MyCity :: Op�te programiranje

Vesti: Danas je Dan programera

nobody@mycity.rs (_ivKe) — Fri, 13 Sep 2013 16:25:58 +0100

Programmers Day
utorak 13.09.2011

Danas, 13. septembram programeri slave Dan programera (Programmers Day), nezvani�ni me�unarodni praznik koji je priznat samo u Rusiji.
Ovaj praznik obele�ava se 256. dan u godini (0x100 u heksadecimalnom kodu) koji u prostim godinama pada 13. septembra, a u prestupnim 12. septembra.

Broj 256 (2 na osmi) je izabran zbog toga �to je to ukupan broj vrednosti koje se mogu predstaviti osmobitnim bajtovima, odnosno broj koji je veoma dobro poznat programerima. Polaze�i od nule, 256-ta vrednost predstavljena sekvencijalnom permutacijom osam bitova je ceo broj 255, ili 0xff u heksadecimalnom kodu, odnosno 0b11111111 u binarnom.

Slede�i istu logiku, bela boja je izabrana zbog toga �to predstavlja heksadecimalni broj sa najve�om vredno��u u 24-bitnoj gami boja, koja obuhvata crvenu, zelenu i plavu (red, gren, blue, RGB). Odnosno, 0xFFFFFF u heksadecimalnom kodu, tako da programeri �irom sveta nose belu ode�u kada obele�avaju Dan programera.

Dan programera je ustanovljen na predlog Valentina Balta, zaposlenog u kompaniji Parallel Technologies, koja se bavi web dizajnom. Od 2002. godine Balt je poku�avao da prikupi dovoljan broj potpisa za peticiju koja bi bila upu�ena vladi Rusije, sa zahtevom da 13. (ili 12.) septembar bude zvani�no priznat kao praznik programera.

Kona�no, 24. jula 2009. godine rusko ministarstvo za masovne komunikacije je objavilo nacrt odluke o ustanovljavanju novog radnog praznika, Dana programera, a 11. septembra 2009. ruski predsednik Dimitrij Medvedev potpisao je ukaz o progla�enju novog praznika.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zanimljive programerske fore

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Sat, 17 Aug 2013 21:36:07 +0100

Nema programera koji nije naleteo na neki neobi�an problem koji se mo�e vrlo lako re�iti, kao ni programera koji nije na�ao neku pre�icu pri pisanju programa.

Napi�ite bilo �ta zanimljivo �to ima veze sa pisanjem koda, kori��enjem razvojnih okru�enja, �udnim problemima s kojim ste se sretali i sli�no.

Da razbijem led... da li ste znali da mo�ete u svojim programima bez velike muke da koristite fontove koji nisu instalirani? Iskoristite funkcije AddFontResourceEx i RemoveFontResourceEx.

P.S. ako ne postavite flag FR_PRIVATE prilikom dodavanja fonta, font �e mo�i da koriste sve aplikacije (Word, Photoshop, itd...)

Programerske pitalice

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Fri, 16 Aug 2013 21:20:34 +0100

Pravila su jednostavna. Postavi se pitanje koje ima veze s programiranjem (pitanja tipa "koje godine je napravljeno to i to" ili "ko je izmislio ovo ili ono" zaobi�ite... ho�emo pitanja koja imaju veze sa pisanjem koda), prvi �lan koji odgovori ta�no na postavljeno pitanje postavlja slede�e.

Slobodno postavljajte pitanja za sve programerske, skript, markup i sve ostale jezike.

Evo za po�etak ne�to jednostavno: kako se u javi mo�e pro�i kroz sve �lanove niza bez upotrebe indeksa u for petlji?

[4] Moderne aplikacije :: Uvod u REST i URL rewrite

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Thu, 11 Jul 2013 17:48:22 +0100

MySQL server

Nastavi�e se...

Potrebno znanje za pra�enje teksta:
Kori��enje sistemskih alata
Osnove RegEx-a
Osnove PHP-a

Sadr�aj

[1] Uvod

[2] REST servisi i klijenti

[3] URL rewrite
[3.1] Windows
[3.2] Linux
[3.3] Mac OS X
[4] Kori��enje URL rewrite-a

[5] Jednostavan REST servis

[1] Uvod

Kada smo govorili o modernim aplikacijama, rekli smo da ve�ina podatke �uva negde na internetu. Zbog toga je potrebno na neki na�in te podatke preneti sa internet servera u aplikaciju. Za prenos podataka se u ve�ini slu�ajeva koristi TCP protokol koji, izme�u ostalog, omogu�ava prenos podataka kroz lokalnu mre�u i internet. TCP protokol ima veoma �iroku primenu i omogu�ava razmenu bilo kakvih podataka i zbog toga je bitno da server i klijent koriste isti jezik pri komunikaciji. Kada ka�em jezik mislim na precizno definisan skup komandi/poruka koje server i klijent moraju da podr�e. Jedan od takvih jezika je HTTP, koji se koristi za komunikaciju internet servera i pretra�iva�a. HTTP protokol je savr�en za komunikaciju jer skoro sve mre�e dozvoljavaju prenos HTTP paketa, lak je za kori��enje i daje dovoljnu slobodu za prenos razli�itih vrsta podataka. Uzev�i u obzir i veliki broj biblioteka koje podr�avaju HTTP protokol, sasvim je jasno za�to je on jedan od naj�e��e kori��enih protokola za razmenu informacija preko interneta.

[2] REST servisi i klijenti

REST je jedan od na�ina prenosa podataka koji koristi HTTP protokol. Lepota REST-a je da ne zahteva komplikovane komande i odgovore, i vrlo �esto je mogu�e koristiti REST servise �ak i preko pretra�iva�a. Naj�e��e kori��ene HTTP komande su GET, PUT, POST i DELETE. Na osnovu URL-a, komande i parametara, REST servis odre�uje koju akciju je potrebno izvr�iti nad odre�enim podatkom u bazi.

Ono �to je karakteristi�no za REST servise je da su podaci podeljeni na resurse, odnosno da svaki tip podatka ima svoj URL preko kojeg se vr�e akcije nad podacima. Uzmimo za primer jednostavan imenik koji �uva podatke o osobama i njihovim telefonskim brojevima. Ako se odlu�imo da osobama pristupamo preko resursa osobe, dovoljno je da otvorimo http://www.primer.com/osobe/ i u pretra�iva�u bi dobili listu osoba. Kada otvaramo stranice preko pretra�iva�a, komanda koja se �alje na server je GET. To zna�i da bi REST servis koji se nalazi na http://www.primer.com/ dobio komandu GET za resurs osobe bez parametara, �to zna�i da treba klijentu, odnosno pretra�iva�u da vrati listu osoba.

Standardne akcije za HTTP komande su:
GET: vra�a listu tra�enih podataka
POST: kreira nov podatak
PUT: menja podatak
DELETE: bri�e podatak

Ako nastavimo pri�u sa osobama, komandom GET bi dobili podatke osobe koja ima identifikator (polje u bazi koje je unikatno za svaku osobu) 1 ako bi zatra�ili URL http://www.primer.com/osobe/1. Ako bismo rekli da svaka osoba mo�e imati vi�e telefonskih brojeva, onda bi do tih telefonskih brojeva dolazili kori��enjem URL-a osobe na koji bi dodali i ime resursa za telefone, recimo ovako: http://www.primer.com/osobe/22/telefoni/. Dakle, kompletan zahtev od klijenta ka serveru ide preko HTTP komandi i parametara.

Kao �to smo ve� rekli, server na svojoj strani analizira URL na osnovu kojeg odre�uje nad kojim podacima �e komanda biti izvr�ena, i izvr�ava zadatu komandu. Rezultat koji �e biti vra�en klijentu mo�e biti u bilo kom tekstualnom obliku, a naj�e��e se koriste obi�an tekst, HTML, XML i JSON. Ukoliko server podr�ava vra�anje rezultata u vi�e oblika, format uglavnom odre�uje klijent preko Accept parametra u HTTP zaglavlju. Za prikaz podataka u pretra�iva�u se koristi obi�an tekst ili HTML, jer su ti formati ljudima lako �itljivi, dok su XML i JSON odli�ni za obradu podataka u aplikacijama. Kada server po�alje podatke klijentu, njegov zadatak je da te podatke obradi i pripremi za prikaz korisniku.

[3] URL rewrite

Ranije smo spomenuli da se kod REST servisa do podataka pristupa preko resursa, tj. URL-a koji im je dodeljen. Ako opet uzmemo primer osobe iz imenika, klijent od servera mo�e tra�iti podatak http://www.primer.com/osobe/142 �to u su�tini zna�i da �e internet server potra�iti na disku direktorijum osobe, i u njemu direktorijum 142, i poku�ati klijentu da vrati sadr�aj direktorijuma. Nama taj na�in ne odgovara jer bi to zna�ilo da bismo morali da pravimo direktorijume za svaki kreirani zapis u bazi i da u njih napravimo datoteku koja �e generisati sadr�aj za klijenta. Taj problem se re�ava kori��enjem malog dodatka za internet server koji se zove URL rewrite. Ono �to on zna da uradi je da na osnovu definisanih pravila, obradi URL koji je bio poslan serveru i pripremi nov. Na taj na�in mo�emo imati jednu stranicu (npr: index.php) koja kao parametre prima podatke o �eljenoj akciji, a URL rewriter �e URL popraviti u npr: http://www.primer.com/index.php?res="osobe"&id="142". Time smo omogu�ili klijentu da do podataka dolazi jednostavnim URL-om, dok na serveru nemamo brdo nepotrebnih direktorijume nego samo jednu stranicu koja je zadu�ena za obradu podataka.

Instalacija ovog dodatka je prili�no jednostavna i ne zahteva puno vremena.

[3.1] Windows

Microsoft Internet Information Services
Potrebno je samo preuzeti i instalirati URL Rewrite dodatak:
32-bit: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
64-bit: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

WAMP
WAMP dolazi sa ve� instaliranim dodatkom rewrite_module i potrebno ga je samo uklju�iti preko WAMP ikonice:

Apache
Apache tako�e dolazi sa ve� instaliranim dodatkom, a uklju�uje se tako �to �ete otvoriti datoteku C:\Apache24\conf\httpd.conf i odkomentirati (obrisati #) red u kojem pi�e:
#LoadModule rewrite_module modules/mod_rewrite.so
Nakon toga je potrebno ponovo pokrenuti Apache servis kucanjem slede�e komande u Command Prompt-u pokrenutim pod administratorskim nalogom:
C:\Apache24\bin\httpd �k restart

[3.2] Linux

Uklju�ivanje dodatka se vr�i pokretanjem komande:
sudo a2enmod rewrite

[3.3] Mac OS X
Kod Mac OS X-a je dodatak ve� instaliran i aktiviran, tako da nema nikakvih dodatnih koraka.

[4] Kori��enje URL rewrite-a

Da bismo videli kako URL rewrite radi, napravi�emo jednu jednostavnu PHP stranicu:

<!DOCTYPE html>


<html>


    <head>


        <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8">


        <title>Movies</title>


    </head>


    <body>


        <?php


        if (isset($_GET['genre']) && isset($_GET['year']))


            echo 'Showing ' . $_GET['genre'] . ' movies from ' . $_GET['year'];


        else


            echo 'Missing parameters';


        ?>


    </body>


</html>

Stranica proverava da li su prosle�eni parametri genre i year i ispisuje poruku Showing genre movies from year. U slu�aju da neki od parametara nije naveden ispisuje poruku Missing parameters. Stranicu mo�ete testirati tako �to �ete u pretra�iva�u otvoriti URL: http://localhost/movies.php?genre=action&year=2013.

Na� cilj je da, uz URL rewrite, omogu�imo pristup stranici preko slede�eg URL-a: http://localhost/movies/genre/year. To zna�i da ga moramo tako podesiti da prepozna parametre u URL-u i prosledi ih movies.php stranici na na�in koji joj odgovara (preko GET parametara).

URL rewrite koristi RegEx da odlu�i da li �e neki URL prepisati ili ne. RegEx koji defini�e oblik ulaznog URL-a se zove pattern odnosno �ablon. U na�em slu�aju �elimo da na po�etku �ablona uvek bude tekst movies/ zatim ime �anra i godina odvojeni znakom /.

Krenimo redom� prvi deo �ablona �e izgledati ovako:
^movies/$

To zna�i da URL mora da po�ne tekstom movies/ (znak ^ zna�i po�inje sa) i da se zavr�i istim tekstom (znak $ zna�i zavr�ava se sa). Time smo efektivno ograni�ili prepisivanje URL-a samo na movies/.

