MyCity :: Astronomija

Posle 37 godina NASA uklju�ila motore "Vojad�era 1"

nobody@mycity.rs (Aco) — Sat, 02 Dec 2017 16:37:08 +0100

Nakon 37 godina mirovanja u svemiru, �etiri potisna motora sonde "Vojad�er 1", najudaljenijeg objekta koji je stvorio �ovek, ponovo su uklju�ena, saop�tila je NASA.

Zahvaljuju�i tom podvigu "Vojad�eru 1 �e �ivot biti produ�en za dve do tri godine", istakla je voditeljka projekta ameri�ke svemirske agencije Suzan Dod.

Pomo�u tih potisnika "Vojad�er 1" �e se okrenuti u ka Zemlji, kako bi njegove antene mogle da komuniciraju sa na�om planetom.

Sonda "Vojad�er 1", koja je od svog lansiranja pre 40 godina promenila istoriju astronomije, putuje kroz me�uzvezdani prostor brzinom od gotovo 17 kilometara u sekundi, a trenutno je vi�e od 21 milijardu kilometara udaljena od Zemlje.

Stru�njaci NASA-e morali su da "prou�e ra�unarske programe kodirane u jeziku koji vi�e nije u upotrebi", izjavio je glavni in�enjer Kris D�ons.

Nau�nici su �ekali 19 sati i 35 minuta da rezultat njihovog istra�ivanja, brzinom svetlosti, pre�e veliku udaljenost izme�u sonde i na�e planete, nakon �ega su u sredu zaklju�ili da je njihov zadatak uspeo.

�etiri potisna motora �e, od januara 2018, raditi kao zamena za potisnike za koje su in�enjeri utvrdili da od 2014. gube funkciju.

S obzirom na uspeh projekta "Vojad�era 1", NASA planira da sprovede sli�no ispitivanje i na Vojad�eru 2, sestrinskoj sondi �iji motori, ipak, u ne�to boljem stanju.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Evropski modul se razbio o povr�inu Marsa

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sat, 22 Oct 2016 10:46:33 +0100

DARM�TAT -Evropski modul Skjapareli "razbio se o povr�inu Marsa" u sredu, saop�tila je Evropska svemirska agencija (ESA) iz svog centra u nema�kom gradu Darm�tatu.

ESA, koja dva dana nije primala nikakav signal modula , otkrila je njegovu sudbinu zahvaljuju�i fotografiji koju je snimila ameri�ka sonda MRO u orbiti oko Marsa, javile su agencije.

Skjapareli "je stigao brzinom koja je daleko prema�ila brzinu predvi�enu za povr�inu Marsa", objasnio je Tijeri Blanker, zadu�en za operacije spu�tanja.

Modul se prakti�no spustio na predvi�eno mesto, ali dva kilometra dalje na snimku postoji crna ta�ka nejasnih obrisa.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Univerzum ima mnogo vi�e galaksija nego �to smo mislili

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sat, 15 Oct 2016 08:48:12 +0100

�Popular Science� izve�tava da su astronomi prilikom prou�avanja podataka dobijenih sa Habla otkrili da postoji najmanje dva biliona galaksija u univerzumu.

To je deset puta vi�e nego �to je procenjeno sredinom devedesetih godina.

"Popular Mechanic" izve�tava da je bilo potrebno 15 godina prou�avanja podataka da bi astronomi do�li do nove procene broja galaksija, od kojih 90 odsto ne mo�emo da vidimo �ak ni s najboljim teleskopima, jer su premale.

Astronomi s tolikim brojem galaksija imaju o mnogo �emu da razmi�ljaju.

Na primer, s pove�anjem broja galaksija, pove�ala se i verovatno�a da negde u univerzumu postoji jo� neki oblik inteligentnog �ivota.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istorijski uspeh NASA: Sonda D�uno u�la u orbitu Jupitera

nobody@mycity.rs (Rogi) — Tue, 05 Jul 2016 08:36:58 +0100

Ameri�ka svemirska agencija NASA ostvarila je veliki uspeh - njena 1,1 milijardu dolara vredna sonda D�uno uspe�no u�la u orbitu Jupitera, u sklopu misije za istra�ivanje porekla Sun�evog sistema.

U Laboratoriji za mlazni pogon NASA u Pasadeni, u Kaliforniji, odjeknuo je aplauz i uzvici odu�evljenja kad je u 23,53 po lokalnom, odnosno 4,53 po srednjeevropskom vremenu, sonda po planu u�la u orbitu najve�e planete Sun�evog sistema, prenela je agencija AFP.

"U�li smo", uizviknuo je Skot Bolton, glavni istra�iva� NASA iz Istra�iva�kog instituta u San Antoniju, Teksas. "Vi ste najbolji tim na svetu. Upravo ste u�inili najte�u stvar koju je NASA ikad uradila", poru�io je Bolton svojim kolegama u kontroli misije.

