MyCity :: Dru�tvo i porodica

Mrak ljudske sudbine

nobody@mycity.rs (amstel2) — Tue, 27 Oct 2020 01:55:54 +0100

Милица Голубовић (62) из Пријездића код Ваљева, умрла је не дочекавши да у њеној новој кући, изграђеној уместо старе тешко оштећене у мионичком земљотресу 1998. године, засветли сијалица!

Пуне две деценије Милица је живела без струје, јер је, наводно, приземна кућа изграђена без документације, није укњижена, па није било "законског основа" да буде прикључена на електричну енергију.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sve �e to narod pozlatiti

nobody@mycity.rs (amstel2) — Thu, 20 Aug 2020 22:38:51 +0100

У приповеци �Све ће то народ позлатити� писац описујући трагичну судбину сина казанџије Благоја који остао без ноге на бојном пољу,говори о тешком положају ратних војних инвалида након повратка са ратишта и нехуманом односу државе према њима.

Како је данас обичним људима?
Препуштени сами себи,без обзира на стање у коме се налазе ,труде се да на њиховом лицу,стоји осмех.
Међутим,уверен сам ,да се иза киселог осмеха осећају безвредним, као да су нико и ништа, а у њиховом срцу и души тињају горчина и патња. Како време пролази,верујем,у њима нестаје и онај последњи трачак наде у срцу сваког од њих,да ће њихову бол и патњу држава разумети и да ће их сувим хлебом позлатити.Они би били захвални и за суви хлеб.
Позлатити нешто значи спољашњост прекрити златом и сјајем, сакрити оно што се налази испод позлате и учинити да изгледа лепше него што јесте.Јављају се људи добре воље да помогну.И ја се јављам....али, та позлата не траје вечно. Она временом бледи, скида се и троши, као што се троше љубав, сажаљење и милост према некоме ко је осакаћен умно,телесно или новчано. Таква судбина је задесила ове људе.Треба без страсти и утемељеним на стварном стању приказати и утицати на околину,не би ли се пронашло трајно решење за ове људе,јер не заслужују живот нељудски.Пун горчине,питам се,чиме и да ли човек заслужује овакву судбину?

Божо Цицвара (66) из Жабара, избеглица из Славоније, пре годину дана оболео је од карцинома плућа.
Ова тешка дијагноза захтева дуготрајно и свеобухватно лечење, али Божо за тако нешто нема пара, а више - ни снаге. Он и супруга Радмила живе испод границе сиромаштва, само од његове пензије која износи свега 4.500 динара. Од тих пара не могу ни да се прехране, а камоли да купе све лекове које Божо мора да узима као неопходну терапију.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Li�na i dru�tvena odgovornost

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 09 Jan 2020 12:57:56 +0100

Ideja za ovu temu, je sinula na osnovu napisanog u postu u temi Istina je...o ekolo�koj svesti pojedinca i dru�tveno korisnih institucija, mada mi je razmi�ljanje o li�noj i dru�tvenoj odgovornosti uvek prisutno i kao vodilja u �ivotu i u vaspitavanju dece, al danas objektivno zapostavljeno delovanje al u pravom smislu te re�i ne formalno.

O tome se ne pri�a mnogo, nema ne�to literature o tome, a moglo bi se danas kao nedostatak svrstati i u problematiku u socijalnom i psiholo�kom smislu i op�te konfuzije koja vlada na svim nivoima u dru�tvu.

To je i stvar porodi�nog vaspitanja, li�ne svesti i nadogradnje iste, i �to je ve�a li�na odgovornost ve�a je i kolektivna i dru�tvena odgovornost...

-Li�na odgovornost je odgovornost pojedinca ka sebi i ljudima koji su mu u okru�enju kao i prema samom okru�enju, prirodi.
-Kolektivna- dru�tvena odgovornost je zbir li�nih odgovornosti, da tako ka�em.
-Korporativna odgovornost ili poslovna je odgovorost pravnog lica, prema zaposlenima, prema okru�enju, �ivotnoj sredini.

Odgovornost svrstavam u nekoliko grupa:
Odgovornost ka sebi, ka drugom pojedincu, odgovornost ka okolini-ekolo�ka odgovornost ili svest, odgovornost pravnih lica koja se ti�e odnosa ka zaposlenima /mobing, zapo�ljavanje po strana�kom osnovu i ostalima a ne po sposobnosti/ i radnom okru�enju /H.R. i briga o radnicima/ i ka okru�enju uop�te /ulaganje u ekolo�ke projekte/ kao i ka drugim ljudima koji zaslu�iju ili im je potrebna briga pomo� /humanitarne akcije, koncerti isl/ .