Dodajmo jo� i ime �anra u pri�u. Ime �anra mo�e sadr�ati bilo koje znakove i zbog toga �emo u �ablonu iskoristiti specijalan znak . koji dozvoljava sve znake. Uz njega �emo dodati jo� jedan specijalan znak + koji ka�e da se prethodno pravilo ponavlja vi�e puta. �ablon sa uklju�enim �anrom izgleda ovako:
^movies/.+$

Za kraj nam ostaje jo� godina. Godina se sastoji iz vi�e brojeva. Za definisanje niza dozvoljenih znakova se koriste specijalni znaci [ i ]. Ako �elimo da dozvolimo samo brojeve u �ablon moramo dodati [0-9]. �ablon sa godinom izgleda ovako:
^movies/.+/[0-9]+$

Uslov iz ovog �ablona �e biti ispunjen za sve URL-ove koji po�inju tekstom movies/, zatim imaju niz bilo kojih znakova, posle toga /, i na kraju niz brojeva.

Drugi deo pravila za prepisivanje URL-a se zove rewrite url, i predstavlja URL koji �e biti poslan serveru kada je uslov iz �ablona zadovoljen. Za po�etak u ovom delu mo�emo napisati samo:
movies.php

To zna�i da �e se otvoriti stranica movies.php bez parametara, svaki put kad uslov iz �ablona bude ispunjen. Sada smo ve� korak bli�e, ali moramo jo� preneti i parametre za stranicu.

Da bi deo �ablona preneli, potrebno je da dodamo jo� par specijalnih znakova. Specijalni znaci koji se koriste za vra�anje rezultata iz �ablona su ( i ). Svaki put kad uslov iz �ablona bude zadovoljen, tekst koji se nalazi izme�u zagrada se mo�e iskoristiti kod sastavljanja URL-a za server. Mogu�e je vi�e delova ozna�iti na ovaj na�in, a parametrima se pristupa preko njihovog rednog broja. Parametar s rednim brojem 0 je ceo �ablon, parametar s rednim brojem 1 je deo �ablona koji se nalazi u prvim zagradama, s rednim brojem 2 je deo iz drugih zagrada, itd.

To zna�i da moramo malo da promenimo �ablon:
^movies/(.+)/([0-9]+)$

Sada prilikom prepisivanja URL-a mo�emo iskoristiti ova dva parametra:
movies.php?genre=$1&year=$2
Informacija :: Za pristip parametrima u IIS-u se umesto $n koristi {R:n}.

Microsoft Internet Information Services

Otvorite IIS i na levoj strani izaberite va� web sajt. Na desnoj strani na�ite ikonu URL Rewrite i dva puta kliknite na nju:

Pode�avanje URL rewrite-a u Windows 8

Otvori�e se prozor za ure�ivanje pravila. Za dodavanje novog pravila je potrebno na desnoj strani kliknuti na link Add Rule(s)�:

Dodavanje pravila za URL rewrite u Windows 8

Prozor koji se otvorio nam omogu�ava da izaberemo jedno od predefinisanih pravila. U ovom slu�aju izaberite Blank rule.

Izbor predefinisanih URL rewrite pravila u Windows 8

Kona�no sti�emo do dela u kojem �emo definisati kako �elimo da prepi�emo URL. Prvi podatak koji je obavezan je ime pravila. Nazovimo ga Movies.

Slede�i obavezan podatak je Pattern. Upi�imo �ablon koji smo ranije objasnili:
^movies/(.+)/([0-9]+)$

Zadnji obavezan parametar je Rewrite URL, preko kojeg defini�emo koja stranica �e biti otvorena kada je uslov iz �ablona zadovoljen:
movies.php?genre={R:1}&year={R:2}

Ure�ivanje pravila za URL rewrite u Windows 8

Na kraju je potrebno na desnoj strni pritisnuti Apply.

Apache

Kada je apache u pitanju, za pode�avanje URL rewrite-a se naj�e��e koristi .htaccess datoteka. Ako se ta datoteka nalazi u nekom od direktorijuma koji se koriste za prikaz internet sadr�aja, njen sadr�aj dodaje nova pode�avanja ili menja osnovna koja su pode�ena u datotekama za konfigurisanje Apache-a. Mi �emo se sada ograni�iti samo na pode�avanje URL rewrite-a.

Da bismo uklju�ili prepisivanje URL-a, potrebno je napraviti .htaccess datoteku u direktorijum iz kojeg Apache prikazuje internet sadr�aj, i u nju upisati:

RewriteEngine On


RewriteRule ^movies/(.+)/([0-9]+)$ movies.php?genre=$1&year=$2

Prvi red uklju�uje prepisivanje URL-a, dok je u drugom redu definisan �ablon i URL koji �e biti otvoren ako je uslov iz �ablona zadovoljen.

Standardna pode�avanja za Apache onemogu�avaju uklju�ivanje URL rewrite-a, i zbog toga je potrebno promeniti jo� jednu datoteku.

Windows

U datoteci C:\Apache24\conf\httpd.conf prona�ite deo u kojem pi�e:

<Directory "c:/Apache24/htdocs">


    #


    # Possible values for the Options directive are "None", "All",


    # or any combination of:


    #   Indexes Includes FollowSymLinks SymLinksifOwnerMatch ExecCGI MultiViews


    #


    # Note that "MultiViews" must be named *explicitly* --- "Options All"


    # doesn't give it to you.


    #


    # The Options directive is both complicated and important.  Please see


    # http://httpd.apache.org/docs/2.4/mod/core.html#options


    # for more information.


    #


    Options Indexes FollowSymLinks





    #


    # AllowOverride controls what directives may be placed in .htaccess files.


    # It can be "All", "None", or any combination of the keywords:


    #   Options FileInfo AuthConfig Limit


    #


    AllowOverride None





    #


    # Controls who can get stuff from this server.


    #


    Require all granted


</Directory>

U tom delu promenite red u kojem pi�e:
AllowOverride None
u
AllowOverride All

Linux

Otvorite datoteku /etc/apache2/sites-available/default i potra�ite deo u kojem pi�e:

<Directory /var/www/>


Options Indexes FollowSymLinks MultiViews


AllowOverride None


Order allow,deny


allow from all


</Directory>

U tom delu promenite red u kojem pi�e:
AllowOverride None
u
AllowOverride All

Mac OS X
Otvorite datoteku /private/etc/apache2/httpd.conf i prona�ite deo u kojem pi�e slede�e:

<Directory "/Library/WebServer/Documents">


    #


    # Possible values for the Options directive are "None", "All",


    # or any combination of:


    #   Indexes Includes FollowSymLinks SymLinksifOwnerMatch ExecCGI MultiViews


    #


    # Note that "MultiViews" must be named *explicitly* --- "Options All"


    # doesn't give it to you.


    #


    # The Options directive is both complicated and important.  Please see


    # http://httpd.apache.org/docs/2.2/mod/core.html#options


    # for more information.


    #


    Options Indexes FollowSymLinks MultiViews





    #


    # AllowOverride controls what directives may be placed in .htaccess files.


    # It can be "All", "None", or any combination of the keywords:


    #   Options FileInfo AuthConfig Limit


    #


    AllowOverride None





    #


    # Controls who can get stuff from this server.


    #


    Order allow,deny


    Allow from all





</Directory>

U tom delu promenite red u kojem pi�e:
AllowOverride None
u
AllowOverride All

Testiranje

Nakon pode�avanja, mo�emo probati nekoliko linkova da vidimo kako URL rewrite radi:
http://localhost/movies/action/2013
http://localhost/movies/horror/1980
http://localhost/movies/misc/2000

[5] Jednostavan REST servis

Sad ve� imamo dovoljno znanja da napravimo jedan mali REST servis. Za sada se ne�emo optere�ivati bazama, menjanjem podataka i sli�no, nego �emo napraviti mali servis koji �e znati da nam vrati trenutno vreme na serveru i da izvr�ava osnovne matemati�ke operacije nad dva broja.

Prvo �emo napisati pravila za prepisivanje URL-a. Za razliku od prethodnog primera, u kojem smo stranici prosle�ivali delove URL-a, servisu �emo proslediti sve i pustiti ga da sam odlu�i �ta �eli da uradi.

Kao RegEx za upore�ivanje �emo koristiti slede�i tekst:
^simplerest/(.+)$

�to zna�i da sve �to po�inje tekstom simplerest/ odgovara uslovu, a sve �to ide posle toga �e biti parametar command za servis.

Drugi deo pravila �e proslediti parametar servisu simplerest.php:
simplerest.php?command=$1

Po�to �emo koristiti GET metodu za komunikaciju sa servisom, moramo na neki na�in preneti i GET parametre. Na Apache serveru se to posti�e tako �to se na kraju pravila doda [QSA], dok se kod IIS-a �ekira Append query string.

Sada �emo napraviti datoteku simplerest.php u koju �emo za po�etak napraviti samo osnovu servisa:

<?php


class processor


{


    private $command = '';





    function __construct()


    {


        if (isset($_GET['command']))


            $this->command = $_GET['command'];


    }


    


    function run()


    {


        $cmd = explode('/', $this->command);


        if (method_exists($this, $cmd[0]))


            $this->$cmd[0]($cmd);


        else


            echo 'Invalid command';


    }





(new processor())->run();


?>

Pravilo za prepisivanje, koje smo ranije napisali, i ova klasica nam omogu�avaju da vrlo lako dodajemo novu funkcionalnost servisu.

Pogledajmo �ta ova klasa ta�no radi. U konstruktoru pro�ita command parametar koji dobije od Rewrite URL-a. U tom parametru se nalazi deo URL-a posle simplerest/. To zna�i da ako otvorimo stranicu localhost/simplerest/test/1/2/3, u command �e biti upisano samo test/1/2/3.

Run funkcija na po�etku rastavi komandu na delove koriste�i znak / kao separator i nakon toga sledi magija. Funkcijom method_exists proveravamo da li klasa ima funkciju koja se zove kao prvi deo komande i poziva je ako postoji prosle�uju�i joj rastavljenu komandu. U suprotnom se ispisuje poruka o gre�ci.

Na po�etku poglavlja smo rekli da �emo napraviti servis koji zna da vrati trenutno vreme. Napravi�emo jo� jednu funkciju u klasi koja se zove getdate:

private function getdate()


{


    echo (new DateTime())->format(DateTime::W3C);


}

Kao �to vidite, funkcija jednostavno ispi�e trenutno vreme i to je to. Dodavanjem ove funkcije smo omogu�ili korisnicima na�eg servisa da dobiju vreme sa servera koriste�i adresu: localhost/simplerest/getdate.
Toliko je jednostavno dodati novu funkciju.

Mo�emo dodati i funkciju koja zahteva par parametara� recimo funkcija za sabiranje:

private function add($cmd)


{


    $res = 0;


    foreach ($cmd as $value)


        if (is_numeric($value))


            $res += $value;


    echo "$res";


}

Funkcija protr�i kroz sve delove komande i sabere sve brojeve. Ova funkcija se koristi preko adrese: localhost/simplerest/add/10/15/30.
Rezultat je zbir svih brojeva koji se nalaze u komandi.

Ovakav na�in pisanja servisa (Rewrite URL prosledi servisu celu komandu, a servis se brine oko obrade i izvr�avanja) se prili�no �esto koristi jer ne zahteva previ�e rada za �irenje/menjanje funkcionalnosti. Na po�etku poglavlja smo rekli da �emo napraviti servis koji �e znadi da obavlja osnovne matemati�ke operacije� vreme je da napi�ete i funkcije za oduzimanje, mno�enje i deljenje

MySQL server

Nastavi�e se...

[3] Moderne aplikacije :: MySQL server

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Tue, 26 Mar 2013 17:17:43 +0100

Internet serveri

Uvod u REST i URL rewrite

Potrebno znanje za pra�enje teksta:
Kori��enje sistemskih alata
Instalacija programa

Sadr�aj

[1] Uvod

[2] Instalacija i pode�avanje
[2.1] Windows
[2.2] Linux
[2.3] Mac OS X
[3] Osnovne komande

[4] PHP aplikacija za rad sa bazom
[4.1] Pripremanje baze
[4.2] MySQL Improved Extension
[4.3] PHP Data Objects

[1] Uvod

Ve�ina ljudi kada ka�e baza u stvari misli na sistem za upravljanje relacionim bazama podataka (eng. relational database management system). MySQL je danas jedan od najrasprostranjenijih sistema. U velikom broju slu�ajeva �ete na sajtovima za gostovanje internet stranica imati na raspolaganju ba� MySQL server, i zbog toga �emo ga i mi koristiti za rad sa bazama.

Za razliku �uvanja podataka u obi�nim tekstualnim datotekama, koje se koristi u �kolskim zadacima, kori��enje sistema za upravljanje bazama podataka nam omogu�ava br�i i lak�i rad sa podacima. Mo�emo kontrolisati u kakvom formatu moraju biti podaci, ko sve ima pristup do njih, imamo na raspolaganju jednostavne komande za pretragu podataka i jo� mnogo drugih stvari na poljima fleksibilnosti, brzine i bezbednosti. Jo� jedna od bitnih razlika je da baze omogu�avaju vi�ekorisni�ki na�in rada, �to zna�i da u jednom momentu, vi�e korisnika mo�e vr�iti operacije nad podacima.