Sonda D�uno je lansirana pre pet godina iz Kejp Kanaverala na Floridi i dosad je proputovala 2,7 milijardi kilometara.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kepler otkrio planetu nalik Zemlji

nobody@mycity.rs (Srki94) — Thu, 23 Jul 2015 18:22:10 +0100

Citat:Ameri�ka svemirska agencija (NASA) potvrdila je na dana�njoj telekonferenciji da je prona�la nastanjivu planetu nalik Zemlji.

Novootkrivena planeta, nazvana Kepler-452b, nalazi se u sazve��u Labud, a udaljena je od Zemlje 1.400 svetlosnih godina.

Njeno prisustvo uo�eno je zahvaljuju�i teleskopu Kepler koji je lansiran je 2009. godine sa ciljem prou�avanja raznovrsnih planetarnih sistema u galaksiji Mle�ni put.

Planeta Kepler-452b ve�a je od Zemlje u pre�niku za 60 odsto, a uprkos tome �to jo� uvek nisu ustanovljene karakteristike njenog sastava, nau�nici smatraju da je u pitanju stenovita planeta.

Izvor : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Detaljna analiza "I fucking love Science" portala, na engleskom :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:While Kepler 452b ticks almost all of the boxes for being an Earth twin, there is one that it doesn�t � its size, which is 60% greater than Earth. Thus, while we can herald this as the best candidate for Earth 2.0 so far, the hunt will go on for even more Earth-like planets.

Actually finding life on these planets is more difficult. Although upcoming telescopes like the James Webb Space Telescope (JWST) will be designed to study the atmospheres of exoplanets and search for signs of habitability, the range for doing this will be just tens of light-years from Earth, said Shostak. Kepler 452b, at 1,400 light-years away, is too far to be comprehensively studied at the moment.

But one thing is for sure � the chances of us being alone in this universe are looking increasingly slim. Whether it�s Kepler 452b or Kepler 186f or some other undiscovered planet, somewhere out there, there must be a world with life waiting for us to find it.

Zvani�an NASA izvor : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Otkrivena crna rupa 12 milijardi puta ve�a od Sunca

nobody@mycity.rs (Rogi) — Thu, 26 Feb 2015 20:50:30 +0100

Nau�nici su otkrili crnu rupu koja ima 12 milijardi puta ve�u masu od Sunca i koja je nastala 900 miliona godina posle Velikog praska.

D�inovska crna rupa udaljena je 12,8 milijardi svetlosnih godina od Zemlje i nalazi se u centru novootkrivenog kvazara nazvanog "SDS S J0100+2802" koji emituje energiju milion milijardi puta ve�u od Sunca.

Astronomi, me�utim, nisu u stanju da objasne kako je toliko velika crna rupa mogla nastati tako rano u istoriji kosmosa, odmah po�to su nastale prve zvezde i galaksije.

�lan me�unarodnog tima nau�nika Fajan Bijan s Australijskog nacionalnog univerziteta rekao je da je te�ko postoje�im teorijama objasniti tako brz nastanak tako velike crne rupe.

"Ova crna rupa u centru kvazara dobila je ogromnu masu u kratkom periodu", rekao je Bijan. Profesor Sju-Bing Vu s Peking�kog univerziteta, koji je predvodio istra�ivanje objavljeno danas u �asopisu Nature, rekao da je otkriveni kvazar jedinstven.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Space X lansiranje Facon 9 rakete - live

nobody@mycity.rs (Simke) — Tue, 10 Feb 2015 21:53:37 +0100

----------- Napisano: 10 Feb 2015 21:53 ---------

Za manje od dva sata pocinje prenos lansiranja Falcon 9 svemirskog nosaca. Ovaj put je teret DSCOVR satelit za nadgledanje vremenskih i klimatskih promena.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Inace ovo je treci pokusaj lansiranja za protekla dva dana. Prvi put je Americko vazduhoplovstvo imalo problem sa radarom koji je trebao da prati raketu, pa je misija otkazana 2 minuta i 26 sec pre lansiranja. Sinoc je bilo lose vreme, tako da veceras ocekujemo jedan lep dogadjaj ...

Uzivajte:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 10 Feb 2015 23:58 ---------

Nista i veceras od lansiranja, vetar, losi vremenski uslovi. Elon Mask je besneo i prvog dana, mogu misliti kako mu je sada, dva dana uzastopno vreme odlaze, a kada je moglo, ljudski propust i to tamo gde se ne ocekuje ...

