnuto dugme za ga�enje u prozoru, promena selekcije ako je pritisnuto gore ili dole, aktiviranje izabrane komande ako je pritisnut Enter, crtanje sadr�aja, i opet sve to iz po�etka.

Komande koje �e korisnik mo�i da izabere su Izlaz za ga�enje programa i Nova igra koja �e postaviti trenutni nivo na 1 i zapo�eti u�itavanje.
U�itavanje nivoa �e resetovati sve interne promenljive vezane za nivo, u�itati trenutno aktivni i zapo�eti glavni deo. Ovaj deo igre ne�e �itati nikakve poruke i ne�e ni�ta crtati jer �e u�itavanje trajati vrlo, vrlo kratko.

U slu�aju da ne postoji izabrani nivo (recimo da smo pre�li zadnji nivo i glavni deo zahteva slede�i) zatvori�emo igru.

Glavni deo �e dosta li�iti na glavni meni, verovali ili ne. U glavnom delu �emo tako�e imati �itanje poruka i ga�enje aplikacije ako igra� pritisne dugme za zatvaranje prozora. Zatim sledi proveravanje tastature i povratak u glavni meni ako je pritisnut taster Escape, povratak na u�itavanje istog nivoa ako je pritisnut taster R ili pozivanje logike za pomeranje igra�a ako je pritisnuta neka od strelica.

Nakon toga �emo osve�iti ekran i ponovo se vratiti na po�etak ove petlje. Logika za pomeranje �e proveriti da li igra� mo�e da se pomeri u izabranu stranu. Ako mo�e, popravi�e koordinate igra�a i kocke ako se kocka nalazi ispred njega. U slu�aju da je i kocka bila pomerena, proveri�e da li su sve kocke na mestu. U slu�aju da jesu, promenljiva koja �uva trenutno aktivni nivo �e se pove�ati za jedan i ponovo �e se pozvati korak za u�itavanje nivoa.

To je grub plan koji �emo pratiti u toku pravljenja igre. Bi�e tu jo� dodatnih stvari kao �to su u�itavanje slika, malo animacije da kretanje izgleda lep�e, u�itavanje fontova, i sli�no, ali �emo se truditi da ne odstupamo od zacrtanih ciljeva jer �im po�nete da dodajete ne�to �to niste planirali (recimo zvuk), po�ele�ete da dodate jo� ne�to (recimo podr�ku za d�ojstik), pa jo� ne�to (animiranu pozadinu), pa jo� ne�to (kameru koja se kre�e oko polja za igru), pa jo� ne�to (razli�ite slike za igra�a i kockice za svaki nivo), pa jo� ne�to (merenje vremena i broja koraka), pa jo� ne�to (mogu�nost izbora nivoa), i na kraju nikad ne�ete zavr�iti igru jer �ete uvek hteti da dodate jo� ne�to. Kad budemo zavr�ili ono �to smo sami sebi na po�etku postavili, tada mo�ete polako da dodajete deli�e koje �e pobolj�ati igru.

Cirilica u konzoli

nobody@mycity.rs (Aleksandr1996) — Wed, 27 Jun 2012 23:43:11 +0100

Da li mogu da stampam cirilicu u konzoli npr printf("Здраво свете!");. Da li se to moze izvesti u code blocks ili Visual Studio 2010 Ultimate i kako?

[3] Sta posle skole - QT

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Sat, 23 Jun 2012 17:07:51 +0100

Sadr�aj
Uvod
Qt
Grafi�ki interfejs
Opcije i grananje u CMake
Zaklju�ak

Uvod
U C++ ne postoji neka standardna biblioteka za rad sa prozorima. Svaka platforma ima ne�to svoje, ve�ina okru�enja za razvoj podr�avaju to �to se razvojnom timu svidelo i sli�no. Naravno, ne postoji ni najbolja biblioteka za rad sa prozorima... svaka ima svoje dobre i lo�e strane. Ako razvijate samo za jedan operativni sistem i u jednom okru�enju za razvoj, tada uglavnom nema nekih velikih problema oko izbora biblioteke. Jednostavno koristite to �to vam je ve� ponu�eno. Mi u ovom projektu imamo problem jer �elimo da svako mo�e da iskompajlira aplikaciju, �elimo da podr�imo �to vi�e operativnih sistema i �to vi�e alata za razvoj. Da bi re�ili taj problem, moramo koristiti bbiblioteku koja podr�ava sve to. Jedna od biblioteka koja �e nam odgovarati je Qt.

Qt
Qt nije samo biblioteka za rad sa prozorima. Qt nam omogu�ava i da svuda na isti na�in dostupamo do datoteka, da koristimo internet, da pu�tamo zvuk i video, da �itamo i pi�emo podatke u bazu, i jo� dosta drugih stvari. Qt smo izabrali jer je dovoljno da samo jednom napi�emo kod i taj kod �e se bez ikakvih promena lepo kompajlirati i na svim popularnim desktop operativnim sistemima. U poslednje vreme, Qt polako prelazi i na mobilne ure�aje �to zna�i da �emo uskoro mo�i da imamo jedan kod koji radi i na ra�unarima i na mobilnim telefonima, tabletima i sli�nim mobilnim ure�ajima.

Da bismo mogli da razvijamo aplikacije u Qt, moramo instalirati Qt SDK koji mo�ete preuzeti besplatno: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Korisnici 32bitnog Mac OS X �e morati sami da iskompajliraju ceo Qt. Kod mo�ete preuzeti ovde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Korisnici Linux operativnih sistema mogu instalirati Qt preko svog package management sistema. U ve�ini distribucija je dovoljno da instalirate qt paket (qt je ve� instaliran ako imate KDE okru�enje).

Ako ste Qt instalirali preko Qt SDK installera, onda ste zavr�ili, a ako ste ga ru�no iskompajlirali ili instalirali preko package management sistema onda je potrebno instalirati i program za ure�ivanje Qt koda i izgleda prozora. Taj program se zove QtCreator i mo�ete ga preuzeti sa iste lokacije kao i SDK: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Linux korisnici mogu da instaliraju paket qtcreator.

Napomena za Linux korisnike koji imaju instaliran neko od GTK desktop okru�enja (Gnome, Xfce, LXDE,...): Qt na va�em sistemu ne�e instalirati jo� gomilu KDE biblioteka. Kada instalirate Qt, dobijete samo Qt. Izgled Qt aplikacija se prakti�no ne�e razlikovati od GTK aplikacija jer Qt zna da koristi GTK za crtanje kada se nalazi u GTK okru�enju (aplikacija �e imati skin koji ste izabrali, koristi�e izabrane ikonice, font �e biti dobar, itd...)

Grafi�ki interfejs
Prvo �to �emo napraviti za na�u aplikaciju je izgled prozora. Izgled se snima u datoteke s ektenzijom ui, i mo�emo ga napraviti iz QtCreatora. Potrebno je iz menija File izabrati opciju New File or Project.... U slede�em prozoru na levoj strani treba izabrati Qt, a na desnoj Qt Designer Form. U slede�ih par koraka se izabere �ta �elimo da napravimo (Main Window) i gde �e datoteka biti snimljena. Na kraju �emo dobiti ne�to �to izgleda ovako:

Samo ure�ivanje prozora se vr�i sistemom drag&drop. Dodatne osobine svakog elementa je mogu�e postavljati u editoru koji se nalazi u donjem desnom delu ekrana. Ovog puta �emo samo na brzinu proleteti kroz kreiranje prozora, a u nekim od narednih tekstova �emo se detaljno pozabaviti tom temom.