[2] Instalacija i pode�avanje

Cilj ovog dela je da instaliramo MySQL server, da ga pripremimo za povezivanje klijenata i da omogu�imo pristup bazama preko PHP-a. PHP ima odli�nu podr�ku za rad sa MySQL serverom i naj�e��e �ete na sajtovima za gostovanje internet stranica na�i ve� kompletno pode�eno okru�enje (Apache + PHP + MySQL).

[2.1] Windows

Ako ste u pro�lom �lanku pratili instalaciju Apcahe + PHP preko WAMP-a, onda ve� imate pode�en i MySQL server i mo�ete pre�i na poglavlje [3] Osnovne komande.

Preuzmite binarnu verziju MySQL servera. Raspakujte sadr�aj arhive u direktorijum C:\, a zatim preimenujte direktorijum C:\mysql-5.6.10-win32, u C:\MySQL5.

Nakon raspakivanja, potrebno je napraviti konfiguraciju. Sve �to treba da uradite je da kopirate datoteku C:\MySQL5\my-default.ini u datoteku C:\MySQL5\my.ini, i popravite dve linije. Prona�ite red u kojem pi�e:

# basedir = .....


# datadir = .....

i popravite ga u:

basedir = C:\\MySQL5


datadir = C:\\MySQL5\\data

Time smo serveru rekli gde se nalazi instalacija i u kom direktorijumu se nalaze podaci.

Slede�i korak je instalacija i pokretanje servisa. Otvorite Command Prompt pod administratorskim nalogom, i ukucajte slede�e:

C:\MySQL5\bin\mysqld.exe -install


net start MySQL

MySQL je sada instaliran i pokrenu, ali potrebno je odraditi jo� par sitnica koje �e ga u�initi bezbednijim.

Trenutno korisnik root koji ima prava da menja sve podatke u bazi, nema definisanu �ifru. Da bi postavili �ifru, prvo se moramo povezati na MySQL server komandom:
C:\MySQL5\bin\mysql -u root

Do�eka�e vas konzolna klijent aplikacija, preko koje mo�emo serveru slati komande. Recimo da root korisniku �elimo da postavimo �ifru toor, u tom slu�aju je potrebno ukucati slede�u komandu:
set password = password('toor');

Da bismo proverili da li je promena �ifre uspela, prvo se moramo zatvoriti klijenta:
quit;

I zatim se ponovo prijaviti, uz dodavanje parametra -p (taj parametar zna�i da �elimo da ukucamo i �ifru):
C:\MySQL5\bin\mysql -u root -p

Ovog puta �emo pre povezivanja na server, morati da ukucamo �ifru. U slu�aju da zaboravite da dodate -p, dobi�ete gre�ku jer sada korisnik root ima �ifru.

Da bismo onemogu�ili prijavu anonimnih korisnika (bez korisni�kog imena), potrebno je da izvr�imo slede�u komandu:
delete from mysql.user where user = '';

Uz standardnu instalaciju MySQL servera dolazi i prazna testna baza. Ako �elite da je izbri�ete, izvr�ite slede�u komandu:

drop database test;


delete from mysql.db where db = 'test' or db = 'test\\_%';

Za kraj, ukucajte slede�e komande da bi promene koje smo napravili odmah stupile na snagu, i da bi zatvorili konekciju sa serverom:

flush privileges;


quit;

Ovim smo zavr�ili instalaciju i pode�avanje MySQL servera.

Nakon instalacije MySQL-a, potrebno je napraviti par malih izmena u php.ini datoteci. Predpostavi�emo da ste PHP instalirali u direktorijum C:\PHP5.

Po�to se u radu s podacima, �esto sre�emo s datumima i vremenima, bitno je da PHP-u nazna�imo u kojoj vremenskoj zoni se nalazimo. Vremenska zona koja odgovara Srbiji je Europe/Belgrade, a ako �elite, mo�ete pogledati i kompletnu listu podr�anih vremenskih zona. Otvorite datoteku C:\PHP5\php.ini, prona�ite red u kojem pi�e:
;date.timezone =

i popravite ga u:
date.timezone = Europe/Belgrade

PHP ima mogu�nost da svoju osnovnu funkcionalnost ra�iri dodatnim modulima. Uz pomo� modula �emo dodati i podr�ku za rad sa MySQL serverom. Pre nego �to uklju�imo potrebne module, moramo PHP-u re�i gde se oni nalaze. Standardna lokacija je pod direktorijum ext. Otvorite datoteku C:\PHP5\php.ini, prona�ite red u kojem pi�e:
; extension_dir = "ext"

i popravite ga u:
extension_dir = "C:\PHP5\ext"

Za kraj �emo uklju�iti dva modula koji slu�e za rad sa MySQL serverom. Mogu�nosti koje nude �emo kasnije obraditi. Otvorite datoteku C:\PHP5\php.ini, prona�ite redove u kojima pi�e:

;extension=php_mysqli.dll


;extension=php_pdo_mysql.dll

i odkomentirajte ih (obri�ite znak ; sa po�etka linije).

[2.2] Linux

Instalacija na Linux-ima se razlikuje od distribucije do distribucije. Mi �emo se fokusirati na Debian i njegove derivate, Ubuntu i Linux Mint. Prvo instalirajte slede�i paket:
sudo apt-get install mysql-server

U toku instalacije �e vas skripta pitati da li �elite da promenite �ifru za korisnika root. Taj korisnik se uglavnom koristi za administraciju servera i ima prava da menja sve podatke koji se nalaze u bazama. Zbog toga je preporu�ljivo da u ovom koraku upi�ete �ifru (�ifru �ete mo�i i kasnije da dodate/promenite). U nastavku teksta �emo podrazumevati da ste postavili �ifru toor:

Upis �ifre za root korisnika u Ubuntu 12.10

Ako se odlu�ite za promenu �ifre, usledi�e jo� jedan prozor u kojem �ete morati ponovo da upi�ete �ifru:

Potvrda �ifre za root korisnika u Ubuntu 12.10

Nakon instalacije je preporu�ljivo pokrenuti komandu:
mysql_secure_installation

Ova komanda se koristi za pove�anje sigurnosti podataka tako �to postavlja/menja �ifru za root korisnika, uklanja mogu�nost prijave anonimnih korisnika (prijava bez korisni�kog imena), onemogu�ava prijavu root korisnika sa udaljenih ra�unara i bri�e testnu bazu.

Nakon pokretanja komande, upi�ite trenutnu �ifru za root korisnika, ili samo pritisnite enter ako je prilikom instalacije niste postavili:
Enter current password for root (enter for none):

Ako �elite da promenite �ifru, odgovorite Y, a zatim unesite �ifru i potvrdite je:
Change the root password? [Y/n]

Brisanje anonimnih korisnika je preporu�ljivo, i zato na ovom koraku izaberite Y:
Remove anonymous users? [Y/n]

Zbog privilegija koje korisnik root ima, preporu�ljivo je da na ovom koraku izaberete Y, �to �e onemogu�iti njegovu prijavu sa drugih ra�unara u mre�i ili sa interneta:
Disallow root login remotely? [Y/n]

Uz standardnu instalaciju MySQL servera dolazi i prazna testna baza. Ako �elite da je izbri�ete, izaberite Y:
Remove test database and access to it? [Y/n]

Na zadnjem koraku izaberite Y da bi promene koje smo napravili odmah stupile na snagu:
Reload privilege tables now? [Y/n]

Nakon instalacije MySQL-a, potrebno je napraviti par malih izmena i na PHP strani. Prvo instalirajte slede�i paket:
sudo apt-get install php5-mysqlnd

Po�to se u radu s podacima, �esto sre�emo s datumima i vremenima, bitno je da PHP-u nazna�imo u kojoj vremenskoj zoni se nalazimo. Vremenska zona koja odgovara Srbiji je Europe/Belgrade, a ako �elite, mo�ete pogledati i kompletnu listu podr�anih vremenskih zona. Slede�a komanda �e napraviti datoteku u kojoj �emo definisati vremensku zonu:
sudo nano /etc/php5/apache2/conf.d/10-timezone.ini

U datoteku upi�ite slede�e:

[Date]


date.timezone = Europe/Belgrade

Nakon toga je potrebno ponovo pokrenuti Apache server:
sudo /etc/init.d/apache2 restart

[2.3] Mac OS X

Preuzmite binarnu verziju servera za va� ra�unar:
Mac OS X 10.7/10.8
X86 32-bit DMG
X86 64-bit DMG
Mac OS X 10.6
X86 32-bit DMG
X86 64-bit DMG

Instalirajte paket mysql-5.6.10 u kojem se nalazi MySQL server, a zatim MySQLStartupItem koji �e nam omogu�iti pokretanje MySQL-a prilikom podizanja sistema.

Nakon toga, pokrenite datoteku MySQL.prefPane. Ta datoteka sadr�i potrebne informacije da se MySQL integri�e u sistemska pode�avanja. Prilikom instalacije �ete mo�i da izaberete da li �e se integracija izvr�iti samo za trenutnog ili za sve korisnike. Ako �elite da samo va� korisnik mo�e da pokre�e i zaustavlja MySQL servis preko sistemskih pode�avanja, izaberite instalaciju samo za trenutnog korisnika, u suprotnom izaberite instalaciju za sve:

Integrisanje MySQL pode�avanja u Mac OS X 10.8

Pokretanje MySQL servera u Mac OS X 10.8

Nakon instalacije je preporu�ljivo pokrenuti komandu:

cd /usr/local/mysql


sudo ./bin/mysql_secure_installation

Ova komanda se koristi za pove�anje sigurnosti podataka tako �to postavlja/menja �ifru za root korisnika, uklanja mogu�nost prijave anonimnih korisnika (prijava bez korisni�kog imena), onemogu�ava prijavu root korisnika sa udaljenih ra�unara i bri�e testnu bazu.

Nakon pokretanja komande, samo pritisnite enter, jer root korisnik trenutno nema �ifru:
Enter current password for root (enter for none):

Po�to �elimo da promenimo �ifru, odgovorite Y, a zatim unesite novu �ifru i potvrdite je (u daljem tekstu �emo podrazumevati da ste dali �ifru toor):
Change the root password? [Y/n]

Brisanje anonimnih korisnika je preporu�ljivo, i zato na ovom koraku izaberite Y:
Remove anonymous users? [Y/n]

Zbog privilegija koje korisnik root ima, preporu�ljivo je da na ovom koraku izaberete Y, �to �e onemogu�iti njegovu prijavu sa drugih ra�unara u mre�i ili sa interneta:
Disallow root login remotely? [Y/n]

Uz standardnu instalaciju MySQL servera dolazi i prazna testna baza. Ako �elite da je izbri�ete, izaberite Y:
Remove test database and access to it? [Y/n]

Na zadnjem koraku izaberite Y da bi promene koje smo napravili odmah stupile na snagu:
Reload privilege tables now? [Y/n]

Po�to se u radu s podacima, �esto sre�emo s datumima i vremenima, bitno je da PHP-u nazna�imo u kojoj vremenskoj zoni se nalazimo. Vremenska zona koja odgovara Srbiji je Europe/Belgrade, a ako �elite, mo�ete pogledati i kompletnu listu podr�anih vremenskih zona. Slede�a komanda �e otvoriti datoteku s pode�avanjima za PHP:
sudo nano /private/etc/php.ini

Prona�ite red u kojem pi�e:
;date.timezone =

i promenite ga u:
date.timezone = Europe/Belgrade

Nakon toga, ponovo pokrenite Apache server:
sudo apachectl restart

[3] Osnovne komande

Osnovna instalacija MySQL-a nam nudi konzolni program za konekciju na server i izvr�avanje akcija nad podacima. Ako ste ta�no pratili korake, klijenta mo�ete pokrenuti slede�om komandom:
Windows: C:\MySQL5\bin\mysql
Linux: mysql
Mac OS X: /usr/local/mysql/bin/mysql
Informacija :: Na Windows-u i Mac OS X-u mo�ete dodati direktorijum, u kojem se nalazi mysql program, u PATH �to �e vam omogu�iti da iz bilo kog direktorijuma program mo�ete pokrenuti kucaju�i samo mysql (isto kao na Linux-u).

Prilikom pokretanja programa mysql, potrebno je navesti korisni�ko ime pod kojim �elimo da se prijavimo na server. Taj podatak se defini�e parametrom -u. Ako �elimo da se prijavimo kao korisnik test, program �emo pokrenuti ovako:
mysql -u test

Jo� jedan parametar koji se koristi skoro uvek je -p. Taj parametar ozna�ava da korisni�ko ime pod kojim �emo se prijaviti ima i �ifru. �ifra se upisuje tek kada se klijent pokrene i zatra�i je:

mysql -u test -p


Enter password:

Da bismo se prijavili na server koji smo instalirali, moramo se prijaviti kao root i uneti �ifru toor:

mysql -u root -p


Enter password: ****

Informacija :: Ako ste prilikom instalacije izabrali drugu �ifru, upi�ite nju umesto toor.