Lansiranje Sojuza sa ljudskom posadom za ISS

nobody@mycity.rs (Simke) — Sun, 23 Nov 2014 22:02:38 +0100

Za 15 min pocinje lansiranje Sojuza sa novom posadom za ISS, pratite uzivo, bice uzbudljivo

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Live stream sa medjunarodne svemirske stanice

nobody@mycity.rs (Simke) — Tue, 29 Apr 2014 21:51:33 +0100

NASA je pustila prenos sa svojih kamera na ISS-u, tako da svako, ko zeli, moze da vidi kako izleda zivot u svemiru ili pak kako izgleda gledati ovaj nas mali svet ocima astronauta ...

Mozete pratiti ovde:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

P.S. Samo da napomenem, feed je aktivan 24/7 ...

NASA: Vojad�er napustio Sun�ev sistem

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sat, 14 Sep 2013 03:00:51 +0100

Sonda "Vojad�er 1" pre�la je novu granicu i postala prva svemirska letelica koja je napustila na� solarni sistem, saop�tila je danas ameri�ka Agencija za svemirska istra�ivanja (NASA), a preneo AP.

Sonda NASA otputovala je dalje od Zemlje nego ijedan drugi objekat napravljen ljudskom rukom. Ona je sada zapo�ela prvo istra�ivanje na�e galaksije, ali dela gde Sunce vi�e nema nikakav uticaj.

Vojad�er je lansiran 5. septembra 1977. godine i nosi zlatnu plo�u s pozdravom vanzemaljcima na 55 jezika (me�u kojima je i srpsko-hrvatski).

"Vojad�er 1" i njegov blizanac "Vojad�er 2" lansirani su 1977. godine, s ciljem prou�avanja "spoljnih" planeta. "Vojad�er 1" sada je oko 120 puta udaljeniji od Sunca u odnosu na Zemlju, dok je "Vojad�er 2" na putu da napusti Sun�ev sistem u drugom pravcu.

Letelice se kre�u na bazi sporog raspada radioaktivnog plutonijuma. "Vojad�er 1" �e ostati bez energije za svoje instrumente 2020. godine. Do 2025, osta�e bez energije u potpunosti.

Prema NASI, Vojad�er je napustio Sun�ev sistem pre vi�e od godinu dana. S obzirom da sistem nema jasno ozna�ene granice, sve donedavno stru�njaci NASA nisu imali dokaze da podr�e ono �to je istra�iva�ki tim tvrdio pro�log meseca - da je sonda kona�no iza�la van uticaja Sunca.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pade jos jedan Proton M

nobody@mycity.rs (Simke) — Tue, 02 Jul 2013 09:48:39 +0100

Jutros je doslo do havarije pri lansiranju Proton M rakete, koja je nosila tri ruska satelita, GLONASS, nesto kao GPS. Stravicna eksplozija. Nema povredjenih, ali je steta ogromna, prvenstveno na tlu. Ne zna se kada ce biti novo lansiranje sa Bajkonura.

Ovo ce biti vrlo zajebano sada za ISS i nova lansiranja koja su u planu. Brenson sada zadovoljno trlja ruke ...

P.S. Ovo je cetvrta eksplozija Protona u zadnjih par godina ...

Antares, Orbital Sciences Corp.

nobody@mycity.rs (Vladimir) — Thu, 18 Apr 2013 21:43:18 +0100

Tokom hladnog rata imali smo svemirsku trku dveju super sila, Amerike i Rusije. Danas je na pomolu svemirska trka dveju kompanija.

Za 19.04.2013 planirano je probno lansiranje rakete Antares korporacije Orbital Sciences.
Tokom probnog leta raketa Antares, tokom razvoja nazivana i Taurus II, �e poneti Orbitalov transportni brod bez posade Cygnus do orbitalne stanice sa raketnog poligona Wallops.

Raketni poligon je locirana na isto�noj obali Vird�inije, lansirna rampa je prvi raketni kompleks na te�no gorivo na Wallops ostrvu i jedna od retkih potpuno novih rampi na te�no gorivo sagra�enih u Americi jo� od �ezdesetih godina pro�log veka. U lansirni kompleks ulaze sistemi za RP-1 (raketni kerozin), te�ni kiseonik, te�ni azot, kao i gasoviti azot i helijum.

�itavo postrojenje je vlasni�tvo dr�avne agencije Virginia Commercial Space Flight Authority, dok je lanisrna rampa svojina NASA-e.

NASA je potpisala ugovore za najmanje 10 lansiranja raketa Antares do 2016. godine.

Orbital Sciences Corp. je jedna od dve kompanije koje od 2008 imaju ugovor sa Nasinim komercijalnim Servisom za snabdevanje (CRS). Korporacija je dobila $1,9 milijardi uz obavezu da izvede osam snabdeva�kih misija na ISS.

Antares �e biti dvostepena raketa dizajnirana da u nisku orbitu iznese oko 7 tona korisnog tereta.
Prvi stepen rakete su ruski motori NK�33, koji �e koristiti kerozin i te�ni kiseonik. Sam stepen su proizveli Ukrajinci, a u njega spadaju rezervoari, tankovi za presurizaciju, ventili, senzori, cevi i kablovi, kao i celokupni hardver.

