MyCity :: Visual Studio

Dropbox .NET API v2 C# Tutorijal

nobody@mycity.rs (Srki94) — Wed, 31 Aug 2016 22:27:42 +0100

MyCity Facts Generator koristi Dropbox kao server. Tamo se nalaze poslednje verzije i sve ostale neophone informacije.

Svaki put kad a�uriram aplikaciju, moram da odem na Dropbox, oka�im novu verziju, prebacim staru u backup folder i a�uriram fajl sa informacijama o izmenema.

�elim taj proces da automatizujem preko jedne aplikacije, gde �e mi na klik dugmeta biti dostupno preuzimanje starih verzija, uploadovanje novih verzija i izmena fajla sa informacijama o verziji.

Krajnji rezultat �e izgledati sli�no ovom :

Koristi�emo Dropbox Api v2 za ovo i Console/WindowsForms aplikaciju koja cilja .NET 4.5.

Dropbox API je prijatan za rad i dobro je dokumentovan, uz primere za Console App, WPF i �ini mi se ASP.NET. Mo�ete da na�ete repo ovde : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

INDEKS ::
1. Pravljenje Dropbox Aplikacije
2. Pravljenje Visual Studio Projekta i povla�enje DropboxApi NuGeta
3. Programiranje
- 3.1 DropboxClient
- 3.2 Izlistavanje svih foldera i fajlova na putanji
- 3.3 Download fajla
- 3.4 Upload fajla

1. Kreiranje Dropbox Aplikacije ^ nazad na Indeks

Da bi mogli da koristimo Dropbox API, moramo prvo da napravimo aplikaciju na Dropbox-u.
Ulogujte se na Dropbox akaunt i otvorite slede�i link : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U desnom gornjem uglu treba da postoji dugme "Create app". Kliknite na njega

Na novoj stranici prvo biramo tip APIa.

Nama treba Dropbox API.

Zatim biramo tip pristupa APIa.

Ukoliko izaberete App Folder,
- pristup aplikacije �e vam biti ograni�en na Dropbox Root/Apps/Ime Aplikacije

Ukoliko izaberete Full Dropbox,
- aplikacija �e imati potpuni pristup va�em Dropbox nalogu.

Meni se generator nalazi na drugoj lokaciji pa bi izmena iste zahtevala a�uriranje Updater i osnovne Aplikacije, zbog toga �u izabrati Full Dropbox.

Na kraju, dajte ime aplikaciji.
Ovo je u potpunosti va� izbor. Imajte u vidu da �e u Dropbox root/Apps/ folderu biti napravljen novi folder za va�u aplikaciju sa tim nazivom.

Kliknite na dugme Create app.

Klikom na naziv aplikacije se otvara strana sa pode�avanjima iste.
Ostavite ovu otvorenu stranu tu gde jeste, dok podesimo Visual Studio projekat.

2. Pode�avanje Visual Studio projekta ^ nazad na Indeks

Napravite novi projekat, dajte mu ime po izboru, ciljajte .NET Framework 4.5

Kada se projekat otvori nakon kreiranja,

Kliknite na Tools > NuGet Package Manager > Package Manager Console

U donjem uglu, ukoliko niste menjali postavke, se otvorio novi prozor - Package Manager Console.

Upi�ite :

Install-Package Dropbox.Api -Pre

... pritisnite enter.

Pustite Visual Studio da preuzme sve potrebne pakete.
U jednom trenutku �e vas pitati da prihvatite uslove za par drugih paketa, kliknite na Da.

Ukoliko je sve pro�lo kako treba, ne�e biti crvenih boja u konzoli i dobi�ete potvrdnu povratnu poruku :

Da je sve pro�lo dobro mo�ete proveriti tako �to �ete pogledati reference va�eg projekta u Solution Explorer kartici :

ili Tools > NuGet Package manager > Manage NuGet Packages for solution

Kako je moj Solution ve� sa�injen iz vi�e projekata, ovaj sam dodao u isti.

Me�utim, nai�ao sam na par problema kada sam poku�ao da napravim projekat unutar Solutiona i onda dodam Dropbox. �ak i kad sam podesio .NET Target na 4.5 za ovaj projekat.

Zbog toga sam prvo napravio projekat van MCFG Solution-a i dodao ga kasnije na ovaj na�in.

Elem, to je to - dodali ste Dropbox API u trenutni projekat i sada nam preostaje da se bacimo na kod.

3. Programiranje ^ nazad na Indeks

3.1 DropboxClient

Ukoliko pogledate zvani�ni tutorijal - pre nego �to mo�ete da uradite bilo �ta, morate da napravite instancu DropboxClient objekta.

Nemojte zaboraviti
using Dropbox.Api;

async Task Run()


    {


        using (var dbx = new DropboxClient("YOUR ACCESS TOKEN"))


        {


           


        }


    }

Po pravilu, svaki korisnik koji koristi ovu aplikaicju treba da pro�e kroz OAuth proces.
Me�utim ja sam jedina osoba koja �e da koristi ovu aplikaciju.

Dropbox nam poma�e ovde i nudi nam unique access token, za lako testiranje, koji mo�emo da prosledimo kao string parametar konstruktoru DropboxClient-a. Ovaj token �e nam omogu�iti pristup nalogu za koji je aplikacija vezana.

Token slu�i isklju�ivo za testiranje i niko osim vas ne bi trebao da ga ima ili koristi.

Da dobijete token otvorite ponovo Aplikaciju na Dropbox-u i kliknite na dugme "Generate" u sekciji Generate Access token :

Sada �e se pojaviti duga�ak niz karaktera koji potom treba da kopirate i nalepite umesto "YOUR ACCESS TOKEN" teksta u kodu iznad.

Kod treba da izgleda ovako, gde je umesto 64 X-a va� token :

async Task Run()


    {


        using (var dbx = new DropboxClient("XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX"))


        {


           


        }


    }

Ako sve pro�e OK, sada �ete imati pristup va�em akauntu.
Hajde da pozdravimo korisnika u konzoli i da ga obavestimo da je pro�ao Login bez problema.

 try


            {


                using (var dbx = new DropboxClient("token"))


                {


                    var full = await dbx.Users.GetCurrentAccountAsync();


                    Console.WriteLine("Successfully Logged In");


                    Console.WriteLine($"Welcome, {full.Name.DisplayName}; {full.Email}");


                }


            }


            catch (Exception x)


            {


                Console.WriteLine($"ERROR : Exception : {x.Message}");


            }

dbx.Users.GetCurrentAccountAsync();
Nam vra�a FullAccount, koji sadr�i sve informacije o nalogu korisnika.

Druge dve linije su valjda jasne, samo �to bih pojasnio : "$".
To je ne�to �to se zove String Interpolation i dodato je u C# 6.0
Dobi�e ga i VB eventualno.
U sr�i to je String.Format, samo sa lep�om sintaksom

Ina�e, da pozovete ovaj task :

var task = Task.Run((Func<Task>)Run);


            task.Wait();

Bilo gde, recimo u Load eventu forme.
Ja sam tako�e omogu�io i konzolu ovako :

OK,

uspeli smo da se ulogujemo uz pomo� Unique Tokena.
Uspeli smo da prika�emo nekoliko informacija o vlasniku naloga.

Hajde da izlistamo sve fajlove i foldere.

3.2 Pristup fajlovima i folderima ^ nazad na Indeks

Pravimo novi Task po uzoru na primer iz originalnog tutorijala :

 async Task ListRootFolder(DropboxClient dbx)


        {


            var list = await dbx.Files.ListFolderAsync(@"/Public/");





            // show folders then files


            foreach (var item in list.Entries.Where(i => i.IsFolder))


            {


                Console.WriteLine("D  {0}/", item.Name);


                await Task.Delay(20);


            }





            foreach (var item in list.Entries.Where(i => i.IsFile))


            {


                Console.WriteLine("F{0,8} {1}", item.AsFile.Size, item.Name);


                await Task.Delay(50);


            }


        }

To je ceo kod ...
Ja sam ga, dodu�e, malo modifikovao jer koristim hardkodirane putanje.

dbx.Files.ListFolderAsync(@"/Public");

Ova linija koda nam vra�a ListFolderResult koji sadr�i sve informacije o folderima i fajlovima na toj putanji.

Ono �to je bitno a nije re�eno nigde :

Dropbox API v2 kao Path mo�e da koristi String.Empty, pri �emu �ita sve iz root foldera.
Ukoliko ste u prvom koraku izabrali da aplikacija ima samo pristup njenom folderu, root folder �e biti Apps/ImeAplikacije/. Ukoliko ste izabrali pun pristup, root je va� dropbox root.

Ukoliko �elite da pokupite informacije iz nekog drugog foldera, putanja mora da po�ne sa "/" ali ne sme da se zavr�i sa kosom crtom.

Par primera :

Pravilno :
/Public
/Public/Neki Folder

Nije pravilno :
Public/
/Public/

Slede�e dve petlje samo prolaze kroz ListFolderResult i proveravaju lambda izrazom da li je tip unosa Fajl ili Folder, zatim u konzoli ispisuju naziv fajla ili foldera.
Task.Delay nije potreban uop�te, tu je samo zbog kozmetike

I to je sve �to vam treba da pristupite listi fajlova i foldera na nekoj putanji u Dropbox-u.

Mo�ete ovaj Task da pozovete ovako :

 try


            {


                using (var dbx = new DropboxClient("token"))


                {


                    var full = await dbx.Users.GetCurrentAccountAsync();


                    Console.WriteLine("Successfully Logged In");


                    Console.WriteLine($"Welcome, {full.Name.DisplayName}; {full.Email}");


                    Console.WriteLine("Files in Application folder :");


                    await ListRootFolder(dbx);


                }


            }


            catch (Exception x)


            {


                Console.WriteLine($"ERROR : Exception : {x.Message}");


            }

Pokrenite kod i ukoliko u Public folderu imate fajlove, dobi�ete sli�an efekat :

Konzola nam, naravno, nije potrebna uop�te. Meni je prakti�na u ovoj situaciji pa je koristim zbog toga.

3.3 Download fajla ^ nazad na Indeks

Sada kada ve� imamo pristup fajlovima, hajde da neki preuzmemo i sa�uvamo na HDD.

Novi task :

 async Task DownloadFile()


        {


            try


            {


                byte[] file;


                using (var response = await dbxC.Files.DownloadAsync(downloadFilePath))


                {


                    file = await response.GetContentAsByteArrayAsync();


                }


                File.WriteAllBytes(downloadSavePath, file);





            }


            catch (Exception ex)


            {


                Console.ForegroundColor = ConsoleColor.Red;


                Console.Beep();


                Console.WriteLine($"Error while downloading old version file : {ex.Message}");


                Console.ForegroundColor = ConsoleColor.White;


            }


        }

Dakle, prvo iskoristimo DownloadAsync i prosledimo mu putanju do fajla.
Zatim preko interfejsa povu�emo fajl jednom od ovih metoda :
GetContentAsByteArrayAsync
GetContentAsStreamAsync
GetContentAsStringAsync

Kako ja preuzimam zip fajlove sa servera, samo sam iskoristio ByteArray, koji sam kasnije sa�uvao uz pomo� File.WriteAllBytes, iz System.IO.

Ako do sada nije o�igledno, DropboxAPI je krajnje jednostavan za upotrebu

Ja sam u mom slu�aju nazive sa ekstenzijom svih fajlova iz odre�enog foldera sa�uvao u ComboBox kontrolu. Kada izaberem iz nje neku stariju verziju MyCity generatora i kliknem na dugme Download, izvr�i se ovaj kod :

downloadFilePath = @"/Folder/" + cbOldVersionsOnServer.Text;


                downloadSavePath = $"{Application.StartupPath}\\Data\\OldVersions\\{cbOldVersionsOnServer.Text}";


                var task = Task.Run((Func<Task>)DownloadFile);


                task.Wait();


                Process.Start(Application.StartupPath + @"\Data\OldVersions\");

Mislim da zvani�an tutorijal predla�e da se proslede dva stringa, folder i fajl. Me�utim meni to i nije ba� prakti�no i vi�e volim da radim sa fiksnom putanjom iz jednog stringa.

... to je to kad je download u pitanju.

3.4 Upload ^ nazad na Indeks

async Task Upload()


        {


            using (var mem = new MemoryStream((fileToUpload)))


            {


                var updated = await dbxC.Files.UploadAsync(uploadFilePath,


                    WriteMode.Overwrite.Instance,


                    body: mem);


                Console.WriteLine($"Saved {uploadFilePath} rev {updated.Rev}");


            }


        }

Tako�e kod baziran na primeru, samo �to sam uklonio parametre i pojednostavnio ih.
Jo� jedna izmena je ta �to �itam sve bajtove fajla u promenljivu i odmah ih prosle�ujem MemoryStreamu.

Kod dugmeta za upload izgleda ovako :

fileToUpload = File.ReadAllBytes("D:\\kali.zip");


            uploadFilePath = @"/Test/test.zip";


            var task = Task.Run((Func<Task>)Upload);


            task.Wait();

Bonus :
Kontaktirao sam Dropbox API tim i zamolio ih da mi potvrde da je ovakav na�in upotrebe u redu.
Odgovorili su da je u redu da ostavim aplikaciju na dropbox-u u "Development" statusu i da nemam nikakvih problema, dok god samo ja pristupam toj aplikaciji.

~ Napisano 21. Januara 2016.

Dock App Launcher tutorijal [C#] [WPF]

nobody@mycity.rs (Srki94) — Sun, 22 Feb 2015 14:52:10 +0100

Index ::
0 - Plan
1 - Kreiranje projekta
1.1 - Uvla�enje resursa
1.2 - Kreiranje Image kontrole
1.3 - Pode�avanje transparentnosti prozora
2 - Programiranje
2.1 - Pozicioniranje Launchera
2.2 - Kreiranje Icon klase
2.3 - Event Handleri
2.4 - Pisanje Drop handlera
2.5 - Context Meni
2.6 - MouseEnter i MouseLeave
2.7 - Brisanje ikonica

#0 Plan :

Napisati launcher koji �e imati najosnovnije funkcije :

- Dinami�no dodavanje novih kontrola na prozor prevla�enjem ikonice
- Prikazivanje ikonice koja je prevu�ena iz samog fajla
- Brisanje ikonice po izboru
- Pokretanje aplikacije
- Osnovne animacije kodom

Za sada, pa �emo videti da li �emo dalje nastaviti sa ozbiljnim animacijama i sli�no.

WIP rezultat :

Ispod ovog posta se nalazi prva revizija u kojoj su napravljene prave animacije i repozicioniranje ikonica, izgleda ovako :

Potrebno :
Visual Studio WPF projekat
GFX pozadine launchera
�to se znanja ti�e - tutorijal �e i�i korak po korak kroz sve pa je potrebno samo pa�ljivo �itati

Trenutni tech plan :
- Na�initi prozor transparentnim
- Povezati i prepoznati osnovne evente koji �e nam biti potrebni
- Napisati handlere koji �e biti kori��eni od strane svake nove kontrole

- Prilikom drop eventa na launcher :
-- Stvoriti novu Image kontrolu
-- Izvu�i ikonicu iz prevu�ene staze
-- Konvertovati ikonicu u upotrebljiv oblik
-- Podesiti postavke privremene Image kontrole i pozicionirati je
-- Dodati kontrolu u listu

- Prilikom MouseUp eventa na ikonici :
-- Proveriti da li je desni klik upotrebljen
-- Ke�irati kliknutu kontrolu ako jeste

- Prilikom klika na Remove context menija :
-- Obrisati ke�iranu kontrolu sa prozora
-- Obrisati ke�iranu kontrolu iz liste kontrola

- Programerske animacije
-- Prilikom mouse enter eventa samo pove�ati veli�ine
-- Smanjiti prilikom mouse leave

- Kreiranje Context menija i povezivanje istog sa ikonicama

#1 Kreiranje i osnovno pode�avanje projekta

#Kreiranje projekta

1. Otvorite Visual Studio
2. File > New > Project
3. C# > WPF Application > OK

Pripremite neku grafi�ku podlogu za launcher. Mo�e biti bilo kog izgleda. Kada je oblik u pitanju, mi �emo u ovom prvom tutorijalu stvarati ikonicu odmah pored poslednje stvorene ikonice uz mali offset, pa preporu�ujem ne�to pravougaonasto ...

U mom slu�aju je to ova crna podloga sa GIF-a.
Tako�e, u ovom prvom tutorijalu �emo koristiti hardkoriane vrednosti �irine i visine pa imajte to u vidu.

#Uvla�enje resursa

1. Project > *imeaplikacije_Properties
2. Resources > Add Existing Resource
3. Izaberite pozadinu launchera koju �ete koristiti

4. Solution Explorer > Klik na novi resurs fajl > Properties kartica > Build Action > Resource

#Kreiranje Image kontrole

1 Kliknite na prozor > Toolbox > Dvoklik na Image
2. Dok je slika selektovana > Properties
> Common :
- Source : Izaberite resurs koji ste uvukli, u mom slu�aju GFX Launcher
- Stretch : Fill
- Stretch Direction : Both
> Layout :
- Width : upi�ite # piksela �irine va�e slike
- Height : upi�ite # piksela visine va�e slike

#Pode�avanje transparentnosti prozora

1 Document Outline kartica > Klik na Window > Properties
> Brush :
1. Kliknite na Background
2. Podesite Alpha polje na 0

> Appearance :
�ekirajte AllowsTransparency

> Layout :
Width - podesite da odgovara va�oj pozadini launchera

Pokrenite aplikaciju. Ukoliko ste sve dobro uradili, ne�e se videti ni�ta osim celokupnog grafi�kog elementa koji smo uvukli ranije i koji �e nam slu�iti kao pozadina.

#2 Programiranje

#2.1 Pozicioniranje launchera

�elim da mi launcher bude uvek centriran pri vrhu ekrana pa �emo to prvo skloniti s puta.

Mo�emo lako centrirati bilo koji objekat na ekranu ukoliko imamo podatke o �irini i visini ekrana.

Da bi centrirali launcher, moramo prvo podeliti �irinu ekrana sa 2.
To �e nam dati centralnu ta�ku (liniju, kako god) tj. sredinu ekrana.
No, tu ta�ku ne mo�emo da upotrebimo kao po�etnu poziciju launchera jer bi se dogodilo ovo :

Sredina ekrana bi postala po�etna ta�ka launchera koji po�tuje isti sistem kao i ekran.

Me�utim, ukoliko oduzmemo od tog broja polovinu �irine launchera i to iskoristimo kao po�etnu ta�ku, dobi�emo centriran element.

1. Klik na Window > Properties > Event Handlers ikonica > Loaded - dvoklik

// Kreiranje eventa : ne�u ubudu�e ponavljati ovaj prvi korak ve� �u re�i "Kreirati event handler"...

Sada se otvorio drugi deo prozora sa C# kodom i u njemu je kreiran novi event handler za Loaded event.

Iskoristi�emo napisano iznad da centriramo ceo prozor :

   private void Window_Loaded(object sender, RoutedEventArgs e)


        {


            this.Left = (System.Windows.SystemParameters.PrimaryScreenWidth / 2) - this.Width / 2;


            this.Top = 0;


        }

Uzeti u obzir : Koristim klju�nu re� this i to se odnosi na sam prozor. Dakle uzimam �irinu prozora jer je kod mene pode�ena pravilno. Ukoliko kod vas nije, umesto this koristite naziv Image kontrole koju ste oka�ili na formu ranije.

Pokrenite aplikaciju i vide�ete da je prozor centriran kao �to smo predvideli iznad i stoji pri vrhu jer je "Top" pode�en na 0.

Sve izmene koje napravimo u aplikaciji se mogu videti u XAML pregledu :

<Window x:Class="WpfApplication1.MainWindow"


        xmlns="http://schemas.microsoft.com/winfx/2006/xaml/presentation"


        xmlns:x="http://schemas.microsoft.com/winfx/2006/xaml"


        Title="MainWindow" Height="350" Width="1484" Background="Transparent" AllowsTransparency="True" WindowStyle="None" Loaded="Window_Loaded">


    <Grid>


        <Image HorizontalAlignment="Left" Height="50" VerticalAlignment="Top" Width="1479" Source="Resources/GFXLauncher.png" Stretch="Fill"/>





    </Grid>


</Window>

Mo�ete �ak i njega da koristite kako bi povezali kontrole, stvorili ne�to i sli�no.

#2.2 Kreiranje Icon klase

Da bi izbegli probleme sa slede�im delovima tutorijala, obri�ite sve va�e namespace-ove i prekopirajte ove.

using System;


using System.Collections.Generic;


using System.Diagnostics;


using System.Drawing;


using System.Linq;


using System.Text;


using System.Threading.Tasks;


using System.Windows;


using System.Windows.Controls;


using System.Windows.Data;


using System.Windows.Documents;


using System.Windows.Input;


using System.Windows.Interop;


using System.Windows.Media;


using System.Windows.Media.Imaging;


using System.Windows.Navigation;


using System.Windows.Shapes;

Kada prevu�em ikonicu na launcher �elim da sa�uvam nekoliko informacija :
Stazu - da bih mogao da pokrenem proces
Naziv - u slu�aju da �elim da prika�em naziv nekada
Ikonicu i
Image kontrolu

Napravi�u klasu koja �e sadr�ati sve promenljive odgovaraju�ih tipova.

   public class IconObjectClass


    {


        public string iconPath,


                      iconName;


        public Icon iconIcon;


        public System.Windows.Controls.Image imgControl;


    }

Dakle svaki put kada dodam novi predmet na launcher, napravi�u kopiju ove klase i sa�uvati je. Ta kopija predstavlja taj predmet i mo�i �emo da radimo sa njom �ta nam je volja.
Na prozoru ne�emo ni�ta imati osim grafi�kog elementa i sve �emo dinami�no stvarati.

Klasa je spremna, sada �emo da napravimo listu koju �emo ubudu�e koristiti.

Unutar MainWindow klase upi�ite :

List<IconObjectClass> iconObjects = new List<IconObjectClass>();

#2.3 Event Handleri

Koristi�emo svega par handlera.
�elimo da znamo kada korisnik "baci" ne�to na launcher --> Drop event
�elimo da znamo kada je korisnik mi�em pre�ao preko ikonice --> Mouse Enter
... kada je kursor nije vi�e na ikonici --> Mouse Leave
... kada klikne na ikonicu --> Mouse Up

Ima�emo svega par handlera koje �emo dodeliti svakoj novoj ikonici kada je kreiramo.
Hajde da ih napravimo.

Unutar MainWindow klase napravite novi void :

Korisnik je prevukao ne�to na formu :
private void Image_Drop(object sender, DragEventArgs e) {}

Kliknuo nekim tasterom :
private void Image_MouseUp(object sender, MouseButtonEventArgs e) {}

Pre�ao kursorom preko ikonice :
private void Icon_MouseEnter(object sender, MouseEventArgs e){}

Pomerio kursor sa ikonice :
private void Icon_MouseLeave(object sender, MouseEventArgs e){}

Sada, dakle, kod izgleda ovako :

using System;


using System.Collections.Generic;


using System.Drawing;


using System.Linq;


using System.Text;


using System.Threading.Tasks;


using System.Windows;


using System.Windows.Controls;


using System.Windows.Data;


using System.Windows.Documents;


using System.Windows.Input;


using System.Windows.Media;


using System.Windows.Media.Imaging;


using System.Windows.Navigation;


using System.Windows.Shapes;





namespace WpfApplication1


{


    public class IconObjectClass


    {


        public string iconPath;


        public string iconName;


        public Icon iconIcon;


        public System.Windows.Controls.Image imgControl;


    }


     


    public partial class MainWindow : Window


    {


        List<IconObjectClass> iconObjects = new List<IconObjectClass>();





        public MainWindow()


        {


            InitializeComponent();


        }





        private void Window_Loaded(object sender, RoutedEventArgs e)


        {


            this.Left = (System.Windows.SystemParameters.PrimaryScreenWidth / 2) - this.Width / 2;


            this.Top = 0;


        }





        private void Image_Drop(object sender, DragEventArgs e) { }


        private void Image_MouseUp(object sender, MouseButtonEventArgs e) { }


        private void Icon_MouseEnter(object sender, MouseEventArgs e) { }


        private void Icon_MouseLeave(object sender, MouseEventArgs e) { }


    }


}

Do sada smo uradili :
Podesili prozor
Pozicionirali ga
Napravili klasu koja �e dr�ati informacije o ikonici
Napisali handlere koje �emo kasnije dodeliti

Kako �emo ikonice dinami�no kreirati kasnije, ne mo�emo sada nigde da ih dodelimo dok ne do�e pravi trenutak za to, me�utim imamo ve� pozadinu launchera na koju �emo prevla�iti ikonice.

