MyCity :: Srpska knji�evnost

Tri kandidata za NIN-ovu nagradu

nobody@mycity.rs (mpman) — Wed, 14 Jan 2015 18:32:27 +0100

Citat:Od 161 prijavljenog romana za ovogodi�nji konkurs presti�ne knji�evne nagrade, do finala su do�li Horvatov "Sabo je stao" (izdava� Kulturni centar Novog Sada), Davidova "Ku�a se�anja i zaborava" (Laguna, Beograd) i "�ivotinjsko carstvo" (�arobna knjiga, Beograd) Albaharija, saop�teno je iz NIN-a, prenosi Tanjug.

�iri u sastavu Vladislava Gordi� Petkovi� (predsednica), Mi�a Vuji�i�, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Panti� i Bo�o Koprivica �e kona�nu odluku doneti na sastanku u ponedeljak, 19. januara kada �e u prostorijama kompanije "Ringier Axel Springer" i biti saop�teno ime dobitnika nagrade.

Sve�ano uru�enje nagrade i obele�avanje 80. ro�endana NIN-a bi�e organizovani u hotelu Hajat u ponedeljak, 26. januara.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Najboljih jedanaest: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

�ta mislite o listi?

Moja ratna pri�a - prva knjiga koja je napisana na MyCity forumu

nobody@mycity.rs (MyCity uredni�tvo) — Fri, 31 Aug 2012 13:01:45 +0100

Knjiga "Moja ratna pri�a" je u potpunosti nastala na ovom forumu - spontano, u Udovi�i�evom blogu
Na po�etku uop�te nije postojala ideja da od Udovi�i�evih ratnih pri�a nastane knjiga - ali su te pri�e dobile veliku pa�nju posetilaca ovog sajt, njihova vrednost je do�la vremenom do izra�aja.

Predstavljamo vam prvu knjigu koja je stvorena na ovom forumu

Cvjetko Udovi�i� je novinar, ro�en 1966. godine u selu �ele�a kod �ep�a.
Izvje�tavao je iz BiH, Kosova, Srbije i Makedonije za doma�e i inostrane dnevne redakcije, u periodu kada je taj region potresalo nasilje.
Ovo je njegova prva knjiga �iji dijelovi su 2008. godine objavljeni na blogu gdje je osvojio simpatije internet zajednice.

"....Godinama sebi govorim da �u napisati moju ratnu pri�u, ispri�ati �to mi se dogodilo tih godina kada me sa nepunih 26 do�eka�e dani pakla.�
Ne�u izmi�ljati, a skenira�u i poneki dokument koji sam uspio sa�uvati.�
Ne�e svima biti zanimljivo. Nekih doga�aja se prisje�am kao da su bili ju�e.�
Ratni dnevnik nisam vodio tako da sve datume ne pamtim.�
Ponekad, poku�avam da ubijedim sebe da ni�ta nije ni bilo, da je sve bio samo ru�an san. Ko�mar iz kojeg sam oznojen ustao, pa sam eto odlu�io da ga prepri�am � najobi�nije �to mogu.
�esto su me ubje�ivali da napi�em knjigu, i jedva sam odlu�io da se prihvatim tako ozbiljnog posla.�
Govorili su mi da tu�im dr�avu, a mislim da sam napravio gre�ku �to sam dozvolio da se zateknem na mjestu gdje rat po�inje. Zato bih prvo trebao napisati optu�nicu protiv sebe.�
Kada bih naslutio da �e opet po�eti rat � pobjegao bih. Divim se kolonama izbjeglica, onim pa�enicima koji bje�e od bombi, sa strahopo�tovanjem gledam u fotografije onih koji bje�e od rata i �ao mi �to nisam bio jedan od njih.
Izabrao sam ne�to drugo, nisam bio heroj a �ivio sam s njima.�
Ne�u suditi ko je bio u pravu, ratne vo�e, ideologe i kreatore krvavih godina ne�u ni pomenuti.�
Ovo �e biti moja rovovska pri�a, surova istina o stvarnosti koja me zatekla u prolje�e 1992. godine, u Sarajevu...
...Sve biv�e zara�ene strane u Bosni, imaju svoje ud�beni�ke datume o tome kada je rat po�eo. I ja imam svoj datum koji je ostao zapisan na pogu�vanoj voznoj karti, koju sam kupio 28-og aprila u Zenici. To je moje posljednje putovanje Jugoslovenskim �eljeznicama, od Zenice do Sarajeva. To je jedan od posljednjih vozova koji je stigao do sarajevskih perona.
Ni�ta posebno se tog aprila nije dogodilo izuzev �to sam doputovao u grad iz kog vi�e nisam mogao iza�i. Kartu sam sa�uvao kao dokaz �hrabrog� putovanja, kao dokaz da je tog popodneva �eljeznica radila i taj datum sam zaista kupio ulaznicu za rat.�
Zapravo, sasvim slu�ajno sam �izabrao� mjesto gdje �u provesti godine koje su uslijedile. Da sam posebno birao � nisam, da su me birali � nisu.�
Kasnije mi se �inilo da su samo rijetki imali sre�u da biraju i nikako nisam htio da priznam da sam i ja imao izbora.�
Odlazak bilo gdje, �inio mi se boljim, ali tada bi ovo �tivo bilo potpuno druga�ije ili ga ne bi ni bilo.�
Prvi nagovje�taji rata uistinu su donosili dobre pri�e. Tek �to sam zavr�io novinarstvo a najave mojih tekstova po�ele su da se pojavljuju na naslovnim stranama.�
Po�eo sam u rubrici �Grad opasnog �ivljenja,� sarajevskom magazinu �Ven� koji je prvi objavio duplericu gole Lepe Brene...

