MyCity :: Nove tehnologije

Upoznajte Sofiju, humanoida koji izgleda kao Audrey Hepburn

nobody@mycity.rs (Aco) — Sat, 02 Dec 2017 17:55:30 +0100

Ovo je Sofija, humanoidni robot kojeg je napravila firma Hanson Robotics. Upravo je postala prvi robot u istoriji koji je dobio dr�avljanstvo jedne zemlje - Saudijske Arabije. Pogledajte kako pri�a.

Uskoro "zbogom" daljinskim upravlja�ima

nobody@mycity.rs (Nomak_) — Wed, 25 Dec 2013 13:46:05 +0100

Za predstoje�i sajam CES, Samsung najavljuje predstavljanje pametnih televizora sa kojim �ete mo�i da razgovarate i koji �e imati ekrane osetljive na dodir.

Samsung �e na predstoje�em sajmu potro�a�ke elektronike CES 2014 u Las Vegasu predstaviti Smart TV ure�aje za 2014. s naprednim funkcijama kori�tenja.

Samsungova usluga glasovne interakcije, koja prepoznaje razli�ite jezike, trenutno je dostupna u 11 zemalja. U 2014. ta usluga bi�e pro�irena na jo� 12 novih tr�i�ta.

Mo�i �ete da promenite program jednostavnom glasovnom komandom, izgovaraju�i broj programa koji �elite da gledate, otvarati internet strane ili aplikacije kori�tenjem pre�ica, a pojednostavljena je i glasovna pretraga koja omogu�ava da sve tra�ene rezultate pregledate na jednom mestu.

Kada upotrebljavate glasovnu interakciju za pretra�ivanje dnevnih informacija, poput vremenske prognoze ili sportskih rezultata tokom gledanja televizije, pop-up prozor na dnu ekrana prikazuje rezultate.

Osim glasovne interakcije, kontrola pokreta unapre�ena je dodavanjem komande �poretom prstiju� zahvaljuju�i kojoj �ete mo�i da promenite TV program, prilagodite glasno�u, prona�ete i odaberete �ta �elite da gledate uz svega nekoliko pokreta prstima.

izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

D�astin-Hol Tiping: osloba�anje energije iz mre�e

nobody@mycity.rs (novidan) — Thu, 25 Apr 2013 03:52:17 +0100

evo imate lepo prevedeno na srpski cirilicom i video i text sam prilozila ako ne mozete gledati video..Ako gledate video izaberite desno dolje na videu jezik-serbian i dobiti ce te subtitlove cirilicom )
"Зашто не можемо да решимо ове проблеме? Знамо који су. Нешто нас увек, наизглед, спречава. Зашто? " (odgovor, meni jasan postoji u jednom drugom videu, koji mogu kasnije ponoviti i u ovom postu)
Ovo je kapitalista koji je nasao genijalne naucnike i resenje. Dirnuo me svojom brigom i za one koji umiru od zedji...jedino nisam sigurna da ce ovo biti prvenstveno koristeno za dobrobit sviju na ovoj planeti..a mozda i hoce samo ja nisam optimista..i vjerojatno ce prvo biti dostupno ovima u lijepim stanovima da reguliraju klimu toplo-hladno sa cudesnom folijom na prozoru..
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Visokotemperaturni akumulator?

nobody@mycity.rs (daksi990) — Sat, 06 Apr 2013 18:10:56 +0100

Navodno dr.Vladan Petrovic je izumeo taj visokotemperaturni akumulator pa me zanima sta moze biti toliko revolucionarno u tom akumulatoru? [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Meni jedino samotne cigle padaju na pamet ali ne znam gde da pronadjem neka ispitivanja po tom pitanju zadrzavanje toplote nekog tela.

Slobodna Energija_Teslin san -jel' moguce ostvariti?.

nobody@mycity.rs (novidan) — Sat, 30 Mar 2013 17:17:15 +0100

na Balkanu ce da grade Teslin toranj-mrtvi spomenik za ukras.
Ima li neko ziv osim ing. Gorana Marjanovica ko nastavlja Teslin rad i da tako pomogne ostvarenje sna velikog naucnika.
Ja sam bila malo obeshrabrena ovim predavanjem, koje nazalost izgleda istinito.
'Mark Passio -od oskudice do obilja'_govor o razlozima zasto jos nemamo Slobodnu energiju
kako je Tesla to zamislio.
ne radi se o malim osobnim konstrukcijama..nego -globalno-za cijeli svijet..

