MyCity :: Web programiranje

Web razvoj za po�etnike [2017]

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Fri, 13 Oct 2017 11:00:17 +0100

U poslednje vreme je �esta pojava da se javljaju po�etnici u web razvoju koji poznaju osnovne stvari, a ne znaju kako da nastave da se dalje usavr�avaju. Zato sam planirao da kona�no pokrenem ovu temu koja bi se a�urirala s vremena na vreme (obzirom da se web ubrzano razvija), a ukoliko i vi imate neki predlog vezan za resurse za u�enje ili tehnologiju koja bi tako�e mogla da bude obra�ena u temi, pi�ite.

Ovaj �lanak �e se baviti isklju�ivo razvojem aplikacija za web (front-end i back-end). Sa ekspanzijom vi�e-platformskih radnih okvira informacije iz ovog �lanka se mogu koristiti i za razvoj desktop i mobilnih aplikacija (�itaj: Electron, NativeScript, Cordova, React Native...).

Tema bi trebala da ostane otvorena kako bi se obave�tavalo o novinama u web razvoju, a �lanak �e se i a�urirati shodno tome

Sadr�aj

0. Termini

1. Osnove

1.1. HTML
1.2. CSS
1.3. JavaScript
1.4. HTTP

2. Razvojni okviri, biblioteke i ostali alati za razvoj

2.1. Front-end okviri
2.2. JavaScript biblioteke i radni okviri
2.3. Testiranje, dokumentovanje i validacija koda
2.4. Alati u web pregleda�ima
2.5. FTP klijenti
2.6. Verzionisanje koda
2.7. Upravlja�i paketima
2.8. Preprocesori
2.9. Automatizacija
2.10. Generatori stati�kih sajtova

3. Back-end razvoj

3.1. Jezici za programiranje na strani servera
3.2. Baze podataka
3.3. Hosting i administracija servera
3.4. Mikroservisi

0. Termini

Front-end development ili razvoj na klijentskoj strani predstavlja praksu kori��enja HTML-a, CSS-a i JavaScript-a za razvoj delova web aplikacija koje korisnik mo�e videti i sa njima direktno vr�iti interakciju (prezentacioni deo). Cilj ovog dela razvoja web aplikacija jeste da se korisniku informacije prezentuju u formatu koji je relevantan i jednostavan za snala�enje, a najve�i izazov jeste kompatibilnost sa razli�itim web pregleda�ima. Razlog za to je �to su se web tehnologije razvijale organski, a njihov razvoj su dodatno ko�ili zatvoreni protokoli, restrikcije i specifi�nosti koje su se javljale u nekim pregleda�ima (najpoznatiji primer je Majkrosoftov Internet Explorer).

Back-end development ili razvoj na serverskoj strani uklju�e razvijanje onih delova web aplikacije koji se izvr�avaju na serveru i �iji je fokus obrada informacija dobijenih od korisnika (logi�ki deo). U ovom slu�aju kod nije dostupan krajnjem korisniku ve� on biva izvr�en na serveru nakon �ega se korisniku �alje rezultat u HTML-u. Ovaj deo razvoja uklju�uje kori��enje podataka poslatih od strane korisnika sa front-end dela, administriranje bazi podataka, skaliranje koje mo�e uklju�ivati kako izmene na softveru tako i na hardveru kod aplikacija koje trebaju da opslu�uju relativno ve�i broj korisnika na dnevnom nivou, obezbe�ivanje aplikacije (provera identiteta, autorizacija, onemogu�avanje prolaska zlonamernih informacija uba�enih od strane korisnika...) i sl.

Full-stack development je termin koji se odnosi na rad na oba prethodna polja.

API (Application programming interface) predstavlja set potprograma, protokola i alata za razvoj softvera. U op�tem smislu, on predstavlja set jasno definisanih metodi komunikacije razli�itih softverskih komponenti, daju�i programeru 'gradivne blokove' koje mo�e koristiti u izgradnji programa. Naj�e��i primeri su API-i za rad sa operativnim sistemom, bazama podataka, ra�unarskim hardverom i oni na web baziranim sistemima.

1. Osnove

Ovo su osnovne stvari koje bi svako ko �eli da se bavi web razvojem trebao da zna, a u zavisnosti od pozicije (front-end / back-end / full stack programer) potrebno je dublje poznavanje odre�enih stavki, najpo�eljnije ovim redom. �ak i ako ne planirate da se bavite front-end razvojem, po�eljno je da poznajete ove tehnologije jer �ete najverovatnije u nekom trenutku imati dodira sa njima.

1.1. HTML

HTML (HyperText Markup Language) je osnovni gradivni blok web-a i koristi se za definisanje sadr�aja stranice preko tagova, tako da ga je neophodno poznavati za bilo kakvo predstavljanje informacija u web obliku.

Uvod u HTML
Rad sa slikama
Audio i video sadr�aj
Ugradnja eksternog sadr�aja
Vektorska grafika
Responzivne slike
Rad sa formama
HTML5
Referenca

1.2. CSS

CSS (Cascading Style Sheets) je jezik koji se koristi da defini�e na koji na�in �e biti prezentovan HTML dokument tj. kao �to mu i samo ime govori predstavlja jezik za stilizovanje.

Uvod u CSS
Sintaksa i forma jezika
Stilizovanje teksta
Stilizovanje kutija
Raspored
Specificiranje i nasle�ivanje
Model kutije i margine
Slaganje i blokovno formatiranje
Inicijalne, izra�unate, kori��ene i trenutne vrednosti
Skra�enice
CSS3
Referenca

1.3. JavaScript

JavaScript je programski jezik koji se u kontekstu front-end razvoja izvr�ava u web pregleda�u, a pru�a interaktivnost web stranicama.

Osnovni nivo

Uvod u JavaScript
Pisanje jednostavne igre u JavaScript-u
Debagovanje
Promenljive
Brojevi i operatori
Rad sa tekstom (stringovima)
Korisne metode za rad sa stringovima
Nizovi
Uslovi
Petlje
Funkcije
Doga�aji (events)
Objekti
Objektno-orijentisani JavaScript
Prototipi
Nasle�ivanje
JSON
Klijentski interfejsi

Srednji nivo

Pro�ireni uvod u JavaScript
Strukture podataka u JavaScript-u
Pore�enje
Pregrade (closures)

Napredni nivo

Nasle�ivanje i lanac prototipa
Striktni mod
Tipizirani nizovi
SIMD tipovi
Upravljanje memorijom
Konkurentnost
Referenca

Ukoliko ste stigli do ovde �teta bi bila da ne pro�itate i �lanke Dmitrija So�nikova na ovu temu. Ukoliko planirate da se primarno bavite back-end razvojem, osnovni nivo ovog dela je sasvim dovoljan. Daglas Krokford va�i za jednog od najbitnijih ljudi u JS zajednici zbog u�estvovanja u njegovom razvoju pa ako �elite da svoje znanje podignete na vi�i nivo obavezno pro�itajte njegove radove na ovu temu. Tako�e je veoma korisna serija �lanaka You Don't Know JS u kojoj su do tan�ina obja�njene stvari koje mnogi JavaScript po�etnici ne razumeju dovoljno (asinhrono programiranje, closures, scopes, prototipi i sl).

U poslednje vreme funkcionalno programiranje je postalo veoma popularno, a i sam ES6 (ECMAScript 2015, standard po kom je razvijena nova verzija JavaScript-a) sadr�i mnogo novih opcija koje oboga�uju JavaScript ovom paradigmom. Za dodatno prou�avanje ES6 preporu�ujem knjigu Exploring ES6 u kojoj su ne samo pokrivene nove opcije ovog standarda, ve� i detaljno obja�njenje kako bi �italac mogao da razume zbog �ega su one korisne.

Vi�e o tome za�to bi trebalo da nau�ite funkcionalno programiranje u JavaScript-u pro�itajte u ovom �lanku.

1.4. HTTP

Ostavio sam ovaj deo kao poslednji jer se po�etnici obi�no obeshrabre u�enjem suvoparne teorije bez primene u praksi; ovaj deo me�utim nije ni�ta manje bitan (naprotiv), a naro�ito je neophodno razumevati ga ukoliko �elite da se bavite back-end razvojem.

HTTP (HyperText Transfer Protocol) je protokol prenosa hipermedijalnih dokumenata, poput HTML-a, dizajniran za komunikaciju izme�u web pregleda�a i web servera. On koristi klijent-server model gde klijent �alje zahtev serveru i �eka dok ne dobije odgovor. Kod ovog protokola server ne �uva podatke izme�u dva zahteva.

Uvod u HTTP
Ke�iranje
Kola�i�i
CORS
Poruke
Sesije
Zaglavlja
Metode zahteva
Kodovi odgovora
Polisa bezbednosti sadr�aja

Preporu�ljivo

Kako web pregleda�i rade (HTML5 Rocks)

2. Razvojni okviri, biblioteke i ostali alati za razvoj

Nakon �to ste nau�ili kako da koristite HTML, CSS i JavaScript i napravili par jednostavnih web stranica vreme je da nau�ite kako da olak�ate pisanje web aplikacija koriste�i radne okvire i biblioteke. Oni predstavljaju skupove funkcionalnosti sastavljene u jednu celinu i sistematizovani tako da olak�aju odre�ene zadatke.