Nakon uspe�ne prijave, do�eka�e vas pozdravna poruka, a odmah za njom �e klijent nazna�iti da je spreman tekstom:
mysql>

Da bismo uop�te mogli da radimo s podacima, prvo moramo da napravimo bazu u kojoj �e se oni nalaziti. Na bazu za sada mo�ete gledati kao na skup podataka organizovanih po tabelama. Pravljenje baze se vr�i slede�om komandom:
create database imebaze;
Informacija :: Obratite pa�nju na zadnji karakter! Komande se zavr�avaju znakom ;.
MySQL ne obra�a pa�nju na velika i mala slova u komandama. CREATE, create i cReAtE imaju isto zna�enje za MySQL.

Napravimo bazu s imenom test:
create database test;

Da bi videli koje sve baze postoje na serveru, ukucajte komandu:
show databases;

Rezultat komande �e izgledati pribli�no ovako:

+--------------------+


| Database           |


+--------------------+


| information_schema |


| mysql              |


| performance_schema |


| test               |


+--------------------+


4 rows in set (0.00 sec)

Prve tri baze koristi server i ne smemo ih dirati ako ne znamo ta�no �ta radimo. Zadnja je na�a baza koju smo kreirali u pro�lom koraku.

MySQL nam omogu�ava da izaberemo aktivnu bazu. Komanda ima ovaj oblik:
use imebaze;

Ovaj korak nije obavezan, ali se prili�no �esto koristi jer smanjuje mogu�nost pravljenja gre�aka, pove�ava portabilnost, a i identifikatori objekata su kra�i. Obratite pa�nju na to da baza ostaje aktivna sve dok ne izaberemo neku drugu. Pogledajmo slede�i primer: recimo da imamo tabelu tabela u bazi baza. Njeno puno ime je baza.tabela. Tako je mo�emo referencirati bez obzira na to koja baza je aktivna. Ako aktiviramo bazu baza, onda do tabele mo�emo pristupiti imenom tabela. Na to mo�ete gledati kao na direktorijume. Ako �elite da otvorite datoteku tabela koja se nalazi u direktorijumu baza, mo�ete je otvoriti koriste�i njenu celu putanju baza.tabela, ili promeniti direktorijum komandom use baza;, i otvoriti datoteku tabela.

Aktivirajmo na�u bazu test:
use test;

Ako �elite da pogledate koja baza je aktivna, ukucajte komandu:
select database();

Rezultat �e izgledati ovako:

+------------+


| database() |


+------------+


| test       |


+------------+


1 row in set (0.00 sec)

Za rad sa podacima nam osim baze trebaju i tabele. Tabele se kreiraju slede�om komandom:

create table imetabele (


definicija polja


);

Definisanjem polja odre�ujemo kako �e tabela izgledati, odnosno koji podaci �e u nju mo�i da se zapi�u. Osim imena polja, moramo da defini�emo i tip. MySQL podr�ava ve�inu standardnih tipova (tekst, cele i realne brojeve, datume, i jo� par drugih). Tipove podataka �emo obja�njavati usput. Recimo da �elimo da napravimo tabelu u kojoj �emo mo�i da upi�emo ime osobe i njen broj telefona. To zna�i da �emo morati da napravimo dva polja u kojima mo�e da se upi�e tekst. U MySQL-u imamo 3 vrste podataka za �uvanje teksta: char, varchar i text. Prva dva tipa su prili�no sli�na. Najve�a razlika je u tome �to char mo�e da ima najvi�e 255 znakova i u bazi uvek zauzima onoliko mesta koliko je polje veliko, bez obzira na to koliko je dug tekst u polju. S druge strane, varchar mo�e da ima i to 65535 znakova, a polje u bazi �e biti veliko samo onoliko koliko je dug upisan tekst. Tip text se koristi za �uvanje velike koli�ine teksta u jednom polju. Mi �emo za na� primer iskoristiti polje varchar:

create table persons (


name varchar(200),


phone varchar(200)


);

Parametar pri tipu varchar odre�uje maksimalnu veli�inu polja. MySQL baza dozvoljava kreiranje tabela �ija maksimalna veli�ina mo�e da bude maksimalno 64KB, i zbog toga je potrebno ograni�iti veli�ine polja na neku normalnu vrednost.

Pregled napravljenih tabela u aktivnoj bazi mo�emo pogledati komandom:
show tables;

U na�em slu�aju �e izlaz komande izgledati ovako:

+----------------+


| Tables_in_test |


+----------------+


| persons        |


+----------------+


1 row in set (0.00 sec)

Imamo sve �to je potrebno da upi�emo par podataka u bazu. Upis podataka se vr�i slede�om komandom:
insert into imetabele values (podatak, podatak, �, podatak);

Prethodni primer zahteva da upi�emo vrednosti za sva polja po redu kako su definisana u tabeli. U slu�aju da podatke �elimo da unesemo drugim redosledom ili ako �elimo da odre�ene podatke ostavimo prazne, onda se koristi slede�a sintaksa:
insert into imetabele (imepolja, imepolje, �, imepolja) values (podatak, podatak, �, podatak);

Upi�imo par redova u tabelu:

insert into persons values ('Petar Petrovic', '064123456');


insert into persons (phone, name) values ('063987654', 'Jovan Jovanovic');


insert into persons (name) values ('Nikola Nikolic');

Komanda za prikaz podataka iz tabele ima sli�nu sintaksu, i isto omogu�ava prikaz svi ili samo odre�enih kolona. Za prikaz svih kolona se koristi slede�a sintaksa:
select * from imetabele;

Za prikaz samo odre�enih kolona ili za promenu redosleda se koristi slede�a sintaksa:
select imepolja, imepolje, �, imepolja from imetabele;

Za prikaz svih podataka koje smo uneli, ukucajte:
select * from persons;

Rezultat komande �e izgledati ovako:

+-----------------+-----------+


| name            | phone     |


+-----------------+-----------+


| Petar Petrovic  | 064123456 |


| Jovan Jovanovic | 063987654 |


| Nikola Nikolic  | NULL      |


+-----------------+-----------+


3 rows in set (0.00 sec)

Obratite pa�nju da polje phone u zadnjem redu ima vrednost NULL. To je specijalna vrednost koja ozna�ava da vrednost tog polja nije postavljena.

Vrlo �esto se de�ava da tabela ima veliki broj redova, a mi bi �eleli da prika�emo samo odre�ene. Komanda select omogu�ava i filtriranje podataka. Najjednostavniji oblik filtriranja ima slede�u sintaksu:
select * from imetabele where imepolja komparacija vrednost;

Recimo da �elimo da imamo milion redova u na�oj tabeli i da nas zanima koji broj telefona ima Jovan Jovanovic. Napisa�emo slede�u komandu:
select * from persons where name = 'Jovan Jovanovic';

Ta komanda �e nam vratiti samo red koji smo tra�ili:

+-----------------+-----------+


| name            | phone     |


+-----------------+-----------+


| Jovan Jovanovic | 063987654 |


+-----------------+-----------+


1 row in set (0.01 sec)

Jo� jedna korisna stvar koju mo�emo odraditi komandom select je sortiranje. Sintaksa je slede�a:
select * from imetabele order by imepolja, imepolja, �, imepolja;

Sortiranje �e biti izvr�eno redom po poljima navedenim posle order by. Ako iza imena polja dodate jo� razmak i desc, sortiranje po tom polju �e biti odra�eno po opadaju�em redu.
Informacija :: Filtriranje i sortiranje mo�ete koristiti zajedno tim redom.

Ako �elimo da vidimo redove sortirane po imenu, treba da napi�emo slede�e:
select * from persons order by name;

Rezultat te komande izgleda ovako:

+-----------------+-----------+


| name            | phone     |


+-----------------+-----------+


| Jovan Jovanovic | 063987654 |


| Nikola Nikolic  | NULL      |


| Petar Petrovic  | 064123456 |


+-----------------+-----------+


3 rows in set (0.00 sec)

Vrlo �esto se de�ava da odre�ene podatke moramo da popravimo. Komanda za to je update. Ona se skoro uvek koristi zajedno s filtriranjem i sintaksa izgleda ovako:

update imetabele set imepolja = vrednost, imepolja = vrednost, �, imepolja = vrednost where imepolja komparacija vrednost;

Upozorenje :: Ako ne koristite filtriranje, SVIM redovima u tabeli �e biti promenjene vrednosti!

Recimo da svim redovima koji nemaju definisanu vrednost u polju phone ho�emo da upi�emo vrednost Bez broja� komanda za to je:
update persons set phone = 'Bez broja' where phone is null;
Informacija :: Obratite pa�nju da kod filtriranja polja koja nemaju vrednost koristite IS NULL i IS NOT NULL jer �e sva ostala pore�enja vratiti negativan rezultat. Ako bi ovako filtrirali PHONE = NULL ne bi promenuli ni jedan zapis jer ni�ta NIJE JEDNAKO null i ni�ta NIJE RAZLI�ITO od null� ne�to JE null ili ne�to NIJE null.

Rezultat te komande �e vratiti broj promenjenih redova:

Query OK, 1 row affected (0.15 sec)


Rows matched: 1  Changed: 1  Warnings: 0

Ako sada izlistamo redove, vide�emo da je jedan red promenjen:

+-----------------+-----------+


| name            | phone     |


+-----------------+-----------+


| Petar Petrovic  | 064123456 |


| Jovan Jovanovic | 063987654 |


| Nikola Nikolic  | Bez broja |


+-----------------+-----------+


3 rows in set (0.00 sec)

Kod brisanja se koristi komanda delete, i ona se tako�e skoro uvek koristi sa filtriranjem:
delete from imetabele where imepolja komparacija vrednost;
Upozorenje :: Ako ne koristite filtriranje, SVI redovi �e biti izbrisani!

Hajde da izbri�emo zapis bez broja:
delete from persons where phone = 'Bez broja';

Rezultat je broj izbrisanih redova:
Query OK, 1 row affected (0.04 sec)

Ako sada izlistamo redove, vide�emo da je jedan red izbrisan:

+-----------------+-----------+


| name            | phone     |


+-----------------+-----------+


| Petar Petrovic  | 064123456 |


| Jovan Jovanovic | 063987654 |


+-----------------+-----------+


2 rows in set (0.00 sec)

Za kraj, pogledajmo i komande za brisanje tabele i baze. Ove komande retko koriste, ali po�to �emo mnogo eksperimentisati, lepo je znati kako po�istiti za sobom.

Brisanje tabele se vr�i komandom:
drop table imetabele;

Brisanje baze se vr�i komandom:
drop database imebaze;

Ako �elite, sada mo�ete izbrisati testnu bazu po�to je vi�e ne�emo koristiti

[4] PHP aplikacija za rad sa bazom

U prethodnim koracima smo ve� pripremili PHP za rad sa MySQL bazom. U nastavku teksta �emo samo povr�inski obraditi dva na�ina za rad sa MySQL bazom. Koristi�emo MySQL Improved Extension, �to je preporu�en na�in za povezivanje na MySQL baze, i PHP Data Objects koji omogu�avaju isti na�in rada bez obzira na server na koji se povezujemo (PDO imaju podr�ku za Microsoft SQL Server, Firebird/Interbase, MySQL, Oracle, DB2, PostgreSQL, SQLite i jo� par drugih servera). Imajte na umu da PDO omogu�avaju samo standardizovan na�in za komunikaciju sa serverom, komande za rad sa podacima se moraju pisati u SQL dijalektu koji server poznaje. Na sre�u, standardne komande (insert, select, update i delete) su uglavnom iste na svim serverima. Po�to �emo se fokusirati samo na rad sa MySQL serverom, sa PDO �emo raditi samo u ovom uvodnom delu, dok �emo MySQL Improved Extension usput detaljnije obraditi.

[4.1] Pripremanje baze

U prethodnom primeru smo napravili bazu za �uvanje imena i brojeva telefona. Oni koji do sada nikad nisu radili sa bazama podataka bi mislili da smo imali sva potrebna polja za normalan rad, ali zamislite da imate ove podatke u bazi:

+-----------------+-----------+ 


| name            | phone     | 


+-----------------+-----------+ 


| Petar Petrovic  | 064123456 | 


| Petar Petrovic  | 064123456 | 


+-----------------+-----------+

Imate dva druga koja se zovu Petar Petrovic, ali ste gre�kom upisali u oba reda isti broj. Re�i�ete da nema problema, samo �emo napisati update komandu koja �e zameniti broj telefona u jednom redu:
update phone = '063987654' where name = 'Petar Petrovic' and phone = '064123456';

Ta komanda �e, na�alost, promeniti oba reda, zato �to su oba reda jednaka i filtriranjem po poljima ne mo�emo nikako da izdvojimo samo jedan red. Re�enje za taj problem je jednostavno: dodamo jo� jedno polje koje �e biti jedinstveno za svaki red. To polje se vrlo �esto zove id (identifier) i ima tip podatka int (ceo broj). Ovakvo polje se naj�e��e ozna�ava i kao primarni klju� (primary key) �to, izme�u ostalog, ozna�ava da polje mora da se razlikuje za svaki red, da nikad ne mo�e da bude prazno i da mo�e da se koristi za povezivanje podataka iz drugih tabela.