Prvo �to �emo uraditi je brisanje menija i status bara tako �to �emo ih na�i u listi u gornjem desnom uglu, kliknuti desnim klikom, i izabrati Remove. Sada imamo prazan prozor i treba nam ne�to u �ta �e korisnik mo�i da upi�e formulu. Za unos teksta imamo vi�e kontrola, a nama odgovara Plain Text Edit jer omogu�ava unos teksta u vi�e redova i ne nudi ni�ta specijalno osim toga. U listi kontrola na�emo Plain Text Edit i prevu�emo je negde na gornju polovini prozora (nemojte brinuti ako kontrola izgleda premalo, to �emo srediti kasnije). Treba nam i jedno dugme da korisnik mo�e da zahteva izra�unavanje upisanog izraza. Dugmi�i se po pravilu postavljaju u donji desni ugao prozora i stalo su tamo. Da bi postigli takav efekat, mora�emo da dodamo jo� 2 dodatne kontrole osim dugmeta. Prvo �emo u donju polovinu prozora postaviti kontrolu Horizontal Layout. Ta kontrola se ne�e videti kada budemo pokrenuli aplikaciju, i slu�i samo da organizuje polo�aje kontrola koje se nalaze u njoj. Na osnovu imena zaklju�ujemo da �e sve kontrole koje stavimo u nju biti pore�ane horizontalno jedna pored druge. Zatim prenesemo kontrolu Push Button u kontrolu koju smo malopre kreirali. Vide�ete da je dugme dobilo �irinu kontrole u kojoj se nalazi i da ne izgleda ba� prirodno. Da bi re�ili taj problem, prevu�i �emo kontrolu Horizontal Spacer ba� ispred dugmeta. Ta kontrola popunjava prazan prostor, a ostale kontrole uzimaju onoliko prostora koliko im zaista treba. Ostala nam je jo� samo jedna stvar da bi zavr�ili pravljenje izgleda, a to je da za ceo prozor ka�emo da se organizuje vertikalno. To �emo uraditi tako �to �emo selektovati prozor i u toolbaru kliknuti na dugme Lay Out Vertically. Ako ste sve odradili kako treba, vide�ete ne�to ovako:

Pre nego �to krenemo dalje, ostalo nam je jo� da podesimo imena kontrola i tekstova koje �e prikazivati. Davanje imena kontrola nije obavezno jer Qt Creator pri kreiranju svake kontrole ve� postavi neko standardno ime, ali je vrlo dobra praksa da sami postavite ime jer �ete kasnije u kodu lak�e na�i komponentu koja vam treba po imenu. Da krenemo od po�etka. Kod glavnog prozora �emo samo postaviti tekst koji se nalazi u polju windowTitle na Digitron. To je tekst koji �e se pokazati na prozoru. Slede�a kontrola je polje za upis izraza. Njoj �emo samo postaviti objectName na txtFunc. Na kraju, dugmetu �emo promeniti objectName na btnCalc, a text na Izra�unaj.

Ostalo nam je jo� samo da podesimo �ta �e se desiti kada korisnik klikne na dugme. Qt koristi sistem signala i slotova. Svaka akcija aktivira odre�eni signal u komponenti... primera radi, kada kliknemo na dugme aktivira se signal clicked(). Slotovi su funkcije koje se mogu pozvati u slu�aju da se odre�eni signal desi. Mo�da je takav koncept na po�etku komplikovan (posebno ako ste do sada pravili samo konzolne aplikacije), ali �e vam posle par projekata sve biti kristalno jasno. Na� trenutni cilj je da napravimo da se klikom na dugme btnCalc pokrene funkcija calculate() koju �emo kasnije napisati u kodu za glavni prozor. Da bi smo dobili mogu�nost ure�ivanja signala i slotova, moramo kliknuti na dugme Edit Signals/Slots u toolbaru. U ovom modu, kontrole promene boju kada pre�emo mi�em preko njih da bi znali �iji signal �emo obraditi. Postavimo mi�a preko dugmeta, pritisnemo dugme na mi�u kao da �elimo da pomerimo kontrolu i pomerimo pokaziva� na prazan deo prozora tako da dobijemo liniju na �ijem kraju je znak za masu tj.uzemljenje. Na taj na�in smo otvorili editor koji nam omogu�ava da izaberemo za koji signal kontrole btnCalc �elimo da pokrenemo koji slot glavnog prozora. Po�to editor ne zna za slotove koje �emo kasnije dodati u kodu, moramo da mu pomognemo. Klikom na dugme Edit... na strani glavnog prozora dobijamo listu njegovih slotova i signala samogu�no��u ure�ivanja. U delu za slotove dodamo calculate(). Po zatvaranju tog prozora se vra�amo nazad na prozor u kojem na levoj strani treba da izaberemo signal clicked(), a na desnoj slot calculate().

Time smo zavr�ili ure�ivanje izgleda prozora, ali pri�a se jo� uvek ne zavr�ava jer sada moramo napisati i kod koji �e znati da pro�ita tu datoteku koju smo napravili i da od nje napravi prozor. Qt ima jednostavan sistem za automatizaciju celog procesa, i sve �to moramo da odradimo je da napi�emo klasu za glavni prozor, a ona �e se pobrinuti za u�itavanje ostalih kontrola:

class MainWindow : public QMainWindow


{


    Q_OBJECT


    


public:


    explicit MainWindow(QWidget *parent = 0);


    ~MainWindow();





private slots:


    void calculate();





private:


    Ui::MainWindow *ui;


    calculator calc;


};





MainWindow::MainWindow(QWidget *parent) :


    QMainWindow(parent),


    ui(new Ui::MainWindow)


{


    ui->setupUi(this);


}





MainWindow::~MainWindow()


{


    delete ui;


}





void MainWindow::calculate()


{


    QMessageBox msgBox;


    calc.calculate(ui->txtFunc->toPlainText().toStdString());


    if (!calc.getError().empty())


        msgBox.warning(this, this->windowTitle(), QString::fromStdString(calc.getError()));


    else


        msgBox.warning(this, this->windowTitle(), ui->txtFunc->toPlainText() + "=" + QString::number(calc.getResult()));


}

Cela "magija" za u�itavanje se nalazi u toj jednoj liniji u konstruktoru. Ta linija �e u�itati ostale komponente i omogu�iti nam dostup do njih preko promenljive ui.

U kodu smo definisali i slot calculate() koji �e se pozvati na klik dugmeta. U toj funkciji vidite kako se dostupa do kontrola koje smo pre definisali (koristimo txtFunc da iz nje dobijemo tekst koji je korisnik upisao).

Ostaje nam jo� samo da napi�emo app klasu koja �e na�em projektu omogu�iti da otvori digitron u grafi�nom okru�enju:

class app


{


public:


   int run(int argc, char *argv[]);


};





int app::run(int argc, char *argv[])


{


    QApplication a(argc, argv);


    MainWindow w;


    w.show();


    


    return a.exec();


}

Verovatno ste primetili da smo u run metodi dodali i parametre koje �emo proslediti iz glavnog programa. To je zato �to Qt ume da na osnovu parametara promeni neke svoje unutra�nje promenljive i da radi malo druga�ije, ali to za sada nije bitno. Kod je prili�no jednostavan... kreira se objekat za aplikaciju, a zatim i na� glavni prozor, i zatim pu�tamo aplikaciju da radi sve dok je korisnik ne zatvori.