Zatim, al ne i manje bitno �to nije na jednim od prvih mesta:

Odgovornost Dru�tveno korisnih institucija i Ministarstava, koji su kao �to u drugoj temi spomenuh vi�e su institucije nego �to su korisne /uvek postoji neki problem, nedovoljno ili malo vremena, neka procedura, neki papir, nema novca, neka selektivnost, neki glup zakon, previ�e papirologije itd itd/.

A isto vrlo bitan subjekt u dru�tvu su mediji i na�in kako prenose vesti i informacije i njihov sadr�aj koji uti�e na oblikovanje svesti nacije, naro�ito na one koji ne umeju da adekvatno selektuju informacije i prihvataju sve zdravo za gotovo.

S tm svim nabrojanim u vezi, smatram da je uop�te, nizak nivo li�ne i kolektivne svesti i korporativne, da se mnoge stvari rade formalno ili postoji �elja al se ne dela po pom pitanju, da postoje mnogi Zakoni koji se kr�e ili ih se ne prdr�ava, il skupljaju pau�inu po nekim policima ili je se stvari rade selektivno...
Da se radi tako �to se ugledamo na druge �lanove lokalne zajednice, pa ako ne�to ne preduzimaju onda ne�e niko, ili �e da u�ine ne�to dobro samo ako i drugi ne�to dobro uradi.

Da ni roditelji /problem radnog vremena i sve manje vremena za porodicu i vaspitanje/ ni �kola ne ula�u dovoljno u obrazovanje da deca budu dru�tveno korisna, time �to �e ih odmalena u�iti pravim vrednostima i usmeravati ih, a kad ve� imaju svoj stav rade ono �to ho�e a ne ono �to bi bilo dobro.
Da nema mnogo propagandnog i informacionog materijala koji bi se delio deci u �kolama, ili bi se odr�avale neke tribine.
Propagirati npr. vi�e Mlade gorane, ili Crveni krst....
Sad je npr. mobing ako deca u �koli budu zamoljena da o�iste od �ubreta svoje �kolsko dvori�te.

U doma�im medijima je malo edukativnih emisija u �irem smislu /o ekologiji, kulturi, knji�evnosti../ za mlade, ne propagiraju se lepe stvari, po medijima slu�amo samo o nasilju i crnoj hronici sa apokalipti�nim naslovima, a niko ne spominje �ta se dobro desilo kako bi ostavilo na mlade i na druge ljude bolji utisak...

Da bi se kom�ije po�tovale i odr�avala zgrada i okolina zgrade nije potrebna kazna i predsednik ku�nog saveta, ve� svest da treba odr�avati objekat gde se �ivi i okolinu i biti dobar sa kom�ilukom.
Nije potrebna kazna ve� svest osobe da kad �eta svog psa da za njim pokupi u pvc kesu izmet koji je njegov ku�ni ljubimac ostavio.

Potrebna je svest o tome da treba ustati starijem u autobusu, pomo�i nekom starijem da pre�e ulicu ili poneti torbu sa pijace do ku�e, povremeno dati dobrovoljno krv ako se mo�e, uvesti u �kole i znakovni jezik npr. volonitaranje po stara�kim domovima isl, kad se obra�a nekome biti ljubizan, to va�i i za �alterske radnike tako�e kao i one koji rade u trgovini..

Potrebna je svest o tome da se predmeti i ideje kad su dru�tveno korisne institucije u pitanju moraju br�e odra�ivati i realizovati.

Potrebno je shvatiti da nas biorazgradive kese i kese od papira ne�e spasiti ekolo�ke katastrofe ako sami nismo svesni gde gre�imo i to ispravimo.

Potrebno je shvatiti da se grad ne�e sam o�istiti od smoga ako se ne ne uvedu recimo parni i neparni dani za vo�nju po gradu jer je previ�e automobila, danas je to ve�i problem nego npr. fabrike jer skoro da i nemamo primarnu delatnost, a tamo gde je ima i to se mo�e re�iti, postoje filteri za dim i otpadne vode...
I zaga�enje vode pored otpadnim vodama, mo�e da se re�i tako �to se ne baca otpad i �ubre u vodu..

Ima mnogo primera gde �tima a gde ne �tima ljudska odgovornost..

Ljudi kad bi se jedni prema drugima bolje pona�ali koristili lep�e re�i pri konverzaciji, bili ljubazniji, upu�eniji jedni na druge i da ne�to kolektivno i korisno urade, mnogo toga bi preokrenuli.