1. Klik na pozadinu launchera > Properties > Event Handlers
2. Prona�ite Drop polje > Upi�ite "Image_Drop" bez navodnika
3. Pritisnite enter
Ukoliko niste pogre�no napisali naziv, otvori�e se prozor sa kodom i ne�e biti dodata nikakva linija.

Time smo i povezali event handler za drop na sliku.
Sada ostaje samo da ispi�emo kod i obradimo sve.

#2.4 Pisanje Drop eventa

Ovo je ujedno i najkompleksniji deo cele ove aplikacije.
Hajmo redom !

Prvo �emo proveriti da li je i�ta preba�eno na prozor.
Zatim �emo u nizu sa�uvati staze do svakog prevu�enog fajla.
Kreira�emo novu Image kontrolu i podesi�emo kriti�ne vrednosti
Dodeli�emo handlere novoj Image kontroli
Sve to �emo staviti u privremenu klasu
Klasu �emo dodati u Listu.
Na kraju, doda�emo samu Image kontrolu na prozor.

Dakle, kod pi�emo u "Image_Drop" handleru




    private void Image_Drop(object sender, DragEventArgs e)


        {


            if (e.Data.GetDataPresent(DataFormats.FileDrop))


            {


                int cnt = 0; // <- broja� jer �emo provu�i kroz petlju unose





                // Niz koji �e sadr�ati staze svih prevu�enih fajlova


                string[] files = (string[])e.Data.GetData(DataFormats.FileDrop);





                // Petlja koja �e pro�i kroz taj isti niz


                foreach (string s in files)


                {


                    // Tako�e �elimo da "pokupimo" ikonicu svakog fajla 


                    Icon tmpIc = System.Drawing.Icon.ExtractAssociatedIcon(files[cnt]);


                    // Kreiramo novu Image kontrolu


                    System.Windows.Controls.Image tmpObj = new System.Windows.Controls.Image()


                    {


                        // pode�avamo parametre


                        Width = 32,


                        Height = 32,


                        HorizontalAlignment = HorizontalAlignment.Left,


                        VerticalAlignment = VerticalAlignment.Top,


                        // Source


                        // ContextMenu


                    };


                }


            }


        }

Slede�i deo koda �e pozicionirati na�u ikonicu na pravo mesto.
Pozicioniranje je tako�e jednostavno.
Svaku novu ikonicu �elim da stavim odmah pored prethodne ikonice sa malim odstupanjem (offset).

Ovo je tako�e jednostavno uraditi.
Imamo dve ikonice :
Ikonica A:
�irina 10 px
X pozicija 5 px

�elimo da pomerimo ikonicu B odmah do ikonice A.
Ikonica B :
�irina 10px
X pozicija = IkonicaA.x (5px) + IkonicaA.�irina(10px) = 15px

Dakle kada na poziciju ikonice A dodamo �irinu ikonice A, dobijemo "desnu ivicu" ikonice A i to je po�etak ikonice B.

Me�utim da bi pozicionirali ikonicu na ovaj na�in moramo imati bar jednu u na�oj listi.
Zbog toga �emo prvo proveriti da li na�a Lista ima bar jedan unos, ukoliko ima, uze�emo poziciju i �irinu te ikonice kako bi izra�unali poziciju slede�e.

Ukoliko ipak nema nikakve ikonice, mora�emo sami da unesemo vrednosti prve ikonice.

Kako god okrenuli, mora�emo da koristimo tip Thickness kako bi dodelili nove vrednosti na�oj ikonici.
U nastavku koda pi�emo :

 if (iconObjects.Count >= 1)


                    {// Dakle, na�a lista ima bar jedan unos 


                        // Ra�unamo poziciju X na�e ikonice B.x = A.x + A.width


                        double tmpLeft = iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Margin.Left +


                                            iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Width;





                        Thickness _margin = iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Margin;


                        _margin.Left = tmpLeft + 5; // 5 je offset koji smo spomenuli


                        _margin.Top = 0;





                        tmpObj.Margin = _margin;


                    }


                    else


                    { // U slu�aju da nema nikakve ikonice na launcheru


                        Thickness _margin = new Thickness() { Left = 60, Top = 0 }; // Hardkodiramo vrednosti prve ikonice


                        tmpObj.Margin = _margin;


                    }

Sada �emo dodati handlere na�oj Image kontroli :

  // Handleri


                    tmpObj.MouseUp += Image_MouseUp;


                    tmpObj.MouseEnter += Icon_MouseEnter;


                    tmpObj.MouseLeave += Icon_MouseLeave;

Kona�no, pravimo privremenu promenljivu klase da spakujemo podatke za Listu :

 IconObjectClass tmpIconObjectClass = new IconObjectClass()


                    {


                        imgControl = tmpObj,


                        iconPath = files[cnt],


                        iconName = System.IO.Path.GetFileNameWithoutExtension(files[cnt]),


                        iconIcon = tmpIc


                    };

I prosle�ujemo je listi, dok prozoru prosle�ujemo kontrolu :

defaultGrid.Children.Add(tmpObj);


                    iconObjects.Add(tmpIconObjectClass);

Me�utim fali nam jedna stvar�ica !
Ikonicu kao ikonicu ne mo�emo koristiti na ovaj na�in, ve� moramo da je konvertujemo u ImageSource.

Napravite novu funkciju koja �e odraditi ovu konverziju za nas :

 public static ImageSource ConvertToImageSource(Icon icon)


        {


            return Imaging.CreateBitmapSourceFromHIcon(icon.Handle, Int32Rect.Empty, BitmapSizeOptions.FromEmptyOptions());


        }

Vratite se nazad u handler za Drop i dopi�ite slede�u liniju koda :
Source = ConvertToImageSource(tmpIc);

Kona�ni kod handlera sada izgleda ovako :

 private void Image_Drop(object sender, DragEventArgs e)


        {


            if (e.Data.GetDataPresent(DataFormats.FileDrop))


            {


                int cnt = 0; // <- broja� jer �emo provu�i kroz petlju unose





                // Niz koji �e sadr�ati staze svih prevu�enih fajlova


                string[] files = (string[])e.Data.GetData(DataFormats.FileDrop);





                // Petlja koja �e pro�i kroz taj isti niz


                foreach (string s in files)


                {


                    // Tako�e �elimo da "pokupimo" ikonicu svakog fajla 


                    Icon tmpIc = System.Drawing.Icon.ExtractAssociatedIcon(files[cnt]);


                    // Kreiramo novu Image kontrolu


                    System.Windows.Controls.Image tmpObj = new System.Windows.Controls.Image()


                    {


                        // pode�avamo parametre


                        Width = 32,


                        Height = 32,


                        HorizontalAlignment = HorizontalAlignment.Left,


                        VerticalAlignment = VerticalAlignment.Top,


                        Source = ConvertToImageSource(tmpIc)


                        // ContextMenu


                    };





                    if (iconObjects.Count >= 1)


                    {// Dakle, na�a lista ima bar jedan unos 


                        // Ra�unamo poziciju X na�e ikonice B.x = A.x + A.width


                        double tmpLeft = iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Margin.Left +


                                            iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Width;





                        Thickness _margin = iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Margin;


                        _margin.Left = tmpLeft + 5; // 5 je offset koji smo spomenuli


                        _margin.Top = 0;





                        tmpObj.Margin = _margin;


                    }


                    else


                    { // U slu�aju da nema nikakve ikonice na launcheru


                        Thickness _margin = new Thickness() { Left = 60, Top = 0 }; // Hardkodiramo vrednosti prve ikonice


                        tmpObj.Margin = _margin;


                    }





                    // Handleri


                    tmpObj.MouseUp += Image_MouseUp;


                    tmpObj.MouseEnter += Icon_MouseEnter;


                    tmpObj.MouseLeave += Icon_MouseLeave;





                    IconObjectClass tmpIconObjectClass = new IconObjectClass()


                    {


                        imgControl = tmpObj,


                        iconPath = files[cnt],


                        iconName = System.IO.Path.GetFileNameWithoutExtension(files[cnt]),


                        iconIcon = tmpIc


                    };





                    defaultGrid.Children.Add(tmpObj);


                    iconObjects.Add(tmpIconObjectClass);


                }


            }


        }

Dobi�ete jednu gre�ku ukoliko sada poku�ate da pokrenete ovaj kod - defaultGrid nije definisan.
Zaboravio sam da napi�em ranije da moramo da imenujemo grid!
Nazad na prozor ponovo i selektujte grid, te ga preimenujte u "defaultGrid".

Propustio sam jo� jednu stvar - dok ste na prozoru selektujte grafi�ki element launchera i u properties kartici otvorite "Common" karticu, zatim kliknite na strelicu koja �e pro�iriti karticu i �ekirajte "AllowDrop" :

Ukoliko ve� sada pokrenete aplikaciju i poku�ate da prevu�ete par ikonica, vide�ete da se one pravilno pozicioniraju jedna pored druge !

Ostalo je jo� da pokrijemo par kontrola, dosta manje koda, da osposobimo ostatak aplikacije.

#2.5 Context Meni
�elim da obri�em ikonicu po �elji i to �elim da uradim tako �to �u desnim klikom prikazati meni i izabrati "Remove".

Meni je malo �udan u odnosu na Windows Forms i mora�emo da ga napravimo u XAML-u kao resurs prozora te kasnije pozovemo kodom kad treba!

1. Otvorite Dizajnerski deo IDE-a i kliknite na "XAML" dugme
2. Dodajte slede�i kod kao "Child" Window-a :

  <Window.Resources>


        <ContextMenu x:Key="ItemContextMenu">


            <MenuItem Header="Remove" Click="MenuItem_Click"></MenuItem>


        </ContextMenu>


    </Window.Resources>

Ili ovako :

Svakako ne �elite da propustite kreiranje novog event handlera za MenuItem.

OK, sada imamo context meni u resursima. Moramo da ga pozovemo kodom.
Deklari�ite ga odmah ispod liste :
ContextMenu iconContextMenu;

Moramo da se vratimo nazad i izmenimo deo koda u Drop handleru tako�e.
Linija koda koju trebate izmeniti je iskomentarisana : "// ContextMenu".
Obri�ite tu liniju i zamenite je :
ContextMenu = iconContextMenu

Zatim upi�ite slede�u liniju koda u Loaded eventu :
iconContextMenu = (ContextMenu)this.Resources["ItemContextMenu"];

Koji nakon dodatka izgleda ovako :

 private void Window_Loaded(object sender, RoutedEventArgs e)


        {


            this.Left = (System.Windows.SystemParameters.PrimaryScreenWidth / 2) - this.Width / 2;


            this.Top = 0;


            iconContextMenu = (ContextMenu)this.Resources["ItemContextMenu"];


        }

#2.6 Mouse Enter i Mouse Leave

Za sada �emo napraviti najjednostavniju "animaciju". Kada kursor pipne bilo koju ikonicu, pove�a�emo veli�inu ikonice. Kada iza�e, smanji�emo je.
Kasnije �emo mo�da u nekoj reviziji videti kako rade animacije u WPF-u.

Prvo �u napraviti jednu funkciju koja �e da mi vrati Image kontrolu koja je ispod kursora.

System.Windows.Controls.Image GetIcon(RoutedEventArgs s)


        {


            return (System.Windows.Controls.Image)s.Source;


        }

Zatim �u napisati slede�i kod u MouseEnter eventu :

 private void Icon_MouseEnter(object sender, MouseEventArgs e)


        {


            System.Windows.Controls.Image thisObject = GetIcon(e);





            thisObject.Width += 20;


            thisObject.Height += 20;


            Grid.SetZIndex(thisObject, 99);


        }

Prvo "kupimo" kontrolu ispod kursora, zatim je pove�avamo za 20 piksela i na kraju pomeramo Z index te kontrole na 99.
Z index mo�ete zamisliti kao sortiraju�i lejer. �to je ve�i indeks to je objekt "bli�i" ekranu, �to su drugi objekti ni�i oni se renderuju ispod objekta sa vi�im brojem.

Za�to pomeramo indeks ? Zbog toga �to �elimo da ikonica koja bude ve� "ispliva" na povr�inu u odnosu na druge ikonice. U suprotnom bi bila pove�ana ali ispod drugih ikonica.

Sli�no �emo uraditi sa MouseLeave eventom :

private void Icon_MouseLeave(object sender, MouseEventArgs e) 


        {


            System.Windows.Controls.Image thisObject = GetIcon(e);


            thisObject.Width -=20;


            thisObject.Height -=20;


            Grid.SetZIndex(thisObject,0);


        }

Pokrenite aplikaciju, dodajte nekoliko ikonica i testirajte "efekat" :

Ukoliko kliknete desnim klikom na ikonicu, otvori�e se meni !

OK, ostaje jo� samo da obri�emo odre�enu ikonicu iz launchera.

#2.7 - Brisanje ikonica

Prvo �u napraviti funkciju koja �e brisati ikonicu iz Liste i sa prozora.

   private void RemoveIcon(System.Windows.Controls.Image Control)


        {


            // Prosle�ujemo Image kontrolu ovoj funkciji 


            defaultGrid.Children.Remove(Control); // uklanjamo je sa prozora


            // Props to Daex;; pronalazimo unos u Listi koji ima istu kontrolu koju tra�imo


            IconObjectClass ikona = iconObjects.Find(x => x.imgControl == Control);


            iconObjects.Remove(ikona); // bri�emo taj unos iz liste


        }

Zatim �u deklarisati :
ystem.Windows.Controls.Image lastClicked;

U handleru za Mouse Up �emo prvo proveriti da li je kliknuto desnim klikom, ukoliko jeste, ke�ira�emo kontrolu. Ukoliko nije, �elimo da pokrenemo proces.

  private void Image_MouseUp(object sender, MouseButtonEventArgs e) 


        {


            if (e.ChangedButton == MouseButton.Right)


            { // Ukoliko je desnim klikom kliknuto


                lastClicked = (System.Windows.Controls.Image)e.Source; // �uvamo kontrolu


            }


            else


            { // ukoliko je pak prvi klik, pokre�emo proces


                // Props to Daex;; pronalazimo odgovaraju�i unos iz liste koji odgovara ovoj kontroli


                IconObjectClass ikona = iconObjects.Find(x => x.imgControl == e.Source);


                Process.Start(ikona.iconPath); // pokre�emo proces prema stazi iz liste


            }


        }

Pokrenite ponovo aplikaciju i vide�ete da sve radi kao �to treba.

+ Source

using System;


using System.Collections.Generic;


using System.Diagnostics;


using System.Drawing;


using System.Linq;


using System.Text;


using System.Threading.Tasks;


using System.Windows;


using System.Windows.Controls;


using System.Windows.Data;


using System.Windows.Documents;


using System.Windows.Input;


using System.Windows.Interop;


using System.Windows.Media;


using System.Windows.Media.Imaging;


using System.Windows.Navigation;


using System.Windows.Shapes;





namespace WpfApplication1


{


    public class IconObjectClass


    {


        public string iconPath;


        public string iconName;


        public Icon iconIcon;


        public System.Windows.Controls.Image imgControl;


    }


     


    public partial class MainWindow : Window


    {





        List<IconObjectClass> iconObjects = new List<IconObjectClass>();


        ContextMenu iconContextMenu;


        System.Windows.Controls.Image lastClicked;





        public MainWindow()


        {


            InitializeComponent();


        }





        private void Window_Loaded(object sender, RoutedEventArgs e)


        {


            this.Left = (System.Windows.SystemParameters.PrimaryScreenWidth / 2) - this.Width / 2;


            this.Top = 50;


            iconContextMenu = (ContextMenu)this.Resources["ItemContextMenu"];


        }





        private void RemoveIcon(System.Windows.Controls.Image Control)


        {


            // Prosle�ujemo Image kontrolu ovoj funkciji 


            defaultGrid.Children.Remove(Control); // uklanjamo je sa prozora


            // Props to Daex;; pronalazimo unos u Listi koji ima istu kontrolu koju tra�imo


            IconObjectClass ikona = iconObjects.Find(x => x.imgControl == Control);


            iconObjects.Remove(ikona); // bri�emo taj unos iz liste


        }





        private void Image_Drop(object sender, DragEventArgs e)


        {


            if (e.Data.GetDataPresent(DataFormats.FileDrop))


            {


                int cnt = 0; // <- broja� jer �emo provu�i kroz petlju unose





                // Niz koji �e sadr�ati staze svih prevu�enih fajlova


                string[] files = (string[])e.Data.GetData(DataFormats.FileDrop);





                // Petlja koja �e pro�i kroz taj isti niz


                foreach (string s in files)


                {


                    // Tako�e �elimo da "pokupimo" ikonicu svakog fajla 


                    Icon tmpIc = System.Drawing.Icon.ExtractAssociatedIcon(files[cnt]);


                    // Kreiramo novu Image kontrolu


                    System.Windows.Controls.Image tmpObj = new System.Windows.Controls.Image()


                    {


                        // pode�avamo parametre


                        Width = 32,


                        Height = 32,


                        HorizontalAlignment = HorizontalAlignment.Left,


                        VerticalAlignment = VerticalAlignment.Top,


                        Source = ConvertToImageSource(tmpIc),


                        ContextMenu = iconContextMenu


                    };





                    if (iconObjects.Count >= 1)


                    {// Dakle, na�a lista ima bar jedan unos 


                        // Ra�unamo poziciju X na�e ikonice B.x = A.x + A.width


                        double tmpLeft = iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Margin.Left +


                                            iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Width;





                        Thickness _margin = iconObjects[iconObjects.Count - 1].imgControl.Margin;


                        _margin.Left = tmpLeft + 5; // 5 je offset koji smo spomenuli


                        _margin.Top = 0;





                        tmpObj.Margin = _margin;


                    }


                    else


                    { // U slu�aju da nema nikakve ikonice na launcheru


                        Thickness _margin = new Thickness() { Left = 60, Top = 0 }; // Hardkodiramo vrednosti prve ikonice


                        tmpObj.Margin = _margin;


                    }





                    // Handleri


                    tmpObj.MouseUp += Image_MouseUp;


                    tmpObj.MouseEnter += Icon_MouseEnter;


                    tmpObj.MouseLeave += Icon_MouseLeave;





                    IconObjectClass tmpIconObjectClass = new IconObjectClass()


                    {


                        imgControl = tmpObj,


                        iconPath = files[cnt],


                        iconName = System.IO.Path.GetFileNameWithoutExtension(files[cnt]),


                        iconIcon = tmpIc


                    };





                    defaultGrid.Children.Add(tmpObj);


                    iconObjects.Add(tmpIconObjectClass);


                }


            }


        }


        private void Image_MouseUp(object sender, MouseButtonEventArgs e) 


        {


            if (e.ChangedButton == MouseButton.Right)


            { // Ukoliko je desnim klikom kliknuto


                lastClicked = (System.Windows.Controls.Image)e.Source; // �uvamo kontrolu


            }


            else


            { // ukoliko je pak prvi klik, pokre�emo proces


                // Props to Daex;; pronalazimo odgovaraju�i unos iz liste koji odgovara ovoj kontroli


                IconObjectClass ikona = iconObjects.Find(x => x.imgControl == e.Source);


                Process.Start(ikona.iconPath); // pokre�emo proces prema stazi iz liste


            }


        }


        private void Icon_MouseEnter(object sender, MouseEventArgs e)


        {


            


            System.Windows.Controls.Image thisObject = GetIcon(e);





            thisObject.Width += 20;


            thisObject.Height += 20;


            Grid.SetZIndex(thisObject, 99);


        }





        private void Icon_MouseLeave(object sender, MouseEventArgs e) 


        {


            System.Windows.Controls.Image thisObject = GetIcon(e);


            thisObject.Width -=20;


            thisObject.Height -=20;


            Grid.SetZIndex(thisObject,0);


        }





        public static ImageSource ConvertToImageSource(Icon icon)


        {


            return Imaging.CreateBitmapSourceFromHIcon(icon.Handle, Int32Rect.Empty, BitmapSizeOptions.FromEmptyOptions());


        }





        private void MenuItem_Click(object sender, RoutedEventArgs e)


        {


             


        }





        System.Windows.Controls.Image GetIcon(RoutedEventArgs s)


        {


            return (System.Windows.Controls.Image)s.Source;


        }


       


    }


}

<Window x:Class="WpfApplication1.MainWindow"


        xmlns="http://schemas.microsoft.com/winfx/2006/xaml/presentation"


        xmlns:x="http://schemas.microsoft.com/winfx/2006/xaml"


        Title="MainWindow" Height="350" Width="1484" Background="Transparent" AllowsTransparency="True" WindowStyle="None" Loaded="Window_Loaded">


    <Window.Resources>


        <ContextMenu x:Key="ItemContextMenu">


            <MenuItem Header="Remove" Click="MenuItem_Click"></MenuItem>


        </ContextMenu>


    </Window.Resources>


    <Grid x:Name="defaultGrid">


        <Image HorizontalAlignment="Left" Height="50" VerticalAlignment="Top" Width="1479" Source="Resources/GFXLauncher.png" Stretch="Fill" Drop="Image_Drop" AllowDrop="True"/>





    </Grid>


</Window>

I to je to za ovaj prvi tutorijal.
Potrudi�u se da odradim animacije i sva�ta ne�to od fancy efekata za slede�u reviziju, ako stignem...
WPF je poprili�no zabavan ali isto tako nelogi�an za mene jer dolazim iz WForms okru�enja, dva dana sam proveo guglaju�i osnove koje su nelogi�ne u odnosu na WForms.

[9] C# - Osnovni rad sa formom, listom i bazom podataka

nobody@mycity.rs (Fil) — Sat, 02 Mar 2013 20:42:26 +0100

[0] Uvod

* Za 9000. poruku, tradicionalno --> poklon �itaocima novi �lanak

Do sada je u �lanku forsirano okru�enje MonoDevelop, na operativnom sistemu Linux. U ovome �lanku �e biti obra�en rad sa razvojnim okru�enjem Visual Studio, na operativnom sistemu Windows.

Preuzmite: Visual Studio 2012 Express for Windows Desktop
* express verzija je besplatna i radi�e bez regsitracije 30 dana; registracijom, dobijamo besplatan klju� (serijski broj) za softver.

Tako�e, u �lanku �e biti ra�eno sa Microsoft Access 2007 bazom podataka (ekstenzija: accdb)

Ideja �lanka je da �itaoca motivi�e da istra�uje i da, koriste�i uputstva za ovaj �lanak i prethodne �lanke, unapredi kod, doradi ga i poku�a da napravi sopstvenu bazu podataka.
Ponegde u �lanku �e biti napisan "nagove�taj" (hint), �ta se mo�e poku�ati, a ako �lanak bude popularan, �lanak �e biti pro�iren i sa drugim konceptima (npr. kreiranje niti koje bri�u unose iz baze, po nekom kriterijumu i drugo).

Zadatak je slede�i: treba napraviti Windows aplikaciju koja �e u bazu podataka unositi odre�ene podatke, vezane za nekog foruma�a na MyCity-ju. Ti podaci neka budu: broj foruma�a, njegovo ime, prezime, nadimak (nick) i informacija da li je korisnik vidljiv ili sakriven na forumu.
Za korisnike u bazi treba omogu�iti tabelarni prikaz korisnika i preko liste implementirati navigaciju za unose u bazi: prikaz prvog i poslednjeg korisnika u bazi, kao i prethodnog i slede�eg korisnika u bazi.

* Napomena: postoje razli�iti pristupi komuniciranja sa bazom podataka, i lak�i i te�i od ovde opisanog (recimo kroz kontrole na formi, zatim upotrebe drugih klasa i sl.). Ovo je samo jedna od razli�itih mogu�nosti.

[1] Kreiranje projekta i dizajn forme

- Pokrenimo alat Visual Studio i kreirajmo novi projekat: File --> New Project....
- Odaberite opcije sa slede�e slike i kliknite na dugme OK:

Slika 1: Kreiranje Windows Forms aplikacija

Do�eka�e vas prazna forma. Odabrao sam da najpre uradimo dizajn forme, jer dizajn nije mnogo bio u fokusu u prethodnim �lancima, a i ja kada pro�itam neki zahtev, poku�avam da zamislim u glavi kako bi mogla da izgleda forma te aplikacije. Dakle, od zna�aja nam je panel Toolbox (pregledajte listu panela u meniju View. Ako slu�ajno isklju�ite neki toolbar ili panel, ovaj meni je mesto gde ga mo�ete opet aktivirati). Prou�ite malo ovaj panel i vidite kakvih sve komponenti ima u njemu.

Slika 2: prikaz naj�e��ih kontrola u panelu Toolbox

Kontrole (komponente) se dodaju na formu dvostrukim klikom ili prevla�enjem kontrole na formu. Tako�e, ako je potrebno vi�e identi�nih kontrola na formi, one se mogu brzo kopirati (CTRL + C, CTRL + V).