Za ovu ve�bu �emo napraviti jednostavnu bazu, koja �e imati primarni klju� (polje id), datum unosa (polje date) i tekstualnu vrednost (polje value):

create database test;





use test;





create table data (


id int not null auto_increment,


primary key(id),


date datetime,


value varchar(200)


);

Primeti�ete da za polje id imamo malo jo� par dodatnih podataka osim tipa. Po�to polje uvek mora imati definisanu vrednost, dodali smo not null �to �e onemogu�iti upis reda koji nema definisanu vrednost. Da ne bismo svaki put morali ru�no da upisujemo vrednost polja, dodali smo i auto_increment �to zna�i da �e MySQL sam odrediti vrednost koja �e biti upisana u polju, i svaki slede�i put �e upisati slede�u ve�u vrednost. Na taj na�in dobijamo jedinstven broj za svaki red bez potrebe da ga sami generi�emo. Posle definicije polja, imamo i komandu primary key(id) koja ozna�ava da je polje id primarni klju�.

Hajde da upi�emo jednu vrednost:
insert into data (date, value) values (now(), 'test');

Kao �to vidite, vrednost polja id nismo definisali, po�to �e MySQL da se pobrine za to. Umesto da datum upi�emo sami, iskoristili smo funkciju now() koja vra�a trenutno vreme i datum. Ako pogledamo �ta imamo zapisano u bazi, dobi�emo ne�to ovakvo:

select * from data;


+----+---------------------+-------+


| id | date                | value |


+----+---------------------+-------+


|  1 | 2013-03-17 17:55:18 | test  |


+----+---------------------+-------+


1 row in set (0.00 sec)

Po�to je id polje jedinstveno za svaki red, filtriranjem redova po njemu mo�emo prona�i ta�no onaj red koji nas zanima.

Ovu bazu nemojte brisati, po�to �emo je iskoristiti i u narednom koraku.

[4.2] MySQL Improved Extension

Napravi�emo malu aplikaciju koja �e obaviti sve standardne akcije na bazi� sve od povezivanja, preko ure�ivanja i prikaza podataka, do prekida konekcije. Po�to je aplikacija prili�no jednostavna, po�nimo pregledom celog koda, a zatim �emo pre�i deo po deo:

<!DOCTYPE html>


<html>


    <head>


        <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8">


        <title>MySQL Test</title>


    </head>


    <body>


        <?php


        $driver = new mysqli_driver();


        $driver->report_mode = MYSQLI_REPORT_STRICT;





        try


        {


            echo 'Otvaranje baze</br></br>';


            $db = new mysqli('localhost', 'root', 'toor', 'test');





            echo 'Pra�njenje tabele</br></br>';


            $db->query('truncate table data');





            echo 'Upis podataka</br></br>';


            $values = array('vrednost1', 'vrednost2', 'vrednost3');


            foreach($values as $value)


                $db->query("insert into data (date, value) values (now(), '$value')");





            echo 'Prikaz podataka</br>';


            foreach($db->query('select * from data') as $row)


                echo $row['id'] . ' ' . $row['date'] . ' ' . $row['value'] . '</br>';


            echo '</br>';





            echo 'Brisanje reda sa ID = 2</br></br>';


            $db->query('delete from data where id = 2');





            echo 'Promena reda sa ID = 3</br></br>';


            $db->query('update data set value = \'nova vrednost\' where id = 3');





            echo 'Prikaz podataka</br>';


            foreach($db->query('select * from data') as $row)


                echo $row['id'] . ' ' . $row['date'] . ' ' . $row['value'] . '</br>';


            echo '</br>';





            echo 'Zatvaranje baze</br></br>';


            $db->close();


        }


        catch (mysqli_sql_exception $e)


        {


            echo 'Gre�ka: ' . $e->getMessage();


        }


        ?>


    </body>


</html>

MySQLI ima mogu�nost da uklju�i ili isklju�i bacanje izuzetaka (exception) u slu�aju gre�ke. Prednost izuzetaka je da ne moramo da proveravamo svaku funkciju posebno da li je uspela. Dovoljno je da deo koda koji mo�e izazvati gre�ku stavimo u try blok, a deo koda koji obra�uje gre�ku u catch blok. Time se koli�ina koda znatno smanjuje, a time dobijamo kod koji se lak�e �ita i odr�ava. Da bismo uklju�ili bacanje izuzetaka, potrebno je postaviti drajver-ov report_mode na MYSQLI_REPORT_STRICT:

$driver = new mysqli_driver();


$driver->report_mode = MYSQLI_REPORT_STRICT;

Otvaranje baze se vr�i kreiranjem objekta mysqli i prosle�ivanjem podataka o konekciji (ime servera, korisni�ko ime i �ifra, i ime baze):
$db = new mysqli('localhost', 'root', 'toor', 'test');

Prva komanda koju u na�em primeru pozivamo �e izbrisati sve podatke iz tabele data. Verovatno ste opazili da ne koristimo akciju delete nego truncate. Postoje dve bitne razlike izme�u ove dve akcije. Prva je da truncate uvek bri�e sve podatke iz tabele (filtriranje nije mogu�e), a druga je da truncate resetuje AUTO_INCREMENT polja. To zna�i da �e id polje posle truncate akcije ponovo po�eti od 1. Kod akcija koje ne vra�aju podatke dovoljno je samo pozvati query komandu:
$db->query('truncate table data');

Kod akcija koje vra�aju podatke (select) kao rezultat dobijamo objekat preko kojeg mo�emo pristupiti svim redovima. Kori��enje foreach komande je jedan od na�ina za �itanje svih redova:

foreach($db->query('select * from data') as $row)


    echo $row['id'] . ' ' . $row['date'] . ' ' . $row['value'] . '</br>';

Kao �to vidite, do polja pristupamo preko njihovih imena.

Za kraj ostaje zatvaranje baze, a ta akcija se vr�i komandom:
$db->close();

Informacija :: Svima koji se jo� nisu sreli s izuzecima u PHP-u predla�em da pogledaju dokumentaciju.

[4.3] PHP Data Objects

Kori��enje PDO je skoro potpuno isto kao i kori��enje MySQLI. Pogledajmo kod koji radi sve isto kao i prethodni, ali uz upotrebu PDO:

<!DOCTYPE html>


<html>


    <head>


        <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8">


        <title>MySQL Test</title>


    </head>


    <body>


        <?php


        try


        {


            echo 'Otvaranje baze</br></br>';


            $db = new PDO('mysql:host=localhost;dbname=test', 'root', 'toor');





            echo 'Pra�njenje tabele</br></br>';


            $db->query('truncate table data');





            echo 'Upis podataka</br></br>';


            $values = array('vrednost1', 'vrednost2', 'vrednost3');


            foreach($values as $value)


                $db->query("insert into data (date, value) values (now(), '$value')");





            echo 'Prikaz podataka</br>';


            foreach($db->query('select * from data') as $row)


                echo $row['id'] . ' ' . $row['date'] . ' ' . $row['value'] . '</br>';


            echo '</br>';





            echo 'Brisanje reda sa ID = 2</br></br>';


            $db->query('delete from data where id = 2');





            echo 'Promena reda sa ID = 3</br></br>';


            $db->query('update data set value = \'nova vrednost\' where id = 3');





            echo 'Prikaz podataka</br>';


            foreach($db->query('select * from data') as $row)


                echo $row['id'] . ' ' . $row['date'] . ' ' . $row['value'] . '</br>';


            echo '</br>';





            echo 'Zatvaranje baze</br></br>';


            $db = null;


        }


        catch (PDOException $e)


        {


            echo 'Gre�ka: ' . $e->getMessage();


        }


        ?>


    </body>


</html>

PDO objekti su napisani tako da uvek bacaju izuzetke i nema potrebe da ih uklju�ujemo posebnom komandom. Konekcija se kreira na sli�an, ali malo druga�iji na�in:
$db = new PDO('mysql:host=localhost;dbname=test', 'root', 'toor');
Prvi parametar ozna�ava da �elimo da se pove�emo na MySQL bazu i daje podatke o imenu servera i baze, dok su drugi i tre�i podatak korisni�ki podaci za povezivanje (ime i �ifra).

Pozivanje osnovnih SQL komandi je isto kao i sa MySQLI. Kao �to mo�ete videti, taj deo koda je identi�an prethodnom primeru.

Za kraj, komanda za zatvaranje baze ne postoji, potrebno je samo osloboditi referencu na PDO objekat:
$db = null;

Ovim smo zaklju�ili postavljanje internet servera, instaliranje baze i upoznavanje sa osnovnim akcijama nad podacima iz PHP-a.

Internet serveri

Uvod u REST i URL rewrite

[2] Moderne aplikacije :: Internet serveri

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Tue, 26 Feb 2013 20:22:59 +0100

�kolski dani

MySQL server

Hvala za pomo�:
WAMP: NIx Car

Potrebno znanje za pra�enje teksta:
Kori��enje sistemskih alata
Instalacija programa

Sadr�aj

[1] Uvod

[2] Internet serveri (ili Web serveri)
[2.1] Microsoft Internet Information Services

[2.2] Apache
[2.2.1] Windows
[2.2.2] Linux
[2.2.3] Mac OS X
[3] PHP
[3.1] Windows
[3.2] Linux
[3.3] Mac OS X
[4] Jednostavna PHP aplikacija

[1] Uvod

Jedna od odlika modernih aplikacija je odvajanje dela za �uvanje podataka od dela za prikaz i ure�ivanje. Taj na�in nam omogu�ava da napi�emo kompletnu logiku za �uvanje podataka bez razmi�ljanja o tome kako �e podaci biti prikazani. Taj deo aplikacije se zove serverski deo i uglavnom se izvr�ava na nekoj udaljenoj ma�ini. Drugi deo aplikacije se brine samo o prikazu, i zbog toga mo�emo prili�no lako da napravimo aplikaciju koja �e raditi na Windows-u, a kasnije jo� jednu koja �e raditi na Android-u, bez potrebe da menjamo kod koji se brine o podacima. Taj drugi deo aplikacije se zove klijentski deo, i uglavnom sadr�i kod za prikaz podataka i minimalnu kontrolu unosa (npr. ne dozvoljava unos slova u polja koja smeju da imaju samo brojeve).

U ovom delu �emo se okrenuti razvoju serverskog dela aplikacije. Najpopularniji na�in komunikacije serverskog i klijentskog dela je preko HTTP protokola. Verovatno je ve�ina vas ve� �ula za taj protokol, ali za one koji nisu, to je protokol koji se koristi za prikaz internet stranica. Putem tog protokola mo�emo povezati serverski i klijentski deo preko lokalne mre�e ili interneta.

Na kraju �emo dobiti potpuno funkcionalan server, na kojem �emo postaviti PHP aplikaciju za ra�unanje jednostavnih matemati�kih izraza.

[2] Internet serveri (ili Web serveri)

Da ne bismo morali da pi�emo kompletnu logiku za slanje i primanje HTTP paketa, instalira�emo program koji �e slu�iti kao most izme�u dva dela na�e aplikacije. Taj program se zove Web, odnosno Internet server. Internet server sam po sebi ne zna da radi ni�ta osim da odgovara na par unapred definisanih HTTP komandi koje dobija od klijentskih aplikacija. Klijentska aplikacija je zadu�ena za uspostavljanje komunikacije i izdavanje komandi, dok Internet server samo �alje odgovore koje klijent obra�uje i na osnovu njih prikazuje odre�eni sadr�aj korisniku.

Kao �to je slu�aj i sa svim drugim, postoji vi�e aplikacija koje vr�e ulogu Internet servera. Mi �emo se fokusirati dve koje se nalaze me�u najpopularnijim: Microsoft Internet Information Services i Apache.
Informacija :: Potrebno je instalirati samo jedan Internet server.

[2.1] Microsoft Internet Information Services

Microsoft Internet Information Services je aplikacija koja se distribuira zajedno s Windows operativnim sistemom. Instalacija je standardno laka, potrebno je samo uklju�iti taj deo sistema, i to je to. Da biste uklju�ili potrebne Windows komponente, otvorite Control Panel, Programs ili Add/Remove Programs, i zatim izaberite Turn Windows features on or off. U prozoru koji se otvori, �ekirajte Internet Information Services i pritisnite OK.

Instalacija IIS-a u Windows 8

To je sve �to je potrebno za instalaciju IIS-a. Mo�ete proveriti da li je sve pro�lo kako treba tako �to �ete otvoriti slede�u adresu: http://localhost/. Ovaj postupak �e instalirati samo osnovnu funkcionalnost IIS-a, ali je za sad to sasvim dovoljno.
Upozorenje :: Isklju�ite Skype pre nego �to instalirate IIS. Standardna pode�avanja za Skype i IIS su da koriste port 80 za komunikaciju.