Svetski dan deteta

nobody@mycity.rs (Ri�ard) — Sat, 20 Nov 2010 11:30:27 +0100

Beograd -- U Srbiji se danas, kao i �irom sveta, obele�ava Svetski dan deteta, u okviru proslave godi�njice potpisivanja Konvencije UN o pravima deteta.

Me�unarodna zajednica je tom konvencijom usvojenom 1989. godine zvani�no utvrdila posebna prava deteta.

Nakon njenog ozvani�enja, doneseno je i vi�e deklaracija koje ure�uju konkretna prava. Ipak, one, po mi�ljenju mnogih, nisu sa�uvale mali�ane od raznih oblika nasilja...

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Uhap�ena Katarina Rebra�a

nobody@mycity.rs (MilenaNS) — Wed, 07 Apr 2010 19:30:15 +0100

BEOGRAD
- Katarina Rebra�a, osniva� Dobrotvornog fonda koji nosi njeno ime za borbu protiv raka dojke uhap�ena je danas zbog sumnje da je protivpravno prisvojila 37 miliona dinara iz sredstava tog fonda, saznaje Tanjug.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pomo� za malenu Minu koja boluje od cerebralne paralize

nobody@mycity.rs (stevica1974) — Tue, 12 May 2009 21:05:23 +0100

Mina je sedmogodi�nja devoj�ica iz Apatina. Od samog rodjenja boluje od cerebralne paralize. O�te�ena je i motorika i psiha deteta. Rodjena je u oktobru mesecu i taj dan je trebao da obasja porodicu Joci� iz Apatina. Sjaj je trajao veoma kratko jer se u jednom danu osetilo najlep�e ose�anje kada je javljeno da je Mina rodjena ali i ono drugo kada su lekari rekli da ne�to nije u redu. Od tada je pro�lo sedam dugih godina punih nade i i��ekivanja nekog zna�ajnijeg pomaka u le�enju. Na �alost sve dosada�nje terapije nisu dale �eljene rezultate. Probalo se sve �to je smatrano za razumno, od zvani�ne do alternativne medicine ali su rezultati, takore�i, neznatni.
Ukazala nam se nova nada za malenu Minu! Ovaj put je to sasvim druga�ije i novo. Prvi put �e se delovati na uzrok njenog problema a to je o�te�eni mozak. U pitanju je transplantacija mati�nih �elija koja se izvodi u Rusiji u gradu Novosibirsk. Mina bi trebala sa ocem da ide na tu transplantaciju kada se prikupe nov�ana sredstva, a ona nisu mala. Radi se o milion dinara koji su nam potrebni za prvu transpantaciju. Taj novac mi kao Minini roditelji nemamo te smo prisiljeni da se na ovaj na�in obratimo ljudima dobre volje da, ako su u mogu�nosti, nov�ano pomognu. Svaka pomo� je dobrodo�la i nakon svake uplate smo bli�i putu u Novosibirsk. Radi se o klinici koja je u sklopu Ruske akademije medicinskih nauka. Sa njma je postignut dogovor da dodjemo kod njih �im sakupimo novac. Mi smo kao roditelji du�ni da ulo�imo maksimalan trud oko le�enja Mine. Ovo je samo jedan od na�ina da se prikupe sredstva.
Napominjemo da smo spremni da saradjujemo sa svim roditeljima koji, na �alost, imaju ovakav problem. Mo�ete nas nazvati ili kontaktirati putem mejla jer smatramo da je ovo jedini na�in da se njihovo stanje zna�ajnije promeni. Mati�ne �elije obnavljaju o�te�ene delove mozga a to je za njih od vitalnnog zna�aja jer je u stvari to i jedini problem. Kada bi se taj problem re�io ili bar delimi�no re�io, njihovo stanje bi bilo zna�ajno promenjeno.

Mina Joci� iz Apatina.
Otac Mine Stevica Joci�, mob. tel. 060-561-8044
mejl: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
broj ra�una: 355000000515440377 ra�un je u Vojvo�anskoj banci.

Unapred zahvalni Mina, Minina majka Sanja, otac Stevica i sestre bliznakinje Lena i Teodora, koje su, hvala dragom Bogu, rodjene �ive i zdrave.