....Jedinica u koju sam raspore�en, imala je zvu�no ime: 102. motorizovana brigada. Neko je ba� bio ma�tovit kada je davao to ime, iako izuzev golfa koji me dovezao do komande, drugo vozilo skoro da nisam ni vidio. Momak koji nas je dovezao, umjesto nafte � nato�io je obi�no crno prera�eno ulje. Golf je te�e palio i na auspuh je izlazio prili�no crn dim, ali je vozio. Uprkos iskustvu o izdr�ljivosti njema�kih golfova, ostao sam zaljubljen u francuske modele.�
Jedinica u koju sam raspore�en bila je toliko motorizovana da smo uvijek pje�a�ili, gdje god da krenemo. Istina, izuzev jednog putovanja, nismo se nigdje ni pomjerali....

....Dok pi�em moju ratnu pri�u, na momente mi se �ini da ponovo ratujem, ovaj put sa samim sobom. Tako je jednostavno re�i, i to �esto ponavljam sebi: napi�i samo istinu! Ali, u tom prepri�avanju istine, ulovim sebe kako sam svjesno pre�utao neke doga�aje o kojima mi se, iz ovog ili onog razloga, ne pri�a. Mogu tek zamisliti, koliko te�ko i surovo mo�e biti �suo�avanje sa istinom� onih koji su bili na visokim pozicijama, i to ne samo onih iz svijeta politike....

....I nije bilo te�ko opisivati ratne drugove, to je gotovo poetska obaveza, koja iziskuje ne�to prisje�anja i volje za pisanjem. Nije lako govoriti o sebi, o onome �to sam �inio i �to mi se sada �ini kao veliki grijeh. Da li je to bila samo �elja za pre�ivljavanjem? Da li me napunjena pu�ka odvela malo na onu stranu gdje se moralni zakoni tope, a uzvi�ene ideje nestaju? Da li sam negdje �estoko pogrije�io?....�

....Kada bih lagao sebe, odgovor na sva postavljena pitanja, bio bi negativan.�
Ali, ako ravnodu�no pogledam u ratnu pro�lost, nalazim prljave tragove koje sam, tako�e, ostavljao. Oni koji su poslije rata prolazili mjestima gdje se ratovalo, mogli su vidjeti uni�tene i oplja�kane ku�e; normalan �ovjek se zapita: �ko je to odnio?� Spreman sam da priznam da sam bio jedan od onih koji su sa ��etom za odbranu� pone�to i ukrali..... �

na 120 stranica sa plus 30ak crno bijelih ratnih fotografija, pro�itajte i pogledajte ono sto nikada niko nije ispri�ao niti pokazao, iz ruke direktnog u�esnika dvije zara�ene strane i onoga koji je i u�estvovao u obe zara�ene strane.