Qt, opcije i grananja u CMake
CMake ima prili�no dobru podr�ku za Qt. Zna da koristi Qt datoteke, da kreira dodatne datoteke koje su potrebne da bi Qt aplikacija mogla da se kompajlira, zna sam da prona�e direktorijum u kojem je Qt instaliran (pod uslovom da je instaliran na standardnim lokacijama), itd.
U prethodnom tekstu smo ve� napravili jednu implementaciju digitrona koja je interfejs prikazivala u konzoli. Sada smo dodali jo� i grafi�ki prikaz i bilo bi dobro da prilikom pripremanja projekat mo�emo da izaberemo koji mod �elimo. CMake nam omogu�ava da dodamo promenljive koje se mogu menjati pre nego �to se projekat napravi i mogu�nost da u zavisnosti od tih opcija uklju�i razli�ite datoteke u projekat.
Sledi CMakeLists.txt datoteka koja �e omogu�iti izbor izme�u konzolnog ili grafi�kog prikaza, i, uslu�aju da je izabran grafi�ki prikaz, postaviti sve �to treba da Qt aplikacija mo�e da se iskompajlira:

cmake_minimum_required (VERSION 2.6)


project (calc)





option(calc_GUI "Napravi GUI aplikaciju" FALSE)





set(calc_SRCS calc.cpp calculator.cpp)


if(calc_GUI)


  find_package(Qt4 REQUIRED)


  set(QT_USE_QTMAIN TRUE)


  include(${QT_USE_FILE})





  set(calc_SRCS ${calc_SRCS} app_gui.cpp mainwindow.cpp)





  set(calc_UISRCS mainwindow.ui)


  qt4_wrap_ui(calc_UIHDRS ${calc_UISRCS})





  set(calc_MOCHDRS mainwindow.h)


  qt4_wrap_cpp(calc_MOCSRCS ${calc_MOCHDRS})


else(calc_GUI)


  set(calc_SRCS ${calc_SRCS} app_console.cpp)


endif(calc_GUI)





if(calc_GUI AND WIN32)


  set(calc_APP WIN32)


endif(calc_GUI AND WIN32)








add_executable(calc ${calc_APP} ${calc_SRCS} ${calc_MOCSRCS} ${calc_UIHDRS})


if(calc_GUI)


  target_link_libraries(calc ${QT_LIBRARIES})


endif(calc_GUI)

Komanda option nam omogu�ava da dodamo promenljivu �iju vrednost mo�emo kasnije menjati. Dodali smo promenljivu calc_GUI koja �e kontrolisati da li �elimo GUI aplikcaiju i njena osnovna vrednost je FALSE �to zna�i da ne�emo.
Slede�a novost je komanda set. Ona slu�i za postavljanje promenljivih koje ne mo�emo menjati. CMake dolazi sa dosta predefinisanih promenljivih o kojima �emo govoriti kad na njih nai�emo. U na�em slu�aju, u promenljivu calc_SRCS dodajemo datoteke potrebne za kompajliranje projekat. Za po�etak smo dodali samo osnovne datoteke, a kasnije �emo dodati i datoteke za prikaz podataka... koje datoteke �e biti dodane, zavisi od vrednosti promenljive calc_SRCS.
Komande if, else, elseif i endif se koriste za grananje. Uslov koji se postavi na po�etku komandom if se mora koristiti kod svih ostalih komandi za grananje u tom bloku da bi CMake znao kom bloku pripadaju.
Pogledajmo sada granu koja obra�uje slu�aj kada ne �elimo GUI aplikaciju. U promenljivu calc_SRCS dodajemo jo� i datoteku za konzolnu aplikaciju i zovemo funkciju add_executable kao �to smo radili i u pro�lom primeru. Sve ostale promenljive koje se koriste prilikom poziva te funkcije nemaju nikakvu vrednost i ne uti�u na nju.
U slu�aju da �elimo GUI aplikaciju, poziva se komanda find_package kojoj ka�emo da �elimo da koristimo Qt4 i da bez njega ne mo�emo dalje. U slu�aju da komanda ne mo�e da na�e Qt, kreiranje paketa �e se zaustaviti i mo�i �ete sami da upi�ete gde se kod vas na ra�unaru nalazi Qt. Kada je Qt uspe�no prona�en, postavljemo promenljivu QT_USE_QTMAIN na TRUE �to zna�i da ho�emo da se u na� program ukompajlira podr�ka za pokretanje programa preko main funkcije na svim sistemima (Windows, recimo zahteva da se za GUI aplikacije glavna funkcija zove WinMain). Zatim ka�emo CMakeu da u�ita sve potrebne module za pripremu Qt paketa. U promenljivu calc_SRCS dodajemo datoteke za prikaz digitrona u grafi�nom modu i onda zahtevamo od CMake da kreira sve dodatne datoteke koje su potrebne za Qt. CMake �e od ui datoteke koja sadr�i izgled prozora napraviti datoteku s kodom, a od koda koji sadr�i signale i slotove pravi dodatne datoteke da bi C++ znao da ih iskompajlira. Po�to je za Windows potrebno na poseban na�in iskompajlirati program ako ne �elimo da se automatski otvori konzolni prozor, postavljamo promenljivu calc_APP na WIN32 �to funkciji add_executable ka�e da u slu�aju GUI aplikacije za WIN32 koristi taj poseban na�in.
Za sam kraj, po�to koristimo Qt biblioteku, moramo pozvati komandu target_link_libraries koja �e povezati na�u aplikaciju s Qt bibliotekom.

Da napravimo projekat na iz ove CmakeLists.txt datoteke, pozivamo slede�u komandu:
cmake -i -G "Ime va�eg kompajlera"
Ne zaboravite da mo�ete da promenite vrednost promenljive calc_GUI... ovo je rezultat koji dobijem prilikom pripremanja paketa na Windowsu:

Sve potrebne datoteke oza ovaj projekat mo�ete skinuti ovde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zaklju�ak
Evo... krenuli smo od obi�ne konzolne aplikacije koja je znala da sabira i oduzima 2 broja, i stigli smo do aplikacije koja zna da napravi svoj prozor, da obradi upisan izraz, izra�una njegovu vrednost i prika�e je korisniku u dialogu. Uz to smo sve tako napisali da program mo�e da se iskompajlira na svim popularnim operativnim sistemima bez ikakve promene koda. Ako bismo razvijali ovaj projekat jo� dalje, mogli bismo da napravimo da se kodovi za prikaz i ra�unanje ne kompajliraju direktno u program, nego da se koriste kao plugini, ali �emo se ipak zaustaviti ovde
To je za sada kraj, ali ako ima zainteresovanih, mo�emo uzeti jo� jedan �kolski projekat i poku�ati da od njega napravimo ne�to vi�e. Recimo, u �koli se �esto prave programi za pisanje i �itanje podataka iz niza. Jedan ili vi�e dobrovoljaca bi mogli da napi�u program za unos kontakata na na�in na koji su ih u�ili u �koli. Program bi trebalo da omogu�i unos recimo imena osobe, adrese, broja telefona i e-mail adrese, trebalo bi da omogu�i ispis svih unetih osoba, brisanje unetih osoba. Kao bonus bi bilo fino i tra�enje osoba po unetim informacijama i snimanje/u�itavanje podataka. Eto, kad se bude pojavio odgovor u kojem �e biti kod za ovaj program, mo�emo da nastavimo

[2] Sta posle skole - standard library

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Sat, 23 Jun 2012 17:05:35 +0100

Sadr�aj

Uvod
Standrad C++ Library
Usavr�avanje digitrona
Odvajanje ra�unanja u posebnu klasu
Odvajanje prikaza u posebnu klasu
CMake i kod u vi�e datoteka
Zaklju�ak

Uvod
Za razliku od C jezika, C++ pored proceduralnog programiranja mo�emo koristiti i objektno orientisano programiranje (OOP). Koriste�i OOP imamo mogu�nost da grupi�emo kod sa pripadaju�im promenljivama i time program razdelimo na manje, relativno samostojne delove tj. klase.