Ja sam zamislio da forma izgleda ovako:

Slika 3: prikaz jedne od mogu�ih solucija za dizajn forme

Dakle, dodajmo kontrole na formu i podesimo njihove osobine (eng. properties):

Slika 4: prikaz promene osobina labele na formi

Kroz panel Properties menjamo osobine kontrola, na primer: ime kontrola, tekst koji kontrola ispisuje, vidljivost kontrole i druge. Za stanje kao na slici 3, treba�e nam slede�e kontrole:
- 5 labela (Label)
- 4 polja za unos teksta (TextBox)
- 1 padaju�a lista (ComboBox)
- 1 kontrola koja mo�e imati tabelarni prikaz (DataGridView)
- 6 dugmadi (Button)

Rasporedite kontrole i izmenite im osobine tako da odgovaraju stanju na slici 3; ja sam ovako podesio osobine kontrola na formi:

+ Labele:

+ Polja za unos teksta:

+ Padaju�a lista:

+ Grid:

+ Dugmad

[2] Dodavanje novih klasa i definisanje klase Forumas

- Doda�emo novu klasu u projekat: unutar panela Solution Explorer, kliknite desnim tasterom mi�a na ime projekta, birajte stavku Add i odaberite stavku Class.... Dajte joj ime "Forumas".

Slika 5: dodavanje nove klase u projekat

Slika 6: odabir i imenovanje klase

Kada "u�emo" u klasu, primeti�emo da su ve� definisane neke "using" linije, namespace i definicija klase Forumas.

U ovoj klasi �emo definisati privatna polja i odgovaraju�e Property polja ("setere" i "getere"), preko kojih se mo�e �itati i/ili pisati u neko polje (tj. promenljivu).

using System;


using System.Collections.Generic;


using System.Linq;


using System.Text;


using System.Threading.Tasks;





namespace Forumasi


{


    class Forumas


    {


        private int brojForumasa;


        public int BrojForumasa


        {


            get { return brojForumasa; }


            set { brojForumasa = value; }


        }


        


        private string ime;


        public string Ime


        {


            get { return ime; }


            set { ime = value; }


        }


        


        private string prezime;


        public string Prezime


        {


            get { return prezime; }


            set { prezime = value; }


        }


        


        private string nick;


        public string Nick


        {


            get { return nick; }


            set { nick = value; }


        }


        


        private string vidljivost;


        public string Vidljivost


        {


            get { return vidljivost; }


            set { vidljivost = value; }


        }


        


        public Forumas()


        {


            //parametherless konstruktor


        }


        


        public Forumas(int brFor, string ime, string prez, string nick, string vidljivost)


        {


            brojForumasa = brFor;


            this.ime = ime;


            prezime = prez;


            this.nick = nick;


            this.vidljivost = vidljivost;


        }


    }


}

Lak na�in da kreirate polja i njegove settere i gettere je da ukucate propfull i dva puta pritisnete taster TAB. Rezultat ove akcije je slede�e par�e koda koje se generi�e automatski (code snippet):

private int myVar;





   public int MyProperty


   {


      get { return myVar;}


      set { myVar = value;}


   }

Na ovaj na�in �ete brzo da "zavr�ite" klasu i njene konstruktore.
Napomena: ukoliko se desi da se podudari ime polja klase sa imenom parametra u konstruktoru, mora se koristiti klju�na re� this. Vidite kod. Klju�na re� this ukazuje na to da se radi o elementu klase, a ne konstruktora. Dakle: this.ime=ime; ozna�ava da se polju klase s nazivom ime, dodeljuje vrednost parametra ime iz konstruktora.

[3] Kreiranje baze podataka

OK, po�to je pro�ao �ablonski deo, da se opet vratimo na zanimljive stvari.

- Pokrenite Access i kreirajte New Blank Database.

- Desnim tasterom mi�a kliknite na "Table1" i odaberite Design View. Kada se otvori polje za unos imena, unesite: "TForumas".

- Unesite podatke kao na slede�oj slici:

Slika 7: kreiranje strukture tabele u Design View-u

Polja su, dakle: "BrojForumasa", "ImeForumasa", "PrezimeForumasa", "NickForumasa", "VidljivostForumasa".

BrojForumasa treba definisati kao primarni klju� (videti opciju sa ribbona: Primary Key)
Primarni klju� jednozna�no identifikuje zapis u bazi. Broj foruma�a, dakle, jednozna�no identifikuje nekog foruma�a i ne mo�e se desiti da postoje dva �lana foruma koji se vode pod istim brojem.

Ja sam sa�uvao bazu unutar: C:\

Ovi unosi iz Design View-a �e se transponovati u kolone unutar Datasheet View-a.
Ina�e, eksperimenti�te sa osobinama ovih unosa. Na primer, dozvoljena veli�ina stringa, ili kod primarnog klju�a uo�ite da je definisano da nema duplikata.

Izgled baze kada sam zavr�io aplikaciju i preko nje uneo par foruma�a:

Slika 8: Pregled unosa tabele u Datasheet View-u

[4] Kreiranje klase Broker

Klasa Broker je usko vezana za bazu podataka; u njoj �e se manipulisati konekcijama, transakcijama, zadava�e se SQL upiti i drugo.

Najpre, kreirajmo klasu Broker (videti sliku 5 i sliku 6).

U tekstu �e biti obja�njeni delovi koda, a na kraju obja�njenja �e, unutar spoilera, biti dodat �itav kod.

- Najpre, neophodno je dodati par using direktiva, prvenstveno:
Citat:using System.Data;
using System.Data.OleDb;

- Dalje, deklarisa�e se slede�e promenljive: komanda, konekcija i transakcija i definisati konekcioni string:

OleDbCommand command;


OleDbConnection connection;


OleDbTransaction transaction;


private string connectionString = @"Provider=Microsoft.ACE.OLEDB.12.0;Data Source=C:\Forumasi.accdb; Persist Security Info=False;";

Uo�imo specifi�nu sintaksu konekcionog stringa. Izgled konekcionog stringa zavisi od vi�e faktora, na primer tip baze (Access, SQL Server, MySQL...) i drugih parametara (za�tita i drugo).

Primer konekcionog stringa koji sam koristio u Visual Studio 2005 za staru Access-ovu bazu (format 2000, ekstenzija mdb):
private string connectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=C:\NekaBaza.mdb;";

Koristan link za konekcione stringove: ConnectionStrings
* odaberite sa kojom bazom radite i vidite primere konekcionih stringova
* Jo� jedan primer, sa foruma MyCity: LINK

- Unutar konstruktora klase broker izvr�imo inicijalizaciju konekcije, na osnovu konekcionog stringa:

public Broker()


        {


            connection = new OleDbConnection(connectionString);


        }

- Transakcija se mo�e shvatiti kao logi�ko izvr�enje jedne jedinice posla. Transakciju zapo�injemo kada treba da uradimo neke aktivnosti nad bazom i to kada je otvorena konekcija na bazu:

public void PocniTransakciju()


        {


            try


            {


                if (connection.State != ConnectionState.Open)


                    connection.Open();


                transaction = connection.BeginTransaction();


            }


            catch (Exception ex) { MessageBox.Show("Doslo je do greske prilikom pocinjanja transakcije" + ex); }


        }

Transakcije se odvijaju po principu "sve ili ni�ta", i postoje izvesne osobine transakcije (ACID). Saznajte vi�e o transakcijama: LINK.

- Slede�i kod �e ubaciti objekat klase Forumas u bazu:

public void InsertForumas(Forumas fr)


        {


            PocniTransakciju();


            command = new OleDbCommand();


            string upit = "INSERT INTO TForumas VALUES('" + fr.BrojForumasa + "','" + fr.Ime + "','" + fr.Prezime + "','" + fr.Nick + "','" + fr.Vidljivost + "')";


            try


            {


                command.CommandText = upit;


                command.Connection = connection;


                command.Transaction = transaction;


                command.ExecuteNonQuery();


                transaction.Commit();


            }


            catch (Exception ex)


            {


                transaction.Rollback();


                throw new Exception("Broker.InsertForumas", ex);


            }


            finally { connection.Close(); }


        }

Dakle, nakon �to zapo�nemo transakciju, zadaje se SQL komanda koju treba izvr�iti nad bazom. Za potrebe ovog primera, neophodno je znati osnove SQL jezika (vidi LINK). Odre�enoj komandi, dakle, dodeljujemo konkretan upit, konekciju i transakciju, nakon �ega je izvr�avamo.

Dobra praksa je koristiti try-catch-finally blokove ba� po ovoj �emi:
- unutar try bloka defini�emo gde ima "prostora za gre�ku", uklju�uju�i i Commit transakcije. Ako do�e do gre�ke, unutar catch bloka poni�tavamo transakciju sa rollback, dok u finally bloku (koji se svakako izvr�ava) zatvaramo konekciju. Izuzeci su obja�njeni u jednom od prethodni �lanaka, pa ako ovaj deo nije jasan, preporu�ujem da se taj �lanak pro�ita.

- Select SQL upit koji vadi sve zapise iz baze je obra�en u slede�em kodu:

public DataTable SelectForumas()


        {


            PocniTransakciju();


            command = new OleDbCommand();


            try


            {


                command.CommandText = "SELECT * FROM TForumas";


                command.Connection = connection;


                command.Transaction = transaction;


                DataTable forumasi = new DataTable();


                OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(command);


                adapter.Fill(forumasi);


                transaction.Commit();


                return forumasi;


            }


            catch (Exception ex)


            {


                transaction.Rollback();


                throw new Exception("Broker.SelectForumas", ex);


            }


            finally { connection.Close(); }


        }


    }


}

Kao �to se vidi, i ovaj upit je jednostavan. Ina�e, ovi upiti su osnovni i jednostavni.
Za doma�i, probajte da napi�ete DELETE upit. U kasnijem pro�irenju �lanka �e i on biti obja�njen.

Elem, ovde umnogome olak�ava posao objekat klase DataAdapter, koji je sposoban da na osnovu prosle�enog upita popuni DataTable (koji je i izlaz iz funkcije).

+ Vidi kompletan kodusing System;
using System.Collections.Generic;
using System.Text;
using System.Data;
using System.Data.OleDb;
using System.Windows.Forms;

namespace Forumasi
{
class Broker
{
OleDbCommand command;
OleDbConnection connection;
OleDbTransaction transaction;
private string connectionString = @"Provider=Microsoft.ACE.OLEDB.12.0;Data Source=C:\Forumasi.accdb; Persist Security Info=False;";

public Broker()
{
connection = new OleDbConnection(connectionString);
}

public void PocniTransakciju()
{
try
{
if (connection.State != ConnectionState.Open)
connection.Open();
transaction = connection.BeginTransaction();
}
catch (Exception ex) { MessageBox.Show("Doslo je do greske prilikom pocinjanja transakcije" + ex); }
}

public void InsertForumas(Forumas fr)
{
PocniTransakciju();
command = new OleDbCommand();
string upit = "INSERT INTO TForumas VALUES('" + fr.BrojForumasa + "','" + fr.Ime + "','" + fr.Prezime + "','" + fr.Nick + "','" + fr.Vidljivost + "')";
try
{
command.CommandText = upit;
command.Connection = connection;
command.Transaction = transaction;
command.ExecuteNonQuery();
transaction.Commit();
}
catch (Exception ex)
{
transaction.Rollback();
throw new Exception("Broker.InsertForumas", ex);
}
finally { connection.Close(); }
}

public DataTable SelectForumas()
{
PocniTransakciju();
command = new OleDbCommand();
try
{
command.CommandText = "SELECT * FROM TForumas";
command.Connection = connection;
command.Transaction = transaction;
DataTable forumasi = new DataTable();
OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(command);
adapter.Fill(forumasi);
transaction.Commit();
return forumasi;
}
catch (Exception ex)
{
transaction.Rollback();
throw new Exception("Broker.SelectForumas", ex);
}
finally { connection.Close(); }
}
}
}

[5] Upotreba generi�kih listi i obrada doga�aja dugmadi

Za po�etak, otvorite formu koju ste dizajnirali i dvostrukim klikom overite svu dugmad na formi. Dvostrukim klikom na neko dugme �emo automatski formirati deo koda koji obra�uje doga�aj "On Click".

Na primer, dvostrukim klikom na dugme "Prikazi", kreira�e se ovaj deo koda:

private void btnPrikazi_Click(object sender, EventArgs e)


        {


          // neki_blok_koda


        }

Dakle, svaki put kada kliknemo na dugme "Prikazi", izvr�i�e se neki_blok_koda (deo koda koji defini�emo).

Vratimo se na po�etak klase na�e forme (ja joj promenih ime u MyCity) i unesimo ispod definicije klase slede�e:

Broker broker = null;


List<Forumas> lista = null;


int tekuciIndex = 0;

List<Forumas> je generi�ka lista, dakle, lista koja se sastoji od specifi�nih objekata (forumasa). Za upotrebu generi�kih listi, neophodna je using direktiva: using System.Collections.Generic;

tekuciIndex �e nam slu�iti kao pokaziva� na neki element u generi�koj listi.

Unutar konstruktora forme se dodeljuju vrednosti brokeru, listi i vr�i se inicijalizacija komponenti forme.

Zbog preglednosti koda, mogu se koristiti tzv. regioni. U kodu se mo�e videti da sam definisao dva regiona:

Slika 9: Upotreba regiona radi preglednosti koda

Klikom na plusi�, "razvija se" deo koda vezan za definisani region. Region se formira na slede�i na�in:

Citat:#region Ime regiona
#endregion

Prvi region je vezan za listu: + VIDI KOD

Metoda TransformisiUListu uzima objekat tipa DataTable i transformi�e u listu foruma�a. Ovde nema mnogo mudrosti: treba izvrtiti petlju tako da se na osnovu svakog reda izvuku podaci i napravi foruma� - koga �emo ubaciti u listu u svakoj iteraciji.

Metoda PrikaziForumasaNaPoziciji je zadu�ena da na osnovu zadatog indeksa, zaviri na tu poziciju u generi�koj listi i da, na osnovu konkretnog foruma�a u listi - popuni Text Boxove i Combo Box na formi.

Metoda PostojiForumasUListi je zami�ljena da se koristi u svrhu za�titnog mehanizma, dakle, da nije mogu�e uneti dva foruma�a koji bi imali isti brojForumasa.
Ovaj mehanizam se zasniva na proveri iz liste! Petlja izvrti da li je broj na�en u listi --> za doma�i: osmisliti metodu koja �e �itati vrednosti iz baze kako bi videla da li ima te vrednosti u bazi (mo�e biti obja�njeno u ekstenziji �lanka).

Drugi region je vezan za dugmad.

btnUnesi_Click - treba da proveri (na neki na�in, a ovde �itamo iz liste) da li ve� ima foruma�a sa konkretnim brojem i ako nema, napravi objekat foruma�a na osnovu podataka iz forme, i najzad, da "ka�e" brokeru da ga ubaci u bazu.

btnPrikazi_Click - slu�i za punjenje grida, njegovo osve�avanje (da se prika�u a�urni podaci), i transformaciju ovih podataka u listu.

Ostali dugmi�i su navigacioni i barataju sa indeksom i prikazuju odre�enog foruma�a u zavisnosti od pozicije u listi (odre�ene na osnovu tog indeksa).

+ Vidi kompletan kod klaseusing System;
using System.Collections.Generic;
using System.ComponentModel;
using System.Data;
using System.Drawing;
using System.Text;
using System.Windows.Forms;

namespace Forumasi
{
public partial class MyCity : Form
{
//inicijalizacija na nivou klase
Broker broker = null;
List<Forumas> lista = null;
int tekuciIndex = 0;

public MyCity()
{
InitializeComponent();

//dodela vrednosti unutar konstruktora
broker = new Broker();
lista = new List<Forumas>();
}

#region Manipulacija s listom
public void TransformisiUListu(DataTable datatable)
{
lista.Clear();
foreach (DataRow red in datatable.Rows)
{
Forumas fr = new Forumas((int)red[0], (string)red[1], (string)red[2], (string)red[3], (string)red[4]);
lista.Add(fr);
}
}

public void PrikaziForumasaNaPoziciji(int index)
{
txtBroj.Text = Convert.ToString(lista[index].BrojForumasa);
txtIme.Text = lista[index].Ime;
txtPrezime.Text = lista[index].Prezime;
txtNick.Text = lista[index].Nick;
cbxVidljivost.SelectedItem = lista[index].Vidljivost;
}

public bool PostojiForumasUListi(int brFor)
{
foreach (Forumas fr in lista)
{
if (fr.BrojForumasa == brFor)
return true;
}
return false;
}
#endregion

#region Obrada dogadjaja dugmadi
private void btnUnesi_Click(object sender, EventArgs e)
{
if (!PostojiForumasUListi(Convert.ToInt32(txtBroj.Text)) & txtBroj.TextLength > 0)
{
Forumas forumas = new Forumas(Convert.ToInt32(txtBroj.Text), txtIme.Text, txtPrezime.Text, txtNick.Text, cbxVidljivost.SelectedItem.ToString());
broker.InsertForumas(forumas);
}
else MessageBox.Show("U bazi vec postoji forumas sa zadatim brojem!!!");

}

private void btnPrikazi_Click(object sender, EventArgs e)
{
dgvGrid.DataSource = broker.SelectForumas();
dgvGrid.Refresh();
TransformisiUListu(dgvGrid.DataSource as DataTable);

}

private void btnPrvi_Click(object sender, EventArgs e)
{
tekuciIndex = 0;
PrikaziForumasaNaPoziciji(tekuciIndex);

}

private void btnPrethodni_Click(object sender, EventArgs e)
{
if (tekuciIndex > 0)
{
tekuciIndex--;
PrikaziForumasaNaPoziciji(tekuciIndex);
}

}

private void btnSledeci_Click(object sender, EventArgs e)
{
if (tekuciIndex < lista.Count - 1)
{
tekuciIndex++;
PrikaziForumasaNaPoziciji(tekuciIndex);
}

}

private void btnZadnji_Click(object sender, EventArgs e)
{
tekuciIndex = lista.Count - 1;
PrikaziForumasaNaPoziciji(tekuciIndex);

}
#endregion
}
}

Do slede�eg �lanka

E, da I kome zatreba ( ) , evo ga gotov solution sa bazom

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png

[8] C# - Delegati, doga�aji i programske niti

nobody@mycity.rs (Fil) — Thu, 16 Feb 2012 12:47:10 +0100

==================================================
Za 3000 poruku - poklon novi �lanak
==================================================

Delegаti

Delegаti su klаse koje nаm slu�e zа preno�enje metode kаo pаrаmetrа.
--> implementirаju se kаo klаse, izvedene iz System.Delegate, (ova implementacija je "sakrivena" od korisnika, ali na osnovu sintаkse kompаjler "zna" dodatne sakrivene dаtalje).

Delegаt se defini�e isto kao i bilo koja druga klаsа, dakle ili u okviru neke klаse ili u okviru namespace-а.

Delegati se koriste zа:
- kreiranje dogа�аja,
- pokretаnje novih programskih niti,
- kreiranje op�tih klаsa gde se metode menjаju dinаmi�ki

Akcenat u �lanku �e biti na doga�ajima i programskim nitima.

Kаdа se defini�e delegаt, koristi se:
- klju�nа re� delegate
- povrаtni tip
- i pаrаmetri (u slede�em primeru ih nemа),

... a sve to defini�e potpis metode nа koju delegаt mo�e pokаzivаti.

Primer definicije delegаtа:

public delegate void KlasaDelegat();

Delegat mo�e pozivati vi�e metoda i tada se naziva vi�eznа�ni delegаt. Vi�ezna�ni delegat ima povrаtnu vrednost void.

Primer:




using System;





namespace delegati


{


   public delegate void KlasaDelegat();


   


   class GlavniProgram


    {


        public static void Metoda1()


        {


            Console.WriteLine("Ispis poruke metode 1");


        }


        public void Metoda2()


        {


            Console.WriteLine("Ispis poruke metode 2");


        }


        


        static void Main(string[] args)


        {


            KlasaDelegat delegat = new KlasaDelegat(Metoda1);


            GlavniProgram gp = new GlavniProgram();


            delegat += new KlasaDelegat(gp.Metoda2);


            delegat();


            Console.ReadLine();


        }


    }


}

Posmatrajmo sliku:

U liniji 5 vidimo definiciju delegata. Zanimljivo je da nema parametara, a kasnije u primeru dodajemo parametre (tj. metode)
U liniji 20 kreiramo instancu delegata i presle�ujemo mu stati�ku metodu Metoda1
U liniji 22 mo�emo videti kako se delegatu dodaje nestati�ka metoda (metoda instance).
U liniji 23 mo�e se poziva delegat, a on poziva sve metode na koje pokazuje. Vrlo je zanimljiv na�in na koji se pokre�e objekat delegata

Doga�aji

Dogа�аji predstаvljаju posebnu vrstu vi�eznа�nih delegаtа.

Kod dogа�аja uvek imаmo:
a) klаsu kojа generi�e dogа�аj (tzv. generаtor dogа�аjа)
b) klаsu kojа �eli dа bude obаve�tenа o nekom dogа�аju (potro�а�а).

Primer




using System;





namespace delegati


{





   public delegate void BrojLajkovaHandler(int stanje);





   public class Lajk


   {


        public int stanje;





        public event BrojLajkovaHandler BrojLajkova;





        public void Lajkuj()


        {


            


            if (BrojLajkova != null) {


            stanje += 1;


                BrojLajkova(stanje);


         }


        }


    }


   class Program


    {


       public static void Prikaz(int stanje)


        {


            Console.WriteLine("I korisniku mcrule se svidja ova poruka; ukupno lajkova: {0}\n",stanje);


        }


      


      public static void MrCule(int stanje)


        {


            Console.WriteLine("Komentar: mcrule je sveprisutan - idem da predlo�im promenu imena foruma!");


        }


      


      static void Main()


        {


            Lajk lajk1 = new Lajk();


         lajk1.stanje=5;


         Console.WriteLine("Ukupno lajkova: {0}\n",lajk1.stanje);


         Console.WriteLine("mcrule je upravo video poruku i klikce misem ");


         lajk1.BrojLajkova += new BrojLajkovaHandler(Prikaz);


   


          lajk1.Lajkuj();


            lajk1.BrojLajkova -= new BrojLajkovaHandler(Prikaz);


            Console.WriteLine("Meanwhile, korisnik kne�evi� je takodje video poruku i analizira lajkove");


            lajk1.BrojLajkova += new BrojLajkovaHandler(MrCule);


         lajk1.Lajkuj();


         Console.ReadLine();


        }


    }


}

Analiza koda

- Prvo smo definisali delegat: BrojLajkovaHandler u okviru namspace-a
- U ovom �aljivom primeru klasa Lajk predstаvljа generаtor dogа�аjа
--> doga�aj se defini�e u klasi Lajk: "public event BrojLajkovaHandler BrojLajkova"; uo�imo vezu izme�u doga�aja i delegata
// Kаdа se defini�e dogа�аj, on se poziva kаo bilo koja druga metoda! Tako�e obratiti pa�nju na specifi�nosti sintakse (metoda + klasa).
// dakle, po�to ima i "gena" klase (budu�i da je tipa delegat), mogu�e je dа imа vrednost null pа zаto to proverаvаmo dа ne bi bio izbа�en izuzetаk.

- U ovom primeru svudа gde se menjа stаnje, overi�emo ga dodatnim mcrule-tovim lajkom (videti metodu "Lajkuj").
--> zna�i, doga�aju prosle�ujemo stanje uve�ano za 1.

- "klasa potro�a�" je klasa Program;
- sadr�i metodu prikaz koja ima isti potpis kao delegat: BrojLajkovaHandler

- Specificna linija: "lajk1.BrojLajkova += new BrojLajkovaHandler(Prikaz);"
--> vidi se veza objekta (lajk1) klase generatora doga�aja (Lajk) , doga�aja (BrojLajkova) i delegata (BrojLajkovaHandler)
// tako�e, vidi se specifi�nost sintakse "u punom jeku". Uo�imo, na primer, da BrojLajkovaHandler, koji prima parametar "int" - ovde prima metodu

--> Ovde smo doga�aju dodelili delegаt koji pokаzuje nа metodu Prikaz �to nаm omogu�аvа dа kаd se god promeni stаnje - pozove metoda Prikaz.
// "potro�a�a" (mcrule-ta), u op�tem slu�aju , ne zanima stanje lajkova , ve� je bitno da overi poruku. U ovom primeru bi se za svaku promenu stanja lajkova, javio i mcrule.

Metodа kojа se pozivа kаdа se desi neki dogа�аj obi�no se zove uprаvljа�ki modul dogа�аjа.

// Jednа metodа mo�e se pozvаti kаdа se dese rаzli�iti dogа�аji, i vi�e metodа se mogu pozvаti kаdа se desi jedаn dogа�аj.

