MyCity :: Astronomija

Re: Sazve��a

nobody@mycity.rs (Traga�) — Wed, 04 Sep 2024 06:47:45 +0100

То је толика глупост да људи нису ни свесни зато и пролази. Утицај звезда, чуј, само у нашој галаксији се процењује,значи не зна се поуздано од 200 до 400 милијарди замисли рачунање положаја за све њих,па да је квантни рачунар величине Земље не бих израчунао за нормално време, а сечам се давно ишла реклама да раде и утицај астероида. Господе драги Боже.

Re: Teleskop...

nobody@mycity.rs (stefanbos) — Tue, 27 Aug 2024 20:47:07 +0100

Nema na �emu. Trenutno ima par oglasa na Kupujem Prodajem, samo ih je malo te�e pron�i i povremeno se pojave dobri teleskopi, samo treba strpljiv. Kada tra�ite teleskop na KP �ekirajte opciju "dostupno odmah".

Naravno treba biti oprezan prilikom kupovine polovnog teleskopa i provjeriti u kakvom je stanju.

Re: Prva fotografija crne rupe

nobody@mycity.rs (Mixelotti) — Thu, 02 Mar 2023 23:44:06 +0100

Pri�a o dva najve�a znanstvena otkri�a 21. stolje�a, ispri�ana rije�ima nevjerojatnih znanstvenika koji su ih i ostvarili. Prvo je LIGO-ovo mjerenje gravitacijskih valova koji potje�u od spajanja crnih rupa, a drugo slika crne rupe koju je snimio EHT (Event Horizon Telescope).

Tajne svemira - Potraga za crnim rupama

Re: Asteroidi,komete,meteori

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 20 Oct 2022 07:48:33 +0100

Необичан астероид врти се све брже � нико не зна зашто

neobi�an
menja boju, brzinu rotacije, nema leda....
ima rep i ki�u meteora

Li�i opis na svemirski brod iz Spilbergovog, Bliskog susreta tre�e vrste....

Citat:....треба имати у виду да се ротације астероида обично уопште не мењају.
Разумевање тога шта се догађа са Фајетоном могло би да пружи бољи увид у класу астероида који се сматрају �потенцијално опасним�, пошто понекад прођу близу Земље.

Има прашњав реп и један је од само два астероида који изазива кишу метеора.

На Фајетону, по свему судећи, за разлику од комете, нема леда, због чега га стручњаци називају �каменом кометом�. Упечатљиво је плаве боје, за разлику од већине астероида које су црвенкасте или сиве боје.

Светлост Фајетона се мења док се окреће око своје осе, а научници су успели да након неког времена одреде његов приближни ротацијски период од око 3,6 сати. Међутим, да би се на њега спустила летелица потребни су прецизнији подаци, због чега је научник Шон Маршал из Опсерваторије �Аресибо� у Порторику почео да ради на детаљнијем одређивању његове величине, облика и ротације.

....Маршал је уочио нешто веома необично. Како је објаснио, Фајетонов период ротације пре посматрања 2021. постепено се мењао, могуће због његове активности када је био близу перихела у јануару 2020.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Najve�i prirodni satelit sun�evog sistema - Ganimed

nobody@mycity.rs (Luminosity) — Sun, 21 Aug 2022 22:50:16 +0100

Satelit Jupitera Ganimed- najve�i satelit ne samo ove planete, ve� i �itavog Sun�evog sistema. Toliko je velik da prema�uje veli�inu planete, a ujedno je i jedini planetarni satelit koji se mo�e pohvaliti prisustvom magnetosfere i, dodu�e, slabe, ali ipak atmosfere kiseonika.Zvani�no" Ganimed je otkrio Galileo Galilei Dana 7. januara 1610. godine, a otkrio ih je sasvim slu�ajno - posmatraju�i, astronom je skrenuo pa�nju na �etiri male "zvezde" pored sebe i, primietiv�i njihovu promenu slede�e no�i, napravio ta�nu pretpostavku da u njoj nema zvezda! Galileo se nije zamarao imenima i sva novootkrivena nebeska tela (Kalisto, Evropa, Io, Ganimed) je krstio na jednostavan na�in: Jupiter 1, 2, 3 i 4.

Ganimed se na ovoj listi pojavio kao "Jupiter 3".

Me�utim, ovdje je na scenu stupio nema�ki astronom Simon Mari, koji je tvrdio da je Jupiterove satelite posmatrao jo� 1609. godine, i unapred mislio da im da mnogo zvu�nija i zanimljiva imena. Tako je nastalo ime Ganimed- u Grckim mitovima ovo ime je nosio sin trojanskog kralja U�e, koju je Zeus (Jupiter) podigao na nebo i uklju�io u svoju pratnju.

