MyCity :: Ekologija

Me�unarodni ekolo�ki kalendar

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 02 Feb 2021 10:52:04 +0100

Me�unarodni ekolo�ki kalendar

Januar

- 26. januar� Svetski dan obrazovanja o za�titi �ivotne sredine � World Environmental Education Day

- 31. januar� Nacionalni dan bez duvana

Februar

- 2. februar� Svetski dan mo�varnih podru�ja � World Wetlands Day
-14. februar� Svetski dan o�uvanja energije � World Energy Day
- 18. februar� Me�unarodni dan biolo�ke kontrole � International Day of Biological Control

Mart

- 5. mart� Svetski dan energetske efikasnosti
- 14. mart� Me�unarodni dan protiv brana, za reke, vodu i �ivot � International Day against dams and for rivers, water and life

- 15 mart� Svetski dan za�tite potro�a�a � World Consumer Rights Day
- 21. mart� Svetski dan �umarstva � World Forestry Day
- 22. mart� Svetski dan vode � World Water Day
- 23. mart� Svetski dan meteorologije � World Meteorological Day

April

- 7. april� Svetski dan zdravlja � World Health Day
- 22. april� Dan planete Zemlje � Earth Day
- 24. april� Svetski dan za�tite �ivotinja od eksperimenata nad njima
- 26. april� Dan �ernobilske katastrofe
- 30. april� Dan Zavoda za za�titu prirode Srbije

Maj

- 9. maj� Me�unarodni dan ptica � International Birds Day
- 12. maj� Svetski dan pravedne trgovine � World Fair Trade Day
- 15. maj� Me�unarodni dan klime � Climate Day
- 22. maj� Svetski dan za�tite biodiverziteta � International Day of Biological Diversity
- 24. maj� Evropski dan parkova
- 31. maj� Svetski dan borbe protiv pu�enja � International No Tabacco Day

Jun

- 5. jun� Svetski dan za�tite �ivotne sredine � World Environment Day
- 5. jun� Dan nacionalnog parka �erdap
- 8. jun� Svetski dan okeana � World Oceans Day
- 17. jun� Svetski dan borbe protiv isu�ivanja i poplava � World Day to Combat Desertification and Drought
- 29. jun� Dan Dunava

Jul

- 3. jul� Svetski dan bez plasti�nih kesa
- 11. jul� Svetski dan populacije � World Population Day

Avgust

- 12. avgust� Me�unarodni dan mladih � International Youth Day

avgust ili septembar� Evropska no� slepih mi�eva

Septembar

septembar i oktobar� Dani evropske ba�tine

- 3. septembar� Svetski dan za�tite ptica le�inara
- 16. septembar� Svetski dan za�tite ozonskog omota�a � International Day for the Protection of the Ozone Layer
- 8. septembar� Dan geologa
- 22. septembar� Evropski dan bez automobile � No Car Day
- 22. septembar� Me�unarodni dan mira � The International Day of Peace

Tre�i vikend septembra� O�istimo svet � Clean up the world

- 26. septembar� Dan �istih planina
- 27. septembar� Dan turizma � World Tourism Day
- 28. septembar� Dan zelene kupovine � Green Consumer Day

Oktobar

Prvi ponedeljak oktobra� Svetski dan stani�ta � World Habitat Day

- 1-7. oktobar� Svetska nedelja divljih �ivotinja� World Wildlife Week
- 4. oktobar� Svetski dan za�tite �ivotinja � World Animal Welfare Day
- 5. oktobar (klizni)� Dan stani�ta
- 11. oktobar� Me�unarodni dan za smanjenje prirodnih katastrofa � International Day for Natural Disaster Reduction
- 16. oktobar� Dan zdrave hrane � World Food Day
- 18. oktobar� Dan pe�a�enja

Tre�i vikend oktobra� Dan hranjenja ptica � Feed the Birds Day

-24. oktobar� Dan UN
- 31. oktobar� Dan Crnog mora

Novembar

- 1. novembar� Svetski dan vegetarijanstva � World Vegetarian Day
- 3. novembar� Svetski dan �istog vazduha � World Pure Air Day
- 6. novembar� Dan urbanih regija
- 7. novembar� Dan nauke
- 17. novembar� Dan ekolo�koh pokreta � The Environmental Movement Day
- 17. novembar� Me�unarodni dan studenata
- 20. novembar� Dan deteta � Children�s Day
- 27. novembar� Dan uzdr�avanja od kupovine � International No Shop Day
- 29. novembar� Dan borbe protiv trgovine krznom � Fur Free Friday

Decembar

- 1. decembar� Dan borbe protiv side � World AIDS Day
- 5. decembar� Dan volontera � International Volunteer Day
- 10. decembar� Dan ljudskih prava � World Human Rights Day
- 11. decembar� Dan planina � International Mountain Day

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

"Zelena" energija?

