MyCity :: Knji�evnost

Biblioteka grada Beograda pokrenula portal za preporu�ivanje knjiga

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Mon, 25 Dec 2017 23:31:34 +0100

Biblioteka grada Beograda pokrenula portal za preporu�ivanje knjiga

Biblioteka grada Beograda kreirala je jedinstven portal za preporuke za �itanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku, a u �ijem radu u�estvuju jo� 34 javne biblioteke iz Srbije i oko 60 bibliotekara.

Direktorka Biblioteka grada Beograda Jasmina Ninkov je na dana�njem predstavljanju portala "�ta da �itam" rekla da je u pitanju jedinstven sajt u Srbiji �iji cilj je da ponudi kvalitetne knjige i podsetila da je gradska biblioteka ranije pokrenula portal sa preporukama knjiga za mlade i decu pod nazivom "�itam, pa �ta".

Idejni tvorac i rukovodilac projekta Marjan Marinkovi� rekao je da je portal pripreman vi�e od godinu i po dana, da su sproveli niz istra�ivanja i intervjua, analizirali sli�ne sajtove u zemlji i svetu i uvideli da je portal za preporuke za �itanje zaista potreban doma�im �itaocima.

On je precizirao da je cilj da usmere �itaoci na kvalitetnu literaturu, ali i da se preporu�i bibliotekama �ta bi trebalo da imaju na svojim policama.

Pored bibliotekara, preporuke �e pisati i knji�evna kriti�arka Jasmina Vrbavac i pisci Mihajlo Panti� i Ljubica Arsi�.

Arsi�, koja i predaje knji�evnost u muzi�koj gimnaziji gde "vodi prijatnu bitku da osvoji nove �itaoce", prime�uje da mladi uglavnom biraju knjige prema preporuci roditelja ili drugara i da su ljudi, kada u�u u knji�aru, zbunjeni ogromnim brojem knjiga i �arenilom te se mahom opredele za bestselere.

Portal "�ta da �itam", prema njenom mi�ljenju, predstavlja adekvatan na�in da pripadnici generacije, koja je navikla na nove medije, dobiju preporuku od ljudi koji se razumeju u knji�evnost, da �uju za nekog novog pisca, nau�e kako da pristupe nekom delu i shvate za�to je va�no �itati.

Arsi� je naglasila da je sajt namenjen mladim �itaocima koje tek treba pridobiti, ali i onim iskusnijim koji �ele da dobiju informacije neophodne da bi se odlu�ili da u mno�tvu knjiga ba� odre�enoj posvete svoje vreme.

�itaocima su na sajtu na raspolaganju oblasti: knji�evnost, nauka, umetnost i filozofija.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Link do portala: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kazuo I�iguro ovogodi�nji je dobitnik Nobelove nagrade za knji�evnost

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 05 Oct 2017 22:22:45 +0100

Britanski pisac japanskog porijekla Kazuo I�iguro ovogodi�nji je dobitnik Nobelove nagrade za knji�evnost, saop�tila je �vedska kraljevska akademija za nauku.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Umesto 'tazih' vesti, evo jednog �lanka iz '92. godine, kada su novine pisali novinari.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

�to ka�u, samo da nije Murakami. Zaista je nije zaslu�io.

Tri kandidata za NIN-ovu nagradu

nobody@mycity.rs (mpman) — Wed, 14 Jan 2015 18:32:27 +0100

Citat:Od 161 prijavljenog romana za ovogodi�nji konkurs presti�ne knji�evne nagrade, do finala su do�li Horvatov "Sabo je stao" (izdava� Kulturni centar Novog Sada), Davidova "Ku�a se�anja i zaborava" (Laguna, Beograd) i "�ivotinjsko carstvo" (�arobna knjiga, Beograd) Albaharija, saop�teno je iz NIN-a, prenosi Tanjug.

�iri u sastavu Vladislava Gordi� Petkovi� (predsednica), Mi�a Vuji�i�, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Panti� i Bo�o Koprivica �e kona�nu odluku doneti na sastanku u ponedeljak, 19. januara kada �e u prostorijama kompanije "Ringier Axel Springer" i biti saop�teno ime dobitnika nagrade.

Sve�ano uru�enje nagrade i obele�avanje 80. ro�endana NIN-a bi�e organizovani u hotelu Hajat u ponedeljak, 26. januara.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Najboljih jedanaest: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

�ta mislite o listi?