Stirling motor

nobody@mycity.rs (daksi990) — Fri, 15 Mar 2013 22:33:51 +0100

----------- Napisano: 15 Mar 2013 22:33 ---------

Zanima me da li neko ima iskustvo sa ovim motorima? Ako je tema postavljena na pogresnom delu foruma molim moderatore da je premeste.
Gledao sam dosta po internetu u vezi ovih motora pa me zanima da li neko ima iskustvo sa njima.Ja sam razmisljao da taj stirling motor pokrecem uz pomoc temperature sunca.Odnosno da na nekom sat tanjiru zalepim ogledalca i u zizi se stvaraju temperature od 800 stepeni.

----------- Dopuna: 29 Mar 2013 1:56 ---------

Pi bre kakvi ste niko ne dgovara kao da sam pitao za raketni motor
Nista moracu sam da napravim pa vidim sta mi je ciniti.

rc generator

nobody@mycity.rs (goran_450) — Sun, 10 Mar 2013 13:39:03 +0100

trebam pomoc trebam nesto naci o rc generatoru i nikako mi ne ide svak pomoc je dobrodosla

Grejanje uz pomoc zaledjene kocke - Galileo emisija

nobody@mycity.rs (N1k0l4) — Fri, 22 Feb 2013 09:26:14 +0100

Pozdrav

Da li je neko gledao sinoc, cetvrtak, 21.02.2013 Na prvoj TV emisiju Galileo?
Bila je u jednom trenutku neka prica oko toga kako se led moze iskoristiti za grejanje kuce.
Nisam gledao od pocetka a deluje interesantno. Koliko sam skapirao, voda ima odredjenu energiju, a kada se zaledi ta energija je mnogostruko veca i koristi se za grejanje.
Nisam gledao iz pocetka, neka nemacka porodica ga je ugradila prva, 20000evra, to su rekli na kraju. Pa me interesuje cisto informativno taj sistem kako funkcionise, dal ima negde da se nadje... Trazio sam na youtube emisiju ali je nisam nasao, mada sinoc u 23h je bila....

Nokia po�ela sa kori��enjem grafena

nobody@mycity.rs (Rogi) — Wed, 06 Feb 2013 11:15:12 +0100

Najnovije informacije koje sti�u iz sveta nauke jeste �injenica da mo�emo zaboraviti na dijamant kao najtvr�i materijal, budu�i da je tu titulu preuzeo grafen. Upravo je to materijal sa kojim ve�ina proizvo�a�a �eli da radi. Nokia �eli da bude pionir u ovoj oblasti, pa je ova kompanija u toku ju�era�njeg dana objavila da je dobila subvenciju u iznosu od $1.35 milijardi dodeljenih od strane Evropske Unije za dalji razvoj i unapre�enje ovog super materijala u narednih deset godina. Nokia navodi da je ve� identifikovano nekoliko oblasti u kojima ovaj materijal mo�e da se koristi kada je re� o modernim ra�unarskim okru�enjima.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%BD

Aerografit : Supersna�an materijal �est puta lak�i od vazduha

nobody@mycity.rs (Rogi) — Fri, 28 Dec 2012 17:45:19 +0100

BEOGRAD -Nema�ki nau�nici sa Univerziteta u Kilu i Tehnolo�kog fakulteta u Hamburgu prona�li su najlak�i materijal na svetu i nazvali ga, kako pi�e dana�nji Blic, aerografit.

U pitanju je mre�a ugljenikovih cev�ica, od kojih je svaka pre�nika oko 15 nanometara, upletenih na mikro i nano nivou veli�ina.

Pravi se stavljanjem kristala oksida cinka u specijalne pe�nice, koji se potom zagrevaju na temperaturama do 900 stepeni Celzijusa.

Kubni centimetar aerografita te�ak je samo 0,2 miligrama, �to �ini �etvrtinu mase prethodnog rekordera.