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 08 Aug 2019 23:00:14 +0100

Tako�e, negde sam �itao da je veliki problem pticama da prelete preko farme sa solarnim panelima. Jer, ukratno, budu re� pe�ene

U dosta nau�no fantasti�nih romana nuklearna energija se predstavlja kao budu�nost, kao jedina �ista energija. �emu onda tolika panika kada se pomene uranijum? Jesmo li ipak pa�ljiviji sa radioaktivnim materijama nego s fosilnim gorivima?

Re: Zastita prirode

nobody@mycity.rs (Sandrena) — Sat, 04 May 2019 16:42:42 +0100

----------- Napisano: 04 Maj 2019 16:40 ---------

Zavod za za�titu prirode Srbije
Zavod za za�titu prirode Srbije je stru�na ustanova osnovana 1948. godine koja obavlja delatnost za�tite i unapre�enja nacionalne prirodne ba�tine.

Izradom studija za�tite prirodnih dobara, radom na o�uvanju biolo�ke i geolo�ke raznovrsnosti, ja�anjem svesti javnosti o za�titi prirode i nizom drugih aktivnosti, sprovodi delatnost za�tite prirode Srbije. Zavod je organizovan sa sedi�tem u Beogradu i Radnom jedinicom u Ni�u.

Delatnost Zavoda:
Izrada studija za�tite kao stru�no-dokumentacione osnove za predlaganje za�tite prirodnih dobara,
Stru�ni nadzor prirodnih dobara i monitoring stanja divljih biljnih i �ivotinjskih vrsta,
O�uvanje i unapre�enje geolo�ke i biolo�ke raznovrsnosti,
Vo�enje registra za�ti�enih prirodnih dobara i informacionog sistema o za�titi prirode,
Priprema predloga, vo�enje digitalne baze podataka i pra�enje stanja ekolo�ke mre�e Srbije,
U�e��e u uklju�ivanju za�ti�enih i ekolo�ki zna�ajnih podru�ja Srbije u evropsku ekolo�ku mre�u NATURA 2000,
Izdavanje uslova i mi�ljenja o uticaju odre�enih aktivnosti u prostoru na �ivotnu sredinu i prirodu,
Izdavanje mi�ljenja o kontigentima u vezi sa kontrolom sakupljanja i prometa divlje flore i faune,
Realizacija obrazovnih programa, promotivnih manifestacija, izdavanja nau�nih, stru�nih i popularnih publikacija, itd. u cilju unapre�enja prakse za�tite prirode,
Saradnja sa dr�avnim i nevladinim organizacijama, kao i me�uarodnim institucijama i organizacijama u oblasti za�tite prirode.
Za�tita prirode
U Srbiji je za�ti�eno oko 6 procenta teritorije. U cilju unapre�enja za�tite upravljanja za�ti�enim prirodnim dobrima i o�uvanja za�ti�enih vrsta, u Srbiji je u toku izrada ekolo�ke mre�e Srbije, koja za sada obuhvata 101 podru�je.

Ekolo�ku mre�u �ine ekolo�ki zna�ajna podru�ja, ekolo�ki koridori i za�titne zone, koji trenutno obuhvataju povr�inu od 849.201,77 ha, �to izosi skoro 21 procenat teritorije Srbije.

U za�titi prirode Zavod primenjuje savremena svetska iskustva i principe u�e��em u sprovo�enju konvencija i evorpskih direktiva o za�titi prirode na teritoriji Srbije.