Moja ratna pri�a - prva knjiga koja je napisana na MyCity forumu

nobody@mycity.rs (MyCity uredni�tvo) — Fri, 31 Aug 2012 13:01:45 +0100

Knjiga "Moja ratna pri�a" je u potpunosti nastala na ovom forumu - spontano, u Udovi�i�evom blogu
Na po�etku uop�te nije postojala ideja da od Udovi�i�evih ratnih pri�a nastane knjiga - ali su te pri�e dobile veliku pa�nju posetilaca ovog sajt, njihova vrednost je do�la vremenom do izra�aja.

Predstavljamo vam prvu knjigu koja je stvorena na ovom forumu

Cvjetko Udovi�i� je novinar, ro�en 1966. godine u selu �ele�a kod �ep�a.
Izvje�tavao je iz BiH, Kosova, Srbije i Makedonije za doma�e i inostrane dnevne redakcije, u periodu kada je taj region potresalo nasilje.
Ovo je njegova prva knjiga �iji dijelovi su 2008. godine objavljeni na blogu gdje je osvojio simpatije internet zajednice.

"....Godinama sebi govorim da �u napisati moju ratnu pri�u, ispri�ati �to mi se dogodilo tih godina kada me sa nepunih 26 do�eka�e dani pakla.�
Ne�u izmi�ljati, a skenira�u i poneki dokument koji sam uspio sa�uvati.�
Ne�e svima biti zanimljivo. Nekih doga�aja se prisje�am kao da su bili ju�e.�
Ratni dnevnik nisam vodio tako da sve datume ne pamtim.�
Ponekad, poku�avam da ubijedim sebe da ni�ta nije ni bilo, da je sve bio samo ru�an san. Ko�mar iz kojeg sam oznojen ustao, pa sam eto odlu�io da ga prepri�am � najobi�nije �to mogu.
�esto su me ubje�ivali da napi�em knjigu, i jedva sam odlu�io da se prihvatim tako ozbiljnog posla.�
Govorili su mi da tu�im dr�avu, a mislim da sam napravio gre�ku �to sam dozvolio da se zateknem na mjestu gdje rat po�inje. Zato bih prvo trebao napisati optu�nicu protiv sebe.�
Kada bih naslutio da �e opet po�eti rat � pobjegao bih. Divim se kolonama izbjeglica, onim pa�enicima koji bje�e od bombi, sa strahopo�tovanjem gledam u fotografije onih koji bje�e od rata i �ao mi �to nisam bio jedan od njih.
Izabrao sam ne�to drugo, nisam bio heroj a �ivio sam s njima.�
Ne�u suditi ko je bio u pravu, ratne vo�e, ideologe i kreatore krvavih godina ne�u ni pomenuti.�
Ovo �e biti moja rovovska pri�a, surova istina o stvarnosti koja me zatekla u prolje�e 1992. godine, u Sarajevu...
...Sve biv�e zara�ene strane u Bosni, imaju svoje ud�beni�ke datume o tome kada je rat po�eo. I ja imam svoj datum koji je ostao zapisan na pogu�vanoj voznoj karti, koju sam kupio 28-og aprila u Zenici. To je moje posljednje putovanje Jugoslovenskim �eljeznicama, od Zenice do Sarajeva. To je jedan od posljednjih vozova koji je stigao do sarajevskih perona.
Ni�ta posebno se tog aprila nije dogodilo izuzev �to sam doputovao u grad iz kog vi�e nisam mogao iza�i. Kartu sam sa�uvao kao dokaz �hrabrog� putovanja, kao dokaz da je tog popodneva �eljeznica radila i taj datum sam zaista kupio ulaznicu za rat.�
Zapravo, sasvim slu�ajno sam �izabrao� mjesto gdje �u provesti godine koje su uslijedile. Da sam posebno birao � nisam, da su me birali � nisu.�
Kasnije mi se �inilo da su samo rijetki imali sre�u da biraju i nikako nisam htio da priznam da sam i ja imao izbora.�
Odlazak bilo gdje, �inio mi se boljim, ali tada bi ovo �tivo bilo potpuno druga�ije ili ga ne bi ni bilo.�
Prvi nagovje�taji rata uistinu su donosili dobre pri�e. Tek �to sam zavr�io novinarstvo a najave mojih tekstova po�ele su da se pojavljuju na naslovnim stranama.�
Po�eo sam u rubrici �Grad opasnog �ivljenja,� sarajevskom magazinu �Ven� koji je prvi objavio duplericu gole Lepe Brene...