Standrad C++ Library
Standardna C++ biblioteka donosi brdo klasa koje nam omogu�avaju br�e i lak�e pisanje koda. Odre�ene stvari rade malo sporije u odnosu na kori��enje standardnog C koda (recimo ispis na ekran), ali je razlika u brzini relativno mala, a lako�a pisanja koda mnogo ve�a tako da se isplati koristiti C++ klase.
U pro�lom projektu smo koristili scanf i printf funkcije za �itanje i pisanje podataka i te funkcije su zahtevale da u formatu upi�emo tip podatka s kojim �emo raditi �to mo�e dovesti do problema ako slu�ajno upi�emo pogre�an tip. Kompajler i linker �e bez problema kod prevesti u izvr�nu datoteku, i gre�ku �emo uo�iti tek kada programpokrenemo i on se sru�i prilikom izvr�avanja sporne komande.
Kori��enjem C++ klasa mo�emo izbe�i konkretno taj problem. Koristi�emo cin i cout promenljive koje predstavljaju interfejs za �itanje i pisanje na ekran. One su zasnovane tako da podatke jednostavno �aljemo/�itamo iz njih, a one se brinu o tipovima. Primera radi, ako bi promenljiva t predstavljala neki tekst, a promenljiva b neki broj, ispis na starom na�inu bi izgledao ovako:
printf("%s %d", t, b);
Nov na�in ne zahteva od nas da eksplicitno navodimo tipove promenljivih:
cout << t << " " << b;
Za one koji se prvi put sre�u sa standardnom C++ bibliotekom i nije im potpuno jasno �ta zna�i recimo using namespace std; ili <<), predla�em da prvo pro�itaju ne�to vi�e o Standrad C++ Library, klasama koje nudi i na�inu kori��enja: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Usavr�avanje digitrona
Da bi malo dobili ose�aj za kori��enje cin i cout prepravi�emo pro�li primer tako da koristi nov na�in za �itanje i pisanje:

#include <iostream>


using namespace std;





int main()


{


   int op = 0;


   int p1 = 0, p2 = 0;





   cout << "Digitron" << endl << endl;


   cout << "Izaberite operaciju" << endl;


   cout << "  1. Sabiranje" << endl;


   cout << "  2. Oduzimanje" << endl;


   cout << ": ";


   cin >> op;





   if (op != 1 && op != 2)


   {


      cout << "Ta operacija ne postoji!" << endl;


      return 1;


   }





   cout << "Unesite prvi parametar: ";


   cin >> p1;


   cout << "Unesite drugi parametar: ";


   cin >> p2;





   cout << "Rezultat je: ";


   switch(op)


   {


   case 1:


      cout << p1 + p2;


      break;


   case 2:


      cout << p1 - p2;


      break;


   default:


      break;


   }


   cout << endl;





   return 0;


}

Kao �to vidite, ni�ta specijalno nije promenjeno osim na�ina �itanja i pisanja.
Ceo ovaj kod je relativno mali da bi odvajali delove koda koji su zadu�eni za logiku i delove za prikaz podataka... pa hajde da malo zakomplikujemo program. Recimo da �elimo da omogu�imo korisniku da upi�e ceo izraz koji �emo izra�unati. Da ne bi oti�li predaleko s komplikovanjem, re�i �emo da su dozvoljeni samo brojevi i znaci + i - da ne bi morali da se patimo oko redosleda operacija i oko zagrada... recimo: 12+20-45+6. Jednostavna, ne preterano dobra implementacija bi mogla da izgleda ovako (ko �eli, mo�e da proba da napi�e bolji parser):

#include <iostream>


#include <sstream>


#include <string>


using namespace std;





int main()


{


   string f, buffer = "", lastOperation = "+";


   string numbers = "0123456789", operations = "+-";


   string::size_type i;


   int b, r = 0;


   cout << "Digitron" << endl << endl;


   cout << "Unesite izraz: ";


   getline(cin, f);





   for(i = 0; i < f.length(); ++i)


   {


      if (numbers.find(f[i]) != string::npos)


         buffer += f[i];


      else if (operations.find(f[i]) != string::npos)


      {


         istringstream(buffer) >> b;


         if (lastOperation == "+")


            r += b;


         else


            r -= b;


         buffer = "";


         lastOperation = f[i];


      }


      else


      {


         cout << "Nedozvoljen znak '" << f[i] << "' na " << i + 1 << ". poziciji!" << endl;


         return 1;


      }


   }





   if (!buffer.empty())


   {


      istringstream(buffer) >> b;


      if (lastOperation == "+")


         r += b;


      else


         r -= b;


   }





   cout << f << "=" << r << endl;





   return 0;


}

Sada ve� ceo kod izgleda malo komplikovanije i kada bi neko morao da popravi samo deo za prikaz, morao bi malo da pripazi da slu�ajno ne promeni deo koda koji je zadu�en za ra�unanje. Kod ve�ih projekata je taj problem jo� izra�eniji, a jedno od re�enja je izdvajanje koda zadu�enog za jedan odre�eni deo u klasu.
Za sve one koji do sad nisu pisali svoje klase, predla�em da pro�itaju ne�to o tome pre nego �to krenu dalje. dobar tekst o klasama mo�ete na�i ovde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (pogledajte na levoj strani deo Object Oriented Programming)

Odvajanje ra�unanja u posebnu klasu
Pre nego �to napi�emo klasu, moramo da odredimo na koji na�in ta klasa treba da komunicira sa glavnim delom. Sigurno �e nam trebati jedna funkcija za prosle�ivanje izraza i vra�anje rezultata. Po�to mo�e da do�e i do gre�ke prilikom obrade izraza, moramo omogu�iti i na�in za vra�anje gre�ke. Imaju�i to na umu, mo�emo da spremimo spremimo kod.
Po�to �e kod za ra�unanje biti odvojen, mo�emo jo� malo da ga pro�irimo... da lep�e parsuje izraz, da podr�ava i realne brojeve i, recimo mno�enje i delenje (kod koji budem postavio ne�e uzimati u obzir prednost operacija):

class calculator


{


public:


   void calculate(string func);


   float getResult();


   string getError();


protected:


   enum tokenType


   {


      number,


      operation,


      end,


      error


   };





   float strToNum(string num);


   tokenType getNextToken();


   void doLastOperation(float num);





   string _func;


   string::size_type _index;


   string _validNumbers;


   string _validOperations;


   float _result;


   char _lastOperation;


   string _token;


   string _error;


};





void calculator::calculate(string func)


{


   _func = func;