2.1. Front-end okviri

Front-end okviri predstavljaju radne okvire koji svojim ugra�enim funkcijama omogu�avaju da na lak na�in defini�ete strukturu dokumenta i elemente unutar njega, bez da pi�ete HTML i CSS od nule. Najpopularniji iz ove grupe su Bootstrap i Foundation, dok je Bootstrap bolje nastrojen prema po�etnicima i za njega je dostupno najvi�e materijala (ikonica, temi i ostalih resursa).

Detaljnije opise, prednosti i mane poznatijih okvira mo�ete pro�itati u ovom �lanku.

2.2. JavaScript biblioteke i radni okviri

Napomena: Poznavanje biblioteka ne mo�e zameniti temeljno poznavanje JavaScript-a!

U ovom delu nisu navedene sve biblioteke i radni okviri koji postoje ve� samo neki od najpoznatijih. Razli�iti razvojni timovi koriste razli�ite biblioteke i radne okvire tako da ne postoji pravi odgovor na pitanje koje da u�ite, iako me�u mnogima vlada mi�ljenje da je jQuery pored JavaScript-a veoma korisno znati za ubrzavanje rada sa korisni�kim interfejsom (iako se taj trend ubrzano menja), dok ostale mo�ete koristiti po potrebi i uglavnom nije neophodno da ih dublje prou�avate zbog vrlo pristupa�ne dokumentacije i zajednice oko nje.

Jezici koji se prevode u JavaScript (transpileri)

Danas postoji mnogo jezika koji olak�avaju pisanje JavaScript-a, a koji se automatski mogu prevesti u validan JS kod (tzv. transpileri). Neki od najpopularnijih su:

CoffeScript
TypeScript
Amber
Brython
ClojureScript
Dart
GopherJS
GWT
Haxe
Scala.js

Biblioteke i okviri za upravljanje korisni�kim interfejsom

jQuery
Backbone.js
Knockout.js
AngularJS (ne me�ati sa Angular)
React
Vue
Riot

Biblioteke za razvoj igara

Phaser
PixiJS
BabylonJS
WhitestormJS
PhysicsJS
Cocos2d-JS
melonJS

Ostalo

three.js - biblioteka za prikazivanje 3D WebGL sadr�aja
Dropzone.js - biblioteka za slanje fajlova jednostavnim prevla�enjem u dokument
D3.js - biblioteka za vizuelizaciju podataka

2.3. Testiranje, dokumentovanje i validacija koda

Testiranje koda

TDD (test-driven development) je proces razvoja softvera koji se bazira na ponavljanju kratkih ciklusa, odnosno veoma specifi�nih slu�ajeva za testiranje, pri �emu se softver pobolj�ava tako da samo prolazi definisane testove. Ovaj na�in razvoja je koristan kada se radi na softveru koji treba da ispunjava unapred odre�ene zahteve.

Jasmine
QUnit
Mocha
Enzyme
Karma

Dokumentovanje koda

Dokumentovanje koda je vrlo korisna stvar ukoliko radite na open-source projektima i u ve�im timovima jer omogu�ava da osoba koja posle vas pregleda kod lak�e razume �ta koji deo radi, koje argumente dobijaju funkcije i koje tipove vrednosti vra�aju.

JSDoc
documentation.js
YUIDoc

Ispitivanje validnosti i kvaliteta koda

Razli�ite zajednice mogu utvrditi razli�ite standarde za pisanje koda, ali postoje odre�ena pravila kojih bi bilo dobro da se pridr�avate kada pi�ete kod, bilo da radite u timu na profesionalnom nivou ili na hobi projektu. Kvalitetan kod je lak�i za debagovanje, razumevanje i pro�irivanje.

JSLint (uveliko zamenjen sa ESLint)
JSHint (zajedno sa JSCS spojen sa ESLint)
JSCS
ESLint

2.4. Alati u web pregleda�ima

Alati za web razvoj su dostupni i u web pregleda�ima koje svakodnevno koristite i pru�aju veliku pomo� pri ispravljanju bagova i analiziranju koda.

Chrome DevTools

Chrome razvojnim alatima mo�ete pristupiti pomo�u pre�ice Ctrl + Shift + I (ili Cmd + Shift + I na Mac-u) ili preko glavnog menija:

Vi�e o ovim alatima i kako da ih koristite mo�ete pro�itati ovde.

Firefox Developer Tools

Firefox tako�e poseduje svoje razvojne alate, kao i specijalnu verziju pregleda�a, Firefox Developer Edition sa eksperimentalnim dodacima prilago�ena programerima.

2.5. FTP klijenti

FTP (File Transfer Protocol) klijenti su programi koji slu�e za jednostavan prenos fajlova, obi�no sa va�eg ra�unara na hosting gde se nalazi va� web sajt.

FileZilla (vi�e-platformsko re�enje)
FireFTP (Firefox)
Macfusion (Mac)

Ova praksa je me�utim skoro u potpunosti zamenjena kori��enjem softvera za verzionisanje koda.

2.6. Verzionisanje koda

Sistemi za kontrolu verzionisanja (VCS) su postali de facto standard za sve razvojne timove �irom sveta i poznavanje barem osnovnih komandi je neophodno ukoliko �elite da prona�ete posao u ovoj oblasti i da doprinosite open source zajednici, bez obzira na to kojom granom razvoja odlu�ite da se bavite.

Git
TortoiseSVN
Mercurial

Korisni linkovi za upoznavanje sa Git-om:

Kratak GitHub tutorijal za u�enje Git-a
Git Tower e-knjiga za u�enje Git-a pomo�u komandne linije i grafi�ki
Zvani�na dokumentacija

Iako postoje mnogi grafi�ki alati koji olak�avaju rad sa Git-om, preporu�ljivo je da umete da se snalazite sa komandnom linijom zbog univerzalnosti.

2.7. Upravlja�i paketima

Nekada su upravlja�i paketima bili poznati uglavnom samo Linux korisnicima, no danas su oni jedna od glavnih alatki �ak i front-end programerima. Umesto da pose�ujete svaki sajt biblioteke koja vam zatreba i kopirate linkove do njih, mo�ete definisati koje biblioteke �elite da koristite u va�em projektu unutar konfiguracionog fajla, naj�e��e JSON formata i package imena.

{


  "name": "my-project",


  "version": "1.0.0",


  "main": "index.html",


  "license": "MIT",


  "scripts": {


    "css": "gulp css",


    "coffee": "gulp coffee",


    "setup": "gulp setup"


  },


  "dependencies": {


    "animate.css": "^3.5.2",


    "bootstrap": "^3.3.7",


    "font-awesome": "^4.7.0",


    "jquery": "^3.2.1",


    "mkdirp": "^0.5.1",


    "vue": "^2.4.2"


  },


  "devDependencies": {


    "autoprefixer": "^7.1.2",


    "cssnext": "^1.8.4",


    "gulp": "^3.9.1",


    "gulp-coffee": "^2.3.4",


    "gulp-postcss": "^7.0.0",


    "precss": "^2.0.0"


  }


}

Primer jednog package.json fajla

U ovim fajlovima mo�ete definisati ime aplikacije, opis, licencu pod kojom ona podle�e, komande koje pokre�u skripte za automatizovanje (o �emu �ete vi�e saznati u slede�oj sekciji), repozitorijum ukoliko je projekat javno dostupan, zavisnosti pri razvoju (paketi koje �ete koristiti samo pri razvoju aplikacije) kao i produkcione zavisnosti odnosno pakete koji su neophodni za rad aplikacije.

Ovi paketi bi�e instalirani u zaseban direktorijum unutar foldera va�eg projekta i odatle �ete mo�i da ih pozivate. Najpoznatiji upravlja�i paketima danas su:

npm
Bower
Yarn
JSPM (za korisnike SystemJS)
Duo

Ve�ina ovih upravlja�a paketima koristi npm repozitorijume kao izvore paketa. Moja preporuka je da koristite neke od prva tri (npm, Bower ili Yarn) obzirom da imaju najve�e zajednice i da se najaktivnije razvijaju, iako je moj li�ni favorit Yarn zbog brzine i bezbednosti.

2.8. Preprocesori

Kada radimo na nekim ve�im projektima veoma nam je bitno da kod ostane dobro organizovan kako bi bio lak�i za izmenu i dopunjavanje. To je me�utim dosta ote�ano u praksi, naro�ito kod CSS-a koji jo� uvek nema standardne strukture drugih jezika poput promenljivih i sistema za uvoz CSS definicija iz eksternih fajlova, te se zbog toga koriste preprocesori.

Najpoznatiji CSS preprocesori su Sass i Less. Oni nam omogu�avaju da u CSS-u koristimo promenljive, vr�imo operacije sa njima, koristimo petlje i odre�ene strukture podataka poput stringova, listi, mapa, ali i da uvozimo eksterne fajlove.

Primer Sass koda (levo) prevedenog u CSS (desno)

Postoje i preprocesori za HTML kao �to su Haml, Markdown, Slim, Jade i drugi.

2.9. Automatizacija

Preprocesori su tu da nam olak�aju posao, ali web pregleda�i ne razumeju sintaksu preprocesora. Potrebno je da oni budu prevedeni u standardni HTML i CSS. Zamislite da imate dvadesetak SCSS fajlova i da morate da redom prevodite svaki - to bi bila prava no�na mora, naro�ito za jednog programera.