Kad se doda jos jedan delegat bez obzira sto je ista metoda - dva puta se poziva ta metoda

Progrаmerskа prаksа je dа se delegаt koji se koristi zа neki dogа�аj defini�e ovаko

public delegate void Stanje(object sender, EventArgs e);

- sender predstаvljа objekаt koji generisаo dogа�аj,
- e je objekаt koji dаje neke dodаtne informаcije o sаmom dogа�аju.
// klasa EventArgs ne dаje bilo kаkve informаcije, ukoliko se ne nasledi.
--> ukoliko su potrebne informаcije o sаmom dogа�аju treba nаslediti klаsu EventArgs.

Iako ova sirova teorija mo�da izgleda te�ko, u pro�lom �lanku se videlo i u narednom �e se videti laka implementacija doga�aja, jer dosta toga IDE odradi automatski.

Programske niti

Do sada su u �lancima prikazivane aplikacije, u kojima se naredbe izvr�avaju sekvencijalno (jedna za drugom). Apilikacije se mogu dizajnirati i da obuhvate odre�eni vid paralelizma u obradi, kako bi se �to bolje iskoristilo procesorsko vreme i/ili bolje bili re�eni kompleksni zadaci.

U ovom kontekstu, kada se ka�e paralelizam, ne misli se na paralelizam koji postoji izme�u procesa unutar operativnog sistema, ve� se misli na paralelizam u izvr�avanju tzv. programskih niti. Zna�i, sa nitima se omogu�ava istovremeno pokretanje vi�e programskih celina, pri �emu one mogu, uz izvesne uslove, koristiti zajedni�ke resurse (tj. konkrentne objekte).

Osnovna klasa u .NET-u za rad sa nitima je klasa Thread (nalazi se u imenskom prostoru System.Threading) . Izme�u ostalog klasa obezbe�uje:
- kreiranje niti,
- kontrolisanje stanja niti,
- odre�ivanje prioriteta niti,
- pribavljanje informacija o statusu niti.

Neki stati�ki �lanovi klase (pozivaju se iz klase):

CurrentContext
--> vra�a kontekst u kojem se nit trenutno izvr�ava

CurrentThread
--> vra�a referencu na nit koja se trenutno izvr�ava

GetDomain
--> vra�a referencu na AppDomain u kojem se nit izvr�ava

GetDomainID
--> vra�a referencu na ID AppDomain

Sleep
-->zaustavlja izvr�avanje niti na specificirano vreme

Neki nestati�ki �lanovi klase Thread su (pozivaju se iz objekta):

Abort
--> Poziva CLR da uni�ti nit �to pre je mogu�e

Interrupt
--> Budi nit iz stanja �ekanja

IsAlive
--> Vra�a bool koji nam govori da li je nit pokrenuta

IsBackground
--> Vra�a bool koji nam govori da li se nit izvr�ava u pozadini

Join
--> Blokira pozivaju�u nit, dok nit iz koje je pozvana metoda postoji

Name
--> Svojstvo koje ozna�ava ime niti

Priority
--> Svojstvo prioritet niti koji se moze postaviti iz enumeracije ThreadPriority

Resume
--> Nastavlja izv�avanje niti koja je prethodno bila suspendovana

Start
--> Poziva CLR da izvr�i nit �to pre je mogu�e

Suspend
--> Zaustavlja izvr�avanje niti

ThreadState
--> Vra�a stanje niti. Vrednost koja se vra�a je iz emumeracije ThreadState

Prilikom instanciranja klase Thread, konstruktoru se prosle�uje delegat tipa

A) ThreadStart - mo�e pokazivati samo na metode koje imaju povratnu vrednost void i ne primaju nikakve parametre.

ParametrizedThreadStart - mo�e pokazivati na metode koje imaju parametre .

Ova dva delegaata pokazuju na metodu koja �e predstavljati ulaznu ta�ku u nit.

Izvr�avanje niti po�inje pozivom metode Start() klase Thread, a nasilno se mo�e prekinuti metodom Abort().

Primer

using System;


using System.Threading;





namespace delegati


{





   public class Niti


   {


      static void NovaNit()


      {


             Console.WriteLine("NOVA-NIT: Upravo sam rodjena");   


         while (true)         


         {


         


         }


      }


        static void Main(string[] args)


      {


         Console.WriteLine("Nit MAIN: pocela sam sa izvrsavanjem");


           ThreadStart ts = NovaNit; 


           Thread nit = new Thread(ts); 


        


         Console.WriteLine("Nit MAIN: spremam se da pokrenem NOVA-NIT");


         nit.Start();


           Console.WriteLine("Nit MAIN: NOVA-NIT je upravo pokrenuta");


           DateTime pocetak = DateTime.Now;


           TimeSpan trajanjeNoveNiti=new TimeSpan(0,0,7);


           while ((DateTime.Now - pocetak) <= trajanjeNoveNiti)


           {


            


           }


           nit.Abort();


           Console.WriteLine("Nit MAIN: NOVA-NIT je prekinuta");


         Console.WriteLine("Nit MAIN: zavrsavam sa radom");


      }


   }


}

Obja�njenje:

ThreadStart je delegat koji pokazuje na metodu kojom po�inje nova nit.

Thread je klasa koja omogu�ava manipulaciju novom niti i kao parametar konstruktora prim delegat tipa ThreadStart ili ParametrizedThreadStart.

Metodom Start() pokre�e se nit.

Klase DateTime i TimeSpan omogu�avaju brojanje vremena; while petlja �e se zavr�iti za 7 sekundi.

Metodom Abort() se nasilno prekida nit.

Nit se mo�e uspavati
--> postoje situacije u kojima je potrebno privremeno obustaviti izvr�avanje niti (dakle, uspavati je), i prepustiti kontrolu izvr�avanja drugoj nti (ili obavestiti ostale niti da se ne�to dogodilo).

Metodom Thread.Sleep() nit se uspavljujena ta�no odre�eno vreme.

Primer:

using System;


using System.Threading;





namespace delegati


{





   public class Niti


   {


      static void NovaNit()


      {


             Console.WriteLine("NOVA-NIT: Upravo sam rodjena");   


         int i = 0;


             while (true)


           {


                 i++;


                 Console.WriteLine("{0}.Prolaz kroz petlju", i.ToString());


                 Thread.Sleep(new TimeSpan(0, 0, 1));





           }


         


      }


      


   


        static void Main(string[] args)


      {


         Console.WriteLine("Nit MAIN: pocela sam sa izvrsavanjem");


           ThreadStart ts = NovaNit; 


           Thread nit = new Thread(ts); 


        


         Console.WriteLine("Nit MAIN: spremam se da pokrenem NOVA-NIT");


         nit.Start();


           Console.WriteLine("Nit MAIN: NOVA-NIT je upravo pokrenuta");


           DateTime pocetak = DateTime.Now;


           TimeSpan trajanjeNoveNiti=new TimeSpan(0,0,7);


           while ((DateTime.Now - pocetak) <= trajanjeNoveNiti)


           {


            


           }


           nit.Abort();


           Console.WriteLine("Nit MAIN: NOVA-NIT je prekinuta");


         Console.WriteLine("Nit MAIN: zavrsavam sa radom");


      }


   }


}

Obja�njenje:

- Metodom Sleep(), klase Thread, teku�a nit se uspavljuje za zadato vreme, koje je prosle�eno kao parametar.

A �ta bi se desilo da nit ne spava svake sekunde?
--> stavimo liniju pod komentar i vidimo broj prolaza kroz petlju.

Ukoliko niti koriste zajedni�ke objekte, bitno je pomenuti sinhronizaciju niti.
--> po�to vi�e niti mo�e da koristi neke zajedni�ke resurse (objekte), mo�e se desiti da dve niti istovremeno poku�avaju da pristupe istom resursu. U tom slu�aju mo�e do�i do konflikta, na osnovu koga �e aplikacija davati nepredvi�ene rezultate.

Na primer, ukoliko jedna nit poku�a da prika�e sve brojeve neke liste, a u me�uvremenu druga nit obri�e neki broj te liste, prva nit �e prikazati nepreciznu informaciju o brojevima unutar liste.

Zbog toga se uvodi koncept zaklju�avanja resursa od strane niti!
--> ukoliko nit pristupa deljenom resursu, ona postavlja --> na izvestan period, dok vr�i operacije sa tim resursom.
--> LOCK onemogu�ava ostalim nitima da pristupe resursu sve dok ta nit ne skine lock.

Po skidanju lock-a, resurs se predaje na kori��enje nekoj drugoj niti koja ga je zatra�ila.

Postavljanje lock-ova se vr�i

A) kori��enjem klju�ne re�i lock{ }

lock (resurs)


{


      resurs.Operacija();


}

B) kori��enjem klase Monitor i metoda Enter i Exit.

Monitor.Enter(resurs);


resurs.Operacija();


Monitor.Exit(resurs);

C) upotreba klase Interlocked - omogu�ava da zaklj�avanje ove operacija kako ne bi do�lo do gre�aka kada vi�e niti poku�a da uradi neku od ovih operacija nad istim resursom. Klasa Interlocked sadr�i slede�e stati�ke metode:

CompareExcange
--> bezbedno proverava da li su dve vrednosti jednake, a potom ukoliko jesu menja jednu od njih sa tre�om;

Increment
--> bezbedno pove�ava vrednost promenljive za jedan,

Decrement
--> besbedno smanjuje vrednosti promenljive za jedan,

Excange
-�> bezbedno zamenjuje vrednosti dvema promenljivama.

Ukoliko dve niti zaklju�aju deljeni resurs (postave lock-ove na resurs) pri �emu NIT1 �eka osloba�anje resursa kojeg je zaklju�ala NIT2 druga nit da bi nastavila izvr�avanje,
... a NIT2 �eka oslobadjanje resursa kojeg je zaklju�ala NIT1.

--> tada ni jedna ni druga nikada ne�e mo�i da nastave izvr�avanje i nastaje tzv. mrtvi �vor.

Dobar na�in da se izbegne mrtav �vor je izbegavanje da se postavlja lock na vi�e od jedog polja.

Mrtve �vorove je veoma te�ko otkriti i zato je potreban oprez kod zaklju�avanja resursa.

Niti mogu da "komuniciraju", a to se realizuje sa klasom Monitor i slede�im metodama:

Pulse(resurs)
--> skida lock sa objekta i blokira teku�u nit dok ponovo ne dobije lock na dati objekat.

PulseAll(resurs)
--> obave�tava niti koje �ekaju u redu za objekat (resurs) da je teku�a nit promenila objekat i zavr�ila sa radom na njemu.

Primer:
Kreirati program u kom dve niti naizmeni�no dodaju po jedan nasumi�an broj (izme�u 1 i 10) u listu; kada zbir brojeva u listi pre�e 101, nit koja je poslednja dodala broj je izgubila.

Ovde mo�ete preuzeti �itav kod: [url=https://www.mycity.rs/must-login.png

[7] C# - Izuzeci

nobody@mycity.rs (Fil) — Sat, 11 Feb 2012 04:42:12 +0100

Exceptions

[0] Uvod

Ko je pa�ljivo pratio prethodni �lanak, video je i upotrebu try-catch blokova. One se koriste kod obrade gre�aka. Naime, razne gre�ke se �esto mogu desiti prilikom rada u nekom programu. One mogu nаstаti u bilo kom trenutku izvr�аvаnjа progrаmа. Dobаr konstruisan progrаm je onаj koji nа vreme mo�e dа identifikuje i obrаdi nаstаlu gre�ku.

Mehanizmom za obradu gre�aka:
- programski obrа�ujemo gre�ku
- treba da omogu�imo dovoljno informаcijа o nаstаloj gre�ci
- omogu�аvа se odvаjаnje logike progrаmа od kodа kojim se obrа�uju gre�ke

U .NET-u se mehanizam bazira nа predstаvljаnju izuzetаkа pomo�u objekаtа.

Izuzeci mogu nastati (tj. biti "podignuti") implicitno ili eksplicitno:

[1] Implicitni izuzeci

Izuzeci nastaju implicitno, kаdа obrаdа nаredbe ili izrаzа ne mo�e da se zavr�i na normalan na�in. Tada izvr�no okru�enje implicitno izvr�аvа nаredbu throw i podi�e sistemski definisаn izuzetаk. Na taj na�in se instаncirа objekаt odgovаrаju�e klаse izuzetkа (implicitno se poziva: throw new klasaIzuzetka(); )

Primer: kod bez mehаnizmа zа obrаdu gre�аkа:
--> nаprаviti progrаm kojim se u�itаvаju dvа celа broja, а kаo rezultаt se prikazuje koli�nik ta dva broja. Prvi ceo broj neka bude broj poruka na forumu, a drugi broj neka bude broj godina proveden na forumu,

using System;





namespace Izuzeci


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


      Console.Write("Unesite broj poruka: ");


      int prviBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      Console.Write("Unesite broj godina: ");


      int drugiBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      int rezultat = prviBroj / drugiBroj;            


        Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Koeficijent je = {0}", rezultat);


      Console.WriteLine();


      Console.ReadLine();


      }


   }


}

// I - 2934 ; II - 3 ; III - 978

E sad, ako bismo za drugi broj stavili nulu, dobili bismo ne�to kao: "An unhandled exception of type 'System.DivideByZeroException' " , jer nije dozvljeno deljenje nulom

Izuzetаk je, dakle, objekаt koji se kreirа, ili podi�e (throw), kаdа do�e do odre�ene gre�ke i sаdr�i informаcije koje bi trebаle da omogu�e identifikаciju gre�ke.

Prednosti objektno-orijentisanog pristupa izuzecima su slede�i:

- svаkа klаsа mo�e dа sаdr�i i usko specifi�ne podаtke (npr. klаsа FileNotFoundException mo�e da sаdr�i ime dаtoteke kojа nije pronа�enа. Dalje, generi�u se deskriptivne poruke o gre�kаmа. Svаkа klаsа se odnosi nа odre�enu gre�ku i dаje dovoljno jаsаn opis.

- Poruke o gre�kаmа se ne predstаvljаju brojevimа (tradicionlani pristup), ve� se koriste klase (npr. klаsа OutOfMemoryException umesto -3)

Primer mehanizma sa implicitnom obradom izuzetaka:

using System;





namespace Izuzeci


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


      try {   


      Console.Write("Unesite broj poruka: ");


      int prviBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      Console.Write("Unesite broj godina: ");


      int drugiBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      int rezultat = prviBroj / drugiBroj;            


        Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Koeficijent je = {0}", rezultat);


      Console.WriteLine();


      Console.ReadLine();


      }


      // jedаn catch blok kojim se obrа�uju svi mogu�i izuzeci.


       catch (Exception izuzetak)


       {


      Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Nastala je greska.");


      Console.Write(izuzetak.Message);


       }


       finally


       {


      Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Kraj rada");


      Console.ReadLine();


       }


   }


   }


}

Mo�emo uo�iti tri rаzli�itа blokа:

[1] try blok sаdr�i kod koji u kome se mogu jаviti gre�ke.

[2] catch blok sаdr�i kod koji obrа�uje rаzli�ite tipove gre�аkа.

[3] finally blok sаdr�i аkcije koje bi trebаlo dа budu izvr�ene nа krаju try ili catch blokovа.
Ovaj blok se izvr�аvа u svаkom slu�аju (bez obzirа nа to dа li se desio izuzetаk)

Logika mehanizma:

1. Tok izvr�аvаnjа prelаzi nа try blok.

2.0 Ukoliko unutar try bloka ne do�e do gre�ke izvr�аvаnje se nаstаvljа do krаjа ovog blokа, a nakon toga se izvr�аvаnje prenosi nа finally blok (tj. stavku 4).

2.1. Ukoliko do�e do gre�ke unutаr try blokа, izvr�аvаnje se prenosi na catch blok (tj. stavka 3).

3. U catch bloku se vr�i obrаdа gre�ke. Nа krаju catch blokа izvr�аvаnje se аutomаtski prenosi nа finally blok.

4. Finally blok se izvr�аvа.

Primer obrade specifi�nih izuzetaka (FormatException i DivideByZeroException)

using System;





namespace Izuzeci


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


      try {   


      Console.Write("Unesite broj poruka: ");


      int prviBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      Console.Write("Unesite broj godina: ");


      int drugiBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      int rezultat = prviBroj / drugiBroj;            


        Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Koeficijent je = {0}", rezultat);


      Console.WriteLine();


      Console.ReadLine();


      }





       catch (FormatException)


      {


         Console.WriteLine("Greska: Format unetog broja nije ispravan!");


      }


      catch (DivideByZeroException)


      {


         Console.WriteLine("Greska: Deljenje nulom nije dozvoljeno!");


      }


      catch (Exception izuzetak)


      {


         Console.WriteLine("Nastala je greska!");


         Console.WriteLine(izuzetak.Message);


      }


      finally


      {


         Console.WriteLine();


         Console.WriteLine("Kraj rada");


         Console.ReadLine();


      }


   }


   }


}

Po�to postoji dosta rаzli�itih tipovа izuzetаkа, mogu�e je nаvesti i vi�e catch blokovа (�to se vidi u ovom primeru), pri �emu svаki catch blok obrа�uje odre�eni tip izuzetka.

Izvr�no okru�enje аutomаtski hvаtа instаncu izuzetkа i prosle�uje je isklju�ivo nа osnovu njenog tipа - odgovаrаju�em catch bloku.

Prilikom pisanja catch blokova, mora se obratiti pa�nja na redosled nаvo�enjа

izvr�аvа se jedаn catch blok i to prvi koji je kompatibilan
--> stoga se nаvo�enje vr�i od nаjspecifi�nijeg izuzetkа kа nаjop�tijem izuzetku. Elem, ukoliko se nаvede prvo op�tiji, а zаtim specifi�niji tip izuzetkа prijаvi�e se gre�kа!

Catch blok �iji je tip izuzetkа System.Exception se nаzivа op�ti catch blok. Koristi se dа bi se uhvаtili izuzeci koji nisu obrа�eni posebnim catch blokovimа. On mo�e dа obrаdi bilo koji izuzetаk bez obzirа nа njegov tip, obzirom dа su svi izuzeci izvedeni iz klаse System.Exception. Nedostаtаk mu je �to ne pru�а informаcije o prirodi gre�ke. Mo�e se nаvesti sаmo jedаn op�ti catch blok i, ukoliko je naveden, morа biti i poslednji u nizu.

Ne smeju se nаvesti dvа catch blokа koja imаju isti tip izuzetkа!

Primer:

using System;





namespace Izuzeci


{


   class MainClass


   {


      // deljenje je preme�teno u metodu "podeli" u kojoj se ne vr�i obrаdа izuzetаkа. 


      // izuzetаk se de�ava u "podeli", ali obrа�uje u "Main"-u.


      


      static int podeli(int brA, int brB)


      {


      int rezultat = brA / brB;         


      return rezultat;


      }


      


      public static void Main (string[] args)


      {


      try {   


      Console.Write("Unesite broj poruka: ");


      int prviBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      Console.Write("Unesite broj godina: ");


      int drugiBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      int rezultat = prviBroj / drugiBroj;            


        Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Koeficijent je = {0}", rezultat);


      Console.WriteLine();


      Console.ReadLine();


      }





       catch (FormatException)


      {


         Console.WriteLine("Greska: Format unetog broja nije ispravan!");


      }


      catch (DivideByZeroException)


      {


         Console.WriteLine("Greska: Deljenje nulom nije dozvoljeno!");


      }


      catch (Exception izuzetak)


      {


         Console.WriteLine("Nastala je greska!");


         Console.WriteLine(izuzetak.Message);


      }


      finally


      {


         Console.WriteLine("Kraj rada");


         Console.ReadLine();


      }


   }


   }


}

Izuzetаk mo�e nastati u bilo kom delu kodа. Iz primera se vidi da se obrada izuzetkа mo�e izvr�iti i u metodi kojа pozivа metodu kojа sаdr�i gre�ku.

[2] Eksplicitni izuzeci

Izuzeci mogu nastati i eksplicitno, nаvo�enjem nаredbe throw, usled �ega istog trenutka i bezuslovno nastaje izuzetаk.

Bitno je izаbrаti onu klаsu izuzetkа kojа u nаjboljoj meri opisuje nаstаlu gre�ku. Nаkon podizаnjа izuzetkа koji je nаveden posle throw nаredbe, nаredbа kojа sledi nаredbu throw nikаd ne�e biti izvr�enа !

Primer: Upotreba klju�ne re�i throw

using System;





namespace Izuzeci


{


   class MainClass


   {


      // deljenje je preme�teno u metodu "podeli" u kojoj se ne vr�i obrаdа izuzetаkа. 


      // izuzetаk se de�ava u "podeli", ali obrа�uje u "Main"-u.


      


      static int podeli(int brA, int brB)


      {


      int rezultat = brA / brB;         


      return rezultat;


      }


      


      public static void Main (string[] args)


      {


      try {   


      Console.Write("Unesite broj poruka: ");


      int prviBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      Console.Write("Unesite broj godina: ");


      int drugiBroj = int.Parse(Console.ReadLine());


      


      // eksplicitno bacanje izuzetka DivideByZeroException eksplicitno, pomo�u klju�ne re�i throw         


      if (drugiBroj == 0) throw new DivideByZeroException("Deljenje nulom nema smisla!");





      int rezultat = prviBroj / drugiBroj;


        Console.WriteLine();


      Console.WriteLine("Koeficijent je = {0}", rezultat);


      Console.WriteLine();


      Console.ReadLine();


      }





      catch (DivideByZeroException)


      {


         Console.WriteLine("Greska: Deljenje nulom nije dozvoljeno!");


      }


      catch (Exception izuzetak)


      {


         Console.WriteLine("Nastala je greska!");


         Console.WriteLine(izuzetak.Message);


      }


      finally


      {


         Console.WriteLine("Kraj rada");


         Console.ReadLine();


      }


   }


   }


}

[3] Ostalo

Dozvoljeno je podizаnje izuzetаkа u catch i finally bloku:
--> nаredbа throw se mo�e koristiti unutаr catch blokа zа ponovno podizаnje teku�eg izuzetkа (rethrow). Unutаr catch blokа, naredba throw se mo�e nаvesti i bez ikаkvog izrаzа.

Slede�i blokovi imаju isti efekаt:

catch (OutOfMemoryException izuzetak) { throw izuzetak; }


catch (OutOfMemoryException) { throw; }

Tako�e mo�e se iskoristiti za podizаnje novog izuzetkа drugа�ijeg tipа:

catch (IOException izuzetak) { throw new FileNotFoundException(ImeDatoteke); }

Ovde se gubi instanca IOException. Ukoliko su neophodne informаcije koje onа sаdr�i izuzetаk se prosle�uje kroz InnerException svojstvo novog izuzetkа:

catch (IOException izuzetak) {throw new FileNotFoundException(ImeDatoteke,izuzetak);}

- skup svojstаvа klаse System.Exception (koja je izvedenа iz klаse System.Object), kojа se nаj�e��e koriste su:

HelpLink*
--> Sаdr�i link kа dаtoteci u kojoj su sme�tene dodаtne informаcije o nаstаlom izuzetku.

InnerException*
--> Sаdr�i tekst koji opisuje uzrok nаstаnkа izuzetkа. Trebа dа potpuno opi�e gre�ku i eventuаlno nа�in njenog isprаvljаnjа.

Message*
--> sаdr�i referencu nа instаncu izuzetkа koji je izаzvаo teku�i izuzetаk.

Source**
--> Sаdr�i nаziv аplikаcije ili objektа koji je izаzvаo izuzetаk.

StackTrace**
--> Sаdr�i detаlje o pozvаnim metodаmа (nа steku), kаko bi se lаk�e pronа�lа metodа u kojoj je podignut izuzetаk.

TargetSite**
--> Sаdr�i referencu nа objekаt kojim se opisuje metodа u kojoj je podignut izuzetаk.

Obja�njenje:
* Nisu obezbe�eni аutomаtski, ve� se nаvode pre sаmog podizаnjа izuzetkа
** Automаtski obezbe�eni od strаne izvr�nog okru�enjа

[6] C# - Mogu�nosti dizajniranja formi u okru�enju MonoDevelop

nobody@mycity.rs (Fil) — Wed, 08 Feb 2012 16:30:28 +0100

[0] Uvod

U ovom tekstu pa�nja �e biti usmerena na Mono, i bi�e podvu�ene sli�nosti i analogije sa Visual Studio.NET dizajnerom formi, komponentama i klasama.

Iako se kod, generisan sa VS.NET-om mo�e kompajlirati na Linuksu u MonoDevelop razvojnom okru�enju, zanimljivo je da se po defaultu ne mo�e koristiti Mono-v dizajner formi kako bi se promenio izgled forme (generisane sa VS-om), dodale nove komponente i drugo.

Zna�i, mo�emo se dodatno cimati, sa tweakovanjem MonoDevelop-a i instaliramo dodatke, kao sto je MWF-Designer (posetite link za screenshotove i sl.) a mo�emo uraditi i slede�e - uposliti Mono-v GTK# dizajner formi.