Na teritoriji Srbije kao prirodna dobra od zan�aja za evropsku i svetsku ba�tinu nalaze se: jedan Rezervat biosfere �Golija-Studenica�(progama ��ovek i biosfera� MAB UNESCO), 10 prirodnih dobara na listi vla�nih podru�ja od me�unarodnog zna�aja (�ramsarska podru�ja�), 42 me�unarodno zna�ajna podru�ja za ptice (IBA), 61 podru�je od me�unarodnog zna�aja za biljke (IPA), 40 odabranih podru�ja za dnevne leptire (PBA) i 61 podru�je predlo�eno za Emerald evropsku ekolo�ku mre�u.

Zavod je uklju�en u realizaciju projekata �Evropski zeleni pojas� (European Green Belt), �Dinarski luk� (�The Dinaric Arc Ecoregion� � DAE), izradu Karpatske ekolo�ke mre�e i druge panevropske inmicijative.

U Srbiji su pod za�titom retke i ugro�ene vrste, i to 1760 strogo za�ti�enih i 868 za�ti�enih divljih vrsta biljaka, �ivotinja i gljiva. Posebno je regulisano sakupljanje u prirodi 90 divljih vrsta biljaka i gljiva koje se komercijalno koriste.

Do sada je za�ti�eno oko 80 gemorfolo�kih, hidrogeolo�kih i geolo�kih objekata, kao i 850 objekata i pojava in situ i ex situ geonasle�a.

Brojnim sadr�ajima u okviru izdava�kih edukativnih i promotivnih aktivnosti Zavod pronalazi partnere za o�uvanje i unapre�enje nacionalne prirodne ba�tine.

Izlo�bena postavka "Priroda Srbije i njena za�tita"
Izlo�bene postavka namenjena je upoznavanju �ire javnosti sa stru�nim radom na za�titi prirode i izgra�ivanju stavova o njenom zna�aju i potrebi o�uvanja i odr�ivog kori��enja.

Posetom izlo�be mo�e se saznati:
- koji tipovi ekosistema odlikuju prirodu Srbije,
- o vrstama za�ti�enih prirodnih dobra u Srbiji,
- uzrocima ugro�enosti sveta flore i faune,
- o pristupu i metodologiji rada Zavoda na za�titi prirodnih dobara,
- konceptu za�tite kroz odr�ivi razvoj.

Na izlo�bi su predstavljeni:
1. nacionalni parkovi i tipi�ni ekositemi Srbije,
2. primeri vrsta iz herbarske zbirke ugro�enih biljnih vrsta, a koje se nalaze u Crvenoj knjizi flore Srbije,
3. primeri vrsta koje se �tite kontrolom sakupljanja i prometa (lekovito bilje i �umski plodovi)
4. prigodna minerolo�ka, gelo�ka i palenotolo�ka zbirka,
5. neki od zabranjenih alata i sredstava u ribovu,
6. izdava�ka delatnost Zavoda.

Organizacija poseta:
Za grupne posete u�enika potrеbno je telefonom najaviti dolazak, kako bi se organizovao program koji pored stru�nog vo�enja kroz izlo�bu mo�e obuhvatiti i projekciju filmova i prigodan eko obrazovni program.
(tekst: Zavod za za�titu prirode Srbije)
Kontakt

----------- Dopuna: 04 Maj 2019 16:42 ---------

Biodiverzitet i za�tita prirode
Aktivnosti na polju za�tite prirode i o�uvanja biodiverziteta realizujemo kroz:
� ja�anje kapaciteta nevladinog sektora, lokalnih samouprava i zainteresovane javnosti za u�e��e u procesima vezanim za za�titu prirode. Fokus brojnih obuka koje organizujemo su NATURA 2000 i EU acquis, u�e��e u procesima dono�enja odluka u za�titi prirode, ekosistemske usluge, uloga �ena u za�titi prirode i sli�no;
� rad u za�ti�enim prirodnim dobrima kroz organizovanje volonterskih kampova. Jedan od najdugoro�nijih projekata je ��Povratak ibisa�� u SRP Obedska bara.
� u�e��e u sprovo�enju me�unarodnih sporazuma u vezi sa �ivotnom sredinom (Ramsarska konvencija, Karpatska konvencija, CITES, CBD, itd.);
� podizaje svesti javnosti o potrebi za�tite prirode i o�uvanja biodiverziteta kroz kampanje;
� rad na politikama za�tite prirode (zagovaranje za bolje strategije, zakone, podzakonska akta kao i njihovu adekvatnu primenu).