Zbog toga su nastali pokreta�i zadataka. Oni nam omogu�avaju da defini�emo odre�ene procese koji se �esto ponavljaju i izvr�avamo ih kroz definisane komande. Najpoznatiji pokreta�i zadataka su Grunt, Gulp i Webpack.

var gulp = require('gulp');


var concat = require('gulp-concat');





gulp.task('default', function() {


  return gulp.src('./src/*.js')


    .pipe(concat('app.js'))


    .pipe(gulp.dest('./dist/'));


});

Primer jednog Gulp fajla sa 'default' zadatkom koji spaja vi�e JavaScript fajlova iz src direktorijuma u jedan i sme�ta ga u dist direktorijum

Pokreta�i zadataka mogu vr�iti razne radnje, a njihov opus se mo�e pro�iriti uvo�enjem biblioteka iz npm repozitorijuma.

2.10. Generatori stati�kih sajtova

Generatori stati�kih sajtova predstavljaju alate koji generi�u stati�ke sajtove odnosno sajtove koji nemaju potrebu za bazom podataka, koju koriste mnogi sistemi za upravljanje sadr�ajem za izgra�ivanje stranica. Oni su nastali iz proste �injenice da se ve�ina sajtova ne menja sem kada to njihov dizajner odlu�i tj. da su stati�ki pa je i sama potreba za njihovim odr�avanjem dosta manja i pogodno je imati alate koji omogu�avaju da se �to vi�e smanji ru�no pisanje �itavih stati�kih sajtova od nule.

Najpoznatiji generatori stati�kih sajtova su:

Jekyll (Ruby)
Hugo (Go)
Hexo (JavaScript)
GitBook (JavaScript)
Gatsby (JavaScript)
Pelican (Python)

3. Back-end razvoj

Ukoliko �elite da kreirate dinami�ke web aplikacije koje �e vr�iti obradu i skladi�tenje podataka (korisni�ki nalozi, �lanci na sajtovima za izve�tavanje, poruke, slanje mejlova i ostalo) za osnovno poznavanje neophodno je da:

poznajete barem jedan programski jezik koji mo�e da se izvr�ava na serveru
imate osnovno poznavanje rada sa terminalom / komandnom linijom
imate barem osnovno iskustvo u radu sa Linuksom (ve�inu web servera na svetu pokre�u Unix-like re�enja pa je po�eljno znati kako da vr�ite bitnije operacije poput kreiranja novih korisnika, uklju�ivanja i isklju�ivanja servisa, pode�avanje privilegija, ure�ivanje konfiguracionih fajlova, instaliranje paketa, a�uriranje sistema i sl)
imate osnovno poznavanje rada sa softverom za verzionisanje koda (Git, Mercurial i sl)
imate osnovno poznavanje rada sa nekim od poznatijih baza podataka (MySQL, MariaDB, PostgreSQL, MS SQL, SQLite, Oracle...) i pisanje SQL upita

3.1. Jezici za programiranje na strani servera

PHP je najpoznatiji skriptni jezik za programiranje na strani servera i trenutno se koristi na vi�e od 80% web sajtova. Razlog za to je �to je otvorenog koda, besplatan, lak za po�etnike i u njemu su pisani mnogi poznati web servisi, radni okviri i ostali alati (WordPress, Drupal, Joomla, Symfony, Laravel itd) kao i mnogi popularni sajtovi poput Facebook-a, Yahoo-a i Wikipedia-e. Mana njegove popularnosti je ta �to postoji mnogo tutorijala i �lanaka na Internetu koji su ili zastareli ili koriste lo�e prakse.

Da biste ovo izbegli, za u�enje PHP-a koristite:

PHP The Right Way (sadr�i plan za u�enje i obja�njenja u kratkim crtama, kao i korisne linkove)
Zvani�nu dokumentaciju

Preporu�ujem i knjigu Modern PHP koja �e vam pomo�i da pi�ete organizovaniji i bezbedniji PHP kod.

Iako je JavaScript najpoznatiji kao jezik za razvoj na klijentskoj strani, pojavom Node.js platforme bazirane na Chrome-ovom V8 end�inu on je postao popularan izbor za razvoj web aplikacija, a njegov mand�er paketa (npm) je danas jedan od klju�nih alata koji koriste kako back-end tako i front-end developeri za automatizaciju raznih zadataka. Zbog svog neblokiraju�eg I/O modela on je jedan od prvih izbora kod razvoja aplikacija u realnom vremenu.

Node.js ne poseduje zvani�nu dokumentaciju pored svoje reference tako da �ete ve�inu stvari nau�iti kroz tutorijale na web-u, StackOverflow dokumentaciju, knjige i naravno, kroz iskustvo. Podrazumeva se da dobro poznajte JavaScript pre nego �to po�nete sa razvojem na ovoj platformi.

StackOverflow dokumentacija
NodeSchool interaktivne lekcije
The Art of Node (uvod u Node.js preko terminala)
Node.js video tutorijali

Ruby je programski jezik koji svoju popularnost duguje Ruby on Rails radnom okviru koji svojim principom convention over configuration (CoC) olak�ava posao web programeru i daje mu mogu�nost da se posveti pisanju same aplikacije, a ne njenom detaljnom konfigurisanju (iako je ostavljena mogu�nost da programer po svom ukusu podesi razli�ite stavke). Ima sintaksu koja je prijateljski nastrojena prema po�etnicima, a ujedno poseduje bogat asortiman biblioteka (gems) sa kojima je mogu�e pro�irivati funkcionalnosti aplikacija.

Ruby u 20 minuta (upoznavanje)
Isprobajte Ruby u svom web pregleda�u
Poignant Guide to Ruby (zanimljiva knjiga sa ilustracijama namenjena Ruby po�etnicima)
Nau�ite Ruby na te�i na�in (odli�na knjiga �iji je autor pisac sli�nih vodi�a i za Python, C, JavaScript, SQL...)
Eloquent Ruby

Python je najpopularniji jezik u po�etni�kim krugovima zbog svoje jednostavne sintakse i bogatog ekosistema koji omogu�ava da se mnoge stvari urade brzo i jednostavno. Popularan je i u oblastima poput ma�inskog u�enja, statistike i matematike zbog biblioteka poput NumPy i SciKit, ali i u web razvoju zbog svog radnog okvira Django-a.

U Python zajednici postoji mala kontroverza oko verzije 2 i 3. Moja preporuka je da u�ite verziju 3 jer je to verzija koja �e se dalje razvijati, dok je verzija 2 tu vi�e zbog podr�ke i ne�e dobijati dodatna unapre�enja.

Vi�e o tome: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Interaktivni tutorijal za u�enje osnova Python-a
Nau�ite Python na te�i na�in (Python 3)
Zvani�na dokumentacija (Python 2 i Python 3)
Lista uvodnih knjiga (ve�ina je tematski orijentisana, ali pokrivaju uglavnom op�te aspekte jezika)

Java je zvani�no najpopularniji programski jezik dana�njice i koristi se pri razvoju mobilnih, web i desktop aplikacija, ali i aplikacija za najrazli�itije ure�aje (pametne fri�idere, �porete, automobile, automate i ostale IoT ure�aje). Poseduje veoma bogatu biblioteku, a u web razvoju se obi�no koristi kod ve�ih aplikacija zbog performanski i skalabilnosti.

Zvani�na dokumentacija (dokumentacija je izuzetno dobra tako da vam pored nje ne�e biti potrebno bilo �ta drugo, iako kasnije knjige mogu pomo�i ukoliko se zainteresujete za neke specifi�ne oblasti u Java ekosistemu)

C# je Microsoft-ov programski jezik sli�an Javi �ija je primarna namena razvoj desktop i mobilnih aplikacija za Windows operativne sisteme (mogu�e je razvijati i vi�e-platformske aplikacije uz pomo� Mono i Xamarin), ali se koristi i u web razvoju kroz ASP.NET radni okvir.

C# osnove za totalne po�etnike (video tutorijali)
C# in Depth (knjiga jednog od najve�ih stru�njaka u C# zajednici, Jon Skeet-a)
Zvani�na dokumentacija

Go (ili golang) je programski jezik koji je Google razvio 2007. godine sa fokusom na mre�nom programiranju. Razvijen je po tradiciji Algol i C programskih jezika i poseduje mogu�nosti koje omogu�avaju pisanje memorijski bezbednijih, konkurentnih aplikacija, a delimi�no je popularan i u web razvoju.

A Tour of Go (interaktivni uvod u Go)
Effective Go (vodi� za pisanje organizovanog Go koda)
Go Wiki
Kolekcija resursa za u�enje Go-a

Clojure je programski jezik koji predstavlja dijalekt Lisp-a sa naglaskom na funkcionalnom programiranju. Izvr�ava se na Javinoj virtuelnoj ma�ini i CLR-u (Common Language Runtime). Zbog svoje specifi�ne notacije koja odlikuje sve Lisp jezike (prefiks notacija sa zagradama) i fokusu na funkcionalnom programiranju obi�no se ne preporu�uje po�etnicima, ali svakako nije na odmet da vam on bude jezik za upoznavanje sa ovom paradigmom malo kasnije.