   _index = 0;


   _validNumbers = "0123456789.";


   _validOperations = "+-*/";


   _result = 0;


   _lastOperation = _validOperations[0];


   _token = "";


   _error = "";


   bool done = false;





   while(!done)


   {


      switch(getNextToken())


      {


      case calculator::number:


         doLastOperation(strToNum(_token));


         break;


      case calculator::operation:


         _lastOperation = _token[0];


         break;


      case calculator::end:


         done = true;


         break;


      default:  // error


         done = true;


         _error = _token;


         break;


      }


      _token = "";


   }


}





float calculator::getResult()


{


   return _result;


}





string calculator::getError()


{


   return _error;


}





float calculator::strToNum(string num)


{


   float res;


   istringstream(num) >> res;


   return res;


}





calculator::tokenType calculator::getNextToken()


{


   if (_index == _func.length())


      return calculator::end;





   for(; _index < _func.length(); ++_index)


   {


      if (_validNumbers.find(_func[_index]) != string::npos)


         _token += _func[_index];


      else if (_validOperations.find(_func[_index]) != string::npos)


      {


         if (_token.empty())


         {


            _token = _func[_index];


            ++_index;


            return calculator::operation;


         }


         else


            return calculator::number;


      }


      else


      {


         ostringstream error;


         error << "Nedozvoljen znak '" << _func[_index] << "' na " << _index + 1 << ". poziciji!";


         _token = error.str();


         return calculator::error;


      }


   }





   return calculator::number;


}





void calculator::doLastOperation(float num)


{


   switch(_lastOperation)


   {


   case '+':


      _result += num;


      break;


   case '-':


      _result -= num;


      break;


   case '*':


      _result *= num;


      break;


   case '/':


      _result /= num;


      break;


   default:


      break;


   }


}

Ta klasa sada ne zavisi od eksternog koda, sve �to joj treba ima u sebi. Ako neko �eli da izra�una izraz, dovoljno je da pozove calculate metod i da proveri rezultat... nema potrebe da se zamara samom implementacijom.

Odvajanje prikaza u posebnu klasu
Na� kod za prikaz je prili�no jednostavan i dovoljno je da napravimo jednu funkciju koja �e pokrenuti ispis i �itanje:

class app


{


public:


   int run();


};





int app::run()


{


   string func;


   calculator calc;


   cout << "Digitron" << endl << endl;


   cout << "Unesite izraz: ";


   getline(cin, func);


   calc.calculate(func);


   if(!calc.getError().empty())


   {


      cout << calc.getError() << endl;


      return 1;


   }


   else


   {


      cout << func << "=" << calc.getResult() << endl;


      return 0;


   }


}

Ovde vidimo i primer kori��enja klase za ra�unanje i koliko sada ovaj kod izgleda jednostavniji i lak�i za �itanje i odr�avanje.

Ostaje nam jo� da u glavnoj datoteci iskoristimo ovu klasu za prikaz:

int main()


{


   app calc;


   return calc.run();


}

CMake i kod u vi�e datoteka
Ceo kod za ovaj projekat mo�ete skinuti odavde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ovaj projekat, za razliku od prethodnog, ima vi�e datoteka za kompajliranje, ali to nije nikakav problem za CMake. Dovoljno je da samo nabrojimo sve cpp datoteke (h datoteke ne treba navoditi) i CMake �e se sna�i:

cmake_minimum_required (VERSION 2.6)


project (calc)


add_executable(calc calc.cpp app_console.cpp calculator.cpp)

Zaklju�ak
Ako nemate jasnu sliku programa kojeg �elite da pravite, ne morate �uriti s pisanjem klasa i odvajanjem koda. Kada primetite da jedna celina polako izdvaja i da u su�tini mo�e da radi i bez ostalog koda, to je ve� dobar znak da bi mogli da napravite klasu. Kad budete napravili par projekata, ste�i�ete ve� ose�aj.
Po�to smo sada odvojili kod za unos i prikaz podataka, slede�eg puta �emo napraviti malo druga�iji kod za taj deo, napravi�emo prozor�i� sa digmenzima i poljem za unos. Naravno, klasa za izra�unavanje �e biti ista kao i u ovom primeru.

----------- Dopuna: 22 Jun 2012 1:06 ---------

Da li je mogu�e da niko nije imao nikakvih problema s ovim �to smo do sad probali da uradimo... ili niko ni�ta nije ni probao da odradi?

Evo 2 sli�ice digitrona kojeg �emo napraviti slede�eg puta:

Ovako to izgleda kod mene u KDE okru�enju. U drugim okru�enjima �e aplikacija izgledati malo druga�ije (ima�e grafi�nu temu koju ste izabrali kod vas, fontove koje koristite, itd...), ali �to je za nas bitno, radi�e svuda lepo i izgleda�e kao da je napravljena ba� za va� ra�unar

Dok pi�em slede�i tekst, mo�ete se malo upoznati sa Qt bibliotekom, jer �emo nju koristiti za pravljenje prozora:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[1] Sta posle skole - upotreba cmake

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Mon, 18 Jun 2012 22:37:23 +0100

Sadr�aj

Uvod
Jednostavan program
CMake
Zaklju�ak

Uvod
Ve�ina vas je u �koli i po forumima nau�ila osnove C/C++ jezika, i zna da napravi jednostavne male program�i�e. Problem nastaje pri poku�aju da se napravi neki malo komplikovaniji program koji umesto konzole, svoj sadr�aj prikazuje u prozoru, koji umesto datoteke, svoje podatke snima u bazu, itd. Poku�a�u da vam i taj deo programiranja �to vi�e pribli�im u narednom periodu.

Jednostavan program
Po�e�emo jednim malim program�i�em koji ste verovatno ve� svi pravili. Napravi�mo digitron koji zna da sabere ili oduzme dva broja. U svom omiljenom programu za pisanje C/C++ koda, napravite nov konzolni projekat i prekopirajte slede�i kod:

#include <stdio.h>





int main()


{


   int op = 0;


   int p1 = 0, p2 = 0;





   printf("Digitron\n\n");


   printf("Izaberite operaciju\n");


   printf("  1. Sabiranje\n");


   printf("  2. Oduzimanje\n");


   printf(": ");


   scanf("%d", &op);





   if (op != 1 && op != 2)


   {


       printf("Ta operacija ne postoji!\n");


       return 1;


   }





   printf("Unesite prvi parametar: ");


   scanf("%d", &p1);


   printf("Unesite drugi parametar: ");


   scanf("%d", &p2);





   switch(op)


   {


   case 1:


       printf("Rezultat je: %d\n", p1 + p2);


       break;


   case 2:


       printf("Rezultat je: %d\n", p1 - p2);


       break;


   default:


       break;


   }





   return 0;


}

Kao �to vidite, nismo koristili ni�ta novo i nepoznato, samo standardne funkcije za �itanje/pisanje teksta i par grananja. Ako neko ve� sada ima problema sa razumevanjem koda, neka se jo� malo vrati osnovama.

