Re�nik rusko-srpskih homonima (la�nih parova)

nobody@mycity.rs (Sirius) — Fri, 23 Mar 2012 19:37:11 +0100

РЕЧНИК РУСКО-СРПСКИХ ЛАЖНИХ ПАРОВА

Ложные друзья переводчика - межъязыковые омонимы

Као што је познато, сви језици овога света имају мање или више хомонима у свом речнику. Неки лингвисти их сматрају богатсвом јер једна реч има више значења (коса, јела, село, лист), а други сиромаштвом из истог разлога - што за више појава постоји само једна реч (лист на нози, лист у књизи, лист на грани, Лист у музици, итд) па морамо из контекста да сазнајемо право значење. И једни и други су у праву.

Овде је, међутим, реч о међујезичким хомонимама у руском и српском језику. Док их српски са енглеским има за прсте једне руке (и то захваљујући романизираном, германизираном или латинизираном пореклу), руски и српски их имају на стотине. Mноге речи ће вас веома изненадити својим неочекиваним разликама (и поред графемске истоветности), а неке чак и засмејати (пролив, сметана, заповедник, итд).

У српском језику хомониме разрешавамо акцентом који је код нас релативно богат јер имамо шест акценатских ознака (два узлазна и два силазна акцента, једну постакценатску дужину и један атонирани, ненаглашени, знак). Тако захваљујући акценту, чулу и контексту можемо разликовати да ли је море водена површина или су то ноћне море.. Таквих примера има много и нису предмет овог сепарата.

Руске хомониме се разрешавају другачије јер у руском језику постоји само један акценат (дугоузлазни) и он је могућ на свим местима у речи, па пошто не важи правило ''читај како је написано'', онда нема тих проблема као код нас. Наравно, постоји и помоћни акценат (побочное ударение) и он се обележава као наш краткоузлазни, али он се врло ретко користи и то код вишесложних речи.

Шта се догађа када се ''укрсте'' наша и руска реч истог писаног облика? То ћете установити ако погледате речник који сам ја извукао прегледавши цео речник од преко 900 страница, реч по реч !

У овом мом речнику ''лажних парова'', налазе се речи које су по писаном облику исте и само у томе је њихова истоветност. Већ код изговора код највећег броја њих одмах се уочава одступање ( один се чита 'ађин' и није бог, већ број један, посла се чита пасла и не значи посла у множини већ генитив именице амбасадор - посол , итд, итд).

У речник нисам убацивао речи које личе на српске, било зато што имају руско слово, било зато што су блиске, али нису исте. Примери за такве речи су:
-Категория одушевленности (категорија бића, а не одушевљења)
-Поразить не значи поразити, већ задивити лепотом
-Сударь наравно није саобраћајна несрећа, већ господин
-Ливень не значи да је неко или неки предмет ливен већ да је напољу пљусак, итд, итд.

Избегао сам и облике у косим падежима или прошлом времену јер се онда листа истоветности знатно шири. Пример за такве речи је реч хотел и њу сам оставио јер је баш специфична као пример ако неко наиђе у читању на њу. То наравно није зграда, већ прошло време од глагола хтети у трећем лицу једнине (он је хтео - он хотел).

Молим све заинтересоване да погледају овај речник и да ми изнесу примедбе и допуне. Уколико дођу у искушење да га цитирају или се њиме користе, поштоваћу то ако наведу одакле су га узели и кога су цитирали. Тако бар налаже научни бон-тон.

Nedoumice oko prevoda

nobody@mycity.rs (ruskijezakon) — Wed, 21 Mar 2012 14:22:00 +0100

edit by ThePhilosopher
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ova tema je namenjena konsultacijama i nedoumicama oko prevoda pojedinih re�i, sinatgmi i/ili re�enica.
NIJE namenjena prevodima �itavih sastava.
Ukoliko �elite prevode sastava ili pasusa, otvorite novu temu u slede�em potforumu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Imam nedoumice oko ovih recenica na ruskom, ako mozete da mi prevedete.

Mama je pre posla rekla Denisu da je ostavila koko�ku na stolu, da treba samo da ka�e tati da stavi da se pe�e. Kada se tata vratio, Denis mu je rekla za koko�ku, ali na koko�ci je bilo puno dlaka. Pa je tata predlo�io Denisu da skine te dlake uz pomo� makaza, ali Denis je to odbio jer je bilo puno dlaka, pa je predlo�io da je stave na vatru. Kada su to uradil koko�ka je bila sva crna, tata se uplasio i rekao Denisu da donese sapun da je operu. Kada su je oprali stavili su je rernu, i do�la je mama. Pitala ih je �ta rade, da li su posolili, i da li su zavr�ili sa kuvanjem, sve su uradili osim toga sto nisu zavrsili sa kuvanjem. Na sve to mama je dodala kako se za njima uvek mora dovrsavati nesto.

MyCity :: Ruski jezik

Re�nik rusko-srpskih homonima (la�nih parova)

Nedoumice oko prevoda