Iako je relativno mlad jezik, Clojure u produkciji koriste Netflix, Twitter, Amazon, Walmart, Heroku, SoundCloud, Puppet i mnoge druge kompanije.

Dokumentacija Clojure zajednice
Clojure Guides (tako�e napisana od strane zajednice)

3.2. Baze podataka

Baze podataka slu�e za skladi�tenje informacija bitnih za neku aplikaciju poput informacija o korisnicima, porukama izme�u njih, sadr�aju nekog sajta, pretra�ivanih upita i sl. Postoji mnogo tipova bazi podataka (relacione, objektno-orijentisane, dokumentovano-orijentisane, operacione itd), ali su najpoznatije danas u razvojnoj zajednici tzv. SQL i NoSQL (ili relacione i nerelacione).

Relacione baze podataka

Relacione baze podataka su najpopularnije baze podataka za skladi�tenje informacija danas i bazirane su na modelu sme�tanja podataka u tabele (ili relacije) kolona i redova, gde svaki red ima jedinstveni klju�. Ove baze podataka koriste SQL za skladi�tenje i dobijanje informacija unutar njih.

Najpopularniji sistemi za upravljanje relacionim bazama podataka su:

MySQL (MariaDB)
PostgreSQL
Microsoft SQL Server
Oracle DB
IBM DB2

SQL

SQL (Structured Query Language) je jezik koji slu�i za zadavanje upita relacionim bazama podataka kako bi se iz njih dobili odre�eni rezultati. On ne spada u programske jezike ve� se kombinuje sa njima u razvoju web ili drugih aplikacija koje koriste ove baze.

SELECT * FROM korisnici WHERE korisnicko_ime = "E.L.I.T.E."
Ovako bi izgledao SQL upit za dobijanje podataka iz tabele korisnici iz svakog reda gde polje korisnicko_ime ima vrednost E.L.I.T.E..

W3Schools SQL tutorijal
Uvod u SQL na Khan Academy (video tutorijali)
TutorialsPoint - SQL

Odre�eni sistemi za upravljanje relacionim bazama podataka mogu imati delimi�no druga�iju sintaksu, ali osnove su uglavnom iste.

Nerelacione baze podataka

Nerelacione baze podataka umesto tabela koriste JSON dokumente za predstavljanje podataka i naj�e��e se koristi u slu�ajevima kada je potrebno samo sme�tati podatke bez eksplicitnih mehanizama povezivanja vi�e tabela.

Najpoznatiji sistemi za upravljanje nerelacionim bazama podataka su:

MongoDB
Redis
Azure Cosmos DB
Apache CouchDB
IBM Informix

3.3. Hosting i administracija servera

Ako ste se ve� upoznali sa HTTP-om, nau�ili ste da je to protokol pomo�u kog mo�emo dobiti sadr�aj slanjem zahteva odre�enom serveru. Upravo na serveru se vr�i procesuiranje koda nakon �ega se korisniku vra�a rezultat u HTML-u.

Da bismo omogu�ili drugima da koriste na�u web aplikaciju, potrebno je da imamo hosting odnosno prostor na Internetu gde �e se nalaziti na�a aplikacija. Danas postoji puno hosting provajdera koji nude razli�ite hosting usluge:

Dedicated hosting - u ovom slu�aju provajder poseduje i upravlja ma�inom, iznajmljuju�i punu kontrolu korisniku. Upravljanje serverom podrazumeva procedure poput pra�enja stanja servera, backup podataka, instalacija bezbednosnih ispravki i razne druge vidovi tehni�ke podr�ke.
Virtual private server (VPS) - VPS pokre�e sopstvenu kopiju operativnog sistema nad kojom korisnici mogu imati administratorske privilegije i instalirati skoro bilo koji softver koji se ina�e pokre�e na tom sistemu. Po mnogim stavkama su sli�ni dedicated serverima, ali po�to dele hardver sa ostalim VPS-evima, performanse mogu biti slabije, u zavisnosti od rada bilo kojih virtuelnih ma�ina koje se u tom trenutku pokre�u.
Cloud hosting - kod ovog hostinga, korisnik pla�a samo za sistemsko vreme i iskori��en prostor, a kapacitet lako mo�e biti smanjen ili pove�an u zavisnosti od zahteva.

Postoji i varijanta shared (deljenog) hostinga gde se ma�ine dele sa vi�e korisnika, ali se ova varijanta sve manje koristi zbog daleko manje pouzdanosti i nedovoljne kontrole nad bitnijim pode�avanjima.

Platform as a Service (PaaS)

PaaS je cloud model dizajniran da programerima omogu�i efikasan razvojni proces tako �to omogu�ava bolje upravljanje odre�enim aspektima sistema. Koriste se za razvoj web i mobilnih aplikacija koriste�i komponente koje su prekonfigurisane od strane provajdera servisa, uklju�uju�i tu programeske jezike, aplikacione servere i baze podataka.

Najpoznatiji je AWS (Amazon Web Services), a pored njega tu su i:

Engine Yard
Red Hat OpenShift
Google App Engine
Microsoft Azure
Heroku

3.4. Mikroservisi

Mikroservisi (microservices) predstavljaju varijantu serverski-orijentisane arhitekture koja struktuira aplikaciju kao skup me�usobno povezanih servisa. Ovo zna�i da, umesto kreiranja monolitne web aplikacije gde se celokupno procesuiranje vr�i u jednoj celini, mo�emo kreirati vi�e celina koje mogu imati razli�ite zadatke, i me�usobno ih povezati pomo�u protokola. Ovo pobolj�ava modularnost i �ini aplikaciju lak�om za razumevanje, razvoj i testiranje.

Ne postoji konsenzus u industriji vezan za mikroservise, no neke od �esto defini�u�ih karakteristika su:

Servisi u mikroservisnoj arhitekturi su naj�e��e procesi koji komuniciraju izme�u sebe preko mre�e kako bi ispunili odre�eni cilj, a za to koriste tehnolo�ki nezavisne protokole poput HTTP-a. Me�utim, servisi mogu koristiti i ostale vrste me�uprocesnih komunikacionih mehanizama poput deljene memorije. Servisi tako�e mogu biti pokrenuti u istom procesu.
Servisi u mikroservisnoj arhitekturi bi trebali da budu nezavisno podesivi.
Servisi su jednostavni za zamenu.
Servisi su organizovani prema sposobnostima, npr. korisni�ki interfejs, predlozi, logistika, naplate itd.
Servisi mogu biti implementirani pomo�u razli�itih programskih jezika, bazi podataka, hardverskog i softverskog okru�enja u zavisnosti od toga �ta najvi�e odgovara cilju.
Servisi su male veli�ine, omogu�eno im je me�usobno komuniciranje, ograni�eni su odre�enim kontekstom, autonomno su razvijeni i nezavisno podesivi, decentralizovani su i realizovani pomo�u automatizovanih procesa.

Pisanje jednostavne Google Chrome ekstenzije [Vodi�]

nobody@mycity.rs (Srki94) — Mon, 19 Sep 2016 21:24:56 +0100

Da ne smaram mnogo - Hteo sam neku mogu�nost na nekom sajtu i dok sam pisao feedback administratorima, setim se da mogu i sam da napi�em ekstenziju koja �e mi omogu�iti to �to �elim.

Uop�te nisam bio upoznat sa procesom do pre 15-tak minuta, pa je ovo vi�e "smuti pa prospi" fazon.
Ispostavilo se da nije prete�ko.

Join in

'K, ako bacimo pogled na zvani�ni tutorijal za pisanje ekstenzija za GC : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Vidimo da nam je klju�an fajl u celoj pri�i manifest.json.
Ovaj fajl sadr�i sve informacije koje su presudne za na�u ekstenziju.

Mi �emo napisati ekstenziju koja �e se automatski aktivirati �im korisnik poseti neku stranicu a cilj te ekstenzije je da promeni vrednost nekog postoje�eg elementa.

Neka nam MyCity forum bude zamor�e.
Hajde da naziv svakog foruma promenimo u velika slova i na kraju dodamo uzvi�nik.

Napravimo manifest.json i prekopiramo slede�e :

{


 "manifest_version": 2,





  "name": "MC Enlarger",


  "description": "This extension changes size of forum titles",


  "version": "1.0",





  "content_scripts": [


    {


      "matches": ["http://www.mycity.rs/*"],


       "js": ["mcEnlarge.js"]


    }


  ],


  "permissions": [


    "activeTab"


  ]


}

Dakle, vidimo neke osnove koje su jasne same po sebi :
Naziv ekstenzije
Opis ekstenzije
Verziju ekstenzije

Zatim vidimo sekciju "content_scripts".
Kako se na� kod izvr�ava automatski po u�itavanju stranice i menja sadr�aj, treba nam taj tip skripte.
Tamo imamo referencu ka sajtu na kom �elimo da se aktiviraju skripte i referencu ka samoj skripti.
To je trenutno mcEnlarge.js.

Sa�uvajte fajl kao manifest.json u novi folder koji mo�ete imenovati po �elji.

U tom istom folderu napravite tekst fajl i promenite naziv i esktenziju u : mcEnlarge.js

Otvorite fajl u bilo kom editoru teksta ili IDE-u.