U tekstu je prikazan drugi pristup, pa se mogu videti i GTK# klase i WinForms klase. Ideja je slede�a: za sve stvari koje su vizuelnog karaktera, koristi�emo GTK# dizajner. U njemu mo�emo dodavati GTK# komponente, menjati njihov polo�aj na formi i drugo, a gde god mo�emo upotrebiti VS-ove WinForms klase (za koje nije neophodno odre�ivati vizualne osobine) --> upotrebi�emo ih. Tako da �e u tekstu biti predstavljena "simbioza" GTK# i WinForms elemenata.

Napomena: korisnici Visual Studio.NET-a �e se lako sna�i sa kodom, potrebno je malo menjanja, ali samo kod vizuelnog dela - dakle, treba da se iskoriste default komponente VS-a. Kako �e se ubudu�e vi�e pa�nje obra�ati na VS.NET, a ne na MonoDevelop, ova materija �e biti lako usvojiva nakon slede�ih �lanaka.

Zahtev ovoga zadatka/primera je slede�i:

Napraviti program, sa korisni�kim interfejsom, koji �e podatke o imenu i prezimenu �uvati unutar liste. Omogu�iti navigaciju, da se mogu listati unosi u listi. Napraviti meni, preko koga je mogu�e sa�uvati unesene podatke u XML datoteku i preko koje se mogu u�itati ti podaci u listu i prikazati na ekranu.

[1] Dizajn

Pokrenite MonoDevelop; Kliknite na File --> New --> Solution --> C# --> GTK# 2.0 Project. Unesite ime Solutiona i kliknite na dugme Forward.

Pogledajmo slede�u sliku:

1. Ubacite reference sa slike. Reference se odnose na programske pakete koje �emo koristiti u kodu. Na primer, koristi�emo Soap formater za XML. Kako bismo mogli koristiti njegove metode, moramo ga dodati u reference. Desni klik na References i birajte Edit References. Iz odgovaraju�ih sekcija (Assembly), dodajte odgovaraju�e Packages.

2. Otvorite MainWindow.cs i kliknite na tab Design. Prikaza�e se dizajner. Na osnovu dodatih komponenti na osnovnu formu, automatski �e se u kodu dodavati deklaracije tih komponenti. Sve to, �to se radi u pozadini, mo�e se videti kada se klikne na tab Source.

3. Raspolo�ive komponente koje se mogu dodati na formu dizajnera se nalaze u panelu Toolbox. Dve su osnovne vrste komponenti - Container i Widgets. Container je komponenta koja sadr�i druge zavisne komponente - widgete.

Ovaj pristup se razlikuje od VS.NET-a. U njemu ne morate da imate kontajner za komponente, ve� ih mo�ete slobodno dodavati na formu.

- Prevucite na formu Fixed container (eksperimenti�ite i sa ostalima ).

- U taj container prevucite i slede�e komponente (widgete):
Menu Bar (to nam je widget za menije i podmenije: File, Edit i tako dalje, pa stavke File/Ucitaj, File/Sacuvaj, i tako dalje)
Label <dva puta> (predstavlja "oznake" na kojima �e pisati "Ime", i "Prezime" )
Entry <dva puta> (predstavlja polja za unos teksta. U njih �emo unositi imena i prezimena)
Button <3 puta> (to su nam dugmad: "<<" , "Dodaj" i ">>" )

4. Svaka od komponenti, kada se prevu�e na formu, ima generi�ke, predefisane nazive i skup predefinisanih osobina. Te osobine (Properties) se mogu menjati. Na slici se vidi widget Menu Bar, kod koga se meniji kreiraju klikom na "Click to create menu", a stavke menija (akcije) se kreiraju klikom na "Click to create action". Stavke kreirane na ovaj na�in tako�e, po defaultu, dobijaju neka imena i osobine koje se mogu menjati. Obratite pa�nju na toolbar Properties sa desne strane.

5. Ako ne mo�ete da ga uo�ite pogledajte ovu strelicu
Zna�i, ovde se mogu menjati sve sobine vezane za neku ozna�enu komponentu. Igrajte se malo sa ovim osobinama. Recimo, mo�ete podesiti vidljivost komponente, ime komponente, tekst koji nosi komponenta (ovo treba razlikovati od imena), poziciju komponente na formi, �irinu i visinu komponente i drugo.

Nakon malo eksperimentisanja, bi�ete u stanju da uredite sve komponente tako da odgovaraju slici

[2] Programiranje

Ceo source code klase MainWindow.cs mo�ete prezeti ovde: [url=https://www.mycity.rs/must-login.png

Bi�e obja�njeni pojedini delovi koda.

Obratimo pa�nju na slede�e: public partial class MainWindow: Gtk.Window

Kod dizajniranja formi se koriste tzv. parcijalne klase (i kod VS.NET). U drugoj, parcijalnoj klasi, nalaze se deklaracije svih komponenti i setovanja svih osobina koje smo podesili uba�enim komponentama. Ozna�ite MainWindow, desni klik i birajte "Go to Declaration". Pogledajmo deo parcijalne klase:

Dakle, i u kodu je prikazano upozorenje da se ne menja ovaj deo koda, ve� sve �to �elimo promeniti menjamo preko toolbara Properties, i shodno pode�avanjima, ovaj kod se automatski menja .

Dakle, od interesa nam je "prva" parcijalna klasa, �iji kod je dostupan za preuzimanje.

Napravimo klasu osoba:

[Serializable]


    public class Osoba


    {


        public string ime;


        public string prezime;


        public Osoba(string ime, string prezime)


        {


            this.ime = ime;


            this.prezime = prezime;


        }


    }

Bitno je da iznad klase stoji "[Serializable]" da XML formater "zna" koja polja �e da serijalizuje (sa�uva). Definisana su dva polja i konstruktor koji prima dva parametra.

Defini�imo Listu (ArrayList) i pokazivac (pointer TekuciIndex), koji �e nam slu�iti za navigaciju unutar elemenata liste. U ovoj listi �emo �uvati instance (objekte) klase Osoba.

ArrayList lista = new ArrayList();


int tekuciIndex;

Metoda za prikazivanje informacija o konkretnoj osobi je - OsveziPrikaz() .

private void OsveziPrikaz()


{


      entry3.Text = (lista[tekuciIndex] as Osoba).ime;


      entry4.Text = (lista[tekuciIndex] as Osoba).prezime;


}

Ovaj deo koda slu�i da se dvema Entry komponentama pridru�e stringovi (tekst) imena i prezimena konkretne osobe u listi. Konkretna osoba u listi je, kao �to smo ve� rekli, odre�ena sa tekucimIndeksom. Ako nije jasan taj deo koda. prelistajte pro�le �lanke, vezano za kastovanje i pristup �lanovima niza.

Metoda za u�itavanje ("Ucitaj")

Ovde se mo�e videti da koristimo "standardne" WinForms klase
--> kreira�emo dijalog za izbor datoteke, podesiti po�etne putanju za izbor datoteke, i definisati skup akcija koje �e se desiti kada korisnik klikne na dugme OK.
Za rad sa datotekama (input/output) koristi�emo klasu FileStream, kojoj �emo proslediti ime odabrane XML datoteke. Nakon toga, potrebno je instancirati Soap formater koji �e da "parsira" (obradi) informacije iz XML datoteke i na osnovu toga napuni na�u ArrayListu.

Nije lo�e napraviti Message Box koji �e korisnika obavestiti da je sve pro�lo OK.

Metodu za snimanje ("Snimi") prati paralelni set klasa, gde �e formater na osnovu liste generisati XML datoteku.

Uo�imo, jo� jednom da nismo koristili GTK# klase.

[3]Programiranje doga�aja

Dok u VS.NET default handlere za pojedine doga�aje mo�ete automatski kreirati dvostrukim klikom, ovde to nije slu�aj... Handler mo�emo opisati kao programski kod koji se izvr�ava kada se desi neki doga�aj. Doga�aj, u na�em primeru, je kada korisnik klikne na dugme. Obratimo pa�nju na toolbar Properties:

U kontekstu Monoa, radi se o Signalima --> kada korisnik na�ini neku akciju, generi�e se odgovaraju�i signal. Handler je deo koda koji se stara o obradi signala.

Na slici sam kliknuo na dugme sa natpisom "Dodaj", i u handler sekciji ukucao "klik" , te dva puta kliknuo na signal dugmeta - "Clicked".

Automatski �e se generisati slede�i kod, gde treba dodati deo koda obojen zelenom bojom (zna�i dodati unutar zagrada) :

Citat:protected void klik (object sender, System.EventArgs e)
{
Osoba o = new Osoba(entry3.Text, entry4.Text);
lista.Add(o);
}

Ovo je jasno: postigli smo da se klikom na dugme u listu doda osoba, koja ima ime i prezime definisano u odgovaraju�im Entry komponentama.

Na identi�an na�in se pode�avaju signali na dugmi�ima koji nose tekst "<<" i ">>"

protected void prethodni (object sender, System.EventArgs e)


   {


      if(tekuciIndex!=0)


            {


                tekuciIndex--;


                OsveziPrikaz();


            }


   }

protected void sledeci (object sender, System.EventArgs e)


   {


      if (tekuciIndex < lista.Count-1)


            {


                tekuciIndex++;


                OsveziPrikaz();


            }


   }

Pored dugmadi, treba obraditi signale i za klik na stavke menija (ucitaj i sacuvaj)

protected void ucitaj (object sender, System.EventArgs e)


   {


      Ucitaj();


   }

protected void sacuvaj (object sender, System.EventArgs e)


   {


      Snimi();


   }

Metode "Ucitaj()" i "Snimi()" su ve� obja�njene u tekstu.

Rezultat:

Struktura XML datoteke:

<SOAP-ENV:Envelope xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xmlns:xsd="http://www.w3.org/2001/XMLSchema" xmlns:SOAP-ENC="http://schemas.xmlsoap.org/soap/encoding/" xmlns:SOAP-ENV="http://schemas.xmlsoap.org/soap/envelope/" xmlns:clr="http://schemas.microsoft.com/clr/" SOAP-ENV:encodingStyle="http://schemas.xmlsoap.org/soap/encoding/">


  <SOAP-ENV:Body>


    <a1:ArrayList id="ref-1" xmlns:a1="http://schemas.microsoft.com/clr/ns/System.Collections">


      <_size>2</_size>


      <_items href="#ref-2" />


      <_version>2</_version>


    </a1:ArrayList>


    <SOAP-ENC:Array id="ref-2" SOAP-ENC:arrayType="xsd:anyType[4]">


      <item href="#ref-3" />


      <item href="#ref-4" />


    </SOAP-ENC:Array>


    <a2:MainWindow_x002B_Osoba id="ref-3" xmlns:a2="http://schemas.microsoft.com/clr/assem/GtkForma%2C%20Version%3D1.0.4415.30485%2C%20Culture%3Dneutral%2C%20PublicKeyToken%3Dnull">


      <ime id="ref-5">Ricard</ime>


      <prezime id="ref-6">Djordjevic</prezime>


    </a2:MainWindow_x002B_Osoba>


    <a2:MainWindow_x002B_Osoba id="ref-4" xmlns:a2="http://schemas.microsoft.com/clr/assem/GtkForma%2C%20Version%3D1.0.4415.30485%2C%20Culture%3Dneutral%2C%20PublicKeyToken%3Dnull">


      <ime id="ref-7">Bogdan</ime>


      <prezime id="ref-8">Tepavac</prezime>


    </a2:MainWindow_x002B_Osoba>


  </SOAP-ENV:Body>


</SOAP-ENV:Envelope>

[5] C# - Klase, nasledjivanje, interfejsi

nobody@mycity.rs (Fil) — Sun, 13 Nov 2011 03:26:54 +0100

Klase

Klasa je skup objekata koji imaju zajedni�ku strukturu i pona�anje. Predstavlja strukturu podataka koju treba posmatrati kao novi tip.

Objekat je instanca klase i defini�e se kao entitet koji je sposoban da �uva svoja stanja i koji okolini stavlja na raspolagaje skup operacija preko kojih se tim stanjima pristupa.

Objekat karakteri�e njegov:
--> IDENTITET - razlikovanje objekata me�u sobom,
--> PONA�ANJE - dato preko skupa metoda koje sadr�i objekat
--> STANJE - varijable (promenljive) vezane za objekat

//podvucimo jo� jednom da se stanja odnose na varijable, a pona�anje na metode

Direktan pristup podacima je nepotreban i nepo�eljan
-->podatke treba "za�auriti" (enkapsulirati)!

Postoje dva bitna aspekta enkapsulacije:
1. objedinjavanje podataka i funkcija u jedinstven entitet (preko klasa) ,
2. kontrola mogu�nosti pristupa �lanovima entiteta (preko modifikatora pristupa).
//o modifikatorima pristupa je bilo re�i u prethodnom �lanku

Enkapsulacija omogu�ava kontrolu kori��enja objekta (objekat se mo�e koristiti isklju�ivo preko javnih metoda/svojstava).

Instanciranje klasa

--> vr�i se pomo�u opreatora NEW:

Amf argus = new Amf();

Konstruktor je specijalna metoda koja:
- ima isti naziv kao i naziv klase,
- nema nikakvu povratnu vrednost.

Operator new vr�i alokaciju memorije za objekat klase Amf, a metoda (konstruktor) Amf() kreira objekat.

Primer:

using System;





namespace Metode


{


   class Amf


   {


      public string imeAmf;


      public int brojResenihSlucajeva;


        


        


      public void DodajSlucajeve(int broj)


        {


         brojResenihSlucajeva+=broj;


        }


      


      public void PrikaziStanje()


        {


            Console.WriteLine("Broj resenih slucajeva AMF-a {0} je: {1} ", this.imeAmf,this.brojResenihSlucajeva);


        }


         


      public static void Main (string[] args)


      {


         Amf amf = new Amf();


            amf.imeAmf="Goran9888";


            amf.DodajSlucajeve(70);


            amf.PrikaziStanje();


            


         


      }


   }


}

�ta je klju�na re� this?

--> upotrebom klju�ne re�i this, implicitno se pokazuje na teku�i objekat/parametar

(kod stati�kih metoda se ne prosle�uje ovaj dodatni parametar, jer se ne pozivaju pomo�u objekata)

Nasle�ivanje

Nasle�ivanje predstavlja jedan od koncepata Objekto Orijentisanog Programiranja (OOP).
-->omogu�ava da se na osnovu postoje�e klase izvede nova klasa.

Izvedena klasa nasle�uje sve �lanove bazne klase.
// bazna klasa je super klasa ili nadre�ena klasa.
// izvedena klasa je podklasa ili podre�ena klasa (klasa koja nasle�uje baznu klasu).

Treba razlikovati nasle�ivanje klasa od nasle�ivanja interfejsa. Klasa koja nasle�uje interfejs treba da implementira sve navedene metode interfejsa.

- Nasle�ivanje klasa mo�e biti DIREKTNO I INDEREKTNO.
Indirektno, svaka klasa nasle�uje klasu Object.

- Jednu baznu klasu mo�e da nasledi vi�e izvedenih klasa (broj izvedenih klasa je neograni�en).

- U programskim jezicima, nasle�ivanje mo�e biti i jednostruko i vi�estruko
--> C# podr�ava samo jednostruko nasle�ivanje !

Grupa klasa koje su povezane nasle�ivanjem formiraju strukturu koja se naziva hijerarhija klasa.

Slika: hijerarhija klasa

��> klase na vi�im nivoima su op�tije (koncept generalizacije), dok su one na ni�im nivoima u hijerarhiji specifi�nije (koncept specijalizacije).

��> Dubina hijerarhije predstavlja broj nivoa nasle�ivanja
//preporu�uje se da dubina nasle�ivanja bude do 7 nivoa.

Sintaksa nasledjivanja:

class IzvedenaKlasa:BaznaKlasa


{


...


}

Izvedena klasa nasle�uje sve osim konstruktora i destruktora bazne klase.

Ukoliko nije eksplicitno navedena bazna klasa podrazumeva se klasa System.Object.

��> javni �lanovi bazne klase su implicitno i javni �lanovi izvedene klase.

Primer je dat u pseudokodu:

public class Forumas


{


  public void PosaljiPoruku(string tekst){...}


  ...............


}


public class Moderator: Forumas


{


}


...


Moderator simke = new Moderator();


simke.PosaljiPoruku("I da, za nijansu manje pijemo"); //pristup nasle�enoj metodi

- Izvedenoj klasi se, naravno, mogu dodati novi �lanovi.

- Nasle�ivanje ne podrazumeva da �e izvedena klasa imati pristup svim �lanovima bazne klase.
��> privatni �lanovi bazne klase, iako nasle�eni, su dostupni isklju�ivo �lanovima bazne klase

��> �lanovi bazne klase sa modifikatorom protected su jedino dostupni unutar bazne klase i direktno i indirektno izvedenim klasama.

PODSETIMO SE: ukoliko modifikator pristupa nije naveden podrazumeva se da su �lanovi klase ozna�eni sa "private".

Preporuka:
��> sva polja klase treba da imaju modifikator pristupa private, a za svako polje treba navesti svojstvo sa modifikatorom pristupa protected.

Dostupnost izvedene klase je uslovljena dostupno��u bazne klase
��> ukoliko je bazna klasa privatna, izvedena klasa ne mo�e biti javna!

Za poziv konstuktora bazne klase iz konstruktora izvedene klase se koristi klju�na re� base.

public class BaznaKlasa


{


  public BaznaKlasa() {...}


}





public class IzvedenaKlasa: BaznaKlasa


{


  public IzvedenaKlasa(): base() { ... }


}

// prvo se izvr�ava konstruktor bazne klase.

Po�to pri�amo o nasle�ivanju, treba predstaviti i koncept polimorfizma.

��> polimorfizam predstavlja sposobnost promenljive da referencira objekte razli�itih tipova i da automatski poziva odgovaraju�u metodu objekta koji referencira.

// Polimorfizam se zasniva na ideji da metoda koja je deklarisana u osnovnoj klasi mo�e da se implementira na vi�e razli�itih na�ina u razli�itim izvedenim klasama.

Polimorfizam se realizuje preko virtualnih metoda

- za deklaraciju virtuelnih metoda se koristi klju�na re� virtual.
- virtualne metode se mogu reimplementirati u izvedenim klasama (kod njih se koristi klju�na re� override).

public class Forumas


{


  public virtual void PrikaziForume() {...}


}


public class Moderator : Forumas


{


  public override void PrikaziForume() {...}


}

--
// jer moderator vidi dodatne (skrivene potforume) koje ne vidi obi�an foruma�.

Virtuelna i reimplementirana (overrajdovana ) metoda moraju biti identi�ne, tj. moraju imati:
isti naziv,
isti modifikator pristupa,
isti tip rezultata,
iste tipove parametara.

- Mogu se sakriti i virtuelne i nevirtuelne metode.
// sakrivanje metoda uti�e na polimorfizam.

Primer polimorfizma (pseuokod):

public class Forumas 


{


   public virtual void PrikaziForume() {...}


}





public class Moderator : Forumas


{


   public override void PrikaziForume() {...}


}





Forumas bobby = new Moderator();


bobby.PrikaziForume();

REZULTAT --> poziva se reimplementirana metoda
(pozva�e se metoda klase �ijeg je tipa promenljiva)

Ukoliko ne �elimo da drugi programeri, nasle�juju neku od klasa, koje smo napravili
--> to mo�emo u�initi pomo�u klju�ne re�i sealed , a takve klase se nazivaju zape�a�ene klase.

Zape�a�ena (sealed) klasa ne mo�e da se koristi kao bazna klasa bilo koje druge klase.

Sintaksa:

public sealed class ZapecacenaKlasa


    {


        //...


    }

Interfejsi

Interfejs predstavlja "ugovor" kojim se garantuje da �e se klasa, koja je nasledila taj interfejs, pona�ati na odre�eni na�in.

// Dakle, klasa garantuje da prodr�ava metode, svojstva (properties), doga�aje (events) i indeksere nekog interfejsa!

Sintaksno
--> interfejs je klasa koja sadr�i samo apstraktne metode.

Kada klasa implementira interfejs ona mora da implementira sve njene metode !

Mogu�e je da jedna klasa implementira vi�e interfejsa.
(podsetimo se, vi�estruko nasle�ivanje klasa nije dozvoljeno u C#, ali jeste vi�estruko nasle�ivanje interfejsa).

Ukoliko �elimo da proverimo da li objekat implementira interfejs u�ini�emo to na jedan od slede�a dva na�ina:

A) preko IS operatora:

npr. (kocka is ITelo)

--> vra�a true ako se kocka mo�e kastovati u ITelo.

B) preko AS operatora:

npr. (ITelo telo = kocka as ITelo)

--> ovaj na�in kombinuje IS i operacije kastovanja tako �to prvo testira da li je kastovanje mogu�e a zatim kompletira kastovanje ako je mogu�e. Ukoliko kastovanje nije mogu�e operator AS vra�a povratnu vrednost null.
//dakle, u ovom slu�aju se provera vr�i na indirektan na�in!

Apstraktna klasa je klasa koja se mo�e naslediti, ali se ne mo�e instacirati.
Mo�e posedovati apstraktne metode, koje nemaju svoju implementaciju, ali ih klase naslednice (ukoliko nisu apstraktne) moraju implementirati kori��enjem klju�ne re�i �override�.

Tako�e, apstraktna klasa mo�e imati metode koje imaju implementaciju (za razliku od interfejsa), i koje u svom telu mogu koristiti apstraktne metode.

Sveobuhvatan primer:

using System;





namespace ApstraktneKlase


{





   public interface IRacun


   {


       void IsplatiSaRacuna(double iznos);


       void UplatiNaRacun(double iznos);


       string VratiPodatkeORacunu();


       double VratiStanje();


    }





   public abstract class AbstractRacun : ApstraktneKlase.IRacun 


   {


       private double stanje;


       private string brojRacuna;


       public AbstractRacun(string brojRacuna):this(brojRacuna, 0) { }


      


       public AbstractRacun(string brojRacuna, double pocetnoStanje)


       {


          this.brojRacuna = brojRacuna;


          this.stanje = pocetnoStanje;


       }


       


      public double VratiStanje()


       {


          return stanje;


       }


       


      public void UplatiNaRacun(double iznos)


       {


          stanje += iznos - ProvizijaNaUplatu(iznos);


       }


      


      public void IsplatiSaRacuna(double iznos)


       {


          stanje -= iznos + ProvizijaNaIsplatu(iznos);


       }


       


      protected abstract double ProvizijaNaUplatu(double iznos);


        protected abstract double ProvizijaNaIsplatu(double iznos);


        


      public virtual string VratiPodatkeORacunu()


        {


            string podaci = "Racun broj: " + brojRacuna+"\nIznos na racunu: " + stanje;


            return podaci;


        }








      public class TekuciRacun:AbstractRacun


       {


           public TekuciRacun(string brojRacuna) : base(brojRacuna) { }


        


         public TekuciRacun(string brojRacuna, double pocetnoStanje) : base(brojRacuna, pocetnoStanje) { }


           


         protected override double ProvizijaNaUplatu(double iznos)


           {


               return 0;


           }


           


         protected override double ProvizijaNaIsplatu(double iznos)


           {


               double obracunataProvizija = 100 + (iznos * 3 / 100);


               return obracunataProvizija;


           }


        


         public override string VratiPodatkeORacunu()


           {


               return base.VratiPodatkeORacunu() + "\nTip racuna: TEKUCI";


           }


       }





      public class DevizniRacun:AbstractRacun


       {


           public DevizniRacun(string brojRacuna) : base(brojRacuna) { }


           public DevizniRacun(string brojRacuna, double pocetnoStanje) : base(brojRacuna, pocetnoStanje) { }


           protected override double ProvizijaNaUplatu(double iznos)


           {


               double obracunataProvizija = 100 + (iznos * 5 / 100);


               return obracunataProvizija;


           }


        


         protected override double ProvizijaNaIsplatu(double iznos)


           {


               double obracunataProvizija = 100 + (iznos * 5 / 100);


               return obracunataProvizija;


           }


        


         public override string VratiPodatkeORacunu()


           {


               return base.VratiPodatkeORacunu() + "\nTipRacuna: DEVIZNI";


           }


       }





      


         


      public static void Main (string[] args)


      {


         AbstractRacun[] racuni = new AbstractRacun[2];


            racuni[0] = new TekuciRacun("422-422", 0);


            racuni[1] = new DevizniRacun("917-017", 0);


            for (int i = 0; i < 2; i++)


            {


                Console.WriteLine("Uplata na " + i + ". racun u iznosu od 1000");


                racuni[i].UplatiNaRacun(1000);


                Console.WriteLine("Podaci o racunu posle uplate: \n"+racuni[i].VratiPodatkeORacunu());


                Console.WriteLine();


            }


 


      }


   }


}

Izlaz:

Izbegavanje konflikta izme�u imena klasa u programima se obezbe�uje preko imenskih prostora (namespace)

Imenski prostor obezbe�uje kontejner koji sadr�i aplikacioni kod, na takav na�in da i kod i njegov sadr�aj mogu biti jedinsveno identifikovani.