[2.2] Apache

U koliko ne �elite da koristite Microsoft-ovo re�enje, ili ne koristite Windows operativni sistem, instalirajte Apache. Apache je jedan od najrasprostranjenijih servera, i podr�ava skoro sve ure�aje i operativne sisteme. Instalacija se na svakom operativnom sistemu razlikuje, pa �emo zato objasniti postupak za Mac OS X, Linux i Windows posebno.

[2.2.1] Windows

Ako ste korisnik Windows operativnog sistema, verovatno ste navikli da instalirate programe preko tzv. �arobnjaka (wizard-a). U nastavku teksta �emo obraditi instalaciju uz pomo� �arobnjaka, a zatim i bez njega. Oba na�ina su jednako dobra, a razlika je u tome �to instalacija uz pomo� �arobnjaka zahteva mnogo manje vremena i skoro je nemogu�e napraviti gre�ku u celom procesu, dok bez njega morate odvojiti malo vi�e vremena i biti pa�ljivi prilikom pra�enja uputstva, �to �e vam pomo�i da bolje shvatite kako je ceo sistem povezan.

Instalacija uz pomo� �arobnjaka (WAMP)

WAMP je skra�enica za Windows Apache MySql PHP. Instalacijom WAMP-a dobijate kompletan internet server koji je pripremljen za razvoj internet aplikacija.

Preuzmite �arobnjaka za instalaciju WAMP-a i instalirajte WAMP u direktorijum C:\wamp.

Levim klikom na WAMP ikonicu otvorite meni i izaberite Put Online.

Pokretanje WAMP servera

Kada ikonica pozeleni, proverite da li je sve pro�lo bez gre�ke otvaranjem adrese: http://localhost/.

Instalacija bez �arobnjaka

Za instalaciju na Windows-u je potrebno preuzeti binarnu verziju Apache servera. Arhivu je potrebno raspakovati direktno na C: disk. Kratko uputstvo �ete dobiti u datoteci ReadMe.txt, a program �e biti raspakovan u direktorijumu C:\Apache24. Instalacija servera se vr�i kucanjem slede�e komande u Command Prompt-u pokrenutim pod administratorskim nalogom:

C:\Apache24\bin\httpd �k install


C:\Apache24\bin\httpd �k restart

Nakon toga, proverite da li je sve pro�lo bez gre�ke otvaranjem adrese: http://localhost/.
Upozorenje :: U slu�aju da se javi firewall, dozvolite rad Apache servera u mre�i.

[2.2.2] Linux

Instalacija na Linux-ima se razlikuje od distribucije do distribucije. Mi �emo se fokusirati na Debian i njegove derivate, Ubuntu i Linux Mint. Instalacija se svodi na pokretanje jedne komande:
sudo apt-get install apache2
Nakon toga, proverite da li je sve pro�lo bez gre�ke otvaranjem adrese: http://localhost/.

[2.2.3] Mac OS X

Mac OS X od verzije 10.5 dolazi sa ve� instaliranim Apache serverom. Potrebno ga je samo uklju�iti komandom:
sudo apachectl start
Nakon toga, proverite da li je sve pro�lo bez gre�ke otvaranjem adrese: http://localhost/.

[3] PHP

Ranije smo ve� rekli da su mogu�nosti Internet servera prili�no ograni�ene. Na na�u sre�u su napravljeni tako da mo�emo da im dodajemo funkcionalnost preko dodatnih biblioteka. Jedna od najpoznatijih biblioteka za dodatnu funkcionalnost Internet servera je PHP. To je serverski skript jezik koji omogu�ava slanje dinami�kih datoteka. Umesto standardnih stati�kih HTML datoteka koje Internet server koristi, PHP koristi svoje skripte na osnovu kojih u letu generi�e sadr�aj koji �e biti poslat klijentima. Uz njegovu pomo� mo�emo praviti sadr�aj koji se menja u skladu sa podacima dobijenih od klijenta, pro�itanih iz baze ili dobijenih na neki drugi na�in.

[3.1] Windows

Za instalaciju PHP-a na Windows operativnom sistemu je potrebno preuzeti binarnu verziju PHP-a. Sadr�aj arhive raspakujete u C:\PHP5. Slede�i korak je pravljenje konfiguracije za PHP. Sve �to treba da uradite je da kopirate datoteku C:\PHP5\php.ini-production u datoteku C:\PHP5\php.ini, i popravite jednu liniju. Prona�ite red u kojem pi�e:
;cgi.force_redirect = 1
i popravite ga u:
cgi.force_redirect = 0

Microsoft Internet Information Services
Prilikom instaliranja IIS-a, izabrali smo samo najosnovnije komponente. Za pravilan rad PHP-a je potrebno instalirati jo� jednu dodatnu komponentu pod imenom CGI. Ta komponenta omogu�ava pokretanje eksternih aplikacija u cilju obrade ulaznih parametara i pripremanja odgovora koji �e se poslati klijentu.

Instalacija CGI komponente u Windows 8

Zadnji korak je povezivanje PHP modula s *.php datotekama. Da bismo to uradili, potrebno je da otvorimo IIS Manager pritiskom na Win+R i pokretanjem programa inetmgr.

IIS Manager u Windows 8

Duplo kliknite na Handler Mappings, a zatim, u desnom gornjem uglu, kliknite na Add Script Map� i ispunite podatke kao na slede�oj slici:

Povezivanje PHP modula s *.php datotekama u Windows 8

Nakon klika na dugme OK, potvrdite da �elite da dodate modul u listu dozvoljenih. Ovim ste zavr�ili pode�avanje PHP-a.

Za testiranje napravite datoteku C:\inetpub\wwwroot\test.php i u nju upi�ite slede�i tekst:
<?php phpinfo(); ?>

Ako je sve pro�lo kako treba, otvaranjem adrese http://localhost/test.php �ete dobiti sve podatke o instaliranoj PHP biblioteci.

WAMP
U slu�aju da ste instalirali WAMP, PHP je ve� instaliran i pode�en.

Za testiranje napravite datoteku C:\wamp\www\test.php i u nju upi�ite slede�i tekst:
<?php phpinfo(); ?>

Ako je sve pro�lo kako treba, otvaranjem adrese http://localhost/test.php �ete dobiti sve podatke o instaliranoj PHP biblioteci.

Apache
PHP se pokre�e kao dodatni modul u Apache serveru, i zato �emo morati da sredimo par datoteka u njemu. Prvo moramo napraviti datoteku C:\Apache24\conf\extra\httpd-php.conf i u nju upisati:

LoadModule php5_module "C:/PHP5/php5apache2_4.dll"


PHPIniDir "C:/PHP5"


<IfModule>


    AddType application/x-httpd-php .php


</IfModule>

Ta datoteka sadr�i sve potrebne podatke koji su potrebni da bi Apache znao da u�ita i koristi PHP. Sada tu datoteku moramo dodati u glavnu datoteku za konfiguraciju. Dodajte slede�i red na kraju datoteke C:\Apache24\conf\httpd.conf:
Include conf/extra/httpd-php.conf

Pode�avanja su gotova, i mo�emo da resetujemo Apache:
C:\Apache24\bin\httpd �k restart

Za testiranje napravite datoteku C:\Apache24\htdocs\test.php i u nju upi�ite slede�i tekst:
<?php phpinfo(); ?>

Ako je sve pro�lo kako treba, otvaranjem adrese http://localhost/test.php �ete dobiti sve podatke o instaliranoj PHP biblioteci.

[3.2] Linux

Instalacija PHP-a na Linux-u je prili�no jednostavna. Potrebno je instalirati PHP5 paket i ponovo pokrenuti Apache:

sudo apt-get install php5


sudo /etc/init.d/apache2 restart

Osnovna pode�avanja su takva da je sada PHP pokrenut. Ostaje nam jo� samo da testiramo da je sve pro�lo bez gre�ke. Napravite datoteku /var/www/test.php i u nju upi�ite slede�i tekst:
<?php phpinfo(); ?>

Ako je sve pro�lo kako treba, otvaranjem adrese http://localhost/test.php �ete dobiti sve podatke o instaliranoj PHP biblioteci.

[3.3] Mac OS X

Apache server koji dolazi uz Mac OS X sadr�i sve datoteke potrebne za kori��enje PHP-a. Kao i kod ostalih operativnih sistema, potrebno je uklju�iti u�itavanje PHP modula datoteci za konfiguraciju. Otvorite je komandom:
sudo nano /etc/apache2/httpd.conf

Prona�ite slede�i red i odkomentirajte ga (uklonite # sa po�etka linije):
#LoadModule php5_module libexec/apache2/libphp5.so

Pre nego �to pokrenemo PHP biblioteku, moramo napraviti i njenu datoteku za konfiguraciju. Za po�etak, mo�emo iskoristiti standardnu konfiguraciju tako �to �emo ukucati slede�u komandu:
sudo cp /etc/php.ini.default /etc/php.ini

Sada je sve spremno za rad. Potrebno je samo ponovo pokrenuti Apache:
sudo apachectl restart

Vreme je da testiramo da li je sve pro�lo kako treba. Napravite datoteku /Library/WebServer/Documents/test.php i u nju upi�ite slede�i tekst:
<?php phpinfo(); ?>

Ako je sve pro�lo kako treba, otvaranjem adrese http://localhost/test.php �ete dobiti sve podatke o instaliranoj PHP biblioteci.

[4] Jednostavna PHP aplikacija

Pre nego �to po�nemo sa pisanjem PHP aplikacije, podsetimo se u kojim direktorijumima se �uvaju datoteke do kojih gore pomenuti Internet serveri imaju pristup:
IIS na Windows-u: C:\inetpub\wwwroot\
WAMP: C:\wamp\www\
Apache na Windows-u: C:\Apache24\htdocs\
Apache na Linux-u: /var/www/
Apache na Mac OS X-u: /Library/WebServer/Documents/

Aplikacija koju �emo napraviti da bi se malo upoznali s PHP-om je jednostavan digitron. Prikaza�emo polja za unos dva broja i matemati�ke operacije, i klikom na dugme prikazati rezultat. Po�nimo definisanjem stati�kog sadr�aja. Napravite datoteku calculator.php u jednom od gore definisanom direktorijumu, u zavisnosti od operativnog sistema i Internet servera, i u nju upi�ite:

<html>


    <head>


        <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8">


        <title>Digitron</title>


    </head>


    <body>


        <form method="POST" action="?calculate=1">


            <input type="text" name="n1" size="10" />


            <input type="text" name="op" size="2" />


            <input type="text" name="n2" size="10" />


            <input type="submit" name="submit" value="Izra�unaj" />


        </form>


    </body>


</html>

Upozorenje :: Standardni alati u Linux-u i Mac OS X-u snimaju tekstualne datoteke u UTF-8 formatu. Ako koristite Notepad u Windows-u, morate eksplicitno naglasiti da �elite UTF-8 format koriste�i Save As� dijalog.

HTML stranicu po�injemo tako �to klijentu ka�emo da je tekst u UTF-8 formatu, �to �e nam omogu�iti kori��enje na�ih slova. Posle toga defini�emo naziv na�e stranice. To je tekst koji �e klijentska aplikacija, npr. program za pregled internet stranica, iskoristiti kao ime prozora ili jezi�ka u kojem �e prikazati sadr�aj stranice.

U telu HTML dokumenta, defini�emo formu koja sadr�i tri polja za unos teksta, i jedno dugme koje �e pokrenuti akciju definisanu na formi. Na�in na koji �e se izvr�iti akcija je definisan u polju method na formi. POST je jedna od na�ina koji Internet serveri razumeju, i njegova svrha je da se po�alju podaci koji mogu dovesti do promene stanja aplikacije. Zbog toga �e vam ve�ina programa za pregled internet stranica prikazati upozorenje ako poku�ate da osve�ite stranicu koju ste dobili kao odgovor na POST akciju. Parametar action defini�e �ta �e se desiti nakon klika na dugme, i u ve�ini slu�ajeva je to apsolutna ili relativna adresa do nove stranice koja treba da se otvori. U na�em slu�aju smo definisali da �elimo da se otvori ista stranica koja je ve� bila otvorena, ali da joj se kao parametar prosledi calculate=1.

Informacija :: Detaljnije obja�njenje HTML jezika mo�ete na�i ovde. Dodatna pitanja mo�ete postaviti u Web dizajn / HTML forumu.