Ako pogledamo source MyCity stranica, vidimo da nazivi foruma koriste klasu "forumtitle".

Hajde prvo da pokupimo sve elemente koji koriste tu klasu, u skripti pi�emo prvu liniju :

var forumTitles = document.getElementsByClassName("forumtitle");

Zatim �elimo da pro�emo kroz svaki unos forumTitles-a i da mu modifikujemo innerHTML.

for (var i = 0; i < forumTitles.length; i++) {


    var currTitle = forumTitles[i].innerHTML;


    forumTitles[i].innerHTML = currTitle.toUpperCase() + " !";


}

Prvo sa�uvamo vrednost innerHTML-a u promenljivoj currTitle, zatim kao vrednost innerHTML-a trenutne stavke dodelimo istu tu vrednost koju smo sa�uvali, samo �to je ovog puta provu�emo kroz toUpperCase() i dodamo uzvi�nik na kraju. To se isto ponavlja za svaku stavku koju smo ranije prona�li.

Otvorimo Settings > Extensions > Developer Mode (check) > Load Unpacked Extension > Izaberite folder sa json i js fajlovima.

Ukoliko ste ispratili uputstva lepo, sada imate novu ekstenziju koju smo upravo napisali u listi ekstenzija.

Hajde da je testiramo

U novom tabu otvorite bilo koji deo MyCity foruma i vide�ete da su naslovi foruma napisani velikim slovima i imaju znak uzvika na kraju.

p.s. i teme koriste istu tu klasu, sada sam video

Uglavnom, vidite da nije uop�te te�ko modifikovati sadr�aj na postoje�im stranicama.
Isto tako nije te�ko dodati nove elemente u DOM, kako sam video.

Meni je ovo svakako postalo interesantno sada jo� vi�e, pa �u mo�da da posvetim malo vremena nekim jednostavnijim ekstenzijama.

Source :

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: Prvobitno napisano januara 2016. godine ---------

:: MCFramework ::

nobody@mycity.rs (_ivKe) — Fri, 17 Jan 2014 13:04:48 +0100

----------- Napisano: 17 Jan 2014 13:04 ---------

:: MCFramework ::

Trazim ljude koji imaju iskustvo u programiranju web aplikacija i koji su raspolozeni da ucestvuju u jednom vecem projektu.

Upitanju je izrada framworka, svi koji su zainteresovani i koji dobro barataju sa stvarima koje cu navesti ispod mogu se javiti. Za sada ovde na forumu imam par ljudi za koje mislim da imaju iskustva i da bi mogli raditi.

Stvari koje zahtevam da se poznaju su:

OPP PHP
Php Design Patterns
ORM/DQL Doctrine / PDO /MySQLi
MVC/HMVC
Security
Twig / Smarty

Ljudi za koje mislim da su ok su: Rastafarii, |_MeD_| i FoxVanis. Sem sto FoxVanis neforsira OOP.

Ako neko zeli neka kaze sta zna da radi, ovo su momci koji su mi privukli paznju za svo ovo vreme.

Lepo je imati nesto zajednicko i biti deo necega. Peca moze da nam pomogne dosta.

----------- Dopuna: 17 Jan 2014 18:36 ---------

Ovako bi izgledalo u prvoj verziji

----------- Dopuna: 17 Jan 2014 18:46 ---------

Koliko vidim nema zaonteresovanih

Instalacija Zend Framework-a 2 Tutorial

nobody@mycity.rs (_ivKe) — Tue, 23 Jul 2013 14:39:29 +0100

Zend Framework 2

Uputsvo za instalaciju

Posto cesto vec susrecem ljude koji se zale da imaju poblema sa instalacijom nove verzije
zend frameworka 2, resio sam da pomognem nasim clanovima koji zele da krenu da rade ZF a da se ne namuce kao npr ja i oni koji jesu.

Rucni Nacin Instalacije

Preuzmite Zend Framework 2 na linku koji se nalazi ispod
Zend Framework Full Package
Citat:http://framework.zend.com/downloads/latest

Ekstratujte ZF2 na lokalnom serveru u C:\www ili /var/www. Da bi framework radio morate imati skelet aplikacije.
Posto je ovo rucni nacin instalacije morate sami da kreirate skelet ili da preuzmete vec gotov sa adrese ispod.

Skelet Aplikacije preuzmite i extratujte u zf folder gde se nalazi zf kod koji ste skinuli.
Citat:https://github.com/zendframework/ZendSkeletonApplication

ZFTool Instalacija

Ovo je moj najomiljeniji nacin istalacije, jednostavan i brz, sve sto vam treba da preuzmete zftool.phar i da ga pokrenete pomocu terminala ili CMD ako ste na WINDOWSU. Ako koristite zftool.phar nije potrebno da download-ujete zend framework potrebno je samo imati composer instaliran.

ZFTool.phar preuzmite na link ispod
Citat:https://www.mycity.rs/must-login.png

ZFTool.phar bez instaliranog composera je nista i tesko cete moci da instalirate bez njega.

Preuzmite Composer na link ispod

Linux
Otvorite terminal i pomocu CURL-a preuzmite poslednju verziju
Citat: curl -sS [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] | php
Ako nemate instaliran CURL
Citat:php -r "eval('?>'.file_get_contents('https://getcomposer.org/installer'));"
Mozete instalirati composer u specifican direktorijum koriscenjem --install-dir
Citat:curl -sS [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] | php -- --install-dir=bin

Windows

Za Windows korisnike composer mozete preuzeti na link ispod:
Citat:http://getcomposer.org/download/1.0.0-alpha7/composer.phar

To bi bilo to od alta koji su nam neophodni za instalaciju ZF2, sledece kreiranje projekta.

Za kreiranje novog projekta koristicemo zftool.phar. Otvorite terminal i promenite direktorijum gde se nalazi zftool.phar. U mom slucaju zftool.phar mi se nalazi na desktopu.

> $ cd /home/ikac/Desktop

Ako ukicate php zftool.phar dobicete dostupne komande datog alata.
Kreirajmo projekat:

>$ php zftool.php create project /var/www/zend/quickstart

Ovaj kod je napravio skelet zf aplikacije u diretkorijumu /var/www/zend sa imenom quickstart.
Napomena: Ova komanda samo kreira prijekat (skelet) bez ZF koda(jezgra).
Da bismo instalirali i konfigurisali autoloader zend FW moramo iskoristiti composer:

Promenite direktorijum na dati dir projekta:
>$ cd /var/www/zend
Zatim ukucajte:

$> $ composer install

Composer ce preuzeti neophodne komponente zend frameworka i osposobice vam zf za rad. Ujedno cete dobiti i skelet aplikacije.

Sada kada kao test ukucajte [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] trebalo bi da dobijete poruku da je zend uspesno instaliran.

Konfigurisanje Virtualnog hosta

Zasto? Zato sto trebate navesti vas host da cita direktno u public dir. Posto je root bez index fajla.

Konfigurisite apache server tako sto cete otvoriti httpd.conf (c:/apache/) za WIn korisnike.

Za linux korisnike
> $ sudo gedit /etc/apache2/apache2.conf
ili
> $ sudo gedit /etc/apache2/httpd.conf

U config fajlu na kraju datoteke dodajte :




<VirtualHost *:80>


    ServerName zf2-tutorial.localhost


    DocumentRoot /path/to/zf2-tutorial/public


    SetEnv APPLICATION_ENV "development"


    <Directory /path/to/zf2-tutorial/public>


        DirectoryIndex index.php


        AllowOverride All


        Order allow,deny


        Allow from all


    </Directory>


</VirtualHost>

Posle ovoga morate updetovati host.

Windows korisnici > c:\windows\system32\drivers\etc\hosts

127.0.0.1               zf2-tutorial.localhost localhost

Linux korisnici:

Izmena hosta na linux
> $ sudo gedit /etc/hosts i dodajte
127.0.0.1 zf2-tutorial.localhost localhost

Sada u terminalu kucajte jedno po jedno:

> $ sudo a2enmod rewrite
> $ sudo updatedb
> $ cd /etc/apache2/mods-enabled
> $ touch rewrite.load
> $ sudo gedit rewrite.load

Ako nemate sledecu liniju u editoru dodajte je rucno :
Citat: LoadModule rewrite_module /usr/lib/apache2/modules/mod_rewrite.so

Zatim restartujte apache
> $ sudo /etc/init.d/apache2 restart

To bi bilo to, pokrenite vas VHost [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] zf2-tutorial.localhost

Zahvaljujem se na citanju, a ko je zainteresovan za vise neka krene da cita zf dokumentaciju pa neka postavi nesto sto je odradio....

Srecno... Nadam se da sam pomogao

Prado u praksi

nobody@mycity.rs (igor86) — Thu, 30 Aug 2007 03:24:35 +0100

Kao prvo, Prado - PHP framework se vrti na PHP verziji 5.
Mjesto gdje ga mozete skinuti je [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ( za sada najvnovija verzija 3.1.0 teska je oko 15.5 MB )
Kada raspakujete file i smjestite negdje u root dir ( zvacemo ga 'prado' ) rad moze da pocne .
Prvo udjite u prado dir, iz browsera, otvorice vam se uvodni page ( sto je i za ocekivati ) gdje imate link 'requirement checker' pod Requirements pasusom, cisto da vidite koje mogucnosti imate na raspolaganju i sta bi jos mozda moglo da se podesi na serveru.