CMake
Na�alost, verovatno ne�e ba� svi znati da naprave nov projekat i podese sve �to je potrebno da bi kompajler i linker uspeli da naprave kona�nu izvr�nu datoteku. Uz to, verovatno �e neko �eleti da proba kod na razli�itim operativnim sistemima u kojima sistemske biblioteke nisu na istim mestima. Da bi izbegli probleme prilikom kreiranja novih projekata, koristi�emo program CMake.
CMake je vi�eplatformski program koji nam omogu�ava relativno lako pravljenje izvr�nih datoteka. Njegov cilj je da na osnovu par informacija napravi projekat koji �e kompajleri instalirani na va�em sistemu mo�i da obrade. Trenutno CMake podr�ava slede�e alate:

Mac OS X

Unix Makefiles
Xcode
CodeBlocks
Eclipse CDT4
KDevelop3

Linux

Ninja
Unix Makefiles
CodeBlocks
Eclipse CDT4
KDevelop3

Windows

Borland C++
MSYS Makefiles
MinGW Makefiles
NMake Makefiles
Unix Makefiles
Visual Studio 6
Visual Studio 2003
Visual Studio 2005
Visual Studio 2008
Visual Studio 2010
Visual Studio 2011
Watcom WMake
CodeBlocks
Eclipse CDT4

Instalacija CMake programa je jednostavna. Na Linux operativnim sistemima mo�ete iskoristiti svoj omiljeni program za instalaciju pakete i instalirajte cmake. Za Windows i Mac OS X mo�ete na�i instalacione datoteke na slede�oj adresi: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

CMake koristi datoteku CMakeLists.txt za kreiranje projekata. Preko te datoteke mo�emo kontrolisati �ta �elimo da bude uklju�eno u program, koje biblioteke �elimo da koristimo, kako �elimo da optimizujemo program, i jo� mnogo toga. Po�e�emo vrlo jednostavno, napisa�emo CMakeLists.txt datoteku koja �e napraviti projekat za na� mali digitron. Po�to je program veoma jednostavan, jedino �to moramo da defini�emo je ime projekta i u kojoj datoteci se nalazi kod:

cmake_minimum_required (VERSION 2.6)


project (calc)


add_executable(calc calc.cpp)

Prvi red je tamo samo da bi onemogu�ili kreiranje projekta uz upotrebu stare verzije CMake programa. Tim redom zahtevamo najmanje verziju 2.6. Taj red nije obavezan.
U drugom redu defini�emo ime projekta. Ime ne mora biti isto kao i ime datoteke u kojoj se nalazi kod. To ime�e se koristiti za kreiranje dodatnih datoteka za projekat ako ih neki alat zahteva (recimo Visual Studio, Xcode ili Eclipse).
Tre�i red defini�e ime izvr�ne datoteke koja �e biti kreirana posle kompajliranja programa, i ime datoteke u kojoj se nalazi kod.

Najjednostavnije kreiranje projekta je da otvorite direktorijum u kojem se nalazi CMakeLists.txt datoteka i da pokrenete slede�u komandu:
cmake -G "Ime va�eg kompajlera"
Listu mogu�ih kompajlera mo�ete dobiti ako ukicate samo:
cmake
Primera radi, slede�a komanda �e kreirati projekat za Visual Studio 2010:
cmake -G "Visual Studio 10"
Slede�a komanda �e kreirati Makefile za Linux ili MacOS X:
cmake -G "Unix Makefiles"
Slede�a komanda �e kreirati projekat za CodeBlocks i MinGW kompajler:
cmake -G "CodeBlocks - MinGW Makefiles"
Kada je projekat kreiran mo�ete ga otvoriti u va�em kompajleru i pokrenuti ga.

Zaklju�ak
U ovom delu smo nau�ili kako da uz pomo� CMake programa pravimo projekte za razli�ite kompajlere pod razli�itim operativnim sistemima. Za svaki slede�i program �emo spremiti CMakeLists.txt datoteku da bi ve�ina bez problema mogla da proba kod �ak i u drugim okru�enjima u kojima jo� uvek nemaju iskustva... ovo se odnosi na sve one koji jo� uvek koriste Dev-C++ Do slede�eg dela o�ekujem da bar neko proba CMake i da uspe�no iskompajlira digitron.
U slede�em delu �emo se okrenuti novijem na�inu za �itanje i pisanje teksta, i odvajanjem logike programa od dela za prikaz.

[1] Uvod u C++

nobody@mycity.rs (Fil) — Thu, 26 Apr 2012 00:16:55 +0100

==========================================
Za 4000-ti post i 3 godine sa vama --> novi �lanak
==========================================

Philosophy:
- "Write once, compile everywhere"
- "Reuse, don't recreate"

Ovaj �lanak je namenjen za upoznavanje sa osnovama programskog jezika C++. Primeri i kodovi, koji �e biti predstavljeni u tekstu su ra�eni na operativnom sistemu Linux.

U ovoj seriji �lanaka ne�e biti detaljno obja�njeni neki sli�ni koncepti koji su ve� obja�njeni u seriji �lanaka za C#. �lanci se nalaze u ovom potforumu i izdvojeni su sa desne strane potforuma.

Tako�e, valjalo bi se podsetiti i osnovnih koncepata u programskom jeziku C, kroz OVAJ Nikolin �lanak.

Konkretno, ovde �e se, po mojoj preferenciji, obratiti pa�nja na integer tipove, metode, promenljive (varijable), zaklju�no sa ponavljanjem naredbe if i petlji.

Za slede�i �lanak je planirano da se objasne klase, objekti, pokaziva�i i reference.

C++ je moderan i objektno-orijentisan programski jezik pomo�u koga se mogu izraditi aplikacije visokih performansi. Bjarne Stroustrup je autor ovog programskog jezika, koji je zasnovan na programskom jeziku C. Po�to u programskom jeziku C operator "++" ozna�ava inkrementaciju, sa C++ Bjarne je hteo da uka�e da je ovaj programski jezik inkrementalno pro�irenje programskog jezika C (a ne potpuno nov jezik).

Da ne bi mnogo mudrovali, odmah kre�emo u akciju Napravi�emo jednostavnu aplikaciju sa kojom su po�eli i mnogi eksperti iz ove oblasti: Hello World!

Za po�etak, otvorite neki text editor ( nikako ne koristiti Word Processore, jer oni mogu ubaciti specijalne karaktere i javiti gre�ke pri kompajliranju), na primer: Kate i ukucajte kod kao na slede�oj slici:

Slika 1: izvorni kod (source code) va�e prve aplikacije

... i sa�uvajte datoteku kao Hello.cxx.

Za sada ne morate ni�ta da ukapirate, sve �e biti obja�njeno na kraju postupka i "u svoje vreme".

Otvorite terminal i locirajte folder u kome se nalazi ova datoteka.

Slika 2: izvorni kod i generisana izvr�na datoteka, i komande u terminalu

Ukucajte dve komande, kao sa slike 2. Prva komanda �e na osnovu izvornog koda generisati izvr�nu datoteku, tj. iskompajlira�e kod, a druga �e pokrenuti tu datoteku. Sa slike se vidi i rezultat: ispisano je Hello Word.

Na kraju �lanka se nalazi deo o nepoznatoj terminologiji i napomenama/zanimljivostima.

U �lanku su kori�teni GNU kompajleri (gcc), koji postoje za vi�e platformi. Naravno, neki od kompajlera mora biti instaliran, kako bi se kompajlirao kod.