Tako�e, promovi�e se ponovna upotreba koda. Imenski prostori se koriste i za kategorizaciju objekata u .NET okru�enju.

C# kod se sadr�i u globalnom imenovanom prostoru, a to zna�i da se tom kodu mo�e pristupiti iz nekog drugog koda koji je unutar globalnog imenovanog prostora, i to tako �to se navede njegovo ime.

Kao �to je ve� dosada vi�eno u primerima, koristi se klju�na re� namespace , kako bi se eksplicitno definisao imenski prostor.

Ukoliko imamo kod u jednom imenovanom prostoru, koji treba da koristimo u drugom imenovanom prostoru, mora se uklju�iti referenca na prvi imenovani prostor.

[4] C# - Metode, Nizovi

nobody@mycity.rs (Fil) — Sat, 12 Nov 2011 02:19:22 +0100

[1] Metode

Metode obezbe�uju da neki blok koda mo�e biti izvr�en na bilo kojoj lokaciji unutar aplikacije. Predstavlja grupu naredbi koja izvr�ava odre�eni zadatak.

Potpis metode �ine:
- povratna vrednost metode,
- parametri metode
- i naziv metode.

Povratna vrednost metode predstavlja tip podatka koji metoda treba da vrati.

Parametri metode su podaci kojima snabdevamo metodu.

Op�ti oblik metode:

Citat:[access-modifier] < return-type> <method-name>([parameter-type parameter-name],[.....])
{ method-body}

access-modifier - opseg (stepen) do koga je metoda dostupna drugim klasama ili projektima.

return-type - tip vrednosti koju metoda treba da vrati

method-name - naziv metode

parameter-type parameter-name - tip i naziv parametra koje metoda prima.

method-body - telo metode.

Ukoliko metoda vra�a neku vrednost mora se:
- navesti tip povratne vrednosti u deklaraciji metode,
- koristiti klju�na re� RETURN prilikom zavr�avanja metode.

Parametri metoda

Do sada smo koristili prenos parametara po vrednosti, u tom slucaju bilo koja promena nad promenjivom unutar metode nema NIKAKVOG EFEKTA na parametre navedene u pozivu metode.

Primer:

using System;





namespace Metode


{


   class MainClass


   {


   


      static void Dupliraj(int vrednost)


      {


           vrednost *= 2;


            Console.WriteLine(" Vrednost je : {0}",vrednost);


      }                              


      


         


      public static void Main (string[] args)


      {


         int broj = 5;                        


         Console.WriteLine("Vrednost je : {0}",broj);


         Dupliraj(broj);


         Console.WriteLine("Vrednost je : {0}",broj);


      }


   }


}

Izlaz:

Ukoliko �elimo da, na ovaj na�in, promenimo vrednost promenljive broj, trebalo bi da ubacimo slede�u liniju koda:

broj = dupliraj(broj);

... a metoda bi trebala da se deklari�e sa povratnom vredno��u, gde bi povratna vrednost bio duplirani broj.

Jo� jedan na�in prosle�ivanja vrednosti u metodu je prenos parametara preko reference.
--> To zna�i da �e se sve promene odra�avaju i na promenjivu koja se koristi kao parametar

Za ovaj na�in prosle�ivanja, potrebno je koristiti klju�nu re� REF kod inicijalizacije metode i kod pozivanja metode (kod onih parametara koje �elimo preneti preko reference).

Uporedimo pro�li primer sa ovim primerom, gde se koristi klju�na re� "ref":

using System;





namespace Metode


{


   class MainClass


   {


   


      static void Dupliraj(ref int vrednost)


      {


           vrednost *= 2;


            Console.WriteLine(" Vrednost je : {0}",vrednost);


      }                              


      


         


      public static void Main (string[] args)


      {


         int broj = 5;                        


         Console.WriteLine("Vrednost je : {0}",broj);


         Dupliraj(ref broj);


         Console.WriteLine("Vrednost je : {0}",broj);


      }


   }


}

Izlaz:

Sa primera se vidi da je promenjena i vrednost promenljive broj.

Kada koristimo prenos preko reference --> ne smeju se koristiti konstantne vrednosti (CONST), i promenjiva koja se koristi mora biti inicijalizovana.

Izlazni parametri

Parametar mo�emo definisati da bude izlazni parametar, preko klju�ne re�i OUT koja se koristi isto kao i ref (dakle, kao modifikator parametra u definiciji metode i pri njenom pozivanju).

Rezultat je isto pona�anje kao i kod referentnog tipa, u smislu da se vrednost parametra na kraju metode vra�a promenjivoj koja je upotrebljena u njenom pozivu.

Pa u �emu je onda razlika?
--> Kod parametra OUT mogu se koristiti neinicijalizovane promenjive. Iako je nekoj promenjivoj dodeljena vrednost, kada se koristi u metodi njena vrednost �e biti izgubljena nakon izvr�enja metode.

Klju�ne re�i OUT i REF se moraju navesti u pozivu metode

- Metode mogu biti i �lanice struktura.

Nizovi parametara

C# dozvoljava da defini�emo jedan poseban parametar za metode, koji mora biti zadnji u definiciji metode i naziva se NIZ PARAMETARA. Ovaj parametar dozvoljava da pozivamo metode koriste�i promenjivu koli�inu parametara, a defini�e se klju�nom re�ju PARAMS.

Citat:static <return-type>< method-name>(<paramname>,< paramname>,...,params <type>[] <name> )
{....................................
.......................................
return < return-value>;
}

Ovu metodu pozivamo na slede�i na�in:

Citat:<methode name>(<p1>,...<val1>,<val2>,....)

svi parametri moraju da budu onog tipa koji se navodi u inicijalizaciji metode!

Primer upotrebe (deo koda):

static int Zbir(params int[] nizBrojeva)


{


   int suma = 0;


   foreach(int val in nizBrojeva)


   {


        suma += val;


   }


   return suma;


}

Pogodno je koristiti foreach petlju, budu�i da ne znamo konkretan broj parametara prilikom pisanja koda.

Preoptere�enje metoda

Mogu�e je imati dve metode istog naziva koje operi�u nad razli�itim tipovima promenjivih.
--> preoptere�enje operatora prepoznaje ovu situaciju i omogu�ava da napravimo vi�e metoda sa istim imenom, koje rade sa razli�itim tipovima argumenata.

(dakle, u ovom slu�aju metode imaju isti naziv, ali imaju razli�it potpis )

Na primer, posmatrajmo slede�i kod:

static float MaxVrednost(float [] nizBrojeva)


{


              float max = nizBrojeva[0];


   for(int i = 0; i<nizBrojeva.Lenght;i++)


   {


                 if (nizBrojeva[i] > max)


      max = nizBrojeva[i];


   }


   return max;


}

Mo�emo napisati i metodu koja �e imati isti naziv kao i gornja metoda, ali samo sa drugim tipom ulaznog parametra (podvucimo opet: metode imaju iste nazive ali razli�ite potpise).

Prilikom programiranja, ne moramo navoditi koju metodu �emo da koristimo, samo navedemo niz parametara i odgovaraju�a metoda se pozove.

Jedna od dobrih karakteristika tehnologije intellisence kod Visual Studia (a i MonoDevelop sadr�i sli�nu tehnologiju) :
--> ako imamo dve metode i krenemo da unosimo ime metode Visual Studio (tj. MonoDevelop) �e pokazati mogu�a preoptere�enja za tu metodu.

Mo�emo imati dve metode sa istim imenom, a potpis se razlikuje u tome da li se parametri prenose preko vrednosti ili preko reference.

Kori��enje modifikatora pristupa

Modifikatori pristupa nazna�avaju opseg (stepen) do koga je dostupan �lan neke klase.

public --> �lan je dostupan bez restrikcije!

protected internal --> �lan je dostupan samo unutar:
- klase,
- izvedenih klasa,
- klasa u istom programu.

internal --> �lan je dostupan samo unutar:
- klase,
- istog programa.

protected --> �lan je dostupan samo unutar:
- klase,
- izvedenih klasa.

private --> �lan je dostupan samo unutar klase. Ovo je podrazumevana vrednost.

-------------

static --> sve instance klase koje sadr�e stati�ku promenjivu ili metodu.
Toj metodi pristupamo tako �to navedemo

imeklase.Imemetode

--> dakle, nije potrebno da insatnciramo klasu.

[2] Nizovi

- Nizovi su uvek referentni tipovi. Promenljive nizovnog tipa sadr�e reference na niz, a ne sam niz.

- Nizovni tipovi se implicitno izvode iz System.Array koji je izveden iz System.Object tipa.

Da bi se deklarisala nizovna promenljiva potrebno je:
� navesti tip elemenata niza, zatim
� uglaste zagrade kojima se specificira rang niza, i na kraju
� ime nizovne promenljive .

Primer deklaracije promenljive:
Tip[] imePromenljive;

- Tip elemenata niza mo�e biti bilo koji tip uklju�uju�i i nizovni tip

- Podr�ani su:

a) jednodimenzionalni nizovi,
b) dvodimenzionalni nizovi (matrice)
c) nizovi nizova

a) Primer:

int[] niz = new int[3] {1, 10, 12};


foreach (int broj in niz)


{


          Console.Write(broj+" ");


}

b) Primer:

int[,] matrica = new int[3,2] { { 1, 2 }, { 3, 4 }, { 5, 6 } };


foreach (int broj in matrica)


{


        Console.WriteLine(broj);


}

Svojstvo Rank vra�a vrednost koja ukazuje na rang, odnosno ukupan broj dimenzija niza.

Svojstvo Length vra�a vrednost koja ukazuje na ukupan broj elemenata niza.

Citat: Metodom Sort sortiraju se elementi jednodimenzionalnog niza.

� elementi niza moraju da implementiraju interfejs IComparable
� ukoliko sortiranje nije uspe�no zavr�eno, rezultat je nedefinisan
� koristi se QuickSort algoritam
� ne vodi se ra�una o redosledu elemenata �ija je vrednost ista

Metodom Clone kreira se nova instanca niza �iji su elementi kopije elemenata kloniranog niza.
// ukoliko su elementi niza referentnog tipa, objekti na koje oni imaju reference ne�e biti kopirani.

Citat:Metoda Copy:

public static void Copy (Array x, int i, Array y, int j, int d)

x --> niz iz koga se kopira
i --> indeks elementa niza x od koga se po�inje
y --> niz u koji se kopira
j --> indeks elementa niza y od koga se po�inje
d --> broj obuhva�enih elemenata

Metoda IndexOf
--> vra�a vrednost indeksa prvog elementa �ija je vrednost jednaka tra�enoj.
� ukoliko ne postoji element sa tra�enom vredno��u, vra�a se -1.
� mo�e da se koristi samo nad jednodimenzionalnim nizovima.

Metoda GetLenght
--> vra�a vrednost koja ukazuje na broj elemenata za odre�enu dimenziju niza.
� prva dimenzija se ozna�ava sa 0.

Metodom Clear navedenim elementima niza se dodeljuju podrazumevane vrednosti.

FTP Manipulisanje, aplikacija 100% zavisna od servera - Tutorijal VB.NET

nobody@mycity.rs (Srki94) — Fri, 11 Nov 2011 03:33:47 +0100

Videli smo ranije u jednom od mojih tutorijala kako mo�emo proveriti novu verziju programa preko servera. Hajde da napravimo ne�to komplikovanije.

Nivo : Napredan (ne�e biti opisano korak po korak kako napraviti projekat, nazvati kontrole i sl.)

Ideja :
Imati aplikaciju koja 100% zavisi od servera.
Ima�emo login formu preko koje �e korisnik napraviti nalog na server i ulogovati se u program.
Zatim �emo korisniku prikazati neku poruku i dozvoliti mu da upi�e neki fajl na server.
Koristi�emo FTP ovog puta.

Potrebno za ovaj tutorijal :
FTP Nalog
VB.NET
15 minuta slobodnog vremena

Korak #1 - Pravljenje FTP naloga.
Za ovaj tutorijal �e nam trebati FTP da bi smo mogli da skidamo i ka�imo fajlove.
Napravi�emo nalog na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ja �u koristiti primer ime (nije stvarno registrovano) i primer lozinku za ovaj tutorijal.
"Registrovao" sam nalog na drivehq.com :
Username : Tutorijal1
Password : Tutorijal

Korak #2 - Ka�enje potrebnih fajlova na FTP[
Napravi�emo jedan txt fajl koji �emo nazvati "motd.txt", unutra napi�ite tekst
"ThePhilosopher pi�e najbolje tutorijale"

Zatim napravite nov tekst fajl "podesavanje.txt" unutra napi�ite broj
"1"

Napravite nov tekst i nazovite ga "poruka.txt" unutra ne pisite nista.
Sa�uvajte tekstove i oka�ite ih na akaunt na drivehq u root folderu.

Korak #3 - Pravljenje interfejsa
Ima�emo tri forme.
Na prvoj formi napravite :
2 Tekst boxa
2 Label-a
2 dugmeta.

Podesite kontrole u "Properties" prozoru:

1. Textbox | Name = tbime 


2. Textbox | Name = tblozinka


1. Label | Text = Korisnicko ime :


2. Label | Text = Lozinka:


1 dugme |Text = Uloguj se | Name = btnuloguj


2 dugme |Text = Registruj se | name = btnreg

Ovako izgleda forma :

Napravite novu formu i na njoj dodajte :

4 Label-a
3 tekst polja
2 dugmeta

Podesite kontrole u "Properties" prozoru:

1. Label | Text = Molimo ispunite sledeci formular:


2. Label | Text = Korisnicko ime


3. Label | Text = Lozinka


4. Label | Text = Unesite lozinku ponovo





1. Textbox | Name = tbime


2. Textbox | Name = tblozinka | Password char = *


3. Textbox | Name = tbprovera | Password char = *





1. Dugme | Name = btnregistruj | Text = Registruj


2. Dugme | Name = btnotkazi | Text = Otkazi

Ovako izgleda forma :

Napravite novu formu i dodajte slede�e kontrole :

3 Label-a
2 textboxa
3 Dugmeta

Podesite parametre ovako u "Properties" prozoru :

1. Label | Name = motd | Text = "" (obri�emo sve iz ovog polja)


2. Label | Text = "Upisite poruku serveru:"


3. Label | Text = "Vasa poruka sa servera"





1. Textbox | Multiline = True | Name = tbsalji 


2. Textbox |Multiline = True | Name = tbprimi





1. Dugme | Name = btnsalji | Text = Posalji serveru


2. Dugme | Name = btnprimi | Text = Primi tekst od servera


3. Dugme | Name = izlaz | Text = Iza�i

Ovako izgleda forma :

Korak #4 - Programiranje

Prvo �to �emo uraditi jeste napisati proveru da li korisnik postoji na serveru.
Da bi smo to uradili moramo da se pove�emo na FTP server.
Vratite se na prvu formu i u dugmetu "Uloguj se" upi�ite slede�e :

Pre svega �emo napisati proveru za prazan tekst :

 





  If tbime.Text = "" Or tblozinka.Text = "" Then 


 MsgBox("Tekst polja ne smeju biti prazna, upisite korisnicko ime i lozinku i pokusajte                ponovo")





'Zatim �emo se povezati na FTP Server


' U istoj proveri radimo slede�e





        Else ' Ako postoji tekst onda :


  Try


    Dim br As String 'deklarisemo string koji �e sadr�ati informaciju sa servera


        Dim logovanje As New Net.WebClient 'pravimo nov webclient


                ' Upisujemo na�e korisni�ko ime i na�u lozinku za drivehq.com


                     logovanje.Credentials = New Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal")


                  'kacimo se na server i preuzimamo fajl


              br = logovanje.DownloadString("ftp://ftp.drivehq.com/" & tbime.Text & ".txt")





' ukoliko postoji fajl pokusaj proveri da li je tacna lozinka





                   Try


                    If br = tblozinka.Text Then


                       'ukoliko jeste prikazi novu formu


                  Form3.Show()


                Me.close


                    End If





                Catch ex As Exception


                        ' Nije tacna lozinka, prikazi poruku korisniku


                  MsgBox("Uneli ste pogresnu lozinku")


                End Try





' ne postoji nalog, prikazi poruku


            Catch ex As Exception


                MsgBox("Akaunt nije registrovan ")


            End Try


        End If

Ka�enje na server i preuzimanje podatka iz fajla :

Citat: Dim br As String
Dim logovanje As New Net.WebClient
logovanje.Credentials = New Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal")
br = logovanje.DownloadString("ftp://ftp.drivehq.com/" & tbime.Text & ".txt")

Try Catch Finally End Try metoda
Citat:Try
' Blok koda �ta da poku�a

Catch ex as exception ' �ta uraditi ako do�e do gre�ke
Messagebox.Show (Ex.message) ' Daje direktnu poruku koja se desila korisniku
End try

Sada �emo napisati kod za registraciju.
Idite na drugu formu.
Pi�emo kod za dugme "Registruj me".

Pre svega �emo proveriti da li se lozinke u oba polja podudaraju i da li su polja prazna, zatim �emo poslati upit i zatra�iti dozvolu od FTP servera da oka�imo fajl.




'ako su polja prazna onda


  If tbime.Text = "" Or tblozinka.Text = "" Or tbprovera.Text = "" Then


 MsgBox("Morate popuniti sva polja") 'prikazi poruku o gresci


Else 'ako nisu 


If tblozinka.Text = tbprovera.Text Then 'proveri da li se fajlovi podudaraju


 Try 'pokusaj


'napravi�emo privremeni fajl sa korisnikovim podacima 


 Dim privremenifajl As New IO.StreamWriter(Application.StartupPath & "\" & tbime.Text & ".txt") 


                    privremenifajl.WriteLine(tblozinka.Text)


                    privremenifajl.Close()





                Catch ex As Exception


                    MessageBox.Show(ex.Message)


                End Try


'pokusaj da okacis fajl


                Try


'ovde deklarisemo "upit" kao ftpwebrequest i unosimo podatke hosta i imena fajla 


                    Dim upit As System.Net.FtpWebRequest = DirectCast(System.Net.WebRequest.Create("ftp://ftp.drivehq.com/" & tbime.Text & ".txt"), System.Net.FtpWebRequest) 'saljemo zahtev ftp serveru


'zatim saljemo korisnicko ime i lozinku


                    upit.Credentials = New System.Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal")


'objasnjavamo metodu koju cemo koristiti


                    upit.Method = System.Net.WebRequestMethods.Ftp.UploadFile


'citamo fajl


                    Dim korisnik() As Byte = System.IO.File.ReadAllBytes(Application.StartupPath & "\" & tbime.Text & ".txt")


'kacimo fajl 


                    Dim abc As System.IO.Stream = upit.GetRequestStream()


                    abc.Write(korisnik, 0, korisnik.Length)


                    abc.Close()


                    abc.Dispose()





                Catch ex As Exception


                    MessageBox.Show(ex.Message)





                End Try


            Else ' ako se ne podudaraju lozinke prikazujemo gresku korisniku 


                MsgBox("Lozinke se ne podudaraju, proverite lozinke ponovo")


            End If


        End If


    End Sub

Uh, ba� dosta koda, zar ne?

Sada kona�no imamo sve i sada kada poku�a, korisnik mo�e da se uloguje jer se registrovao. Dakle samo �itamo fajl sa imenom sa hosta koji ima lozinku unutra i proveravamo da li je lozinka ispravna i da li postoji korisnik.

Otvorite tre�u formu

Sada �emo da u�itamo "MOTD" (Message of the day) tj. malu poruku koju korisnik dobije kada se uloguje.

U Load eventu forme kucamo :




Dim br As String 'string gde cemo ubaciti podatke


Dim logovanje As New Net.WebClient  'nova deklaracija klijenta


logovanje.Credentials = New Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal") 'korisnicka imena


br = logovanje.DownloadString("ftp://ftp.drivehq.com/motd.txt")  'preuzimamo podatak iz motd.txt fajla


lblmotd.text = br 'primenjujemo vrednost stringa u label

I dobijemo "ThePhilosopher pise najbolje tutorijale" u toj label kontroli.

Ako sada izmenimo fajl na serveru i ponovo ucitamo formu prikaza�e se nova poruka koju smo napisali.

Sada �emo da "sredimo" slanje poruke, dvoklik na dugme "Posalji serveru" :




Dim br As String


        Dim logovanje As New Net.WebClient


        logovanje.Credentials = New Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal")


        br = logovanje.UploadString("ftp://ftp.drivehq.com/poruka.txt", tbsalji.Text) 'primetiti da ovog puta koristimo .UploadString

Dvoklik na "Primi tekst"




'isto kao i do sada, preuzimanje podatka


    Dim br2 As String


        Dim logovanje2 As New Net.WebClient


        logovanje2.Credentials = New Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal")


        br2 = logovanje2.DownloadString("ftp://ftp.drivehq.com/poruka.txt")


        tbprimi.Text = br2

Sada �emo videti kako mo�emo da iskoristimo pode�avanje sa servera:
Dvoklik na formu







   Dim br3 As String 


        Dim logovanje3 As New Net.WebClient


        logovanje3.Credentials = New Net.NetworkCredential("tutorijal1", "tutorijal")


        br3 = logovanje3.DownloadString("ftp://ftp.drivehq.com/podesavanje.txt") 


'do sada je sve poznato, skidamo vrednost fajla zatim


' prikazujemo poruku koju vrednost sadrzi tekst na serveru


        MsgBox("Fajl na serveru sadr�i broj " & br3)


' i konacno manipulacija klijent programom


' ako je vrednost na serveru 1 onda ce program promeniti boju u "Aqua" ako je 0 onda ce program promeniti boju u "black".


        If br3 = "1" Then


            Me.BackColor = Color.Aqua


        ElseIf br3 = "0" Then


            Me.BackColor = Color.Black

Zaklju�ak

Nau�ili smo da u�itamo podatak, po�aljemo podatak i po�aljemo fajl.


Tako�e smo nau�ili kako da manipuli�emo klijent aplikacijom preko fajlova na serveru

Primetiti da kada pritisnete bilo koje dugme, dok aplikacija uspostavlja vezu sa serverom aplikacija ne reaguje uop�te na klik, ovo je zato �to program �eka server, mo�e da se zaobi�e a o tome �emo u�iti uskoro, bi�e re�i o threads na�inu rada

P.S. Molim vas ako kopirate ovo na druge forume, "bacite" link do mycitija, de�avalo se ranije da ljudi "kradu" tutorijale odavde korisnicima i postuju ih na druge forume tvrde�i da su njihovi, svi moji fajlovi su za�ti�eni Creative Commons licencom koja ne dozvoljava kopiranje bez linka ka ovom forumu i ovoj temi, me�utim pre svega je vrlo ru�no ukrasti ne�iji rad i tvrditi da je va�. (Nije da je ovaj tutorijal ne�to pro ali je zaista ru�no to uraditi bilo kome)

P.P.S. Izvinjavam se za izgled koda, vb ga formatira tako + mc ima ograni�eno mesto tako da ne�itljivo izgleda.

Ako ste stigli do ovog reda, svaka �ast i hvala �to ste pro�itali ceo tutorijal.

Mogu�e je da postoji gre�ka, nisam uporedo radio i pisao kod 100% a i kasno je, ako postoji javite se slobodno da re�imo.

[3] C# - Naredbe

nobody@mycity.rs (Fil) — Sat, 05 Nov 2011 22:55:25 +0100

Nаredbe

Svаki progrаm se sаstoji od nizа nаredbi koje se trebaju izvr�iti. Nаredbe se mogu grupisаti u slede�e kаtegorije:

1. nаredbe selekcije (if i switch)
2. iterаtivne nаredbe (while, do-while, for i foreach)
3. nаredbe bezuslovnog skokа (goto, break i continue).