Knjiga izlazi iz �tampe, u drugoj polovini avgusta 2012 godine, cijena u predprodaji je znatno niza od cijene koja �e se na�i na prodajnim mjestima i u cijenu knjige uracunata je i dostava na ku�nu adresu, O�ekujemo va�e narud�be.

Narud�benica:

Korice knjige:

Preminula Mira Ale�kovi�

nobody@mycity.rs (Rogi) — Wed, 27 Feb 2008 15:31:14 +0100

Jedna od najplodnijih i najaktivnijih knji�evnica srpske i �ire ju�noslovenske literature, posebno de�je, Mira Ale�kovi� preminula je u 84. godini, saop�tila je njena porodica.

Autor preko 50 knjiga za mlade, urednica de�jih i omladinskih listova i �asopisa Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac, ro�ena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu.

Ale�kovi�eva je zavr�ila u Beogradu studije svetske knji�evosti i lingvistike, a zatim Fu�eovu �kolu u Parizu.

Sa Desankom Maksimovi� i Brankom �opi�em, jedan je od osniva�a �asopisa za decu "Zmaj".

Ale�kovi�eva je bila dugogodi�nja predsednica Dru�tva Jugoslavija-Francuska, kao i Udru�enja knji�evnika Srbije.

Autor je vi�e knjiga za decu i odrasle koje su prevedene na mnoge svetske jezike.

Njena poezija u�la je u antologiju srpske poezije prevedene u Rusiji. U se�anju �e ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, kojja je bila poznata kao "Sve�ana pesma".

Ale�kovi�eva je, kao bolni�arka, bila u�esnik Narodno-oslobodila�ke borbe.

Nosilac je mnogih odlikovanja me�u kojima dve Legije �asti, ruske otad�binske medalje i ordena "Car Du�an", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Srpske narodne umotvorine

nobody@mycity.rs (predlog) — Wed, 07 Feb 2007 21:14:46 +0100

Ako nekoga interesuju Srpske Narodne Umotvorine, moze da pogleda sajt:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Puno epskih, lirskih pesama, bajki i saljivih prica. Ima i deo preveden na engleski.

Pesimizam na eks!

nobody@mycity.rs (_Prometej_) — Tue, 03 Oct 2006 23:13:22 +0100

Pala mi je na pamet porazavajuca misao koju je Mesa Selimovic izrekao u romanu "Dervis i smrt" : Covijek je uvijek na gubitku!...

MIslim da je to stvarno tacno! Hteli mi to ili ne - vreme koje je univerzum "rezervisao" za nas svakim nasim delom i korakom (pa i bez toga) polako otice, a nasi koraci se priblizavaju tacki gde ce prestati... Nekoliko puta sam razmisljao o tome, i zaprepascava me ociglednost istine da na ovome svetu postoji takva tacka, da je mozda negde blizu, ili mozda negde vrlo daleko, svejedno - POSTOJI!!!

Antologija Srpskih Pripovedaca XIX i XX veka

nobody@mycity.rs (Ella) — Mon, 10 Jul 2006 16:28:02 +0100

Sadrzaj:

Bogoboj Atanackovic - Bunjevka

Laza Lazarevic - Sve ce to narod pozlatiti

Jakov Ignjatovic - Pita 1000 forinata

Milovan Glisic - Prva brazda

Stevan Sremac - Ibis-aga

Borisav Stankovic - Gugutka

Simo Matavulj - Pilipenda

Grigorije Bozovic - Zlate iz Slatine

Ivo Andric - Put Alije Djerzeleza

Veljko Petrovic - Salasar

Dragisa Vasic - Resimic dobosar

Miodrag Bulatovic - Ljubavnici

Dragoslav Mihailovic - Lilika

Miroslav Josic Visnjic - Lepa Jelena

Vidosav Stevanovic - Idem Dunav plivam ledja

Danilo Kis - Enciklopedija mrtvih

I jos par drugih.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ko�tana

nobody@mycity.rs (Peca) — Sun, 04 Dec 2005 23:47:35 +0100

odlomak iz Ko�tane:

--------------

MITKA (gledaju�i ih): Takoj!
Moj brat katil...
moj, brat krvnik...
moj brat � nikad sre�u da ne vidi.
Jednako: �ku�i�...
(pokazuje na ku�u): Ete s�g dom sam, ku�i!
(seda, vadi i me�e ispred sebe jatagan, fes, kesu, mu�tiklu):
De, bre... (Grkljanu): Sviri!
Da svira�
kako nigde nikoga nemam.
Ni brata,
ni tatka,
ni majku!
�enu?
(pokazuje na ku�u): Eno gu.
Od bra�no i testo o�i vu se ne vidiv.
Nigde si ja nikoga nemam!
Ne!
Toj da mi sviri�,
�mou pesmu� da sviri�!