Neki �esto kori�teni kompajleri:

Citat:GCC (multiplatformski)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Intel C++ Compiler (Linux, Windows, OS X)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

MS Visual C++ Compiler (Windows)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

MingW (Windows)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Borland C++ Compiler (Windows)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Obja�njenje:

Ekstenzije:

- za izvorne datoteke su obi�no: .cpp, .cxx, .c++, .cp, ili .c.
U zavisnosti od kompajlera, ekstenzija datoteke mo�e da igra ve�u ili manju ulogu. Za to treba pogledati dokumentaciju kompajlera (na primer, neki kompajleri ce .c datoteke tretirati isklju�ivo kao kod pisan u programskom jeziku C).

- za objektne datoteke: .o
Nakon kompajliranja, stvara se objektna datoteka. Na Windowsu je ova ekstenzija .obj
Ova datoteka nije izvr�na, a za to je zadu�en linker. Ovaj me�ukorak ne vidimo, jer ga GCC sam odradi (ukoliko koristimo switcheve kao na slici 2).

Kratko obja�njenje izvornog koda: u include sekciji nazna�avamo koje biblioteke �emo koristiti za potrebe programa (konkretno, cout i endl). Using direktiva odre�uje konkretan namespace. Program se mo�e napisati i bez ove direktive, ovako:

Slika 3: prikaz izvornog koda u razvojnom okru�enju (IDE) Anjuta

Metoda main je metoda od koje po�inje izvr�avanje programa. Viti�astim zagradama je odre�en blok linija koda koji njoj pripada. Cout slu�i za �tampanje teksta (uo�iti specifi�nu sintaksu), a sa endl prelazimo u novi red. Svaka main metoda, po pravilu vra�a povratnu vrednost integer i na kraju main metode stoji "return 0".

za listu switcheva kompajlera, pogledajte man stranice; ukucajte u terminalu: "man g++". Tako�e, saznajte vi�e o GNU Linkeru, sa "man ld". Na kraju, proverite i info stranice: "info gcc".

Na slede�em primeru se mo�e videti upotreba metoda (funkcija):

Slika 4: prikaz metode koja sabira dva broja u IDE Code Blocks

U primeru je deklarisana metoda "Zbir", koja se (kao i svaka druga metoda) sastoji iz zaglavlja (header) i tela (body).

- U zaglavlju metode nazna�ujemo koji je povratni tip metode (ovde: int), ime metode i parametre. U ovom primeru, ulazni paramteri su dva broja tipa int, koji treba da se saberu.

- U telu metode se nalaze naredbe, kojima se na odgovaraju�i na�in manipuli�e sa parametrima. Svaka metoda vra�a neku vrednost preko return direktive. Ukoliko izostavimo ovu direktivu podrazumevano se vra�a void (povratna vrednost metode mora biti onog tipa definisanog u zaglavlju).

Main je specijalna metoda koja, po konvenciji, vra�a 0 kako bi nazna�ila da je program normalno zavr�io sa radom. U Linuxu (bash ili pdksh shell), preko sistemske varijable $? mo�emo pro�itati povratnu vrednost main metode (kako bi utvrdili da li se program abnormalno zavr�io. IZVOR).

Dalje, pored objekta cout, ovde se vidi i upotreba objekta cin. Dok se cout koristi za prosle�ivanje neke poruke na ekran, cin se koristi za pribavljanje podataka prosle�enih sa tastature.

Obratiti pa�nju i na pripadaju�e simbole "<< " i ">>" (redirection symbols) koji se koriste uz cout i cin.

Preko "int a, b, c; " deklarisane su 3 varijable (promenljive) koje su tipa int.
Po�to je programima neophodan neki na�in da sa�uvaju podatke, ovde varijable ulaze u igru.
--> Dakle, one predstavljaju izvesne podatke u memoriji i omogu�avaju laku manipulaciju sa tim podacima. U ovom primeru je tip podatka int.

�to se ti�e integera, svi integeri dolaze u dve varijante:

a) signed integer - ovi integeri mogu imati negativne vrednosti (minuse)
b) unsigned integer - ovi integeri nemaju negativne vrednosti (nema minusa)

Ukoliko se ne naglasi ovaj parametar, podrazumeva se da je integer signed.

Za�to bi neko koristio pozitivne vrednosti brojeva?
budu�i da i signed i unsigned integer zauzimaju isti memorijski prostor - iz ovoga sledi da unsigned integer mo�e da ima duplo vi�e pozitivnih brojeva
Na primer:
- ako signed short ima opseg: [-32768 , 32767],
- unsigned short �e imati opseg [0 , 65535]

Ukoliko dodelimo unsigned varijabli negativnu vrednost, javi�e se compile time error.

Po�to tip defini�e i alokaciju prostora u memoriji, na slede�em primeru se mo�e proveriti koliko pojedini tipovi zahtevaju memorije na ra�unaru:

Slika 5: prikaz zauze�a memorije kod raznih tipova u IDE NetBeans

Ve� smo par puta na slikama pomenuli IDE - Integrated Development Environment. Za razliku od tekst editora, razvojna okru�enja integri�u mogu�nosti unosa i izmene koda, kompajliranje i razne druge mogu�nosti, dakle, unutar samog okru�enja. U ovoj temi je napravljen pregled razvojnih okru�enja u Linuksu, sa linkovima za preuzimanje. Pojedina re�enja imaju i Windows varijante.

Kao �to se mo�e videti na slici 5, tip char zauzima 1 bajt (dakle mo�e da sadr�i 2^8 vrednosti, tj. 256 vrednosti), �to je dovoljno za ASCII set karaktera (slova, brojevi i interpunkcijski znaci).

Na slede�em primeru se mo�e videti povezanost karaktera i integera, tj. svakom karakteru odgovara neka broj�ana vrednost:

Slika 6: rezultat kastovanja int vrednosti kao karaktera u Eclipse IDE-u

Ovaj jednostavan program ispisuje vrednosti karaktera za integere koji se kre�u od 32 do 127.

Na slede�em primeru �emo videti kako se vr�i kontrola toka uz pomo� naredbe if:

Slika 7: primer pokazuje i upotrebu ternarnog operatora koji nekad mo�e zameniti naredbu if

Primer je jednostavan: korisnik unosi dva broja, program ih poredi i vra�a ve�i.

Tako�e, sa slike se mo�e videti i upotreba ternarnog operatora Iz izlaza vidimo da vra�a isti rezultat kao naredba if.

Dalje, u ovom primeru mo�emo videti kako izgleda jedan od na�ina komentarisanja u C++ . Kompajler �e da ignori�e sve �to je iza "//" (tzv. double slash) karaktera .

Gore navedeni komentar se odnosi samo na teku�u liniju koda.
Ukoliko �elimo da neki blok koda stavimo po komentar, upotrebi�emo drugi tip komentarisanja, tzv. slash-star (/*) komentar. Kompajler �e ignorisati sve linije, sve dok ne do�e na star-slash (*/) komentar.

Dok se double slash ne zatvara, slash-star mora imati svog zatvaraju�eg para star-slash.

Bitna stvar kod pravilne upotrebe metoda u C++ je da napravimo razliku izme�u deklarisanja neke metode (tj. nazna�avanje prototipa metode) i definisanja te metode.

--> Prototip metode (tj. njena deklaracija) kompajleru obezbe�uje uvid u ime, povratnu vrednost i parametre metode. Prototipi metoda se obi�no nalaze iznad metode main.

--> Definicija metode kompajleru nazna�ava �ta ta metoda zapravi radi.

U OVOM (Anjuta), OVOM (DevCpp) i OVOM (SlickEdit) primeru mo�ete videti deklaracije i definicije metoda.