Me�utim, ovaj naziv je u�ao u �iroku upotrebu tek u 20. stolje�u. Ganimed je najve�i mjesec u Sun�evom sistemu, sa pre�nikom od 5268 kilometara i rekordnom masom za planetarne satelite od 1,4619 x 1023 (2 na�a meseca). Sude�i po karakteristikama gustine supstance koja �ini njegovu masu, Ganimed se sastoji od pribli�no jednakih proporcija kamenog i vodenog leda. Stupovi imaju ledene kape napravljene od vodenog leda.

Ganimed napravi revoluciju oko Jupitera za 7 dana i 3 sata, a prose�na udaljenost od Jupitera za ovaj satelit je 1.070.400 kilometara.

Unutra, satelit ima jezgro od tecnog gvozdja, silikonski omota� i ljusku od leda. Jezgro ima radijus od 500 km, a temperatura mu je 1500-1700 K uz pritisak od 10 Pa. Spoljna ledena kora Ganimeda ima debljinu do 800 km, s velikom verovatno�om mo�e se tvrditi da se te�ni okean nalazi ispod povr�ine ovog satelita Jupitera. Na povr�ini satelita razlikuju se dva izra�ena tipa reljefa. Prva su drevna podru�ja prekrivena kraterima (tamni) koji zauzimaju 1/3 povr�ine, druga su mlade teritorije sa grebenima i "jarugama" (svjetlo).

Mladi krajolik formiran je tektonskim poremecajima, ali, naravno, druga�ije prirode nego na Zemlji. Uzrok stvaranja planinskih lanaca i ponora na Ganimedu je kriovulkanizam (erupcija ledenih vulkana) i plinsko zagrejavanje. Nekoliko istra�iva�kih sondi je poslato na Jupiter, tako da imamo prili�no detaljne podatke ne samo o divovskoj planeti, ve� i o njenim satelitima.

Svemirske letelice Pioneer 10 (1973) i Pioneer 11 (1974) dale su nam uvid u fizi�ke karakteristike Jupiterovih satelita, Voyager 1 i Voyager 2 (1979) su dali fotografije i "uzorke atmosfere", ali su ti ure�aji radije postavljali pitanja...

Po�ela je da daje odgovore sonda Galileo, koja je prou�avala Ganimeda od 1996. do 2000. godine, koja je uspela da otkrije magnetno polje, unutra�nji okean i pru�i mnoge spektralne slike. I 2007. godine dobili smo ne samo spektre, ve� i topografsku kartu ovog satelita,sve je to snimila sonda New Horizons.

Trenutno postoji jo� mnogo nerazja�njenih pitanja u vezi sa Jupiterovim mesecima, njihovom pogodno��u za kolonizaciju i potencijalom za �ivot. Me�utim, ni NASA, ni Roskosmos, ni Evropska Svemirska Agencija jo� nemaju novca za nove ekspedicije.
Ime satelita:Ganimed;

Pre�nik: 5270 km;

Pov oblast: 87,000,000 km²;
Zapremina: 7,6×10 10 km³;
Te�ina: 14,82×1022 kg;
Gustina : 1936 kg/m³;
Period rotacije: 7,15 dana;
Period cirkulacije: 7,15 dana;
Udaljenost od Jupitera: 1.070.400 km;
Orbitalna brzina: 1,73 km/s;
du�ina ekvatora: 16.550 km;
Orbitalni nagib: 0,32°;
Accel. slobodan pad: 1,43 m/s²;

Orbita Ganimeda nalazi se na udaljenosti od 1.070.400 kilometara od Jupitera. Potrebno mu je sedam dana i tri sata da zavr�i puni okret oko planete. Kao i ve�ina poznatih satelita, Ganimedova rotacija je sinhronizovana sa periodom okretanja oko sebe i uvek se okre�e istom stranom prema planeti.
Minimalna temperatura iznosi -200 °C, a danju uz sun�eve zrake satelit se mo�e zagrejati do -120 °C. gasni omota� oko satelita se u potpunosti sastoji od kiseonika i ima pritisak od 1-2 μPa (10 11 puta manji atmosferski pritisak ). Jupiterov mesec po zapremini je
3,45 puta ve�i od Meseca i 14,25 puta manji od Zemlje.

Mogao bih jos toliko toga da napisem o ovom zaista fascinatnom nebeskom telu ali nebih da preteram,ovo su samo neke od osnovnih informacija i podataka o Ganimedu.