Da se zna. Prado zahtijeva dva dira unutar vaseg projekta, to su assets i protected.

U assets nikada ne trebate zaviriti. U njega se smjestaju php-skripte, js-skripte, svakojaki fileovi koje framework sam generise i koje su vidljive svim korisnicima.

Protected dir ( mjesto gdje smjestate vas dragocjeni rad ), sto je zanimljivo, ne mora da bude vidljiv sa web-a, odnosno moze da bude par dirova ispod vaseg projekta, za sada ne bitno.

Unutar protected dira se nalazi ( kreirajte ) pages dir. I u njemu su sve vase stranice kojima korisnik moze da pristupi.

I jos da se zna web stranica je predstavljena sa dva file-a, nekoime.page i nekoime.php. Prvo predstavlja template, a drugo logiku stranice. Ako stranica kojoj korisnik pristupa nije navedena, pristupa se 'Home' stranici, sto predstavlja kao index stranu.

E sad da ne bude puno price, evo jedne konkretne stvari koja ce vas zaiteresovati.

Znaci bice samo jedna stranica i neka to bude po defaultu 'Home'.

Sad Home.page izgleda

<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD XHTML 1.0 Transitional//EN"    "http://www.w3.org/TR/xhtml1/DTD/xhtml1-transitional.dtd">


<html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml" xml:lang="en" >


<head>


<Title>Prva prado stranica</title>


</head>


<body>


<com:TForm>


   


   <com:TLabel 


      ForControl="uneseni_broj" 


      Text="Unesite pozitivan broj:" />


   <com:TTextBox 


      ID="uneseni_broj" />


   <com:TRequiredFieldValidator


      ControlToValidate="uneseni_broj"


      Display="Dynamic"


      ErrorMessage="Molimo Vas unesite broj." />


   <com:TCompareValidator


      ControlToValidate="uneseni_broj"


      DataType="Float"


      ValueToCompare="0"


      Operator="GreaterThan"


      Display="Dynamic"


      ErrorMessage="Samo su brojevi veci od 0 validni." />


   <br>


   <com:TLabel ID="rezultat" Text="" />


   <br>


   <br>


   <com:TButton 


      ID="prvi" 


      Text="Sracunaj korijen" 


      OnClick="pozovi_korijen" /> &nbsp; &nbsp; 


   <com:TButton 


      ID="drugi" 


      Text="Sracunaj kub" 


      OnClick="pozovi_kub" />


   <br>


   <br>


   <com:TLinkButton 


      Text="Upisi rezultat u TLabel"


      OnClick="upisi_rez" 


      CausesValidation="false"/>


  


</com:TForm>


</body>


</html>

a Home.php

<?php





class Home extends TPage{





   //METHOD KOJI SMO POZVALI SA KLIKOM NA BUTTON


   public function pozovi_korijen( $sender, $param ) {  


      //PROVJERAVAMO STRANICU DA LI JE PROSLA SVE VALIDATORE KOJE SMO POSTAVILI  


      if( $this -> Page -> IsValid ) { 


      


         #UZIMAMO VRIJEDNOST UNESENOG BROJA


         $broj = floatval( $this -> uneseni_broj -> Text ); 


         


         #SAD RECIMO ZA REZULTAT NAM VRATI  KORIJEN TOG BROJA


         $korijen = sqrt( $broj );


         


         #I UPISUJEMO GA U rezultat TLabel


         $this -> rezultat -> Text = $korijen;





      }


   }


   


   public function pozovi_kub( $sender, $param ){


      if( $this -> Page -> IsValid ){


         $broj = floatval( $this -> uneseni_broj -> Text ); 


         $this -> rezultat -> Text = $broj*$broj*$broj;


      }


   }


   


   public function upisi_rez( $sender, $param ){


      $this -> uneseni_broj -> Text = $this -> rezultat -> Text;


   }


   


}





?>

Mozda ovo za sada ne izgleda toliko jednostavno, ali zamislite neke vece forme, i same validatore koje morate kucati i na klijent i na server strani.
A da ne govorimo o pradovoj podrsci, jednostavne upotrebe, za datepicker, colorpicker, datagrid i jos puno puno toga.

Huh

Ajax u praksi

nobody@mycity.rs (igor86) — Fri, 26 Jan 2007 02:08:31 +0100

Dio foruma posvecen ovom 'jednostavnom' i korisnom sistemu !

Asynchronous JavaScript and XML
Da li koristite ovaj 'sistem' i na koji nacin, koje funkcije, request saljete get/post-om?
Podatke uzvracate XML-om ili koristite nesto kao JSON ?

Instalacija IIS/PHP5

nobody@mycity.rs (stankovic) — Sat, 20 Jan 2007 12:58:59 +0100

Evo i uputstva za rucnu instalaciju php5 sa IIS-om.

Sva podesavanja su isprobana na Win XP SP2 sa FAT32 sistemskom particijom.

1. Prvo sto treba da uradite je da naravno skinete php. Idite na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] i odaberite aktuelnu instalaciju php5.
Windows binaries > PHP 5.x.x zip package. Nemojte skidati installer verziju posto ovde nije opisana njena instalacija.

2. Nakon toga kreirajte direktorijum php na vasoj sistemskoj particiji (Npr. c:\php), i otpakujte prethodno skinuti paket.

3. Sve fajlove iz direktorijuma c:\php\dev i c:\php\ext kopirajte u direktorijum c:\php. Napomena: Ovaj korak je potrebno uraditi za php4 ali sam ja ipak radio to i za php5 iako ne mora.

4. otvorite control panel. Izaberite System pa zatim Advanced tab. Pri dnu cete videti dugme Environment variables. Kad kliknete pojavice se novi prozor. U listi System variables izaberite path i kliknite na edit. U polju Variable value dodajte na kraj
;c:\php\
Kliknite nekoliko puta na ok dok se svi prozori ne zatvore.

5. Ako nemate instaliran IIS ubacite vas Windows XP disk. Idite u Control panel > Add or remove programs. Izaberite s leve strane add/remove windows components. U listi cekirajte Internet Information Services (IIS). Ukoliko je kvadratic osencen izaberite details, pa onda cekirajte sve u novom prozoru. Kliknite ok i sacekajte da windows instalira IIS.

6. Udjite u control panel > administrative tools > Internet information services. U listi s leve strane, pod local computer, izaberite Web sites. Desni klik na web sites pa properties. Pod tabom ISAPI Filters kliknite na Add... . Stavite u Filter name php Kliknite na Browse i izaberite C:\Php\php5isapi.dll. Kliknite ok.
Pod tabom Home directory uradite sledece: cekirajte read i write, Execute permissions postavite na Scripts only. Kliknite na configuration. U novom prozoru kliknite na Add. Pod executable stavite C:\Php\php-cgi.exe a pod extension .php
Stavite All verbs i cekirajte Script engine i Check that file exists. Kliknite na ok nekoliko puta dok ne izadjete. Ukoliko se pojavi prozor Inheritance Overrides, kliknite na Select all pa Ok.

Sad jos samo treba da podesite php.ini da ukljuci biblioteke koje su vam potrebne.
Okacicu ovde moj php.ini posto sigurno radi s njim. Ne bih bas da objasnjavam svaku liniju u njemu posto su drugi to vec uradili. Mozete da koristite i php.ini-recommended samo ga imenujte u php.ini i malo podesite(stavite doc_root = c:\inetpub\wwwroot i extension_dir = c:\php).

Uz ovu instalaciju php-a su ukljucene skoro sve biblioteke koje se korite s njim. Sve sto treba da uradite da bi koristili neku biblioteku je da izbrisete ; ispred njenog imena.
Npr:

;extension=php_mysql.dll

izbrisete ; i dobijete:

extension=php_mysql.dll

php.ini se nalazi u direktorijumu c:\php\

I to je to. Nadam se da nista nisam propustio .

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Instalacija phpbb foruma (objasnjenje za totalne pocetnike)

nobody@mycity.rs (m4rk0) — Thu, 04 May 2006 21:24:43 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ASP quiz & ASP certificate

nobody@mycity.rs (snoop) — Sun, 27 Mar 2005 17:04:28 +0100

ako zelite da proverite svoje znanje. doduse ovo su neka elementarno osnovna pitanja...
ja sam na svih 20 odgovorio tacno...

pa ko zeli, neka proba...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

i ako zelite ASP certificate (jos nisam polagao )

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ipak zaboravite za ovo drugo . treba da se registruje i plati ~50$ po ispitu, ali za onog ko hoce - slobodno

ASP Tutorial - Objekat Request

nobody@mycity.rs (snoop) — Fri, 28 Jan 2005 00:28:27 +0100

zavrsili smo osnove ASP i sada cemo preci na objekat Request koji se cesto koristi pri izradi ASP stranica.

ASP sadrzi pet primarnih objekata.