Ovaj supersna�an materijal ima �ak 5.000 puta manju gustinu od vode i �est puta je lak�i od vazduha. Ukratko, erografit je toliko lagan da je te�ko raditi s njim u obi�noj laboratoriji, s obzirom da i najmanji pokret mo�e da pokrene vazduh i raspr�i materijal okolo.

"Ako biste �eleli da dobijete kilogram ovog materijala, zauzimao bi zapreminu od pet kubnih metara. To zna�i jedan kvadratni metar u osnovi, koji se di�e pet metara uvis. Eto, to bi bilo te�ko jedan kilogram. Trebalo bi vam oko pet gepeka automobila ukoliko biste �eleli da transportujete kilogram aerografita", obja�njava istra�iva� Matijas Meklenburg.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Japanci izradili egzoskelet koji �oveku daje nadljudsku snagu

nobody@mycity.rs (Srki94) — Tue, 24 Jul 2012 19:02:56 +0100

HAL 5 je celotelesni egzoskelet za ruke, noge i torzo koji svom operatoru daje snagu da podi�e i prenosi stvari oko pet puta ve�e te�ine nego �to bi ina�e mogao

Hibridni pomo�ni ud (�Hybrid Assistive Limb�, skra�eno HAL) je egzoskelet na elektri�nu energiju koji trenutno razvija Tsukuba univerzitet u Japanu, i koji je dizajniran da pro�iri i unapredi fizi�ku sposobnost korisnika, posebno ljudi sa fizi�kim invaliditetom.

Trenutno postoje dva prototipa ovog ure�aja: HAL 3, koji poseduje pove�i servo-motor i samo jednu no�nu funkciju, i HAL 5, koji je celotelesni egzoskelet za ruke, noge i torzo, trenutno sposoban da omogu�i svom operatoru da podi�e i prenosi oko pet puta ve�u te�inu od one koju bi ina�e mogao da podigne.

HAL je posebno dizajniran za pomo� telesno disfunkcionalnim i starim ljudima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili bilo kome ko treba da radi posao koji zahteva veliku fizi�ku snagu, kao �to je u spasila�kim situacijama ili na gra�evini.

Neki spekuli�u da bi HAL mogao da se upotrebi u vojne svrhe, kako bi se pove�ala izdr�ljivost, brzina i snaga vojnika, posebno ranjenika.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

P.S. Vest je od 2010, �ini mi se.

Kristofer de�arms skenira mozak u stvarnom vremenu!

nobody@mycity.rs (Nomak_) — Tue, 31 Jan 2012 23:02:22 +0100

Neuronau�nik i pronalaza� Kristofer de�arms demonstrira novi na�in upotrebe fMRI ( funkcionalne magnetne rezonance) za pokazivanje mo�dane aktivnosti � misli, emocije, bol � u trenutku njenog de�avanja. Drugim re�ima, mo�ete bukvalno videti kako se ose�ate.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

�ta nas �eka u slede�ih deset godina...?

nobody@mycity.rs (FAMAS) — Sat, 12 Nov 2011 20:58:44 +0100

�ta nas �eka u slede�ih deset godina: Paralizovani �e prohodati, mamuti �e o�iveti...

Moderna tehnologija napreduje tolikom brzinom, da dana�nji izumi ve� sutra mogu postati prevazi�eni. U narednih deset godina o�ekuje se veliki napredak na tehnolo�kom polju, koji �e iznedriti neverovatne izume o kojima su prethodne generacije mogle samo da sanjaju.

2012. godina

Ultrabuk

Ultrabuk ili ultraknjiga smatra se naslednikom ajpeda, a posta�e dostupna slede�e godine, po ceni od oko 700 evra. Ovaj ure�aj bi zauvek mogao da zameni klasi�ne knjige �tampane na papiru.

Laboratorija na Marsu

Do avgusta 2012. najnovija misija �e dospeti do povr�ine Marsa i zapo�eti ispitivanja koja �e utvrditi da li tamo postoje uslovi za �ivot bilo kakvih organizama. Misija �e ko�tati oko 1.6 milijardi evra.

Paralizovani �e prohodati

Nau�nici trenutno rade na osmi�ljavanju sistema impulsa koji bi mogli da pomognu paralizovanim osobama da kontroli�u svoje udove putem mozga. Isti sistem bi koristila vojska, ali projekar napreduje sporo jer zahteva mnogo novca.