Re: Ozonski omotac - procenat ostecenosti ?

nobody@mycity.rs (Sandrena) — Sun, 03 Feb 2019 09:03:59 +0100

Kad smo kod atmosfere, vredna je pomena nedavno objavljena informacija Evropske svemirske agencije da se ozonska rupa iznad ju�nog pola Zemlje smanjila za 30% u odnosu na pro�lu godinu. Ona sada zauzima povr�inu od 24,7 miliona kvadratnih kilometara, �to otprilike odgovara povr�ini Severne Amerike. Ovo smanjivanje rupe jeste svakako dobra vest jer nas ozonski sloj �titi od opasnog delovanja ultraljubi�astih zraka kojima nas ina�e obasipa Sunce. Ultraljubi�asti zraci pove�avaju rizik od oboljenja raka ko�e, od katarakte, a ugro�avaju i �ivot u morima.

Rupa u sloju ozona nad Antarktikom se otvorila 1985. godine i od tada se stalno pove�avala. Prethodne decenije ozonski sloj se razarao po stopi od oko 0,3 % godi�nje.

Omota� je, dakle, opasno o�te�en i danas nam predstoje veliki napori da se on sa�uva i oporavi. O�te�enju ozonskog omota�a naro�ito doprinose hemikalije iz rashladnih ure�aja �ije koli�ine koje se ispu�taju u atmosferu treba znatno smanjiti.

Na �alost, smanjenje ozonske rupe od ove godine nije rezultat napora da se on oporavi. Do smanjenja je, kako nau�nici smatraju, do�lo usled toga �to se ozonska rupa pomerila. Ona se obi�no nalazi ta�no iznad ju�nog pola, a njeno preme�tanje ju je dovelo do me�anja sa toplijim vazduhom �to je usporilo procese uni�tavanja ozona.

Klimatolozi su uo�ili znatno pove�anje broja uragana u poslednjih 100 godina. Dok ih je pre 100 godina nad Atlantikom bilo svega �est godi�nje, danas ih ima �ak 15. Do ovog pove�anja dolazi usled pove�ane povr�inske temperature okeana �to je posledica globalnog zagrevanja planete.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pomoc oko literature za izradu seminarskog iz ekologije

nobody@mycity.rs (miso12) — Fri, 09 Jan 2015 20:42:42 +0100

Pre svega da pozdravim sve forumase i zamolim za pomoc, naime u fazi sam izrade seminarskog rada pa mi je potrebna literatura.
Literatura je za izdadu seminarskog rada iz ekologije saobracaja, a tema je:
Metode analize sastava izduvnih gasova motornih vozila.
Unapred zahvalan!

Manjak parkova u gradovima

nobody@mycity.rs (Vaka) — Tue, 11 Nov 2014 19:42:19 +0100

Mo�e li mi neko pomo�i oko ove teme tj. treba mi �to vi�e informacija o manjku parkova u gradovima? Naravno, ja sam tra�ila i bilje�ila neke podatke, ali malo je, ne znam vi�e gdje da tra�im..

Re: Ekologija i zastita zivotne sredine

nobody@mycity.rs (vokivasic) — Mon, 10 Nov 2014 06:47:24 +0100

U organizaciji udru�enja „�kola za opstanak“ odr�a�e se po�etkom decembra besplatni Seminar o uticaju promena klime na biodiverzitet, koji finansira Ministarstvo poljoprivrede i �ivotne sredine. Ukoliko ste zainteresovani za vi�e obave�tenja i poziv, po�aljite na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] jednostavnu poruku: "Zainteresovan/a sam".

Re: Fenoloski kalendar

nobody@mycity.rs (Ri�ard) — Sun, 19 Jan 2014 12:13:29 +0100

Pozdrav.

Probao si pretragom: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Ameri�ka prognoza: Beograd �e 2054. biti grad bez ljudi

nobody@mycity.rs (Blue) — Fri, 11 Oct 2013 14:25:16 +0100

ako u Bg.u bude 50 stepeni ona ce u newyorku biti 100 stepeni...