Re: Planete sun�evog sistema

nobody@mycity.rs (MonteCarlo) — Fri, 22 Jul 2022 22:09:58 +0100

s.sdiing ::Po�tovani
Da li su putanje svih planeta Sun�evog Sistema u jednoj ravni 2D ili su u 3D.
Unapred hvala
Srda�an pozdrav

Priblizno su u istoj ravni. Merkur 7 stepena i Pluton 17 stepena imaju male razlike u odnosu na ostale.

Re: Kajperov pojas

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Sun, 27 Feb 2022 15:10:21 +0100

Evo i video na srpskom o Kajperovom pojasu!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Misija NEAR Shoemaker - Prvo sletanje na asteroid u istoriji

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Tue, 15 Feb 2022 12:52:56 +0100

Evo jedna interesantna pri�a o svemirskoj sondi koja je prva u�la u orbitu oko asteroida Eros i koja je prva sletela na povr�inu jednog asteroida. Misija je pro�la kroz brojne pote�ko�e koje su pretile da je prerano prekinu ali su in�enjeri uspeli da spasu letelicu i istorija je ispisana.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Prvi rover na Marsu - Sojourner i misija Pathfinder

nobody@mycity.rs (mrmr) — Fri, 28 Jan 2022 20:50:21 +0100

Neverovatan kvalitet snimaka za ono doba .,kad su se jo� uvek koristili filmovi 35mm ., Ne�to mi tu nije u redu... sve pohvale za sajt ....

Hipoteti�ka megastruktura - Svemirski lift

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 05 Jan 2022 18:08:23 +0100

Ideja o svemirskom liftu se�e unazad do po�etka 20-tog veka, a evo jedan video na srpskom koji detaljnije govori o ovoj temi, i analizira mogu�nost izgradnje takve megastrukture.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Lansiranje teleskopa James Webb zakazano za 25-ti Decembar

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 22 Dec 2021 22:14:20 +0100

Ukoliko ne bude dodatnih odlaganja zbog vremenskih uslova, kona�no �emo videti lansiranje ovog neverovatnog teleskopa, koji je naslednik �uvenog Hubble teleskopa ali je naravno mnogostruko mo�niji! Ovaj teleskop �e nam omogu�iti da istra�imo najraniju epohu na�eg svemira, a mo�da �e nam omogu�iti da prona�emo prve biosfere van na�e planete, na udaljenim egzoplanetama!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Medjuzvezdana kometa Oumuamua

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Sun, 17 Oct 2021 21:45:44 +0100

Krajem 2017-te godine, astronomi su uo�ili prvu me�uzvezdanu kometu Oumuamua u momentu kada je ve� napu�tala na� sun�ev sistem. Ovaj objekat se pokazao kao veoma misteriozan usled svog izdu�enog oblika i �injenice da je tokom napu�tanja sun�evog sistema dobio dodatno ubrzanje od 17 metara u sekundi, a nije uo�en uzrok ovog ubrzanja. Manja grupa nau�nika je iznela hipotezu da je Oumuamua mo�da deli� vanzemaljske tehnologije u obliku solarnog jedra, �to delimi�no obja�njava neke od prime�enih misterija.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Izvesniji vanzemaljski �ivot po novijim istra�ivanjima?!

nobody@mycity.rs (mpman) — Wed, 22 Sep 2021 10:31:11 +0100

natrix ::Dodu�e te�ko je i poverovati i pomisliti samo, da u beskona�nom svemiru smo, jedina planeta koja je naseljena, na kojoj postoji biljni i �ivotinjski svet, i inteligentni oblik �ivota...
I �to se misli stereoptipski, da svaki oblik �ivota u svemiru mora biti kao kao na Zemlji ili su za �ivot potrebni isti uslovi kao na Zemlji a ne da mo�e da se stvori i opstane i u druga�ijim uslovima i okolnostima...

Sami ili ne, sve je prokleto daleko. Ako se poka�e da je nemogu�e putovati ve�om brzinom od brzine svetlosti, i da postoji �ivot tamo negde - nama �e biti nedostupan.

U ostalom, neko mora biti prvi, zar ne?

Re: Nema teorije zavere? Snimljeno mesto sletanja Apola na Mesec

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Wed, 08 Sep 2021 23:00:26 +0100

Evo video na srpskom koji analizira da li su ljudi stvarno bili na Mesecu i koliko su zaista kredibilni "argumenti" teoreticara zavere.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Hubble Ultra Deep Field

nobody@mycity.rs (zeljkodjokovic) — Sun, 05 Sep 2021 21:38:51 +0100

Evo i jedan interesantan video na srpskom o istoriji ovih dubokih fotografia udaljenih galaksija!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]