Request, Response, Application, Session i Server

Request - Daje podate o posetiocu
Response - Metode i svojstva koje se koriste za prikaz posetiocu (odgovor na Request)
Application - Slicno kao Session samo sto se odnosi na celu aplikaciju. Rad sa svojstvima koja upravljaju Web

stranicom
Session - Metode i svojstva za jednog odredjenog korisnika
Server - Skup komponenata na serveru i podesavanje servera

Objekat Request

pomocu Request objekta, mozete da pristupate podacima korisnika koji je trenutno na vasoj web prezentaciji.

sledeci kod vam objasnjava kako da prikazete na vasoj web strani IP korisnika




<%


Response.Write(Request.ServerVariables("REMOTE_HOST"))


%>

kada imate objekte u formi za npr. log in. na neki nacin trebate da uzmete to sto je korisnik uneo.
Objekat Request ce vam pomoci u tome.

kada imate neku ovakvu formu:




<form name="login" method="post" action="login.asp">


<input type="text" name="username"><br>


<input type="text" name="password"><br>


<input type="button" name="Submit">


</form>

kada korisnik popuni neku ovako formu i kada klikne na Submit, forma ce 'pozvati' login.asp (sto zapravo moze

da bude i ista stranica u kojoj se nalazi forma) i preuzece podatke koje je korisnik napisao.

pre nego sto napisem kod koji bi resavao ovaj problem, moram da kazem sledece:
primetili ste da sam u zaglavlju forme napisao method="post". postoji jos i method="get". razlika izmedju ove

dve metode je sledeca:

kada stavite POST, sve podatke koje je korisnik poslao idu 'skriveno' i prihvataju se preko Request.Form

metode.

kada stavite GET, sve podatke koje je korisnik poslao ide preko linka web browsera i tako da gledanjem u link,

mozete videti sta je korisnik napisao. kada se radi o nekim informacijama tipa login sifra... ne preporucuje

se metoda GET nego POST...
metodom GET, podatke primate preko Request.QueryString metode.

kod na login.asp stranici za metodu POST bi ovako izgledao:




<%


If NOT isEmpty(Request.Form("Submit")) Then


   dim uname, pword, sql


   uname = Request.Form("username")


   pword = Request.Form("password")


   


   sql = "SELECT * FROM korisnici WHERE username='" & uname & "' AND " password='" & pword & "';"





   rs.Open sql, conn





   If rs.EOF Then


      Response.Write("Podaci se ne slazu sa onima iz baze podataka!")


   Else


      Response.Write("Dobrodosli " & uname)


   End If





   Response.Redirect("home.asp")


End If


%>

NAPOMENA:
posto jos nismo radili Connection i Recordset objekte (rs i conn), za sada sam ih ovako napisao, ali se

pretpostavlja da su validne reference na objekte tipa Recordset i Connection. O istim cemo pricati posle.

isti ovaj kod sa GET metodom bi ovako izgledao:




<%


If NOT isEmpty(Request.QueryString("Submit")) Then


   dim uname, pword, sql


   uname = Request.QueryString("username")


   pword = Request.QueryString("password")


   


   sql = "SELECT * FROM korisnici WHERE username='" & uname & "' AND " password='" & pword & "';"





   rs.Open sql, conn





   If rs.EOF Then


      Response.Write("Podaci se ne slazu sa onima iz baze podataka!")


   Else


      Response.Write("Dobrodosli " & uname)


   End If





   Response.Redirect("home.asp")


End If


%>

Kolekcija ServerVariables

ova kolekcija sluzi za ispisivanje podataka o korisniku koji se nalazi na vasoj web prezentaciji.

izdvojicu one najpotrebnije promenljive kao i opis istih....

REMOTE_ADDR - adresa racunara koji pravi zahtev
REMOTE_HOST - ime domena racunara (textualna IP adresa, ime providera) ako nema, onda pise samo IP adresa
LOCAL_ADDR - adresa servera
HTTP_REFERER - stranica preko koje je korisnik dosao na tekucu, ako je pritisnuo link
HTTP_USER_AGENT - vrsta citaca i verzija kao i OS korisnika

Kolekcija Cookies

kolacici sluze da zapisu neku informaciju o korisniku. npr, username pa da se sledeci put korisnik ne mora da

loguje nego je to automatski ili zapamti interesovanja korisnika pa ga redirektuje na adresu koja ga zanima.

kolacici postoje u JavaScriptu, a mogu se koristiti i direktno iz ASP-a.

ako zelite da napravite autologin ovakav kolacic bi vam bio od pomoci

Request.Cookies("UserName") = rs("username")

tako ce se u kolacic zapisati Username korisnika za sledecu posetu vasoj web prezentaciji

kolacici mogu da budu i slozeni

Request.Cookies("Company")("UserName") = rs("username")
Request.Cookies("Company")("URL") = rs("URL")

provera da li su kolacici slozeni se proverava preko svojstva HasKeys. ako je HasKeys True, kolacic je slozen,

ako je False, kolacic nije slozen

If Request.Cookies("Company").HasKeys Then
Response.Write("Ovaj kolacic ne da je slozen nego strasno! ")
Else
Response.Write("Ovaj kolacic nazalost nije slozen! ")
End If

zavrsili smo Request objekat. sledeci put prelazimo na Response.

sta vam nije jasno slobodno pitajte. ako ste nasli neku gresku, prijavite pa cu ispraviti...

to be continued...

ASP Tutorial - Osnove ASP-a (Deo II)

nobody@mycity.rs (snoop) — Wed, 26 Jan 2005 22:10:02 +0100

da nastavimo...
u proslom delu smo pricali o uslovima, petljama i promenljivama. sada cemo pricati o funkcijama i procedurama

i stime cemo zavrsiti ovaj deo Osnova ASP-a

Procedure

procedure su blokovi koda koji vas oslobadjaju bespotrebnog pisanja istog dela koda vise puta, a samim tim i

smanjuje velicinu stranice na serveru.
Procedure ne vracaju nikakvu vrednost i izvrsavaju se tako sto se navede ime procedure i eventualno argumente.

jednom napisana procedura moze da se poziva hiljadu puta.

sintaksa procedure:




<%


[Public | Private] Sub ime_procedure [(arg1, arg2, arg3... argn)]


'// blok koda


End Sub


%>

sve sto je unutar [ i ] zagrada je opciono...

kada je procedura deklarisana kao Public, to znaci da svi clanovi klase (pa i ovi izvan nje) u kojoj se nalazi

ta procedura imaju pristup njoj (ovo vazi i za funkcije, promenljive, konstante...)

Private znaci da samo clanovi klase mogu da joj pristupaju i zatvorena je za ostale procedure, funkcije izvan

te klase u kojoj je.

primer jedne procedure




<%


Public Sub Ispisi ()


Response.Write("Ja sam tekst koji je izbacila procedura Ispisi :)")


End Sub


%>

Funkcije (u daljem tekst f-je)

f-je su slicne procedurama stom razlikom sto vracaju vrednost i kao takve pogodne su da se ubacuju u uslove (u

prethodnom casu smo pominjali uslove) jer f-je vrate vrednost i odmah uporede sa uslovom.

sintaksa f-ja




<%


[Public | Private] Function ime_funkcije [(arg1, arg2, arg3... argn)]





End Function


%>

primer jedne f-je




<%


Public Function Saberi(a,b)


Saberi = a + b


End Function


%>

kada se izracunavanje u f-ji obavi, obavezno se rezultat mora vratiti imenu f-je Saberi = a + b.
kada smo ovo uradili, mozemo da ubacimo f-ju u uslov




<%


If Saberi(2,2) = 4 Then


Response.Write("Da, 2 + 2 jeste 4!")


End If


%>

ono sto ce vam trebati pri registrovanju (upisivanju novih korisnika u bazu) jeste validacija email adrese.
ovo mozete uraditi i bez f-je, ali je na ovaj nacin lakse zato jer ako se na vasem sajtu validacija email

adrese ponavlja vise puta, za svaki put vi biste pisali ponovo. ovako samo pozovete f-je sa drugim

argumentom/argumentima..

evo f-je za validaciju email adrese




<%


Dim at, dot


Public Function ValidEmail(polje_mail_adrese)


If Len(polje_mail_adrese) < 6 Then


   Response.Write("Email adresa nije validna!")


Else


   at = InStr(2, polje_mail_adrese, "@")


   If at = 0 Then


      ValidEmail = "Email adresa nije validna!"


   ElseIf CInt(dot) + 1 > Len(polje_mail_adrese) Then


      ValidEmail = "Email adresa nije validna!"


   Else


      ValidEmail = "Email adresa je validna!"


End If   


End Function


%>

ovaj kod mozete izmeniti i kao umesto vracanja Stringa (Email adresa nije validna!/Email adresa je validna!)

mozete da stavite 0/1 respektivno i ubacite ValidEmail u IF uslov i u zavisnosti od unesene email adrese if

uslov se grana gde treba i prikaze ono sto je potrebno...

ASP Tutorial - Osnove ASP-a (Deo I)

nobody@mycity.rs (snoop) — Wed, 26 Jan 2005 01:15:04 +0100

ASP je dinamicki script jezik slican PHPu i sluzi isto kao i PHP za izradu dinamickih web aplikacija (sta god to bilo (forumi, blogovi, sajtovi, shoppinh cart...))
ASP je skracenica od Active Server Pages i kao takve izvrsavaju se na serveru na kojima je instaliran IIS, o kome je bilo reci.
kao sto je slucaj sa PHPom, i ASP vraca korisniku rezultat izvrsavanja ASP stranica.