2013. godina

Elektronski papir

Iako trenutno samo elektronski �ita�i kao �to je Kindl koriste elektronski papir, smatra se da �e do 2013. godine njegov razvoj dosti�i vi�i nivo. Krajnja zamisao je potpuna integracija teksta i slike, �to bi moglo da dovede do ga�enja novina.

4G kao novi standard

Svi mobilni telefoni �e funkcionisati prema standardu 4G, �to zna�i da �e daunloud podataka i�i podjednakom brzinom kao na ra�unaru. Tako �e internet putem telefona postati dostupan jo� ve�em broju korisnika.

Teleskop od milijardu piksela

Teleskop od milijardu piksela, pod nazivom "Oko Geje" bi�e usmeren ka svemiru kako bi zapo�eo fotografisanje i pravljenje mape univerzuma. Ovaj teleskop �e mo�i da dopre van granica na�e galaksije.

2014. godina

SD memorijska kartica od jednog terabajta

Broj podataka koje razmenjujemo putem ra�unara sve je ve�i, pa nam je neophodna i ve�a memorija. Zato nije nerealno predvi�ati memorijske kartice koje �e mo�i da skladi�te podatke veli�ine �ak do jednog terabajta.

Put oko sveta solarnim avionom

Sun�eva energija �e po prvi put biti upotrebljena za pokretanje solarnog aviona koji �e obi�i svet. Iako takav avion jo� uvek nije u potpunosti razvijen, to �e se sigurno dogoditi u bliskoj budu�nosti.

Najnapredniji brod koji lomi led

Jedan od ciljeva nau�nog razvoja Evropske unije jeste dizajniranje najnaprednijeg broda koji �e mo�i da lomi lednike i prikuplja podatke o temperaturi. To je posebno va�no zbog nepredvidivih posledica globalnog zagrevanja.

2015. godina

Prvi samoodr�ivi grad

Izvan Abu Dabija bi�e sagra�en prvi samoodr�ivi grad, koji �e energiju crpeti samo iz sunca i drugih samoobnovljivih izvora. O�ekuje se da �e grad naseliti vi�e od 50 hiljada ljudi.

3D �tampanje

Opcija �tampanja trodimenzionalnih slika trenutno je rezervisana za one sa dubokim d�epom, ali ova usluga �e u budu�nosti postati pristupa�nija. Svako �e mo�i da od�tampa 3D sliku u svom domu.

2016. godina

Razvoj svemirskog turizma

U narednih nekoliko godina predvi�a se ubrzan razvoj svemirskog turizma, odnosno turisti�kih poseta svemiru. Jedan takav let danas ko�ta izme�u 15 i 20 miliona evra, a prognozirano je da �e ta cena po�eti da pada.

Pilula za za�titu od sunca

Od sun�evih zraka vi�e ne�emo morati da se �titimo pomo�u kreme, ve� �e nam u te svrhe poslu�iti samo jedna pilula. Nau�nici su prema ovoj mogu�nosti veoma optimisti�ni, a zasnivaju je na na�inu na koji se od sunca �tite korali.

Ponovno ra�anje mamuta

Nau�nici iz japanskog centra za razvojnu biologiju tvrde da je mogu�e genetski stvoriti izumrle vrste, kao �to je mamut. Ako im to po�e za rukom, o�ekuje se prili�na gu�va u �ivotinjskom carstvu.

2017. godina

Laserska olovka koja zaceljuje rane

Ako vam se dogodi da se pose�ete a u va�oj blizini nema nikoga, vi�e ne morate da brinete. Prvu pomo� mo�ete pru�iti sebi bez tu�e asistencije, zahvaljuju�i prenosivoj laserskoj olovci koja le�i rane.

2018. godina

Roboti �pijuni veli�ine insekta

Ameri�ka vojska ve� radi na osmi�ljavanju minijaturnih robota �pijuna, �ija veli�ina bi bila pribli�na veli�ini prose�ne muve. Tajno oru�je ovih "insekata" je u tome �to �e biti otporni na sprej za bube.

2019. godina

Ra�unar sa snagom ljudskog mozga

Prema ocenama nau�nika, nalazimo se na korak od razvijanja ve�ta�ke inteligencije. Ra�unari �e za samo nekoliko godina mo�i da obra�uju podatke navodno podjednakom brzinom i snagom kao ljudski mozak.