Re: [req] reciklaza i sve o njoj

nobody@mycity.rs (slavicica10) — Wed, 11 Sep 2013 20:30:41 +0100

moj suprug je operisao debelo crevo,posle dve godine opet je operisao upletena creva.i od ove operacije(MAJ 2013) ne moze da se oporavi ima prolive ,ne pomaze ni bulardi n iloperamid.da li neko ima resenje

Re: TuznaMorava2 - Stara se majka ne laze

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Wed, 08 May 2013 20:49:06 +0100

Reke pune plastike i deterd�enta

Gotovo da nema reke u Srbiji �ije se korito i priobalje ne koristi za deponovanje sme�a i raznog otpada. Gotovo nijedan grad u Srbiji nema postrojenje za pre�i��avanje otpadnih voda tako da se sva kanalizacija i industrijski toksini slivaju u reke u izvornom obliku. Ljudski nemar i apsolutna nebriga nadle�nih ugrozili su sve vodotokove u na�oj zemlji. Najve�a srpska reka Morava li�i na jalovi�te, najve�a evropska reka Dunav najzaga�enija je u Beogradu, a u Peku, Top�iderskoj i Borskoj reci odavno nema �ivog sveta.

Bacanje otpada u reku je necivilizacijski �in
Ekolo�ka katastrofa koja je zadesila Ju�nu Moravu i od nje napravila deponiju sme�a nije jedina jer takvih reka u Srbiji ima na desetine. U rekama ima i prekomerne koncentracije toksi�nih elemenata, �to je posledica izlivanja nepre�i��enih industrijskih otpadnih voda, i tu su najugro�enije Top�iderska reka kod Rakovice, Borska reka kod Rgotine i Pek u Ku�evu.

Dunav kod Zemuna

- Prema indikatoru Srpski indeks kvaliteta vode, ubedljivo najnekvalitetnije povr�inske vode u Srbiji su u Vojvodini. Na primer, u Velikom ba�kom kanalu kod Vrbasa kvalitet je �veoma lo��, na nivou kvaliteta otpadne vode. Sledi reka Krivaja kod Malog I�o�a i Srbobrana, i kanal Nadel kod Star�eva, s kvalitetom �lo�� - otkriva rezultate analiza Agencije za za�titu �ivotne sredine od 2001-2009. godine dr Nejboj�a Veljkovi� iz Agencije za za�titu �ivotne sredine.

Morava

Divlje deponije, groblja �amaca, industrija, izlivi kanalizacije, samo su neki od zaga�iva�a Dunava, a veoma je ugro�en i �erdap. Lo�a je situacija i na Ibru, Drini, ali i u skoro svim vodenim tokovima u Srbiji. I dok se ve�ina fla�a, kesa i olupina talo�i nebrigom gra�ana, �ini se da i nadle�ni malo toga preduzimaju da situaciju re�e.

Nikola Marijanovi�, direktor �Srbijavoda�, ka�e za �Blic� da ovo preduze�e nije kompetentno i nadle�no da vodi ra�una o rekama, da kontroli�e, ka�njava i prijavljuje bilo �ta o zaga�enjima.

Sava
- Sve reke su zaga�ene, ali zaga�enje nije veliko kao �to je nekada bilo, prvenstveno zbog toga �to industrija ne radi punim intenzitetom. Najopasnije je zaga�enje iz poljoprivrede, ali je i ono manje.

Pitanje zaga�enja u Ju�noj Moravi nije tehni�ko, ve� civilizacijsko, ljudi svuda bacaju otpad i ne znam u �ijoj bi to bilo nadle�nosti i ko to mo�e da re�i. Toga ima svuda, idite na �erdap i tamo ima 10 ili 20 metara nagomilanih boca - navodi Marijanovi�.

Pera Nikoli�, predsednik Saveza ekolo�kih organizacija Srbije, ka�e da su svi vodotokovi �ozbiljno ruinirani�.

- Pored svih mehani�kih zaga�enja kao �to je sada slu�aj na Ju�noj Moravi, u na�im vodama je najskuplja supstanca deterd�ent, a razgradnja zahteva dug period. Ipak, sve na�e vode su zaga�ene mehani�kim zaga�enjima, dakle fla�ama, plastikom, olupinama, ali hemijskim zagra�enjima koja su mnogo opasnija - navodi Nikoli�.