ASP kod unutar HTML stranice se nalazi unutar <% i %>...

ajde da uradimo jedan jednostavan primer...




<html>


<head>


<title>ASP Test stranica</title>


</head>


<body>


Danas je: <%= Now() %>


</body>


</html>

ovaj kod ce, kao rezultat, vratiti korisniku trenutno vreme koje je na serveru na kojem se izvrsila stranica.

<%= "X" %> je isto kao i <% Response.Write("X") %> stom razlikom da kada stavite <%= "X" %> onda u tom delu ne moze da stoji nista vise. npr. ovo nije moguce.




<%


Response.Write("X") '// komentar je samo apostrof, ali ja ga koristim ovako jer mi se svidjaju // :)


a = b + c


Response.Write(a)


%>

Promenljive

u promenljivama se cuvaju podaci koji su potrebni za dalji tok programa.
u ASPu mozete da deklarisete promenljive tako sto napisete Dim ime_promenljive.

Note:
u VBu posle imena promenljive obavezno treba da se kuca As String ili as Integer. u ASPu toga nema... znaci, nista As Nesto...

takodje, ne morate da deklarisete promenljive sa Dim nego jednostavno, odjednom negde nasred stranice da izmislite neku promenljivu i da nastavite nesmetano sa radom.
ovo se ne preporucuje zato sto moze da bude uzrok problema prilikom debugovanja u nekim velikim projektima gde broj linija prelazi ljudske mogucnosti

ako ste ne sigurni i ne znate da li ste deklarisali promenljivu ili ne, na pocetak stranice napisite Option Explicit i od tada, svaku promenljivu cete morati da deklarisete. ako to pak ne uradite, 'kompajler' ce vas na vreme upozoriti, pri pokretanju stranice.

manipulisanje sa promenljivama sigurno znate kako se obavljaju.
npr. obicno sabiranje:




<%


Dim a, b, c


a = b + c


Response.Write(a)


%>

sve se svodi na isto.

Uslovi

uslovi postoje kako program, aplikacija ne bi bila monotona i isla samo u jednom pravcu.
uslovi mogu i treba da promene redosled izvrsavanja aplikacije kada je to neophodno.

jedan od najpoznatijih uslova je IF.

sintaksa IF uslova"




<%


If Session("UserName") <> "Admin" Then


Response.Redirect("access_denied.asp")


Else


Response.Redirect("welcome.asp")


End If


%>

ovaj kod proverava da li ste admin i ako jeste prebacuje vas na stranicu welcome.asp, u suprotnom vam prikazuje access_denied.asp stranicu...

jos jedan 'derivat' IF uslova je IfElse

sintaksa IFELSE Uslova




<%


If Session("UserName") = "Admin" Then


Response.Redirect("admin/control_panel.asp")


ElseIf Session("UserName") = "Moderator" Then


Response.Redirect("welcome_mod.asp")


Else


Response.Redirect("access_denied.asp")


End If


%>

ovaj deo koda, proverava da li je Session promenljiva UserName jednaka Admin i ako jeste redirektuje korisnika na control panel, ako je korisnik Moderator onda prikazuje welcome moderatoru, a ako nije nista od toga (Admin, Moderator) salje ga na access_denied.asp stranicu. sto znaci, zabranjen pristup osim Adminima i Moderatorima...

svaki If mora da ima svoje End If

za ovako nesto, posebno ako ima vise uslova ne treba koristiti If Then Else nego treba koristiti Select Case

sintaksa SELECT CASE uslova




<%


Dim msg


Select Case msg


   Case "Yes"


      Response.Write("Kliknuli ste na Yes!")


   Case "No"


      Response.Write("Kliknuli ste na No!")


   Case "Maybe"


      Response.Write("Kliknuli ste na Maybe!")


End Select


%>

Petlje

sa petljom mozete jedan blok koda izvrsavati vise puta.
pomenucu Do, For...Next

sintaksa DO petlje




<%


Dim x


x = 4


Do Until x =5


Response.Write(x)


x = x + 1 '// ako ne stavite ovo povecavanje, vasa petlja nikada nece stati jer uslov nece biti zadovoljen i dovescete vasu petlju u DeadLoop, InfiniteLoop kako zelite... vrtece se tako do besvesti, a to nije ono sto zelimo...


Loop


%>

Do Until petlja ce ici sve dok uslov nije zadovoljen. kako se uslov zadovolji (rezultat uslova bude TRUE), petlja prestaje sa radom (strajkuje)

Sintaksa za FOR...NEXT petlju




<%


Dim i


For i = -3 To 6


Response.Write("<font size=" & i & ">Hello World</font><br>")


Next i '// moze i bez i. znaci samo Next


%>

For petlja ide od pocetne vrednosti (u ovom slucaju -3) pa sve do 6 i u tom njenom prolazu, odradjuje neki deo koda... ako vi u tom kodu vratite vrednosti promenljive i na -3 ili je izjednacite sa 6, For petlja ce stati.

za sada cemo ovde stati i ostavicu vas da malo pronjuskate po ovome da vidite kako ovo radi... nastavicemo za koji dan .

Instalacija IIS-a za ASP stranice

nobody@mycity.rs (snoop) — Wed, 26 Jan 2005 01:14:02 +0100

u rar fajlu je objasnjenje kako treba da se instalira IISi trebalo bi da radi... zar ne Pixi

samo posle preimenujte u .rar
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

prva lekcija
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Text iz prikacenog pdfa u HTML obliku

Kompletno konfigurisan web server [za PHP] za download

nobody@mycity.rs (bobby) — Tue, 21 Dec 2004 02:22:28 +0100

Apache + PHP + MySQL, prekonfigurisani. Potrebno je skinuti, raspakovati i u sledeca 2 minuta mozete imati sve to zajedno pokrenuto i funkcionalno.
U svakom slucaju vredi pogledati link:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kako napraviti log in?

nobody@mycity.rs (snoop) — Tue, 05 Oct 2004 03:21:23 +0100

kada nesto pravite obicno zelite da odredjeni korisnici pristupaju odredjenim delovima vaseg sajta, aplikacije ili cega vec.
u tu svrhu mozete da napravite log in kako bi ih prepoznali i dozvolili pristup ili ne.

ono sto morate da imate to je ispravna konekcija prema bazi (u ovom slucaju Access, mada je ne bitno koja je baza)

Dim conn '// objekat koji ce da sluzi za konekciju prema bazi
Set conn = Server.CreateObject("ADODB.Connection")
conn.ConnectionString = "DRIVER={Microsoft Access Driver (*.mdb)}; DBQ=" & Server.MapPath("moja_baza.mdb") & ";"
conn.Open

ovo mozete da stavite u poseban fajl npr. conn.asp i da ga uvezete u svaku stranicu (u login.asp u nasem slucaju) koja treba da kontaktira sa bazom pomocu  npr. na pocetku stranice pre <html> taga

zamislimo da u toj nasoj bazi imamo tabelu tblUsers sa sledecim atributima (poljima)

uid - User ID, tip Number i PrimaryKey
username - tip Text
password - tip Text
level - koji nivo ima, da li je admin ili sta vec, tip Text
mozete dodati i vise informacija, ali za ovo je dovoljno i ovoliko...

sada morate napraviti formu u kojoj ce se nalaziti dva text polja i jedno dugme tipa submit...

<form name="frmLogin" action="login.asp">
Korisnicko ime: <input type="text" name="username"><br>
Sifra: <input type="text" name="password"><br>
<input type="submit" name="submit" value="log in">
</form>

kada ste ovo dodali, mozete da krenete da pisete kod za log in.
pre nego sto ista uradimo, da napomenem da se ovaj kod nalazi u login.asp stranici dok ova forma u bilo kojoj drugoj...

posle taga </form> mozemo da krenemo da pisemo kod izmedju <%%>

<%
Dim rs, strSQL
strSQL = "SELECT * FROM tblUsers WHERE username='" & Request.Form("username") & "' AND password='" & Request.Form("password") & "';"
Set rs = Server.CreateObject("ADODB.Recorset")
Set rs = conn.Execute(strSQL)

If rs.EOF then
'// korisnik ne postoji u bazi
Response.Redirect("error.asp")
Else
'// korisnik postoji u bazi i postavljamo Session objekat
Session("UName") = rs("username") '// korisnicko ime koje cemo nekada negde ispisati
Session("Level") = rs("level") '// sluzi za proveru pri ulasku na neke zasticene stranice
Response.Redirect("main.asp")
End If
%>

na svaku stranicu koju zelite da zastitite od ne registrovanih korisnika treba skroooooz gore da postavite sledeci kod
<%
If IsEmpty(Session("UName")) Then
Response.Redirect("registration.asp")
End If
%>

ako zelite da stranicu zastitite od registrovanih korisnika, ali koji imaju manje prava onda trebate da ubacite sledeci kod
<%
If Session("Level") <> "Admin" Then
Response.Redirect("AuthorisationRequired.asp")
End If
%>

i na kraju logout...

napravite novi fajl koji ce se zvati npr. logout.asp i u njega upisite sledece
<%
Session.Abandon()
Response.Redirect("default.asp")
%>

nadam se da ce vam koristiti...