....Jedinica u koju sam raspore�en, imala je zvu�no ime: 102. motorizovana brigada. Neko je ba� bio ma�tovit kada je davao to ime, iako izuzev golfa koji me dovezao do komande, drugo vozilo skoro da nisam ni vidio. Momak koji nas je dovezao, umjesto nafte � nato�io je obi�no crno prera�eno ulje. Golf je te�e palio i na auspuh je izlazio prili�no crn dim, ali je vozio. Uprkos iskustvu o izdr�ljivosti njema�kih golfova, ostao sam zaljubljen u francuske modele.�
Jedinica u koju sam raspore�en bila je toliko motorizovana da smo uvijek pje�a�ili, gdje god da krenemo. Istina, izuzev jednog putovanja, nismo se nigdje ni pomjerali....

....Dok pi�em moju ratnu pri�u, na momente mi se �ini da ponovo ratujem, ovaj put sa samim sobom. Tako je jednostavno re�i, i to �esto ponavljam sebi: napi�i samo istinu! Ali, u tom prepri�avanju istine, ulovim sebe kako sam svjesno pre�utao neke doga�aje o kojima mi se, iz ovog ili onog razloga, ne pri�a. Mogu tek zamisliti, koliko te�ko i surovo mo�e biti �suo�avanje sa istinom� onih koji su bili na visokim pozicijama, i to ne samo onih iz svijeta politike....

....I nije bilo te�ko opisivati ratne drugove, to je gotovo poetska obaveza, koja iziskuje ne�to prisje�anja i volje za pisanjem. Nije lako govoriti o sebi, o onome �to sam �inio i �to mi se sada �ini kao veliki grijeh. Da li je to bila samo �elja za pre�ivljavanjem? Da li me napunjena pu�ka odvela malo na onu stranu gdje se moralni zakoni tope, a uzvi�ene ideje nestaju? Da li sam negdje �estoko pogrije�io?....�

....Kada bih lagao sebe, odgovor na sva postavljena pitanja, bio bi negativan.�
Ali, ako ravnodu�no pogledam u ratnu pro�lost, nalazim prljave tragove koje sam, tako�e, ostavljao. Oni koji su poslije rata prolazili mjestima gdje se ratovalo, mogli su vidjeti uni�tene i oplja�kane ku�e; normalan �ovjek se zapita: �ko je to odnio?� Spreman sam da priznam da sam bio jedan od onih koji su sa ��etom za odbranu� pone�to i ukrali..... �

na 120 stranica sa plus 30ak crno bijelih ratnih fotografija, pro�itajte i pogledajte ono sto nikada niko nije ispri�ao niti pokazao, iz ruke direktnog u�esnika dvije zara�ene strane i onoga koji je i u�estvovao u obe zara�ene strane.

Knjiga izlazi iz �tampe, u drugoj polovini avgusta 2012 godine, cijena u predprodaji je znatno niza od cijene koja �e se na�i na prodajnim mjestima i u cijenu knjige uracunata je i dostava na ku�nu adresu, O�ekujemo va�e narud�be.

Narud�benica:

Korice knjige:

Knji�enstvo

nobody@mycity.rs (saten) — Sat, 03 Mar 2012 16:54:44 +0100

Ima zanimljivih �lanaka, valja pro�itati na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

40. Me�unarodni festival poezije- Smederevska pesni�ka jesen

nobody@mycity.rs (saten) — Wed, 13 Oct 2010 18:47:15 +0100

Odr�ava se u periodu od 19. do 23. oktobra u Centru za kulturu Smederevo
19-23. октобар 2009. године

Kako �e program izgledati mo�ete pogledati [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

55. Sajam knjiga u Beogradu

nobody@mycity.rs (saten) — Mon, 04 Oct 2010 11:37:07 +0100

Termin: u terminu od 25. do 31. oktobra 2010. godine.

Zemlja po�asni gost: �vedska

Radno vreme Sajma knjiga: od 10 do 20 h.

Ulaznice: cena pojedina�ne ulaznice je 250, a za grupne posete 150 dinara.

Detaljnije informacije na: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Poezin �urka

nobody@mycity.rs (saten) — Sun, 27 Jun 2010 11:22:42 +0100

Ve�eras sa po�etkom u 20h u Velikom klubu Akademije (Beograd, Raji�eva 10) bi�e odr�ana Poezin �urka.

Malo vi�e na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Preminuo pisac D�erom D. Selind�er

nobody@mycity.rs (Acid_Burn) — Thu, 28 Jan 2010 23:17:32 +0100

Citat:

D�erom Dejvid Selind�er, �uveni ameri�ki pisac i autor kultnog romana "Lovac u �itu", preminuo je danas u Nju Hemp�iru, u 91. godini.

Pored romana "Lovac u �itu", �tampanog u vi�e od sto izdanja i deset miliona primeraka, Selind�er je u knji�evnosti ostavio trag i zbirkama "Za Esme", "Visoko podignite krovnu gredu, tesari", "Simor: uvod" i "Freni i Zui".