[1] Naredba if

Naredbe �emo najbolje shvatiti kroz primere:

--> Proveriti dа li je uneti kаrаkter slovo аbecede. Ukoliko jeste, ispitаti dа li je veliko ili mаlo slovo.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         Console.WriteLine("Unesite slovo:");


         


                                          //unos sa tastature je tipa string pa se vr�i konverzija u char


         char c=Convert.ToChar(Console.ReadLine());


         if (Char.IsLetter(c)) //provera da li je uneto slovo


            if (Char.IsLower(c)) //provera da li je malo slovo 


               Console.WriteLine("Uneti znak je malo slovo abecede!");


            else 


            //ukoliko nije malo onda je veliko slovo


            Console.WriteLine("Uneti znak je veliko slovo abecede!");


         //ako nije ispunjen uslov prve if naredbe sledi


         else 


         Console.WriteLine(" Uneti karakter nije slovo abecede!!!"); 


      }





   }


}

Korisnici Visual Studio.NET-a �e ovaj kod bez problema da kompajliraju i pokrenu. Me�utim, da bi se ovaj program (gde se o�ekuje neka interakcija sa korisnikom) pravilno pokrenuo pod okru�enjem MonoDevelop (ukoliko ima Linuksa�a koji ovo prate), mora se uraditi slede�e:

- Na meniju Project odabrati "ImeNamespece-a" Options (u mom slu�aju Naredbe Options)

- I podesiti opcije (�triklirati dve opcije) da odgovaraju stanju na slede�oj slici:

// sa default outputom �e se javiti grdni Exceptionsi

Izlaz:

- nа ovom primeru prikаzаno je kori��enje ugnje�denih if nаredbi. U tom slu�аju svаko else se odnosi nа najbli�u if nаredbu!

- Postoji mogu�nost kori��enjа vi�e uzаstopnih if nаredbi tzv. kаskаdne if naredbe, �ijа sintаksа je:

if ( uslov 1 )


         nаredbа 1;


            else if ( uslov 2 )


                      nаredbа 2;


                         else


                            nаredbа 3;

- U principu, ne postoje ogrаni�enjа, аli se zbog urednosti progrаmа preporu�uje kori��enje naredbe switch.

[2] Naredba switch

Primer:
--> Nаpisаti progrаm koji zа unet broj ranga vrа�а status korisnika na MyCity forumu. Ukoliko je uneti broj vаn domenа ispisаti odgovаrаju�u poruku .

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         Console.WriteLine("Unesite rang:");


         int n=int.Parse(Console.ReadLine()); 





         switch (n)


         {


            case 1: Console.WriteLine("Rang 1 je: [ Strucno lice ]");


            break;


            


            case 2: Console.WriteLine("Rang 2 je: [ AMF pripravnik ]");


            break;





            case 3: Console.WriteLine("Rang 3 je: [ AMF Rank 1 ]");


            break;


            


            case 4: Console.WriteLine("Rang 4 je: [ AMF Rank 2 ]");


            break;


            


            case 5: Console.WriteLine("Rang 5 je: [ Administrator ]");


            break;





            default: Console.WriteLine("Peco, ti li si !? \a");


            break;


         } 


 


      }





   }


}

Izlaz:

- strukturа naredbe switch, sаstoji se od klju�ne re�i switch, izа koje se u zаgrаdi postаvljа selektor od kog zаvisi kojа nаredbа (ili blok nаredbi) �e se izvr�iti.

Tip selektorа mo�e biti: char, enum, string ili celobrojni tip.

Pseudo-kod:

Citat:switch ( selektor )
{
case konstanta1:
naredba1(blok1); break;
case konstanta2:
naredba2(blok2); break;
default:
naredba3(blok3); break;
}

- case i default lаbele predstаvljаju kontrolne tа�ke u kojima se tok progrаmа mo�e promeniti u zаvisnosti od vrednosti selektora. Kao poslednjа nаredbа svаkog case blokа nаvodi se break ili nekа drugа nаredbа bezuslovnog prelаskа.

- Nаredbа default se izvr�аvа ukoliko selektor nije jednаk nijednoj od vrednosti u okviru case lаbele. Ukoliko, pаk ne postoji ovа default nаredbа, kontrolа se ondа prenosi nа krаj switch-а.

- Nije neophodno (!!!) nаvo�enje viti�аstih zаgrаdа kаko bi se izvr�ilo vi�e nаredbi

- Ukoliko nаvedemo vi�e konstаnti u jednoj lаbeli jаvi�e se gre�kа

- Ukoliko se izvr�i neki od CASE blokovа nijedаn slede�i CASE blok se ne mo�e izvr�iti osim u slu�аju kori��enjа nаredbe goto, kojom se kontrolа izvr�enjа prenosi nа neki od tih blokovа.

Citat:switch (n)
{
case 1: Console.WriteLine(" Opcija broj 1");
break;
case 2: goto case 1; // u slu�aju da je n=2, ispisa�e se kao da je uneto 1!
...
}

Ne preporu�uje se kori��enje nаredbe goto!

- Grupisаnje se mo�e ostvаriti nа slede�i nа�in:
Citat:switch (n)
{
case 1:
case 2: Console.WriteLine("Opcija broj 2");
break; ...
}

--> U ovom slu�аju izvr�i�e se i nаredbа u okviru case 1 i case 2 blokа, jer u okviru case 1 blokа ne postoji nаrebа break kojа bi prenelа kontrolu tokа nа krаj nаredbe switch.

-Tаko�e, ne smeju se nаvoditi dve iste konstаnte, kаo ni dve default nаredbe.
--> pogre�an je slede�i pseudokod:

switch (n)
{
case 1: Console.WriteLine("Opcija broj 1");
break;
case 1: Console.WriteLine("Opcija broj 2");
break;
default:
default:
...
}

- Redosled nаvo�enjа lаbelа nije bitаn

[3] Naredba while

Primer:
--> Nаpisаti progrаm koji sаbirа pаrne brojeve mаnje od 10.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         //inicijalizacija vrednosti promenljivih


         int i=2;


         int suma=0;





         while (i<=10)


         {


            suma+=i;


            i+=2;


         }


      


      Console.WriteLine("Trazena suma je {0}",suma);


      } 


   } 


}

- sintаksа nаredbe while:

Citat:while (uslov) nаredbа;

ili

Citat:while (uslov)
{
blok nаredbi
};

- ukoliko je ispunjen uslov u okviru nаredbe (odnosno ukoliko je true), izvr�аvа se nаredbа ili blok nаredbi. Uslov morа biti logi�ki izrаz.

--> u ovom primeru se proverаvа dа li je vrednost brojа�а mаnjа ili jednаkа 10; ukoliko jeste, ondа se izvr�аvа blok nаredbi.

- vrednost brojа�а "i" �e se pove�аti zа 2 i sve dok ne uzme vrednost 12 suma �e se uve�аvаti zа vrednost brojа�а.

- kаdа vrednost uslovа postаne false (neta�na) kontrolа se prenosi nа krаj nаredbe while.

- kori��enje nаredbe while nаro�ito je korisno u onim slu�аjevimа kаdа broj iterаcijа nije unаpred poznаt.

- nаredbа while predstаvljа nаredbu sа preduslovom, �to znа�i dа �e se izvr�iti sаmo ukoliko je vrednost uslovа true.

[4] Naredba do .. while

Zа rаzliku od nаredbe while, nаredbа do .. while je nаredbа sа postuslovom --> �to znа�i dа �e se izvr�iti blok nаredbi, а zаtim proveriti uslov. Nаredbа do .. while se izvr�аvа nаjmаnje jedаn put

Primer:
--> obraditi isti zahtev kao u prethodnom primeru.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         int i=2;


         int suma=0;


         do 


         {


            suma+=i;


            i+=2;


         }





         while (i<=10);


         


         Console.WriteLine("Trazena suma je {0}",suma);


      }


   }





}

-strukturа do nаredbe:

Citat:do nаredbа while (uslov);

ili

Citat:do
{
(blok nаredbi);
}
while (uslov);

- kao �to je ve� re�eno, prilikom izvr�аvаnjа do nаredbe prvo se izvr�аvа nаredbа ili blok nаredbi, pа se nаkon togа vr�i proverа uslovа. Proverа se vr�i pomo�u nаredbe while.

[5] Naredba for

Obrаdi�emo isti primer kori��enjem nаredbe for.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         int suma=0;


         for (int i=2;i<=10;i+=2) suma+=i;


         


         Console.WriteLine("Trazena suma je {0}",suma);


      }


   }





}

Obja�njenje:

- strukturа naredbe for

Citat:for (inicijаlizаtor; uslov; iterаtor) nаredbа;

ili

Citat:for (inicijаlizаtor; uslov; iterаtor)
{
blok nаredbi;
}

- u nаredbi for koristi se inicijаlizаtor (aka brojа�kа promeljivа, brojа�), koji se inicijаlizuje pre po�etkа rаdа petlje. Ovde je po�etnа vrednost brojа�а 2, rаdi lаk�eg pronаlа�enjа pаrnih brojevа

- nаkon inicijаlizаtorа nаvodi se uslov koji se uvek proverаvа pre po�etkа petlje i dа bi petljа moglа dа se izvr�аvа vrednost uslovа morа biti true.

- �lаnovi nаredbe for su rаzdvojeni znаkom ";" (ta�ka-zarez).

- kаo tre�i �lаn nаredbe for nаvodi se iterаtor koji je zаdu�en zа uve�аnje vrednosti brojа�ke promenljive, i on se izrа�unаvа nаkon svаke iterаcije ( "i" se pove�аvа zа 2 pomo�u operаtorа +=).

- u okviru nаredbe for mo�e se nаvesti vi�e kontrolnih promenljivih. Nа primer:

Obja�njenje:

- U ovom slu�аju sumа �e se uve�аti zа vrednost inicijаlizаtorа i sve dok ne dostigne vrednost drugog inicijаlizаtorа.

- Ukoliko u nаredbi for postoji vi�e inicijаlizаtorа, i oni se odvаjаju zаrezom kаo i njihove iterаcije

- Ukoliko se ne nаvede uslov dolаzi do pojаve beskonа�ne petlje, jer se podrаzumevа dа je uslov ispunjen.

- Inicijаlizаtor, uslov i iterаtor su opcioni.

[6] Naredba foreach

Primer:
--> Za dati niz brojevа odrediti broj pаrnih i broj nepаrnih brojevа.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         int brNeparnih=0, brParnih=0;





         // deklari�emo niz sa proizvodno unetim vrednostima


         int [] niz=new int[] {0,1,2,5,7,8,11};





         foreach (int i in niz)


         {


            if (i%2==0) brParnih++;


               else


                  brNeparnih++;


         }





         Console.WriteLine("U nizu ima {0} neparna, i {1} parna broja.", brNeparnih,brParnih); 


 


      }


   }





}

Obja�njenje:

- strukturа foreach nаredbe:

Citat:foreach (tip iterаcionа_prom in kolekcijа) nаredbа;

ili

Citat:foreach (tip iterаcionа_prom in kolekcijа)
{
blok nаredbi;
}

--> nаredbа foreach omogu�аvа iterirаnje u okviru kolekcije (nizа, liste) bez kori��enjа indeksа zа pristup elementu kolekcije .
--> Ovа petljа �e prolаziti kroz svаki element liste, i ukoliko je element liste istog tipа kаo i iterаcinа promenljivа, iterаcionoj promenljivoj dodeljuje zаdаti element liste.

- Klju�nа re� foreach omogu�аvа dа svаki element nizа, ukoliko je tipа int "pro�e" kroz blok nаredbi.

--> Ispituje se vrednost ostаtkа prilikom deljenjа svаkog elementа sа brojem 2 kаko bi se izbrojаli pаrni i nepаrni brojevi nizа.
(zа ostаtаk 0 pove�аvаmo broj pаrnih brojevа, а u svаkom drugom slu�аju pove�аvаmo broj nepаrnih brojevа).

- Iterаcionoj promenljivoj se dodeljuju vrednosti iz nizа nа tаj nа�in �to se deklаri�e tip i ime iterаcione promenljive, zаtim, klju�nа re� in i nаziv kolekcije.

Ne mo�e se vr�iti promenа vrednosti iterаtivne promenljive jer je onа implicitno definisаnа kao readonly.

Primer:

foreach (int i in niz)


{ 


i++;       // javlja se Compile time error


Console.Writeline(i); ... 


}

[7] Naredba bezuslovnog skoka goto

Primer:
--> Nаprаviti progrаm koji kreirа jelovnik, uz ogrаni�enje dа se zа ve�eru nude istа jelа kаo i zа ru�аk.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         char meni;


         Console.WriteLine("Odaberite vrstu obroka:(D)orucak===(R)ucak===(V)ecera==="); 





         //konverzija unetog stringa u karakter         


         meni=Convert.ToChar(Console.ReadLine());





         switch (meni)


         {


         case 'D':Console.WriteLine("kajgana, cajna, pavlaka, hleb");


         break;





         case 'R':Console.WriteLine("supa, sarma, teletina ispod saca, salata, hleb");


         break;





         case 'V':


         goto case 'R';





         default:Console.WriteLine("Pogresan unos!!!");


         break; 


         }


      }


   }


}

Obja�njenje:

- Nаredbа goto prenosi tok kontrole nа nаredbu kojа je oznа�enа lаbelom (�R').
(ukoliko ne postoji nаvedenа lаbelа ili nаredbа goto nije u njenom opsegu prijаvi�e se gre�kа)

- Kori��enje nаredbe goto trebа izbegаvаti zаto �to se pomo�u nje kontrolа tokа progrаmа pomerа kа progrаmeru, а ne kа prevodiocu, �to pove�аvа mogu�nost nаstаnkа gre�ke.

[8] Naredba bezuslovnog skoka break

Primer:
--> kori��enjem nаredbe break reаlizovаti ispis prvih deset brojevа uz pomo� dvа brojа�а.

using System;





namespace Naredbe


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         int i = 1;


         while (i <= 10)


         {


         int j = 10;


            while (j >= 0)


            {


            if (i == j) break;


            j--; 


            }





            Console.WriteLine("i: {0} j:{1}",i,j);


            i++;


         }


      }


   }


}

Obja�njenje:

- nаredbа break obezbe�uje iskаkаnje iz

--> switch,
--> while .. do,
--> do,
--> for
--> i foreach nаredbi,

pri �emu se kontrolа tokа progrаmа prenosi nа prvu slede�u nаredbu.

- ukoliko se nаlаzi u ugnje�denoj petlji (nested loop), izvr�аvаnjem break nаredbe se tok kontrole prenosi nа krаj unutrа�nje petlje.

- kori��enje break nаredbe tаko�e trebа izbegаvаti, zаto �to i onа kontrolu tokа progrаmа pomerа kа progrаmeru, а ne kа prevodiocu, �to pove�аvа mogu�nost nаstаnkа gre�ke.

- nаredbe bezuslovnog skokа ne mogu preneti tok kontrole progrаmа izvаn finally blokа

( �to �e biti obrа�eno u odeljku o izuzecimа)

............ to be continued

[2] C# - Tipovi podataka

nobody@mycity.rs (Fil) — Tue, 01 Nov 2011 18:23:40 +0100

Vrednosni tipovi podataka

Sve аplikаcije mаnipuli�u podаcimа nа neki nа�in. Prilikom te mаnipulаcije, podаci se privremeno (ili trajno) sme�tаju u promenljive (vаrijаble), (koje se pre kori��enjа morаju definisаti).

Definisаnjem promenljivih rezervi�e se prostor u memoriji nа osnovu:
a) imenа promenljive,
b) tipа podаtаkа kome dаtа promenljivа pripаdа.

Tip podаtаkа neke promenljive odre�uje:
a) dozvoljene vrednosti zа promenljivu,
b) operаcije koje se mogu vr�iti nаd njom,
c) memorijski prostor koji se defini�e za tu promenljivu.

U C# postoje dve vrste tipovа podаtаkа: VREDNOSNI I REFERENTNI

Promenljive vrednosnog tipа direktno sаdr�e podаtke i �uvаju se u delu operаtivne memorije koji se nаzivа STACK.

Ne mo�e se desiti dа izvr�аvаnje operаcijа nаd jednom promenljivom uti�e nа drugu promenljivu (jer promenljive sаdr�e svoju kopiju podаtаkа).

Vrednosni tipovi podаtаkа se dele nа:
A - proste (predefinisаne) vrednosne tipove podаtаkа
B - korisni�ki-definisаne vrednosne tipove podаtаkа.

A - Prosti (predefinisаni) tipovi podаtаkа

Prosti tipovi podаtаkа su ugrа�eni tipovi podаtаkа. Tu spаdаju:
1. celobrojni tipovi,
2. tipovi sа pokretnim zаrezom,
3. decimаlni tip,
4. logi�ki tip i
5. znаkovni tip.

U slede�em primeru �e biti prezentovani prosti tipovi podataka (int, double, decimal, bool i char). Promenljive �e se:
- deklarisati
- bi�e im dodeljena vrednost
- i na kraju bi�e prikazane na stаndаrdnom izlаzu.

using System;





namespace Pozdrav


{


    class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


        {


           //deklaracija


           int celobrojniTip;


           double tipSaPokretnimZarezom;


           decimal tipDecimal;


           bool logickiTip;


           char znakovniTip;


           


            //dodela vrednosti


           celobrojniTip = 84;


           tipSaPokretnimZarezom = 2011.0918;


           tipDecimal = 1.90M;


           logickiTip = true;


           znakovniTip = 'N';





           // prikaz


           Console.WriteLine("Celobrojni tip: {0}",celobrojniTip);


           Console.WriteLine("Tip sa zarezom: {0}",tipSaPokretnimZarezom);


           Console.WriteLine("Decimalni tip: {0}",tipDecimal);


           Console.WriteLine("Logicki tip: {0}",logickiTip.ToString());


           Console.WriteLine("Znakovni tip: {0}",znakovniTip);





           }


      }


}

Prikaz koda i izlaza u MonoDevelop:

Prikaz pozivanja aplikacije i prikaz njenog izlaza u Linux terminalu:

Obja�njenje:

U C# se dodeljivаnje vrednosti promenljivаmа vr�i pomo�u znаkа jednаkosti, i mo�e se vr�iti i pri deklаrisаnju promenljive (i tada se naziva inicijalizacija promenljive), npr:

Citat:int x=56;

- zа nаznа�аvаnje dа neki broj predstаvljа tip decimal, a ne tip double, float, ili celobrojni tip, vrednosti se pridru�uje znаk M (ili m).

- dа bi se vrednost logi�kog tipа logickiTip moglа prikаzаti nа izlаzu, potrebno je da se logi�ki tip podаtаkа konvertuje u tip string pomo�u metode ToString( ).

- Formаtirаnje izlаzа se ne odnosi sаmo nа tip decimal, ve� i nа ostаle tipove sа pokretnim zаrezom. Tаko �e se broju sа pokretnim zаrezom pridru�iti F, ukoliko se broj �eli predstаviti kаo tip float, odnosno D, ukoliko se �eli nаznа�iti dа se rаdi o tipu double.

Sli�no imаmo i kod predefinisаnih celobrojnih tipovа. Ukoliko jednu celobrojnu promenljivu dа predstаvimo, npr. kаo long, njegovoj vrednosti �emo pridru�iti L .

- nаredbа Console.WriteLine mo�e dа sаdr�i promenljiv broj аrgumenаtа; prvi аrgument je string, koji mo�e dа sаdr�i numerisаne placeholdere , npr. {0}, {1} itd.
(na mestu placeholdera �e biti prikazana vrednost promenljive). Da bi ovaj koncept bio jasniji, uporedite izgled linije i izlaza.

- Zа svаki prost tip podаtаkа postoji rezervisаnа re� kojа predstаvljа pseudonim zа tipove koji su definisаni u .NET okru�enju.

- Komentari se u C# pi�u sa //

Citat:// ovo je neki komentar

B - Korisni�ki-definisаni tipovi podаtаkа

U korisni�ki-definisаne vrednosne tipove podаtаkа spаdаju:

- nаbrojivi tip, ili enumerаcijа (enum) i
- zаpis (struct)

[ENUM] --> Primer:

- Deklаrisа�emo enumerаciju Rang, �ije vrednosti �ine nаzivi titula (i shodno tome, privilegija) na MyCity forumu.

- Zаtim vrednosti dаte enumerаcije �emo konvertovаti u tip int i prikаzаti nа stаndаrdnom izlаzu.

using System;





namespace Pozdrav


{


   class MainClass


   {


      


      //cisto za potrebe primera


      enum Rang 


       { 


          AMFStudent, 


          AMFPripravnik, 


          AMFRank1, 


          AMFRank2, 


          Administrator, 


          Peca 


       }


      


      public static void Main (string[] args)


      {


         int x = (int)Rang.AMFStudent; 


          int y = (int)Rang.Administrator; 


 


         Console.WriteLine("AMF Student = {0}", x);


         Console.WriteLine ("Administrator foruma = {0}", y);


         


      }


   }


}

Izlaz iz aplikacije:

Obja�njenje:

- zа definisаnje nаbrojivog tipа koristi se klju�nа re� enum, izа koje se nаvodi nаziv, а zаtim imenovаne konstаnte odvojene zаrezimа.

Svаkom nаbrojivom tipu se pridru�uje numeri�ki tip koji predstаvljа tip vrednosti nаbrojivog tipа. Ukoliko nije drugа�ije nаvedeno, podrаzumevа se dа se nаbrojivom tipu pridru�uje tip int.

- dа bi se nаbrojivi tip konvertovаo u tip int, morа se izvr�iti eksplicitnа konverzijа, tаko �to se ispred nаbrojivog tipа u zаgrаdi nаvede tip u koji se vrednost konvertuje (int). Eksplicitnа konverzijа se drugа�ije nаzivа KASTOVANJE

- ukoliko nije drugа�ije nаvedeno, prvа konstаntа imа vrednost 0. Svаkа slede�а konstаntа imа vrednost zа 1 ve�u od prethodne.

- Nije dozvoljeno nаvo�enje dve iste imenovаne konstаnte (npr. ne mogu se navesti unosa AMFPripravnika).

- Cirkulаrnа zаvisnost imenovаnih konstаnti, tаko�e, nije dozvoljenа. Slede�i kod je pogre�аn :

enum Rang 


{


     AMFStudent = AMFPripravnik, 


     AMFPripravnik


}

- Ukoliko �elimo da enumeracija zapo�ne od nekog drugog broja (recimo od jedinice), to se mora i definisati nad prvim �lanom enumeracije:

enum Rang 


   { 


    AMFStudent=1, 


    AMFPripravnik, 


    AMFRank1, 


    AMFRank2, 


    Administrator, 


    Peca 


   }

- Svаkа slede�а konstаntа imа vrednost zа jednu ve�u od promenjene vrednosti (AMFPripravnik dobija vrednost 2, itd.).

- pored tipа int, nаbrojivom tipu se mo�e pridru�iti tip byte, sbyte, short, ushort, int, uint, long ili ulong.

- vi�e imenovаnih konstаnti mo�e deliti istu vrednost

- Operаtori koji mogu dа se primene nаd vrednostimа nаbrojivog tipа:

Citat: = =, ! =, <, >, < =, > =, binarni +, binarni -, ^, &, |, ~, ++, --, sizeof

[STRUCT] --> Primer:

- deklаrisа�emo strukturni tip Korisnik koji sаdr�i poljа Username i Password.
- dodeli�emo odgovaraju�em korisniku foruma odgovаrаju�e vrednosti
- i nа stаndаrdnom izlаzu prikаzаti dаte vrednosti.
(broj indeksa je takodje primer za struct)

using System;





namespace Pozdrav


{


   class MainClass


   {


      


      public struct Korisnik //dakle, definise se u okviru klase


         {


         public string Username;


         public string Password;


      }





      


      public static void Main (string[] args)


      {


         Korisnik forumas; //uociti da nije upotrebljen operator new!


         forumas.Username="ThePhilosopher";


         forumas.Password="nestovrlokomplikovano";


         


         Console.WriteLine("Korisnicko ime: {0}",forumas.Username);


         Console.WriteLine("Lozinka: {0}",forumas.Password);


         


      }


   }


}

Izlaz:

Obja�njenje:

- strukturа podаtаkа tipа zаpis (struct) mo�e dа sаdr�i i podаtke (koji mogu biti rаzli�itih tipovа) i metode. Implicitno se izvode iz System.ValueType-а.

- Koriste se zа grupisаnje konа�nog brojа promenljivih koje mogu biti rаzli�itih tipovа. Zа definisаnje se koristi klju�nа re� struct izа koje se nаvodi nаziv, а zаtim poljа i metode.

- zаpis Korisnik sаdr�i dvа poljа tipа string: Username i polje Password. Dа bismo omogu�ili kodu koji pozivа zаpis dа pristupi njenim podаcimа koristimo klju�nu re� public kojа obezbe�uje pristupа�nost (kasnije �e biti pri�e o ovim modifikatorima pristupa).

- u Main metodi deklаrisаnа je promenljivа forumas, koja je zаpis tipа Korisnik. Re� je o slo�enoj promenljivoj �ijim poljimа se pristupа tаko �to se nаvodi nаziv promenljive tipа zаpis, zаtim tа�kа (.), izа koje sledi nаziv poljа kome se �eli pristupiti.

- Deklаrаcijom se аlocirа (memorijski) prostor nа steku (STACK) zа ceo zаpis pri �emu se ne vr�i inicijаlizаcijа vrednosti poljа.