Otvorite aplikaciju koju smo upravo napravili preko adrese http://localhost/calculator.php. Vide�ete kontrole koje smo definisali, ali se za sada, osim ponovnog otvaranja stranice, ni�ta ne de�ava kada pritisnemo dugme. Sada na scenu stupa PHP. Odmah ispod taga koji zatvara formu dodajte slede�e:

<?php


    if (isset($_GET['calculate'])) {


        $n1 = $_POST['n1'];


        $op = $_POST['op'];


        $n2 = $_POST['n2'];





        if (!$n1 || !$op || !$n2 || !ctype_digit($n1) || !ctype_digit($n2))


            echo 'Upi�ite izraz u obliku: broj operacija broj';


        else {


            if ($op == '+')


                $res = $n1 + $n2;


            else if ($op == '-')


                $res = $n1 - $n2;


            else if ($op == '*')


                $res = $n1 * $n2;


            else if ($op == '/')


                $res = $n1 / $n2;





            if ($res)


                echo "Rezultat izraza $n1 $op $n2 je $res";


            else


                echo 'Nepoznata operacija!';


        }


    }


?>

Po�etak PHP koda se ozna�ava tekstom <?php, a kraj ?>. Sve �to je izme�u se tretira kao PHP kod. Na prvi pogled se PHP ne razlikuje mnogo od C jezika, i zbog toga �e nam biti lak�e da razumemo sintaksu. PHP kod se izvr�ava na serveru �to mu daje �ansu da promeni sadr�aj koji �e biti poslat klijentu. Prilikom �itanja datoteke, PHP redom izvr�ava sve naredbe na koje nailazi, pa treba paziti kad i gde se pi�e kod.

Krenimo od po�etka. Po�to imamo samo jednu stranicu i nju koristimo za unos podataka i prikaz rezultata, moramo nekako znati kad rezultat treba da bude prikazan, a kad skriven. Za to �emo iskoristiti parametar calculate koji smo definisali u formi. Prilikom prvog pokretanja aplikacije, parametar ne�e biti postavljen, i tako �emo znati da nemamo podatke na osnovu kojih treba da izra�unamo rezultat, pa ga ne�emo ni prikazati. Vrednost parametra dobijamo koriste�i niz $_GET. U tom nizu su definisani svi parametri koji su prosle�eni trenutnoj stranici. Kod koji smo napisali, proverava da li je parametar calculate postavljen, i samo tada izvr�ava ostatak koda.

Vrednosti koje smo poslali preko POST metode, dobijamo na isti na�in kao parametre prosle�ene stranici, samo �to u ovom slu�aju koristimo $_POST niz. Vrednosti u nizu imaju ista imena kao i kontrole koje smo definisali u formi. Mo�ete primetiti da, za razliku od C jezika, ovde nema potrebe da na poseban na�in defini�emo promenljive. Jedino �to je bitno je da ime promenljive po�inje znakom $. Tip promenljive se automatski menja u odnosu na vrednost koju joj dodelimo.

U slede�ih par redova proveravamo da li su unete sve vrednosti, i da li su upisane pravilne vrednosti. U slu�aju da neka vrednost nije ispisana, da je umesto broja upisano ne�to drugo ili da je upisana nepoznata operacija, ispisujemo tekst koji opisuje na�in kori��enja aplikacije. Komanda echo ispisuje zadati tekst u HTML stranicu i time menja sadr�aj koji �e klijent dobiti.

U slu�aju da su sve vrednosti pravilno upisane, vrednost izraza upisujemo u promenljivu $res i ispisujemo rezultat. Obratite pa�nju da u redu za ispis rezultata koristimo navodnike, a ne apostrofe. PHP tekst napisan pod apostrofima koristi ba� tako kako je zapisan, dok tekst napisan pod navodnicima proverava i ako na�e imena definisanih promenljivih, na njihovo mesto upisuje vrednosti tih promenljivih.

Na�a mala aplikacijica je gotova, i mo�ete je pokrenuti preko adrese http://localhost/calculator.php.

Digitron u Chrome-u

Informacija :: Vi�e informacija o PHP-u mo�ete na�i u PHP forumu.

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png kod projekta[/url]

Hvala za pomo�:
WAMP: NIx Car

�kolski dani

MySQL server

[1] Moderne aplikacije :: �kolski dani

nobody@mycity.rs (Srki_82) — Sun, 03 Feb 2013 20:34:56 +0100

Internet serveri

Potrebno znanje za pra�enje teksta:
Osnovno kori��enje Visual C++-a

Ako ste imali sre�u, u �koli ste imali dobrog nastavnika informatike, i nau�io vas je da re�avate matemati�ke problema uz pomo� programiranja. Ako ste imali jo� vi�e sre�e, nau�ili ste i da pravite po koju grafi�ku aplikacija. Ako ste bili veoma sre�ni, nau�ili ste i da razmi�ljate kao programeri.

Bilo kako bilo, ve�ina vas je stigla do pravljenja konzolnih aplikacija i razumevanja osnovnih principa u programiranju. Verovali ili ne, to znanje je dovoljno za pravljenje jednostavnih, modernih aplikacija. Cilj ovog teksta je da vas provede kroz aplikaciju za unos i pretragu imenika, sve od jednostavne, konzolne aplikacije, pa do moderne, grafi�ke koja zna da radi s podacima koji se nalaze na internetu. Za razumevanje i pra�enje teksta, morate poznavati osnovne termine u programiranju, a preporu�ljivo je i da znate C++ jezik (svi jezici koje �emo kasnije koristiti su vrlo sli�ni C++-u).

Kao �to ve� rekoh, po�e�emo s konzolnom aplikacijom. Recimo da vam je profesor dao zadatak da napravite imenik, i vi u glavi ve� vidite kako �ete napraviti unos podataka, brisanje, pretragu i, kao bonus, snimanje i u�itavanje na disk. Takva aplikacija bi sigurno zaslu�ila odli�nu ocenu.

Palimo ra�unar, instaliramo Visual Studio 2012 Express ako ga ve� nemamo, pravimo nov konzolni projekat i praznu datoteku za na� kod. Po�to �elimo da napravimo dobar program, sada zastajemo da razmislimo kako �elimo da organizujemo program.

Definitivno �elimo da napravimo strukturu i pomo�ne funkcije za rad sa podacima, koje moraju da rade bez obzira na na�in prikazivanja podataka. �elimo da iz programa izvu�emo delove koda koji se �esto ponavljaju i od njih napravimo funkcije. �elimo da program rastavimo na akcije, tako �to �emo svaku akciju definisati u odvojenoj funkciji, koja mo�e da radi neodvisno od drugih. Za kraj, �elimo sve te funkcije da grupi�emo u jedan fin, glavni meni.

Po�nimo s tipom koji �e slu�iti za �uvanje podataka:

struct Person


{


   char name[50], address[50], phone[50], email[50];


};

Ovaj tip podatka �e nam omogu�iti �uvanje imena, adrese, telefona i email-a upisanih osoba. Svako polje mo�e sadr�ati maksimalno 49 znakova (jedan znak je rezervisan za tzv. NULL znak, kojim se ozna�ava kraj stringa).

Uz pomo� ovog tipa, moramo napraviti internu bazu u kojoj �emo zapisati podatke. Za tu svrhu �emo iskoristiti obi�an niz i jedan broj koji �e nam kazati koliko podataka ima u tom nizu:

struct Person persons[100];


int personCount = 0;

To je na�a interna baza. Omogu�ava unos maksimalno 100 osoba.

Odli�no� sada mo�emo pre�i na funkcije za rad sa ovim podacima. Da krenemo od najjednostavnije� funkcija za prikaz podataka o jednoj osobi:

void printPerson(int i)


{


   printf("Ime: %s\n", persons[i].name);


   printf("Adresa: %s\n", persons[i].address);


   printf("Telefon: %s\n", persons[i].phone);


   printf("Email: %s\n\n", persons[i].email);


}

Jednostavan ispis svakog polja na ekran.

Slede�a funkcija �e biti postavljanje polja za odre�en zapis u bazi. �elimo da ova funkcija omogu�ava �itanje cele linije, ali i o�uvanje stare vrednosti u slu�aju da korisnik unese praznu liniju. Zbog toga �emo napraviti i jednu pomo�nu funkciju za unos podataka:

void readLine(char *line)


{


   fflush(stdin);


   gets(line);


}





void updatePerson(int i)


{


   char str[50];


   printf("Ime [%s]: ", persons[i].name);


   readLine(str);


   if (strlen(str) > 0)


      strcpy(persons[i].name, str);


   printf("Adresa [%s]: ", persons[i].address);


   readLine(str);


   if (strlen(str) > 0)


      strcpy(persons[i].address, str);


   printf("Telefon [%s]: ", persons[i].phone);


   readLine(str);


   if (strlen(str) > 0)


      strcpy(persons[i].phone, str);


   printf("Email [%s]: ", persons[i].email);


   readLine(str);


   if (strlen(str) > 0)


      strcpy(persons[i].email, str);


}

Pomo�na funkcija readLine, za razliku od funkcije scanf, vra�a i prazna mesta i praznu liniju u slu�aju da korisnik samo pritisne Enter. U funkciji za upis podataka, prikazujemo trenutnu vrednost polja i menjamo je samo u slu�aju da je korisnik uneo novu vrednost.

Od funkcija za ure�ivanje podataka nam nedostaje samo jo� funkcija za brisanje:

void removePerson(int i)


{


   int j;


   for (j = i; j < personCount - 1; ++j)


      persons[j] = persons[j + 1];


   --personCount;


   strcpy(persons[personCount].name, "");


   strcpy(persons[personCount].address, "");


   strcpy(persons[personCount].phone, "");


   strcpy(persons[personCount].email, "");


}

Sve podatke koji se nalaze ispred izbrisanog zapisa, pomeramo za jedno mesto nazad, i iz zadnjeg zapisa bri�emo sve podatke. Na taj na�in ne ostavljamo rupe u na�oj bazi i time izbegavamo fragmentaciju na ra�un brzine izvr�avanja, koja nam, u ovom slu�aju, nije mnogo bitna, jer nemamo previ�e podataka.

Sad mo�emo napraviti glavni meni koji �e korisniku ponuditi listu akcija:

void main()


{


   int done = 0, action;


   printf("-=[ Imenik ]=-\n");


   while (!done)


   {


      printf("\n.: Akcije :.\n");


      printf("  [1] Pretraga imenika\n");


      printf(" ---------------------------------------\n");


      printf("  [2] Unos nove osobe\n");


      printf("  [3] Promena podataka upisane osobe\n");


      printf("  [4] Brisanje osobe\n");


      printf(" ---------------------------------------\n");


      printf("  [5] Snimanje na disk\n");


      printf("  [6] Ucitavanje sa diska\n");


      printf(" ---------------------------------------\n");


      printf("  [0] Izlaz\n\n");


      printf("Izaberite akciju [0-6]: ");





      scanf("%d", &action);


      while (action < 0 || action > 6)


      {


         printf("Nepravilna akcija!\n");


         printf("Izaberite akciju [0-6]: ");


         scanf("%d", &action);


      }





      switch (action)


      {


      case 1:


         search();


         break;





      case 2:


         addPerson();


         break;





      case 3:


         editPerson();


         break;





      case 4:


         deletePerson();


         break;





      case 5:


         savePersons();


         break;





      case 6:


         loadPersons();


         break;





      default:


         done = 1;


         break;


      }


   }


}

Ovo je na�a glavna petlja. Taj deo koda �e se vrteti sve dok korisnik ne odlu�i da zatvori program.

Svaku akciju smo odvojili u posebnu proceduru. Po�nimo od najjednostavnije� dodavanje novog zapisa:

void addPerson()


{


   printf("\n.: Unos nove osobe :.\n");


   updatePerson(personCount++);


}

To je to. Zahvaljuju�i pomo�nim funkcijama, dovoljno je da pokrenemo ure�ivanje prvog slobodnog zapisa, i zatim pove�amo broj zapisa za 1.