GRKLjAN (za�u�eno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo?

MITKA: Moju pesmu!

GRKLjAN (u �udu, pitaju�i i ostale pogledom): Ama kakvu tvoju pesmu, gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo.

MITKA: I ja gu ne znajem.
Samo gu u no� �ujem
i u s�n snujem.
A pesma je moja golema:
Kako majka sina imala...
�uvala...
�ranila.
Dan i no� samo njega gledala.
�to na sina du�a zaiskala, sve majka davala,
a sin � bolan!
Porasnaja sin... Do�la snaga, mladost...
Do�le ba��e, cve�e, mese�ina;
Zamirisale devojke!...
Sin poleteja.
Sve �to iskaja, sve imaja.
Hatovi, pu�ke, sablje, �ene.
Koju devojku nije pogledaja,
samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja.
Nijedna mu ne odre�e, nijedna ga ne prevari;
a on sve gi celivaja, sve varaja i
- bolan,
bolan bija.
Bolan otkako se rodija.
� To sam ja!...
Pa od t�j bol, jad
� dert li je, prokletija li neka
- eve na nogu ginem.
Idem,
pijem,
lutam po mejane,
dert da zaboravim,
s�n da me uvati.
A s�n_me ne va�a.
Zemlja me pije...
No� me pije...
Mese�ina me pije...
Ni�ta mi nije, zdrav sam, a
� bolan!
Bolan od samoga sebe.
Bolan �to sam �iv.
Otkako sam na svet progledaja,
od t�g sam jo� bolan.....
(Seda. Gleda u Ko�tanu, �o�eke, devoj�ice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi):
Eh, deca, deca slatka!
Pojte!
Pu�tite glas.
Ali �ist glas!
Iskam da slu�am va� mlad, sladak, �ist glas.
Za�to moje se je srce iskubalo,
snaga raskomatala,
ostarela...
�alno, te�ko da mi pojete.......

KO�TANA (sa sa�aljenjem): Koju, gazda-Mitke?

MITKA: Koju?
Eh, Ko�tana, zar jedna je pesma �alna?
Zna� li �ta je karasevdah?
I toj te�ak, golem, karasevdah!
Tuj bolest ja bolujem.
(pokazuje na sebe): Eve ostare, a jo� se ne na�ive, jo� ne napoja� i ne naceliva�...
Jo� mi za lepotinju i ubivanju srce gin i vene!
Aha !...
Poj, Ko�tan
kako k�d se od Karakule na Bila�u, Pre�evo i Skoplje udari.
No� letnja.
�ar-planina u nebo �tr�i,
a ispod njuma leglo pusto
i mrtvo Kosovo.
Drum �irok, prav, carski.
Po njega se rasipali hanovi, seraji, ba��e, �esme.
Mese�ina greje...
Martinka mi u krilo, konj,
Dor�a moj, ide nogu pred nogu,
a �algid�ije, �to gi jo� od bila�ki han povede�em, pe�ke idev iza mene.
Sviriv mi oni i pojev.
T�nko ni visoko kroz no� i na mese�ini sviriv.
A iz seraji i ba��e, kude mlade �ene i devojke oko �edrvan i na mese�ini oro igrav, grneta sviri, dajre se �uje i pesma...
I toj ne pesma, ve� glas samo.
Mek, pun glas.
Sladak glas kao prvo devoja�ko milovanje i celivanje.
Pa taj glas ide, s�s mese�inu se lepi, treperi i na men� kao melem na srce mi pada.
(Ko�tani): I Ko�tan, tuj pesmu, toj vreme da mi poje�...
A toj vreme vi�e ne do�e.
Ete za toj �u vreme ja �alan da umrem,
s�s otvoreni o�i u grob �u da legnem.
Poj ��al za mladost�...
Za moju slatku mladost,
�to mi tako u ni�to otide, i brgo ostavi.
Poj i vikaj gu.
Moli gu, neka mi se samo jo� jedanput vrne,
do�e, da gu samo jo� jedan put osetim,
pomiri�em... Ah......