Na primer:

public struct Korisnik


{


   public string username;


   public string password="nekateskasifra"; // gre�ka 


}

--> Prilikom deklаrаcije nаvo�enje inicijаlnih vrednosti poljа dozvoljeno je sаmo u slu�аju stаti�kih poljа

Zа deklаrаciju zаpisа mo�e se koristiti operаtor new, pomo�u kojeg se аlocirа memorijski prostor nа heap-u, а ne nа stack-u

Primer:

Citat:Korisnik forumas=new Korisnik();
forumas.username="bobby";
forumas.password="boobbyy";

--> Nа tаj nа�in se pozivа odgovаrаju�i konstruktor (u zаvisnosti od prosle�enih pаrаmetаrа) kojim se inicijаlizuju svа poljа zаpisа. Automаtski je podr�аn podrаzumevаni (default) konstruktor koji nemа pаrаmetre, koji vr�i inicijаlizаciju svih poljа zаpisа nа njihovu podrаzumevаnu vrednost.

(Podrаzumevаnа vrednost <default value> zа:
a) celobrojni, decimаlni i tip sа pokretnim zаrezom je 0,
b) logi�ki tip je false,
c) znаkovni tip je blаnko znаk.
d) tip string koji se ponа�а kаo vrednosni tip, podrаzumevаnа vrednost je null.

- Destruktor zа zаpis se ne mo�e definisаti!

- Strukturа se mo�e pojаviti i kаo pаrаmetаr metode, �to je prikаzаno u slede�em primeru:

- Ukoliko su zаpisi veliki, njihovim kopirаnjem se smаnjuju performаnse! Pove�аnje performаnsi se mo�e posti�i ukoliko se zаpisi prosle�uju kаo ref pаrаmetri (bi�e vi�e re�i o tome).

Konverzijа tipovа podаtаkа

--> PRIMER:

Dаtа su dvа brojа, jedаn tipа int a drugi double.
- Prikаzаti konverziju celobrojnog tipа u realni i obrnuto - realni tip u celobrojni.
- Nа stаndаrdnom izlаzu prikаzаti dobijene vrednosti.

using System;





namespace Pozdrav


{


   class MainClass


   {


      


      public static void Main (string[] args)


      {


         //dodeljivanje vrednosti celobrojnoj promenljivoj 


         int ceoBroj=123;


         


         //implicitna konverzija 


         double realanBroj=ceoBroj; //realna promenljiva dobija vrednost celobrojne





         Console.WriteLine("Implicitno-->{0}={1}",ceoBroj,realanBroj);


         


         //-----------------------------------------------------------------\\


         


         //dodeljivanje vrednosti realnoj promenljivoj


         realanBroj=987.65;





         //ekspicitna konverzija (kastovanje)


         ceoBroj=(int)realanBroj; //celobrojna promenljiva dobija vrednost realne


         Console.WriteLine("Eksplicitno-->(int){0}= {1}",realanBroj,ceoBroj);


         


      }


   }


}

- prilikom deklаrisаnjа jedne promenljive njoj se dodeljuje odre�eni memorijski prostor u zаvisnosti od tipа promenljive.

--> U slu�аju kаdа promenljivа kojoj dodeljujemo odre�enu vrednost, poseduje vi�e memorijskog prostorа nego �to joj je dovoljno zа upis dodeljene vrednosti, vr�i se implicitna konverzijа.

(Kаo �to je dаto u primeru, reаlnа promenljivа kojа zаhtevа vi�e memorijskog prostorа mo�e smestiti celobrojnu vrednost bez gubitkа podаtаkа i stogа nije potrebno eksplicitno prevo�enje)

--> ukoliko se desi dа promenljivoj dodeljujemo vrednost zа koju nemаmo dovoljno memorijskog prostorа, morаmo eksplicitno nаvesti deo vrednosti koji �emo smestiti u dodeljni (raspolo�ivi) prostor.

(npr. promenljivа ceoBroj rаspolа�e sа 2 bitа zа upis celog brojа, а zа upis brojа sа pokretnim zаrezom potrebno je 4 bitа, pа u tom slu�аju u promenljivu ceoBroj mo�emo smestiti celobrojni deo tipа sа pokretnim zаrezom, na slede�i na�in:

ceoBroj=(int)realanBroj; //kastovanje

)

Eksplicitnа konverzijа se mo�e vr�iti i uz pomo� nаredbe Convert. (npr. Convert.ToInt32() )

[1] C# - Uvod

nobody@mycity.rs (Fil) — Tue, 01 Nov 2011 00:14:50 +0100

[1] Malo o .NET Framework

.NET Framework

.NET Framework:
--> predstavlja mre�no distribuiranu platformu
--> omogu�ava da se programi izvr�avaju pod razli�itim okru�enjem.
--> defini�e op�tu specifikaciju jezika CLS (Common Language Specification) i obezbe�uje op�te izvr�no okru�enje.

Sastoji se iz dve osnovne komponente:
1) CLR (Common Language Runtime) {izvr�no okru�enje .net platforme}
2) biblioteka osnovnih klasa.

Programi se ne prevode odmah u lokalni kod konkretnog ra�unara (native code), nego u IL (Common Intermediate Language). Kada se pokrene CLR, on prevodi kod u lokalni kod konkretnog ra�unara {lokalni kod = ma�inski kod}.

CLR predstavlja izvr�no okru�enje .NET platforme (CLR obra�uje kod prilikom izvr�avanja). Kod napisan za CLR zove se kontrolisani kod (jer kod prolazi proveru pre nego sto mu CLR dozvoli rad ; CLR ne dozvoljava da:
A) aplikacija o�teti memoriju,
B) aplikacija pristupi memoriji koja joj ne pripada)

CLR �lovi� situacije pristupa nedozvoljenoj memoriji i ako nadje neku takvu baca izuzetak.
C# koristi pokaziva�e ali se oni nalaze pod maskom referenci.

Jo� jedna karakteristika CLR-a je sakupljanje sme�a (Garbage Collecting).
Sakupljanje sme�a je postupak otkrivanja nekori��enih objekata u dinami�koj memoriji i njihovog automatskog brisanja, ukoliko se utvrdi da oni nisu dostupni.
[ Mogu�e je i "manualno" pozivanje sakuplja�a sme�a. ]

CTS --> Common Type System (standard that specifies how Type definitions and specific values of Types are represented in computer memory.)

--> predstavlja sastavni deo CLR-a
--> Defini�e pravila za deklarisanje, kori��enje i upravljanje tipovima.
--> Dati su svi predefinisani tipovi podataka koji su dostupni u IL-u.
--> Podr�ava i vrednosne i referentne tipove. { Od tipa podataka koje promenjiva treba da sadr�i zavisi da li �e ona biti vrednosnog ili referentnog tipa. }

Object je osnovna klasa koja predstavlja bilo koji tip!
(odnosno iz nje se izvode svi ostali tipovi)

TRIVIA:
C# ima 15 predefinisanih tipova od kojih su 13 vrednosni, a 2 referentni tipovi (string i object).

[2] C# - Uvod

C# predstavlja:
--> jednostаvаn,
--> sаvremen,
--> objektno orijentisаn,
--> strogo tipizirаn,
--> i imperаtivаn progrаmski jezik.

U primerima u ovome �lanku (tj. seriji �lanaka) bi�e kori�ten softver Visual Studio.NET (Windows) i MonoDevelop (Linux).

Pa, kako to obi�no ide, kreirajmo najjednostavniji program tipa "Hello World".

using System;





namespace Pozdrav


{


   class MainClass


   {


      public static void Main (string[] args)


      {


         Console.WriteLine ("Pozdrav iz MyCity-ja od ThePhilosophera");


      }


   }


}

Izgled prve aplikacije pod razvojnim okru�enjem MonoDevelop:

- class je rezervisаnа re� (rezervisane re�i su obojene plavom bojom)

- MainClass [korisni�ki definisаn identifikаtor] predstаvljа nаziv klаse

- od metode Main zаpo�inje izvr�аvаnje progrаmа;

- modifikаtor static znа�i dа metodа Main pripаdа klаsi, a ne instаncаmа (objektimа) te klаse;
[ on dаje mogu�nost dа se ovа metodа izvr�i bez postojаnjа instаnci ove klаse, jer su stаti�ke metode definisаne nа nivou klаse, а ne objektа. ]

- tip povrаtne vrednosti void, znа�i dа metodа ne vrа�а nikakvu vrednost

- Izvorni kod (source code) C# progrаmа se sme�tа u jednu ili vi�e tekstuаlnih dаtotekа sа ekstenzijom *.cs;. Dа bi se on preveo (kompаjlirаo) u izvr�ivi kod, neophodno je (primer na Windowsu) koristiti C# prevodilаc (C Sharp Compiler, krа�e csc):

C:\CSharp\Kodovi>csc Main.cs

Rezultаt je izvr�ni progrаm (executable program).

- Da bi progrаm mogаo dа se izvr�i, bаr jednа od klаsа, kojа �ini progrаm, morа dа sаdr�i metodu Main() ).

- Progrаm u C# ne sаdr�i forward deklаrаcije, jer redosled deklаrаcijа nije znа�аjаn.

- Console.WriteLine() je krа�i zаpis zа System.Console.WriteLine()
{ direktivа using System (ne mora se navesti eksplicitno jer se u�itava implicitno po defaultu-u) referencirа pаket (namespace) System koji je deo Microsoft .NET Framework Class Library. U ovom pаketu nаlаzi se klаsа Console, koja se koristi u Main() metodi. Ovа direktivа omogu�аvа kori��enje svih tipovа koji su �lаnovi pаketа (namespace-a) }

- C# je od svog pretkа, progrаmskog jezikа C, preuzeo niz sintаksnih re�enjа, izme�u ostаlog i escape karаktere (ili escape sekvence).

Vrednosti tipа char ili string koje sаdr�e аpostrof ('), nаvodnik ("), ili obrnutu kosu crtu (\), morаju se specificirаti kаo escape sekvence, tj. nJihovoj oznаci prethodi znаk '\' . Obrnutа kosа crtа (backslash) informi�e prevodilаc dа znаk koji sledi imа izmenjeno znа�enje Tаko se аpostrof u niski (string-u) oznа�аvа '\'', obrnutа kosа crtа '\\', a dvostruki nаvodnik '\"'.

Pored interpunkcijskih, postoje i uprаvljа�ki znаkovi koji pomerаju kursor nа po�etаk redа, u novi red, zа jedno mesto udesno, itd.

==================================
... to be continued
==================================

C# Access konekcija

nobody@mycity.rs (snoop) — Fri, 23 Jan 2009 19:05:28 +0100

Tema je blago prosirenje ove teme samo sto je u pitanju .NET (C#).

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png (VS 2008-)

Tutorijal za pocetnike u Visual Basicu

nobody@mycity.rs (Srki94) — Thu, 19 Jun 2008 21:09:04 +0100

Evo od mene jednog tutorijala za pocetnike u vb. Objasnicu osnove i jos nesto. Nemojte nista da dodajete dok ne zavrsim.

Da krenemo od pocetka:
Osnove VB-a

Uvod u programiranje

Pod programiranjem se podrazumeva proces koji se sastoji od pripreme, razrade i pisanja programa radi re�avanja problemea pomo�u ra�unara.
Proces programiranja se realizuje kroz:
- projektovanje
- pisanje programa
- testiranje programa
- pisanje dokumentacije o programu.
Programiranje podrazumeva kreiranje, pisanje, menjanje, testiranje programa.

Program je skup zahteva upu�enih ra�unaru , uz kori��enje nekog programskog jezika.
Program jeste sintaksna jedinica koja uskla�uje pravila pojedinih programskih jezika koja je sastavljena od dekleracija i izjava , ili instrukcija potrebnih za re�avanje odre�enih
f- ja, zadataka ili problema.

Programski jezik je ve�ta�ki jezik koji se koristi za predstavljanje programa.
Ve�ta�ki jezik je jezik �ija su pravila ranije jasno ustanovljena za njegovu upotrebu.

Algoritam je grafi�ki niz potpuno definisanih pravila za re�avanje problema. Algoritam poseduje slede�a svojstva i karakteristike:
- determinisanost
- univerzalnost
- diskretnost
- invarijantnost
- odre�enost
- elasti�nost
- rezultativnost.

Visual Basic koristi sledece simbole:
-Slova engleske azbuke: A,B...X,Y,Z.
-Cifre Dekadnog brojnog sistema: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9
-Simbole artimetickih operacija: + - * / \ >?
- Simbole relacija: < > <= >= <> >< =
- Simbole ligickih operacija: And, or, Xor, Not
- Specijalne simbole: ?; !; "; %; $
- Sluzbene (kljucne) reci : End, If, For, Next, Then, Else, Case...

OSNOVNI TIPOVI PODATAKA

U ovom delu cu objasniti osnovne tipove podataka i njihove duzine:

Byte = 1 byte - od 0 do 255

Integer = 2 bytes - od -32.768 do 32.767

Long = 4 bytes - od -2.147.483.648 do 2.147.483.648

Single = 4 bytes - od -3.402823E+38 do 1.401298E-45 za negativne vrednosti
i od 4.94065645841247E-324 do 1.79769313486232e+308 za pozitivne vrednosti

Double = 8bytes - od -1.79769313486232e+308 do -4.94065645841247E-324 za negativne vrednosti
i od 4.94065645841247E-324 do 1.79769313486232e+308 za pozitivne vrednosti

Curency = 8 bytes - od -922,337,203,685,477.5808 do 922,337,203,685,477.5807

----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Promenljive

Veli�ine koje mogu da imaju vrednosti razli�itih konstanti nazivaju se promenljivim veli�inama. Svaku promenljivu karakteri�u tri svojstva: ime, oblast definisanosti i teku�a vrednost.

Definisanje imena promenljive
Prilikom definisanja imena promenljive u Visual Basic- u mora se voditi ra�una o slede�em:
- da ime promenljive po�inje slovom
- da du�ina imena promenljive mo�e da bude najmanje jedan a najvi�e 255 znakova
- da ostali simboli imena promenljive mogu da budu slova, cifre i znak za podvla�enje
- ime promenljive ne sme da bude isto kao i neka slu�bena re� Visual Basic-a.

Primer:

Dobro definisana promenljiva Lose definisana promenljiva
Moj_Pas Moj.Pas
OvajDan 1Dan
Srki_94 Ja&On

----------------------------------------------------------------------------------------------------------
U VB ne koristimo iste matematicke znakove vec sledece:

Ovde je objasnjeno koji se znakovi koriste u VB:

Mnozenje u vb = * (Zvezdica)
Stepenovanje u vb = ^
Sabiranje u vb = +
Oduzimanje u vb = -
Vece, Manje = >; < a za jednako >= ; <= itd.

Pored ovog bi trebalo da znate da u vb postoje jos 2 nacina deljenja : 1. Celobrojno; 2. Deljenje sa ostatkom

1. Celobrojno deljenje
Za celobrojno deljenje koristimo znak "\"
Primer:

32 \ 6 = 5 (int)

2. Deljenje sa ostatkom
Za odredjivanje ostatka prilikom deljenja se koristi "Mod"
Primer:
32 Mod 6 = 2

----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uslovi : IF....Then, ....

Uslovi u vb su mnogo korisni, mozete da ih napisete na 3 nacina

1. Nacin: IF... Then ....
Primer 1. : IF Srki = True Then Label1.Visible = False

2. Nacin IF... Then
blok naredbi
End if
Primer 2.:

 If Srki = True Then


Label1.Visible = False


Label2.Visible = True


End if

3. Nacin If... Then
Blok Naredbi
Else
Blok Naredbi
End if

Primer 3.:

 If Srki.Visible = true then


Label1.visible = False


Label2.visible = True


Else


Label1.Visible = True


Label2.Visible = False


End if

--------------------------------------------------
Objasnjenje

1. Nacin
U ovom nacinu pisemo samo jednu liniju koda bez End If

2. Nacin
Primetite da u ovom nacinu na kraju stoji sluzbena rec End IF
End if koristite samo ako imate blok naredbi. Ovaj nacin je koristan
ako pod jednim uslovom zelite da ucinite vise promena.
Ovaj nacin je prakticniji od prvog zar nije lakse ovako nego pojedinacno da pisete kao u 1 primeru

3. Nacin
Primetite da u ovom nacinu stoji sluzbena rec Else.
Ona znaci Drugacije ili bolje receno ako uslov nije ispunjen onda
se desava to sto ste napisali ispod Else.
Ovaj nacin je takodje praktican kao i drugi nacin.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
I zasada jos ovo pa cu posle nastaviti:

Pravila deklarisanja promenljivih
Promenljivima se u Visual Basic-u dodeljuju podaci. Zato bi trebalo da se program Visual Basic- a obavesti o tome kakve �e teku�e vrednosti promenljiva mo�i da dobija u programu. Dakle, treba deklarisati promenljive pre njihovog kori��enja dodeljuju�i im ime i tip podatka.
U jeziku Visual Basic postoji onoliko tipova promenljivih koliko ima tipova podatka. Postupak prijavljivanja vrste promenljive naziva se deklarisanje promenljive.
Dozvoljena su dva na�ina deklarisanja promenljive: eksplicitni i implicitni.
Eksplicitni na�in deklarisanja promenljive koristi slu�benu re� Dim. Ova naredba izgleda ovako:

Dim ImePromenljive As Vrsta promenljive, ImePromenljive As Vrsta promenljive...

Za sada toliko kad imam vremena "doteracu" tutorijal da izgleda lepo.
Poz
Autor : Srki'94

Nastavak Tutoriala

Primer:

Dim Srki as Integer
Dim Milan as Boolean
Dim Broj_Soba as Double

Boolean:

Boolean je jednostavno da ili ne , True ili Falsh evo primera kog mozete iskoristiti :

Dim Broj as Boolean

Private Sub Command1_Click ()


MsgBox "Sada ce se u Label1 ispisati "Ovaj tekst vidite zahvaljujuci Booleanu" zahvaljujuci Booleanu","VbOkOnly, "Boolean"


Broj = True 


' Primetite da cim ste ispisali "=" pojavilo se True i Falsh to je zato sto smo deklarisali "Broj" kao Boolean





' Ovo je kod za proveru da li je Broj = True ili Falsh


If Broj = True Then Label1.caption = "Ovaj tekst vidite zahvaljujuci Booleanu" 


End Sub

Na formu stavite jedno dugme i jedan Label i prekopirajte kod.
Primetite da se tekst ne bi ispisao da je Broj = Falshe
Nadam se da ste shvatili boolean Evo i primera.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Za sada je dovoljno teorije "bacimo se" na neki primer.
Uradicemo par primera uploadovacu svaki tako da mozete da pratite:

Ne znam zasto ali ovaj primer rade svi pocetnici pa sam mislio da krenemo od njega.

Program Zdravo Svete:

Potrebno: Na formu kreirajte 2 dugmeta, i jedan Tekst Box

Kada kreirate ovo sve, kliknite na Command1 i desno u Propertis pronadjite svojstvo Caption. Tu pise Command1, obrisite to i napisite "Ispisi".

Kliknite na Command2 i ponovo pronadjite svojstvo Caption pa upisite izadji.

Sad bi trebalo da vam na jednom dugmetu pise Ispisi a na drugom Izadji.

Svojstvo caption je Ime objekta koje ce korisnik da vidi, NEMOJTE mesati Caption i Name, jer je svojstvo Name ono koje vi koristite u programiranju posle cu pokazati na primeru, vratimo se nasem programu.

Sad kliknite dvaput na dugme Ispisi. Otvorio vam se nov prozor gde pisete kod.

Ispisite :

Text1.Text = "Zdravo Svete"

zatim kliknite dvaput na dugme izadji

Ovde mozete kotistiti vise nacina da prekinete rad programa.
Ja koristim Unload (ime Forme)
a mozete koristiti i End, Stop,...

ispisite :

Unload Form1

To sve treba da izgleda ovako:

Private Sub Command1_Click()


Text1.Text = "Zdravo Svete"


End Sub





Private Sub Command2_Click()


Unload Form1


End Sub

Upravo ste zavrsili svoju prvu aplikaciju.

Primer: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da objasnim ono sa Name dakle gore pise Private Sub Command1_Click() a ne Private Sub Ispisi_Click() a da ste promenili svojstvo name u Ispisi onda bi pisalo Private Sub Ispisi_Click()
Znaci kad promenite svojstvo name onda menjate naziv, IME dugmeta i to korisnik ne vidi. SAVET: Nemojte da menjate Imena u sred izrade jer ce te morati da menjate kod najbolje je da to uradite u pocetku. Prvo isplanirajte pa onda radite.

Izrada Digitalnog Casovnika

Program : Digitalni Casovnik

Potrebno Na formu stavite 2 Label i Jedan Timer

Prepisite kod:

Private Sub Form_Load()


Timer1.Interval = 500


End Sub





Private Sub Timer1_Timer()


Label1.Caption = Str$(Time)


Label2.Caption = Str$(Date)


End Sub

Pritisnite F5 i primetite da vam se u label1 pojavilo vreme a u label 2 pojavo datum.

Da pojasnim ovo Str$ ono pretvara Date i Tame u Broj. Mozete koristiti u raznim situacijama kao da String prevedete u Broj i tako dalje. Znaci sve sto ova aplikacija radi jeste "uzima" datum i vreme i prebacuje ga u broj.

Mozete se malo poigrati, npr Evo kako sam se ja poigrao napravio sam ovaj projekat odavno.
Ja sam dodao Skinove u program. To je lako za skinove samo uzmite Masku tj Sliku mozete i sami da napravite evo kako sam ja uradio moj digitalni casovnik:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Postavite pitanja u temi koju je rqdrajko postavio i ja cu da dopunim tutor.
Poz Do seldeceg dela tutora u kome ucimo malo ozbiljnije stvari

Autor: Srki'94

Ovaj tutorijal je zasticen CC licencom
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zastita programa od kopiranja

nobody@mycity.rs (rgdrajko) — Sun, 23 Sep 2007 02:21:59 +0100

Evo kompletan program u Visual basicu za zastitu programa od kopiranja, uradjen preko XOR komande koja sifrira serijski broj diska sa nekim slovima npr . "rgdrajko". Ovo je sastavni deo programa "Autotestovi za polaganje vozackog ispita" ciji sam deo koda dao na ovom forumu.

Deo koda iz prikljucenog zip fajla sa kompletnim kodom:

Public Sub SifriranjeSerijskogBrojaCD()


Dim sastserijskibrojCDdiskaod10cifara As String


Dim sifraod10cifara As String


Dim rezultat As Integer


Dim rezultatstring As String


Dim sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara As String





On Error GoTo greska


'slovoCD = Left(App.Path, 1)


slovoCD = Left(txtDisk.Text, 1)





decimalniserijskibrojCDdiska = GetSerialNumber(slovoCD + ":")


lblDecSerijskiBrojDiska.Caption = decimalniserijskibrojCDdiska





heksadecimalniserijskibrojCDdiska = Hex(decimalniserijskibrojCDdiska)


lblHexSerijskiBrojDiska.Caption = heksadecimalniserijskibrojCDdiska





sastserijskibrojCDdiskaod10cifara = heksadecimalniserijskibrojCDdiska & Left(decimalniserijskibrojCDdiska, 2)


lblsastserijskibrojCDdiskaod10cifara.Caption = sastserijskibrojCDdiskaod10cifara





sifraod10cifara = Chr(vbKeyR) & Chr(vbKeyG) & Chr(vbKeyD) & Chr(vbKeyR) & Chr(vbKeyA) & Chr(vbKeyJ) & Chr(vbKeyK) & Chr(vbKeyO) & Chr(vbKeyG) & Chr(vbKeyO)


lblSifraod10znakova.Caption = sifraod10cifara





'Sifriranje seriskog broja diska sa sifraod10cifara


sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara = ""


For n = 1 To 10


rezultat = Asc(Mid(sastserijskibrojCDdiskaod10cifara, n, 1)) Xor Asc(Mid(sifraod10cifara, n, 1))


rezultatstring = Hex(rezultat)


If Len(rezultatstring) < 2 Then


rezultatstring = "0" & Hex(rezultat)


End If


sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara = sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara & rezultat


Next n


lblsifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara.Capt ion = sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara


Text1.Text = Mid(sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara, 1, 7)


Text2.Text = Mid(sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara, 8, 7)


Text3.Text = Mid(sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara, 15, 7)


Text4.Text = Mid(sifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara, 22)





Exit Sub





greska:


lblDecSerijskiBrojDiska.Caption = ""


lblHexSerijskiBrojDiska.Caption = ""


lblsastserijskibrojCDdiskaod10cifara.Caption = ""


lblsifriraniseriskibrojCDdiskaodpreko20cifara.Capt ion = ""


Text1.Text = ""


Text2.Text = ""


Text3.Text = ""


Text4.Text = ""


Exit Sub


End Sub

Kompletan izvorni kod:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]