Ure�ivanje zapisa je sli�no unosu novog. Razlika je u tome �to moramo izabrati koji zapis �elimo da menjamo:

void editPerson()


{


   int i;


   printf("\n.: Promena podataka upisane osobe :.\n");


   printf("Redni broj osobe: ");


   scanf("%d", &i);


   if (i < 0 || i >= personCount)


      printf("Ne postoji osoba s tim rednim brojem!\n");


   else


      updatePerson(i);


}

Prate�i isti �ablon, pravimo i funkciju za brisanje zapisa:

void deletePerson()


{


   int i;


   printf("\n.: Brisanje osobe :.\n");


   printf("Redni broj osobe: ");


   scanf("%d", &i);


   if (i < 0 || i >= personCount)


      printf("Ne postoji osoba s tim rednim brojem!\n");


   else


      removePerson(i);


}

Sad na malo, ali samo malo te�u funkciju. Tra�enje se svodi na proveravanje da li se uneti tekst nalazi u nekom od polja, i prikaza zapisa koji sadr�i to polje:

void search()


{


   char searchStr[50];


   int i, count = 0;


   printf("\n.: Pretraga imenika :.\n");


   printf("Pretraga: ");


   readLine(searchStr);


   for (i = 0; i < personCount; ++i)


   {


      if (strstr(persons[i].name, searchStr) || strstr(persons[i].address, searchStr) || strstr(persons[i].phone, searchStr) || strstr(persons[i].email, searchStr))


      {


         printPerson(i);


         ++count;


      }


   }


   printf("Broj rezultata: %d\n", count);


}

Sada na red dolaze bonus� funkcije za �uvanje i �itanje podataka. �uvanje podataka se svodi na ispis svih podataka u datoteku:

void savePersons()


{


   char fileName[FILENAME_MAX];


   FILE *f;


   int i;


   printf("\n.: Snimanje na disk :.\n");


   printf("Unesite ime datoteke: ");


   readLine(fileName);


   f = fopen(fileName, "w");


   if (f)


   {


      fprintf(f, "%d\n", personCount);


      for (i = 0; i < personCount; ++i)


      {


         fputs(persons[i].name, f);


         fprintf(f, "\n");


         fputs(persons[i].address, f);


         fprintf(f, "\n");


         fputs(persons[i].phone, f);


         fprintf(f, "\n");


         fputs(persons[i].email, f);


         fprintf(f, "\n");


      }


      fclose(f);


   }


   else


      printf("Doslo je do greske prilikom otvaranja datoteke \"%s\".\n", fileName);


}

Funkcija za u�itavanje podataka zahteva mogu�nost �itanja cele linije, ali i mogu�nost �itanja praznih redova iz datoteke. Zbog toga �emo napisati i jednu pomo�nu funkciju koja radi ba� to:

void freadLine(FILE *f, char *line)


{


   char str[50];


   char *nl;


   fgets(str, 50, f);


   nl = strchr(str, '\n');


   if (nl)


      *nl = '\0';


   strcpy(line, str);


}





void loadPersons()


{


   char fileName[FILENAME_MAX];


   FILE *f;


   int i;


   printf("\n.: Ucitavanje sa diska :.\n");


   printf("Unesite ime datoteke: ");


   readLine(fileName);


   f = fopen(fileName, "r");


   if (f)


   {


      while (personCount)


         removePerson(personCount - 1);





      fscanf(f, "%d\n", &personCount);


      for (i = 0; i < personCount; ++i)


      {


         freadLine(f, persons[i].name);


         freadLine(f, persons[i].address);


         freadLine(f, persons[i].phone);


         freadLine(f, persons[i].email);


      }


      fclose(f);


   }


   else


      printf("Doslo je do greske prilikom otvaranja datoteke \"%s\".\n", fileName);


}

To je na� program. Fino razdvojen na celine, lak za odr�avanje i uklanjanje eventualnih gre�aka, i program koji bi dobio odli�nu ocenu. Iako bi ovaj program u �koli pro�ao sasvim dobro, u pravom svetu je prili�no neprakti�an. Omogu�ava rad sa malim brojem podataka, poku�aj unosa ve�eg broja bi izazvalo gre�ke zbog kojih bi se program sru�io, prikaz podataka je nepregledan, itd� Da bismo napredovali od ovakvog do modernijeg programa, mora�emo nau�iti da koristimo nove alate i jezike. Sre�om, znanje koje smo do sada stekli �e nam dati veliku prednost u savladavanju tih novih stvari koje nas o�ekuju.

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png kod projekta[/url]

Internet serveri

Neki poznatiji algoritmi, objasnjenje i implementacije

nobody@mycity.rs (N1k0l4) — Sat, 05 Jul 2008 16:35:35 +0100

Dakle, po�injemo sa pretra�ivanjem:
Pod pretra�ivanjem se podrazumeva nala�enje indeksa �lana nekog niza �ija je vrednost jednaka tra�enoj vrednosti. Postoji vi�e na�ina pretrage, ovde �u napisati jedan sporiji, radi u vremenu O(n) i jedan br�i O(log k) gde je k (nepoznati) izabran broj.
O slo�enosti algoritama, detlajnije ovde

Sporo pretra�ivanje:
Linearno pretra�ivanje:
Pod linearnim pretra�ivanjem podrazumevamo prolazak kroz �itav niz i upore�ivanjem svakog elementa sa tra�enom vredno��u. Niz koji ima n elemenata u najgorem slu�aju �e napraviti n pore�enja(Zato mu je slo�enost O(n)). Algoritam je veoma prost, ali i manje efikasan na velikim nizovima.
Algoritam:
-napravi petlju koja se kre�e od prvog do poslednjeg �lana niza
- Za svaki element u nizu proveriti da li je jednak tra�enoj vrednsoti.
-Ukoliko jeste, sa�uvaj njegov index, i prekini pretragu
-U suprotnom, nastavi dalje.
-kada napusti petlju, vrati negativan broj kao znak da nije na�en index.
Implementacija u C-u:




int linearna_pretraga(int *a, int duzina_niza, int vrednost)


{


for(int i = 0 ; i < duzina_niza ; i++)


if(a[i] == vrednost)


return i;


return -1;


}

-------------------------------------------------------------------
Brze pretrazivanje:
Binarna pretraga:
Binarna pretraga je br�a i efikasnija od linearne pretrage. Zasniva se na ideji da se u svakom koraku odbaci polovina mogu�nosti. Kako?
Pitamo da li je tra�ena vrednost jednaka srednjem elementu niza. Ukoliko jeste vratimo njegov index, u suprotnom ako je element manji(ve�i) onda niz polovimo tako da taj srednji �lan postane gornja(donja) granica i nastavimo postupak. Da bi smo mogli efikasno da primenimo algoritam, niz MORA da bude sortiran.
Primer:
Dat je niz brojava 1,2,3,4,5 ..... 60.
Recimo da treba da proverimo da li se medju njima nalazi broj 47.
Da bi smo to uradili linearnom pretragom mi moramo 47 puta da napravimo poredjenje. Da bi smo to uradili binarnom pretragom.... sad cemo da vidimo:
Pre svakog ovog koraka pitamo da li je broj jednak toj srednjoj vrednosti, ako jeste na�li smo ga, u suprotnom pratimo korake:
1.Da li je broj veci od 30? -Jeste. -Razmatramo brojeve od 30-60
2. Da li je broj veci od 45? -Jeste -Razmatramo brojeve od 45 - 60
3. Da li je broj evci od 52? -Nije -Razmatramo brojeve od 45-52
4. Da li je broj veci od 48? Nije -Razmatramo brojeve od 45-48
5. Da li je broj ve�i od 46? Jeste -Razmatramo brojeve 46-48
6. Pitamo dali je broj jednak sa 47. Jeste - Vratimo njegovu vrednost.

�ta ukoliko ne bi smo znali koliko ima �lanova u nizu, pa ne mo�emo da tra�imo srednju vrednost.
Jednostavno, uporedjiva�emo broj sa stepenom dvojke sve dok stepen ne postane ve�i od tra�enog broja a onda �emo da primenimo prethodni algoritam jer �emo imati gornju i donju granicu (gornja je prvi broj koji je pre�ao vrednost tra�enog broja, a donja je taj broj/2 )
Algoritam:

Implementacija u C-u:




int binarySearch(int *data, int value, int left, int right)


{


while (left <= right)


{


mid = (right-left)/2+left;


if (data[mid] == value)


return mid;


if (value < data[mid])


right = mid-1;


else


left = mid+1;


}


return -1;


}

Rekurzivna varijanta(nema potrebe za njenim koriscenjem, ali evo implementacije)




int binarySearch(int a[], int value, int left, int right)


{


if (right < left)


return -1;


mid = (right-left)/2 + left;


if (a[mid] == value


return mid;


if (value < a[mid])


return binarySearch(a, value, left, mid-1);


else


return binarySearch(a, value, mid+1, right);


}

-------------------------------------
Sortiranje
Jedan od problema u ra�unarstvu jeste ure�ivanje niza podataka.
Kao �to se gore moglo videti kod pretrage da posotji vi�e algoritama koji su razli�ite efikasnosti i slo�enosti tako i kod algoritama za sortiranje postoje oni koji su manje efikasni i koji su vi�e efikasni.
Ukoliko postoje algoritmi koji su vi�e efikasni, za�to onda koristiti algoritme koji su manje efikasni? Razlog je jednostavan: Nema svrhe koristiti komplikovane algoritme za sortiranje na manje nizove. koji imaju par stotina �lanova. Kod takvih nizova ne�emo primetiti razliku u izvr�avanju, a u�tede�emo dosta na vremenu potrebnom za implementaciju algortima.
Dakle, ovde �e biti opisani slede�i algoritmi:
- Selection sort, radi u vremenu O(n^2)
- Bubble sort, vreme O(n ^2)
- Merge sort, O(n*log n)
- Quick sort, O(n*log n)

Selection sort
Selection sort je jedan od mo�e se re�i najprostijih, najintuitivnijih algoritama za sortiranje. Ideja je slede�a:
-Nadjemo najmanji element u nizu
-Zamenimo mu mesto sa prvim elementom
-Ponovimo ovaj postupak po�ev�i od slede�eg elementa.
Animacija prikaya kako radi:

Implementacija u C-u:




void selectionSort(int numbers[], int array_size)


{


int i, j;


int min, temp;


for (i = 0; i < array_size-1; i++)


{


min = i;


for (j = i+1; j < array_size; j++)


{


if (numbers[j] < numbers[min])


min = j;


}


temp = numbers[i];


numbers[i] = numbers[min];


numbers[min] = temp;


}


}

Bubble sort>
Bubble sort je jedan od najstarijih, ali i najsporijih algoritama za sortiranje.
Ideja: Poredi svaki element sa prvim do sebe i ukoliko je potrebno menja im mesta.
Postupak se ponavlja sve dok ne prodje kroz celu listu bez zamena, odnosno sve dok ne postane sortiran.
Ovaj algoritam generalno va�i za najnefikasniji algoritam. U najboljem slu�aju kada je niz ve� sortiran potrebno mu je vreme O(n) da bi se izvr�io, u suprotnom O(n^2).
Primer kako radi, preuzeto sa wikipedije
Let us take the array of numbers "5 1 4 2 8", and sort the array from lowest number to greatest number using bubble sort algorithm. In each step, elements written in bold are being compared.

First Pass:
( 5 1 4 2 8 ) \to ( 1 5 4 2 8 ) Here, algorithm compares the first two elements, and swaps them.
( 1 5 4 2 8 ) \to ( 1 4 5 2 8 )
( 1 4 5 2 8 ) \to ( 1 4 2 5 8 )
( 1 4 2 5 8 ) \to ( 1 4 2 5 8 ) Now, since these elements are already in order, algorithm does not swap them.
Second Pass:
( 1 4 2 5 8 ) \to ( 1 4 2 5 8 )
( 1 4 2 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
( 1 2 4 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
( 1 2 4 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
Now, the array is already sorted, but our algorithm does not know if it is completed. Algorithm needs one whole pass without any swap to know it is sorted.
Third Pass:
( 1 2 4 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
( 1 2 4 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
( 1 2 4 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
( 1 2 4 5 8 ) \to ( 1 2 4 5 8 )
Implementacija u C-u:




void bubbleSort(int numbers[], int array_size)


{


int i, j, temp;


for (i = (array_size - 1); i >= 0; i--)


{


for (j = 1; j <= i; j++)


{


if (numbers[j-1] > numbers[j])


{


temp = numbers[j-1];


numbers[j-1] = numbers[j];


numbers[j] = temp;


}


}


}


}

------------------------------------
Do kraja dana bice postavljeni i quick sort i merge sort

Najnoviji WIN SDK API Reference

nobody@mycity.rs (Peca) — Tue, 03 Jan 2006 18:31:02 +0100

obavezan 'help' za svakog ozbiljnog Windows programera
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Easy regular expressions with Expresso

nobody@mycity.rs (snoop) — Tue, 01 Nov 2005 11:03:35 +0100

Zanimljiv alat za generisanje Regular Expression-a.
Generise kod za Visual Basic.NET i C# ako nemate vremena da ucite Regular Expression ili je konfuzan za ucenje

Free of charge
Koristan link: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Download: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (0.53MB)

Search Engine za OpenSource kod

nobody@mycity.rs (bobby) — Wed, 18 May 2005 07:57:41 +0100

Malo sam kripticno sastavio naslov...
U pitanju je pretrazivac koji pretrazuje source OpenSource aplikacija.
Pretrazuje SourceForge, Novell Forge, Apache, Mozilla i jos puno drugih sajtova u potrazi za kodom koji vam je potreban.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Hash funkcije MD4, MD5, SHA-1, RIPEMD [engleski]

nobody@mycity.rs (bobby) — Thu, 13 Jan 2005 21:16:21 +0100

Obecao sam u drugoj temi da cu na forum postaviti moj seminarski rad na temu Hash funkcija. Pa da odrzim obecanje...

Rad sam morao da okacim kao fajl jer kopiranjem na forum se gube tabele i formatiranje teksta, kao i neki znakovi.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nemojte mi zameriti na gramatickim greskama, u vreme pisanja teksta sam engleski znao samo iz filmova i druzeci se sa kompjuterom. U skoli sam ucio ruski.