Ro�en je 1919. godine na Menhetnu, u�estvovao u Drugom svetskom ratu i invaziji na Normandiju, tokom boravka u Evropi bavio se pisanjem i upoznao Ernesta Hemingveja.

Glavni junak njegovog najpoznatijeg dela "Lovac u �itu", objavljenog 1951. Holden Kolfild, postao je kultni lik �irom sveta, a i sam Selind�er �esto ga je opisivao kao svoje "drugo ja".

Ve�i deo �ivota, posle dva neuspela braka, Selind�er je proveo u malom mestu Korni�, izbegavaju�i javnost.

Iako je napisao samo nekoliko knjiga, a od 1965. nije objavio nijedno delo, Selind�er je ostao jedan od naj�itanijih i najzna�ajnijih pisaca 20. veka.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

RIP

"�e�ir profesora Vuji�a" u ma�arskoj lektiri

nobody@mycity.rs (saten) — Sat, 07 Nov 2009 23:48:41 +0100

Roman "�e�ir profesora Koste Vuji�a" u�ao je u �kolsku lektiru u Ma�arskoj. Knjigu �e objaviti ma�arski Zavod za ud�benike, na ma�arskom i srpskom jeziku, rekao je Tanjugu autor dela Milovan Vitezovi�.

Na primeru ovog romana mladi Ma�ari �e se upoznati sa savremenom srpskom knji�evno��u, ali �e on biti od koristi i �acima srpske manjine u Ma�arskoj, �ija je najslavnija �kola Srpska gimnazija u Budimpe�ti.

Vi�e informacija na: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Paulo Coelho vam poklanja svoje knjige besplatno

nobody@mycity.rs (Tamtitam) — Thu, 23 Apr 2009 15:29:50 +0100

"Dragi citaoci, ovde mozete naci neke knjige koje su dostupne samo na internetu. Nemam nameru da prava na ove knjige prodajem bilo kojoj izdavackoj kuci u naredne dve godine. Love, Paulo "

Tako na svom blogu pozdravlja svoje citaoce ovaj pisac i prilaze linkove gde u .pdf izdanju mozete naci (na engleskom, portugalskom , spanskom, nemackom i italijanskom) sledece naslove:

�The Way of the Bow� ,�Stories for Parents, Children and Grandchildren� i �Warrior of the Light�

Knjige su postavljene mozda pre pola godine, ali sve je ponovo postalo aktuelno posle proslonedeljne otvorene podrske Paula Koelja svedskom Pirate Bay-u.

Njuta av b�ckerna, sto bi rekli Svedjani, uzivajte u knjigama:

paulocoelhoblog.com/internet-books/

Preminuo pisac nau�ne fantastike Artur Klark

nobody@mycity.rs (MRKY) — Wed, 19 Mar 2008 07:25:00 +0100

KOLOMBO , 18.marta (Tanjug) - �uveni britanski pisac nau�ne fantastike Artur Klark preminuo je danas u 90. godini na �ri Lanki, izjavio je njegov sekretar.

"Umro je od sr�anog napada", rekao je Roan de Silva, javlja Rojters.

Autor romana "Odiseja u svemiru 2001" po�eleo je za svoj 90.ro�endan, decembra pro�le godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od kori��enja nafte i da na �ri Lanki zavlada mir.

Ser Artur �arls Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem nau�ne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se �vrsto dr�o nauke i njenih realnih dometa i hipoteza.

Glavne teme njegovih romana i pri�a su istra�ivanje kosmosa, mora i vremena, mesto �oveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Ro�en je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje �kole, po�to nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu.

Tokom Drugog svetskog rata slu�io je u RAF-u kao specijalista za radare i u�estvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navo�enje pilota sa zemlje.

Posle rata zavr�io je Kraljevski Koled� u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.

Njegov najve�i doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu �ast, Me�unarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku pri�u "Stra�ar" (The Sentinel) koju je poslao na jedno Bi-Bi-Si-jevo takmi�enje. Pri�a je odbijena na tom takmi�enju i komisija ju je ocenila veoma lo�om. Me�utim, 1964, �e ta pri�a postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom "Odiseja u svemiru 2001", koji je premijerno prikazan 1968. godine.

Od 1956. godine �ivi u Kolombu u �ri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.