Nova verzija mre�e

Iako mnogi smatraju da je nova verzija interneta ve� "na�eta", drugi napominju da �e se to dogoditi tek u narednih osam godina. Novi internet �e funkcionisati po principu personalizovanih algoritama.

2020. godina

Automobili otporni na sudar

Kompanija "Volvo" obe�ava da �e dizajnirati specijalnu vrstu automobila koji je otporan na sudar. On �e funkcionisati pomo�u radara i sistema za uzbunu, a ako bude uspe�no realizovan, spasi�e mnoge �ivote.

2021. godina

�ta mo�emo o�ekivati u 2021. godini? To za sada niko ne zna. Pre deset godina niko nije o�ekivao da �e desetogodi�nja deca razmenjivati sms poruke ili da �emo koristiti glagole kao "tvitovati" i "lajkovati". Ono �to sigurno znamo jeste da �e u narednoj deceniji tehnologija veoma brzo i nezaustavljivo napredovati.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Asimo - Robot koji trci, hvata objekte, skace na jednoj nozi, sutira loptu itd...

nobody@mycity.rs (lnenad) — Wed, 09 Nov 2011 20:17:10 +0100

Honda

Je li iko ima osjecaj da cemo biti zastarjeli za 10/20 godina?

Najmanji motor na svetu veli�ine molekula

nobody@mycity.rs (LoXo) — Sat, 15 Oct 2011 19:59:08 +0100

Nau�nici su smanjili veli�inu elektri�nog motora na molekularni nivo. Istra�iva�ki tim Univerziteta Tafts u Masa�usetsu napravio je najmanji elektri�ni motor na svetu, kori��enjem jednog jedinog molekula.

Ovaj veliki prodor u nano-nauci na�i �e se i u Ginisovoj knjizi rekorda, a mogao bi da dovede do stvaranja novih �ema strujnih kola, smatra vo�a tima �arls Sajks, profesor hemije na Taftsu.

Nau�nici su stvorili elektri�ni motor �irine nanometra, �to je milijarditi deo metra. Oko 60.000 nanometara srazmerno je �irini ljudske dlake, �to zna�i da je mikroskopski motor za toliko puta manji od jedne dlake i ostavlja daleko za sobom trenutnog rekordera, motora od 200 nanometara, preneo je "IBTajms".

"Zna�ajno smo ve� napredovali u konstrukciji molekularnih motora koji se napajaju na svetlost i hemijske reakcije, ali je ovo prvi put da je napravljen elektri�ni molekularni motor", istakao je Sajks.

"Pokazali smo da mo�emo pustiti struju u jedan jedini molekul i naterati ga da radi ne�to �to nije slu�ajno", ukazao je on.

Tim nau�nika je uz pomo� skeniraju�eg tuneliraju�eg mikroskopa (STM), kojim se posmatraju objekti na atomskom nivou, prikazao molekule kroz elektrone umesto kroz svetlost i uspe�no zavrteo jedan butil-metil-sulfid molekul. Metalnim vrhom mikroskopa obezbedili su elektri�no punjenje molekule polo�ene na bakarnoj povr�ini.

Atomi ugljenika i vodonika emitovani iz tog molekula oformili su ne�to �to je izgledalo kao dve ruke, sa �etiri ugljenika na jednoj, i jednim na drugoj strani. Ovi lanci ugljenika su se slobodno rotirali oko sumpor-bakar veze pri brzini do 120 rpm.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Nau�nici su otkrili da je temperatura od minus 450 Farenhajta idealan uslov za pra�enje kretanja motora jer temperatura uti�e na pravac i brzinu. Motor se pri ve�im brzinama okre�e previ�e brzo da bi se posmatrao i kontrolisao.

Nau�nici se nadaju da �e ovaj motor na�i svoju primenu u medicini i in�enjeringu. Malim pode�avanjem molekula, ovaj nano elektri�ni motor mogao bi da bude iskori��en za generisanje mikrotalasnog zra�enja.

"Jedan od ciljeva nano-nauke je da se individualni molekuli koriste za pravljenje svih vrsta uobi�ajenih naprava", istakao je Sajks.