-----------

preuzeto sa [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Jelena zena koje nema - Ivo Andric

nobody@mycity.rs (travelino) — Sun, 27 Nov 2005 11:41:43 +0100

"Od samog pocetka"

Tako ona dolazi uvek sa ljupkom salom, sa muzikom ili mirisom.
(Muzikom slucajnog, usamljenog zvuka koji izgleda neobican i znacajan,
mirisom celog jednog predela ili severca koji nagovestava prvi sneg.)

Ali ja sam navikao da je i ne ocekujem, da sav utonem u slast koju
daje beskrajni trenutak njenog javljanja.
A to sto se ne pojavljuje , sto ne postoji, to sam preboleo kao bolest
koja se boluje samo jednom u zivotu.
Da, ona se javlja gotovo iskljucivo u vremenu od kraja aprila pa do
pocetka novembra.
Preko zime vrlo retko, i tada opet u vezi sa suncem i svetloscu.
I to, kako sunce raste, tako njena javljanja bivaju sve cesca i zivlja.
U maju retka i neredovita.
U julu, avgustu gotovo svakodnevna. A u oktobru , kad je sunce zitko
i kad ga covek pije bez kraja i zamora kao da pije samu zedj, ona se
gotovo ne odmice od mene dok sedim na trerasi......

Poucen svojim dugim iskustvom , ja znam da ona spava u mojoj senci
kao u cudesnom logu iz kog ustaje i javlja mi se neredovno i
neocekivano, po zakonima kojima je tesko uhvatiti kraj.
Cudljivo i nepredvidljivo, kako se samo moze ocekivati od stvorenja
koja je zena i avet.
...Eto tako se javljala zimus. Tako se javila malopre na prozoru, sa
prolecnim vetricem. Pod kakvim vidom cu je jos sresti?
Kuda ce me odvesti to prividjenje, draze od svega i opasnije od
svake opasnosti stvarnog zivota? Hoce li kad to vreme dodje i nju
priloziti sa mnom u grob?

"Na putovanju"

Jelena, koja se tako retko pojavljuje nna putovanjima,
je jos ponajcesce pored mene.
Zato volim da putujem sam i putujem cesto
Tako se desava, u srecnim trenucima, da se pojavi Jelena.
Kako, kada, i pod kojim vidom i prividom, ne bih mogao da kazem,
jer to ni sam ne bih nikada mogao predvideti niti umem docnije sebi
da objasnim.

Prolazimo kroz vlaznu tamu i pust, neosvetljen predeo.
Jelena se nece vise javiti. Mrak, vlaga. To nije njen elemenat.
Preda mnom je noc bez sna, nedogledna, jarosna, uoblicena pustinja.
Cini mi se da je zivo bice nece videti i preziveti ni videti joj kraja.
A meni valja ziveti, i cekati.
Ziveti sa nadom, u cekanju. Pa i bez nade.

"Do dana danasnjeg"

Odavno sam primetio da se Jelena javlja sve redje, sve nejasnije,
ali dugo mi je trebalo da priznam sebi tu cinjenicu.
Da to ne bih mogao uciniti, ja sam se zadovoljavao sa malo, sa
sve manje, nadajuci se uvek visem.
Tako sam celo jedno leto ziveo od jednog nerazumljivog i munjevitog
vidjenja....
Tako sam putovao svetom, najsrecniji covek sa najlepsom zenom kakva se mogla samo sagledati u predvecerje dugog dana mog samotnickog
leta, punog odricanja.

Ni putovanja izgleda vise ne pomazu. Ono od cega bih hteo da
pobegnem ide sa mnom .....
A ono sto bih , sa potajnom i nepriznavanom nadom u sebi, zeleo
da vidim-ne javlja se vise ni u snu.
Jelene nema...
Putovanja za mene gube draz i smisao.

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da
se zaista vise nece pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao
da je najprirodnija stvar na svetu i kao da ce doveka ostati i bez promene ostati tu. Ali sad mi se cini da je to bila obmana
samoobmanutog coveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja samo
za nju......
Moglo bi se reci da sam uvek ziveo od osecanja na jedno prividjenje,
a sada zivim od uspomena na ta svoja secanja.

Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam.....

Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema.

Samo da ne izgubim nadu da je cekam!