Poznatija Klarkova dela su "S druge strane trane neba", "Pad mese�eve pra�ine", zbirka pripovedaka "Sastanak sa Ramom", zatim "2010: Druga odiseja", zbirka pripovedaka "Pesme daleke zemlje",

" 2061: Tre�a odiseja", i "Susret sa meduzom".

izvor [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Preminula Mira Ale�kovi�

nobody@mycity.rs (Rogi) — Wed, 27 Feb 2008 15:31:14 +0100

Jedna od najplodnijih i najaktivnijih knji�evnica srpske i �ire ju�noslovenske literature, posebno de�je, Mira Ale�kovi� preminula je u 84. godini, saop�tila je njena porodica.

Autor preko 50 knjiga za mlade, urednica de�jih i omladinskih listova i �asopisa Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac, ro�ena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu.

Ale�kovi�eva je zavr�ila u Beogradu studije svetske knji�evosti i lingvistike, a zatim Fu�eovu �kolu u Parizu.

Sa Desankom Maksimovi� i Brankom �opi�em, jedan je od osniva�a �asopisa za decu "Zmaj".

Ale�kovi�eva je bila dugogodi�nja predsednica Dru�tva Jugoslavija-Francuska, kao i Udru�enja knji�evnika Srbije.

Autor je vi�e knjiga za decu i odrasle koje su prevedene na mnoge svetske jezike.

Njena poezija u�la je u antologiju srpske poezije prevedene u Rusiji. U se�anju �e ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, kojja je bila poznata kao "Sve�ana pesma".

Ale�kovi�eva je, kao bolni�arka, bila u�esnik Narodno-oslobodila�ke borbe.

Nosilac je mnogih odlikovanja me�u kojima dve Legije �asti, ruske otad�binske medalje i ordena "Car Du�an", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

44. Ni�ki sajam knjiga

nobody@mycity.rs (Limit) — Mon, 12 Nov 2007 07:13:24 +0100

Obave�tavamo vas da �e se 44. NI�KI SAJAM KNjIGA I GRAFIKE odr�ati od 26. novembra do 2. decembra 2007. godine u Sportskoj hali �AIR.

Organizator sajma, Ni�ki kulturni centar, potrudio se da dovede na�e najve�e i najpoznatije izdava�ke ku�e, a sam Sajam ove godine posve�en je isklju�ivo izdava�tvu.
Radno vreme Sajma je od 10.00 do 20.00 �asova. Cena ulaznice je 60, a za grupne posete u�enika i studenata 40 dinara.

Za kupovinu knjiga obezbedjen je znacajan sajamski popust, a ucenici i studenti imace ekskluzivnu priliku da se snabdeju najnovijim izdanjima knjiga, udzbenika i publikacija iz oblasti: arhitekture, gradjevinarstva, masinstva, elektronike, informatickih tehnologija, medicine, farmacije, veterine, ekologije, ekonomije, menadzmenta, sociologije, filozofije, komunikologije, marketinga, odnosa s javnoscu, istorije, muzikologije, kulturologije, etnologije, estetike, psihologije...

Vise nego prethodnih godina bice prisutni i standovi sa recnicima i udzbenicima stranih jezika, i, naravno, najnovija izdanja domace i strane beletristike.

Kao i prethodne, i ove godine su obezbedjene sajamske nagrade za posetioce, koje ce se dodeljivati dva puta dnevno.

U ocekivanju susreta na Sajmu, srdacno vas pozdravljamo!

NISKI KULTURNI CENTAR

izvor

52. Beogradski Sajam Knjiga

nobody@mycity.rs (SAnja) — Tue, 23 Oct 2007 12:17:29 +0100

52. Me�unarodni beogradski sajam knjiga sve�ano je u 18.00 otvorio Du�an Kova�evi�, dramski pisac, a u ime Italije, zemlje po�asnog gosta, Sajam je pozdravila knji�evnica Fler Jegi. Otvaranju su prisustvovali ambasadori Italije, Rusije, predstavnici diplomatskog kora, Vojislav Brajovi�, ministar kulture, Zoran Alimpi�, vr�ilac du�nosti gradona�elnika Beograda, Gorica Mojovi�, pomo�nik v.d. gradona�elnika Beograda, Darijan Mihajlovi�, sekretar za kulturu grada Beograda, An�elko Trpkovi�, direktor Beogradskog sajma, �lanovi Saveta sajma knjiga i druge ugledne zvanice.

Sajam je otvoren svakog dana od 10 do 20h za posetioce od 22.10 do 28.10. Cena pojedina�ne ulaznice bi�e 200, a grupne 120 dinara. Beogradski sajam organizuje nagradnu igru za posetioce Sajma knjiga. Sa kupljenom ulaznicom: nagrada je putovanje na sajam knjiga u Torinu, u maju 2008 godine.

Ovde mozete videti nesto vise o programu koji prati sajam.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]