Drugi stepen rakete je Castor 30 koji koristi �vrsto gorivo, a njegov motor �e stvarati maksimalni potisak od 396 kN. Radi se o prepravljenom prvom stpenu balisti�ke nuklearne rakete LGM�118 Peacekeeper.

Raketa Antares �e imati visinu od 40,5 m i te�inu od oko 240 tona.

Vodeni svetovi

nobody@mycity.rs (Vladimir) — Thu, 18 Apr 2013 21:38:15 +0100

U Sun�evom sistemu samo jedna planeta ima vodu, Zemlja. Na� sistem je redak, plavi kliker okru�en sa pustinjskim Merkurom, Venerom i Marsom.

Pazite sad.Ovo je, mo�da, najva�nije otkri�e me�u egzoplanetama.

Tim nau�nika je analizom podataka sa teleskopa Kepler nai�ao na planetarni sistem sa dve male stenovite planete koje se nalaze u zoni pogodnoj za �ivot. Naime, nalaze se u oblasti u kojoj je mogu�e prisustvo vode u te�nom obliku i nastanak �ivota.

Zvezda, Kepler 62, je manja i hladnija od na�eg Sunca. Ovaj sistem sadr�i pet planeta od kojih su planete Kepler-62e i Kepler-62f do sada najmanje otkrivene planetolike Zemlje u u zoni pogodnoj za �ivot.

Kepler-62e verovatno ima veoma obla�no nebo pa je toplo i vla�no sve do polarnih regija. Dalja planeta Kepler-62f je prekrivena ledom, za okeane je neophodan efekat staklene baste.

Kepler 62 se nalazi u sazve�u Lira, od nas je udaljen 1.200 svetlosnih godina. Kepler-62e je 1.61 puta veli�ine Zemlje, period rotacije oko zvezde je 122 Zemaljskih dana. Kepler-62f je 1.4 puta veli�ine Zemlje a oko zvezde se okrene za 267 Zemaljskih dana.

Hoking dao �ove�anstvu 1000 godina

nobody@mycity.rs (Vladimir) — Fri, 12 Apr 2013 23:13:22 +0100

Britanski fizi�ar Stiven Hoking je prilikom posete laboratorije za mati�ne �elije u Los An�elesu pozvao svemirske agencije na detaljnije istra�ivanje svemira, jer se jedino tako mo�e obezbediti budu�nost �ove�anstva. Upozorio je da �ove�anstvo ne�e pre�iveti ako ne pobegne sa planete Zemlje.

On je ovom prilikom poru�io da Zemljani ne�e pre�iveti du�e od 1.000 godina ukoliko ne prona�u novu planetu pogodnu za �ivot pre nego �to izumre ljudska vrsta. Hoking je kazao da je zadatak nauke da otkrije tajnu funkcionisanja svemira i da �e onda biti mogu�e prona�i i na�in njegovog kontrolisanja.

Hoking ka�e da se trenutno nalazimo u problemima s obzirom na globalnu finansijsku krizu pa je NASA ove godine ostala bez 300.000.000 dolara, ali nije se odustalo od istra�ivanja Marsa.

Rusija je potpisala ugovor sa Evropskom svemirskom agencijom i postala punopravni partner u projektu EksoMars pomo�u kojeg �e se otkriti da li postoji �ivot na Marsu, a u planu je i slanje astronauta na Mars.

Da li smo na pragu otkri�a tamne materije?

nobody@mycity.rs (Vladimir) — Wed, 03 Apr 2013 22:04:28 +0100

Ogromni detektor �estica, AMS vredan dve milijarde dolara, sa MSS-a je kona�no potvrdio postojanje antimaterije.

Rezultati AMS-a su zasnovani na oko 25 milijardi snimljenih doga�aja, koji uklju�uju i 400 hiljada pozitrona. Ovi podaci prikupljani su godinu i po dana i predstavljaju najve�u kolekciju �estica antimaterije registrovanih u svemiru.

Signal koji je pobudio pa�nju svetske javnosti je detektovanje vi�ka pozitrona u kosmi�kom zra�enju. Pretpostavlja se da pozitroni nastaju susretanjem materije i antimaterije, te vi�ak pozitrona ukazuje na vi�ak antimaterije nad materijom.

Ovi rezultati poklapaju se sa pretpostavkom da pozitroni poti�u iz anihilacije, proces u kojem se �estica sudara sa svojom anti�esticom, �estica tamne materije u svemiru.

Za nekoliko meseci, AMS �e mo�i sa sigurno��u da ka�e da li su ovi pozitroni znaci tamne materije ili poti�u sa pulsara iz galakti�ke ravni.