Obratiti pa�nju na komentare.

Napomena: postoji slu�aj kada prototip metode nije potrebno navoditi, i tada zapravo definicija metode obuhvata i njen prototip!
--> U ovom slu�aju metoda se mora definisati pre nego �to je neka druga metoda pozove!

Ovo nije dobra praksa! Lo�a je konstantno voditi ra�una o redosledu metoda, dakle, o tome gde se koja metoda nalazi u kodu (takav kod se i te�e odr�ava).
Tako�e, treba programirati "defanzivno" (defensive programming), odnosno, programirati na takav na�in da se potencijalne gre�ke izbegnu �to je vi�e mogu�e.

Kao �to se vidi iz primera, za prototip metode nije bitan konkretan parametar, ve� samo tip parametra (tako da nije gre�ka ako se izostave sami parametri).

U primeru sa Anjutom, vidi se i opseg va�enja neke varijable (scope).
--> varijable koje nisu definisane ni u jednoj metodi imaju globalni opseg i dostupne su za sve metode.
--> varijable koje se nalaze unutar metoda (bilo kao parametar, bilo u telu metode) imaju lokalni opseg.
--> ukoliko lokalna varijabla ima isti naziv kao globalna varijabla, radi se sa lokalnom varijablom (globalna se privrmeno "prikriva").
* iz primera se vidi da se mo�e formirati i nezavisni blok komandi, i opseg varijable je vezan za taj blok.

Da bi se izbegle eventualne gre�ke, preporu�uje se da se nazivi lokalnih i globalnij varijabli ne podudaraju.

U primeru sa DevCpp se vidi princip prenosa po vrednosti, odnosno promene nad argumentima neke funkcije B, ne menja vrednosti promenljivih pozivaju�e funkcije A.

U primeru SlickEdit se vidi preoptere�enje metoda (polimorfizam). U zavisnosti od tipa prosle�enog argumenta, pozva�e se odgovaraju�a metoda

SWITCH

U slu�aju da program ima dosta uslovnih grananja, da ne bi pisali gomilu naredbi if, racionalnije je koristiti naredbu switch.

switch (izraz)


{


         case vrednost1: izraz; break;


         case vrednost2: izraz; break;


         case vrednost3: izraz; break;


         case vrednostN: izraz; break;


         default: izraz;


}

�lanak �emo zaklju�iti sa direktivom goto i pregledom petlji. Kako je ovo ve� obja�njeno u jednom o C# �lanaka, bi�e dati samo primeri upotrebe.

GOTO

Slika 8: primer sa direktivom goto. Izbegavati njenu upotrebu!

FOR

Slika 9: primer for petlje

Rekurzija

Postavljeni problem se mogao re�iti i pomo�u rekurzije. Obratite pa�nju na kod:

Slika 10: re�avanje problema rekurzijom

Rekurzija se sastoji u konceptu da funkcija mo�e da poziva samu sebe (unutar tela metode, poziva se ta ista metoda, koja opet mo�e pozvati samu sebe). Nizom sukcesivnih povratnih vrednosti (budu�i da svaka pozvana metoda vra�a neku vrednost) dobija se re�enje po�etnog problema.

WHILE i DO WHILE

Slika 10: primer upotrebe while do i while petlje

Pregled nekih kori�tenih termina

Interpreter - prevodi kod programa i programske instrukcije direktno u akcije.

Compiler - prevodi izvorni kod u prelaznu "me�uformu". Ovaj proces prevo�enja se naziva kompajliranje, a rezltat kompajiranja je object file.

Linker - nakon kompajliranja, kompajler poziva Linker, koji prevodi objektnu datoteku u izvr�ni program.

Encapsulation - tri su stuba objektno-orijentisanog programiranja: enkaspulacija, nasle�ivanje (inheritance) i polimorfizam. Enkapsulacijom sakrivamo nebitne detalje i te�iste bacamo na funkcionalnost (da bi vozili automobil ili biciklo, ne moramo znati na koji na�in su oni projektovani i implementirani).
Enkapsulacija je podr�ana kroz kreiranje korisni�ki-definisanih tipova - tj. klasa.
Dakle, mo�emo manipulisati sa objektom neke klase, a da ne znamo njegove promenljive (mo�e se kontrolisati vidljivost �lanica klase).

Inheritance - odnosi se na kreiranje nove klase, koja predstavlja pro�irenje neke postoje�e klase. Na primer, ukoliko imamo klasu "prevozno sredstsvo", mo�emo iz nje izvesti podklase (derived classes) "Automobil", "Motorcikl" i druge. Svaka od podklasa je specijalizovana na neki na�in, sa dodatnim promenljivim i/ili metodama (dok je nadklasa op�tija).

Polymorphism - se zasniva na ideji na objekti razli�itih klasa mogu uraditi "pravu stvar". Na primer, metodom "nagaziDoDaske", naglo �e ubrzati i objekat klase Kamion i objekat klase Automobil.

Library - programi se, tipi�no, kreiraju tako �to se jedan ili vi�e objektnih datoteka povezuju sa bibliotekama. Biblioteke mogu biti standardne (koje dolaze uz kompajler), korisni�ki napravljene i predstavljaju skup klasa ili metoda, koje ce biti uklju�ene u neki program.

Parametar vs argument: parametar predstavlja deklaraciju tipa vrednosti koji �e primiti neka metoda. Argument predstavlja konkretnu vrednost koja se prosle�uje metodi. Mnogo programeri, ova dva termina posmatraju kao sinonime (mada postoji jasna tehni�ka razlika).

Trivia/Napomene

* Kompajliran i interpretiran kod:

- kompajliran program je br�i od interpretiranog (budu�i da je program preveden u ma�inski jezik)
- kompajliran program se mo�e pokretati i bez prisustva kompajlera, dok je kod interpretiranih programa neophodno prisustvo interpretera na ra�unaru.
- neki programski jezici imaju tzv. Runtime Interpreter (na primer Java Virtual Machine)

* Operativni sistem Symbian je ra�en u C++

* neki kompajleri zahtevaju i prototip za metodu (tj. funkciju) main. Tada se neposredno pre definisanja main metode treba dodati: "int main();"

* starije include direktive su imale ovakvu sintaksu: #include <iostream.h>

Moderne verzije kompajlera koriste slede�u sintaksu:

#include <iostream>


using namespace std;

// dakle, mora se referencirati i odgovaraju�i namespace.

* defaults (podrazumevane vrednosti)
- ukoliko u metodi ne navedemo direktivu return, automatski �e se vratiti void (nema vrednosti).
- ukoliko ne navedemo koji tip povratne vrednosti vra�a neka metoda, default je int.

* escape character: \
"\" je specijalni karakter koji menja zna�enje karaktera koji se nalazi neposredno iza njega. U primerima se �esto koristi kombinacija \n sa prelazak u novi red i \t za umetanje taba (razmaka). Evo nekih kombinacija:

* kastovanje: (pretpostavimo da je x tipa int)

Citat://stari stil
float a = (float)x;

// noviji stil kastovanja
float b = static_cast<float>(y);

* Kada se dostigne maksimalna vrednost integera:
--> kre�e se sa brojanjem ispo�etka! Unsigned integer brojanje otpo�inje od nule, a signed po�inje od najmanje negativne vrednosti (npr. :-32768).

* naredba if:
if (x) je isto �to i: if(x!=0)