�ta sve bacamo u reke

�Plasti�ne fla�e
�Plasti�ne kese
�Olupine
�Stari �amci i brodovi
�Industrijski otpad
�Deterd�enti
�Te�ki metali
�Nafta

Lim naj�istiji
Da nije sve tako crno, pokazuje analiza kvaliteta svih vodotoka u Srbiji za period od 2001. do 2009. godine, po kojoj je kvalitet �dobar� sa uzlaznim trendom, dakle pobolj�anjem kvaliteta.
- Najbolji kvalitet imaju reke sliva Save sa slivovima Drine i Kolubare. Reka Lim na mernom mestu Prijepolje i Priboj i Drina kod Ljubovije, Bajine Ba�te i Jelava ima kvalitet �odli�an�. Tako�e, i re�ica Dragovi�tica na mernom mestu Ribarce kod Bosilegrada ima kvalitet �odli�an� - navodi dr Veljkovi�.

Pona�amo se neekolo�ki
Globalna marketin�ka istra�iva�ka kompanija �Synovate� radila je istra�ivanje u 28 zemalja u kojima je intervjuisala oko 22.000 ljudi o globalnim trendovima. Istra�ivanja su ra�ena u: Argentini, Belgiji, Brazilu, Kanadi, �ileu, Kini, Kolumbiji, Nema�koj, Egiptu, Francuskoj, Nema�koj, Hongkongu, Indoneziji, Italiji, Indiji, Japanu, Meksiku, Holandiji, Norve�koj, Rusiji, Srbiji, Ju�noj Africi, Ju�noj Koreji, �paniji, �vedskoj, UAE, UK and USA. Ispostavilo se da su u kupovini ekolo�kih proizvoda Nema�ka i �vedska me�u prvima (59 odsto i 52 odsto), dok su Srbija (osam odsto) i Kina (devet odsto) poslednje.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Tekst je iz 2011.god.

Re: Nau�nici: Zemlja nestaje 2100. godine?

nobody@mycity.rs (zola92) — Fri, 01 Feb 2013 00:05:31 +0100

Gledao sam pre nekih mesec dana na diskaveriju sta bi bilo sa zemljom kada bi nestalo fosilnog goriva i mogu vam reci da je dosta licilo na smak sveta. Stao bi skoro sav saobracaj, struje vise ne bi bilo i zemlja bi se polako ulazila u krizu velikih razmera. Kad se sve to stisalo za par godina, ljudi su se vratili poljoprivredi (bukvalno su u svojim dvoristima sadili povrce da bi preziveli). Zemlja se vratila u nazad za nekih 200 godina.

Mozda nas cak i takva sudbina ceka...

Re: Dan planete Zemlje � 22. april

nobody@mycity.rs (Isidora01) — Mon, 23 Apr 2012 03:29:29 +0100

�ovek je svojom delatno��u izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri o�tetio biosferu. Na ogromnim povr�inama planete potpuno su uni�teni prirodni ekosistemi (�ume, stepe, mo�vare) ili su zamenjeni ve�ta�kim (planta�e, farme, naselja).

Ono malo prirode, koja jo� postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom �oveka. Najpre je ugrozio �ume kao najslo�enije i najproduktivnije ekosisteme. I danas se to nastavlja u tropskim �umama Amazona, zapadne Afrike i jugoisto�ne Azije. �itavo Sredozemlje bilo je nekada pokriveno tvrdolisnom, slaborastu�om �umom, a sada je ta oblast, se�om �uma, pretvorena u antropogenu pustinju i kamenjar.
Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
I, ko je kriv? Naravno, mi. Odakle nam pravo na to? To se pita svaki �ovek koji je bar malo svestan koliki je ovo problem. �itava priroda je ugro�ena, jer smo uni�tili ravnote�u koja je stvarana milionima godina.

Re: Sat za na�u planetu

nobody@mycity.rs (Isidora01) — Wed, 04 Apr 2012 22:21:30 +0100

Ko kaze da ce "izgledati"? Ko moze stopostotno da garantuje da ce ta godina uopste doci? Zahvaljujuci ovima sto se ponose time sto su uradili upravo suprotno od onog sto bi svaki normalan covek uradio, svet bi mogao da nestane za 3 dana. (Setih se izreke - Cega se pametan stidi, time se budala ponosi.)

Re: Posledice globalnog otopljavanja?

nobody@mycity.rs (saten) — Tue, 14 Feb 2012 17:13:31 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pogledaj ovaj dokumentarac.