Free hugs :)

nobody@mycity.rs (Peca) — Sat, 23 Feb 2008 16:36:34 +0100

Citat:Besplatni zagrljaji u Novom Sadu
23.Feb.2008, Izvor: B92

Desetak momaka i devojaka danas je u Novom Sadu dellio prolaznicima besplatne zagrljaje. Pokret "Free hugs" rodio se sasvim slu�ajno na sidnejskom aerodromu, a vremenom se grljenje nepoznatih ljudi ra�irilo po celoj planeti. Kada je izvesni Huan Man sleteo na sidnejski aerodrom, ophrvan li�nim problemima, video je gomile ljudi koji se grle i do�ekuju putnike, dok njega nije �ekao niko. Napisao je prvi "free hug" plakat i posle nekoliko minuta po�eli su prvi zagrljaji.

Preuzeto sa: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ova vest me odusevila, mnooogo mi simpa ideja
bravo za organizatore, steta sto nisam u NS danas da ih bar slikam

Igra me�ka

nobody@mycity.rs (Stane) — Mon, 28 Jan 2008 13:17:55 +0100

Nuklearke u Srbiji

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovo je ve� tre�i put da ovo �ujem...

Razvoj deteta

nobody@mycity.rs (Limit) — Fri, 16 Nov 2007 05:23:21 +0100

Shema decijeg razvoja
Prikazane su pribli�ne vremenske granice u kojim se o�ekuje da zdravo done�eno dete ispolji odgovaraju�e znake razvoja. Ove vremenske granice nisu �vrste i ne zna�i da se, dete ko ih je dostiglo, ne�e razviti u normalnog odraslog �oveka. De�aci su, npr. odva�niji od devoj�ica, a ove ranije po�inju da govore. Za prerano ro�enu decu mora se izvr�iti preara�unavanje, naro�ito u 1. godini �ivota. Umesto da po�ne da se sme�i svojoj majci od 4. - 6. nedelje dete ro�eno u 7. mesecu to �ini tek od 12. - 14.

Na ro�enju
Motorne sposobnosti
Vrlo malo pokretno, ali postoje mnogi primitivni refleksi kao �to su sisanje, istezanje noge na dodir suprotnog stopala, hvatanje..

Opa�anje
Ve� posle 3. ili 4. dana beba je sposobna da prati zvuk koji se kre�e i da razlikuje dva zvuka (pi�taljka, zvono)

Inteligencija
Samo refleksi, premda brzo u�i da na zvuk zvona okrene glavu udesno ili ulevo da bi dobilo hranu (na zvuk zvona ili pi�taljke)

Govor
Plakanje i neodre�ena vokalizacija su jedini zvuci

Socijalni razvoj
Mogu se podeliti na aktivne, umereno aktivne i mirne bebe

Emocije
Ose�anja su uglavnom nedefinisana. Bebe su ili budne ili spavaju, ili mirne ili nemirne

Moralni razvoj
Novoro�en�ad nemaju moral, nemaju usvojenih vrednosti, stavova, niti verovanja u prvih 6-7 meseci

Do 2 meseca
Motorne sposobnosti
Sposobno da usmeri pogled i koordinira o�ne pokrete. Mo�e da podigne bradu kada se okrene na stomak

Opa�anje
Sluh je veoma o�tar, pa jaki zvuci mogu da izazovu bol. Ta�kice i uglovi na slici lica u testu prepoznavanja lica izazivaju osmeh

Inteligencija
Do 2. godine �ivota ispituje dimenzije. Dete ne mo�e da upamti neki predmet, zaboravi ga ako se odvoji du�e od 15 sekundi. To je Pija�eov senzori-motorni stadijum

Govor
Prva tri meseca su obi�no period najve�eg plakanja

Socijalni razvoj
�esto razvija razli�ite oblike pla�a i dru�tvenog pona�anja. Po�inje da se sme�i svojoj majci posle 4-6 nedelja. Prema Frojdu dete je u oralnom stadijumu

Emocije
Po�etak diferenciranja ose�anja na pozitivna i negativna

2-4 meseca
Motorne sposobnosti
Mo�e da podi�e glavu kada le�i potrbu�ke. Rani refleksi po�inju da se gase. Moze da okrene glavu ili o�i u pravcu izvora zvuka

Opa�anje
Znaci prepoznavanja pojedinih stvari, prepoznaje ve� i pojedine delove. U testu prepoznavanja lica da bi se pojavio osmeh potrebno je da se vidi samo nos

Inteligencija
Mo�e da prati putanju lopte, �ak i kada je delom zaklonjena. Mo�e da izdvoji majku od ostalih osoba ali ne shvata da ima samo jednu majku

Govor
Javlja se gukanje. Traje 15-20 sekundi. Uskoro potom beba reaguje na ljudski glas i sme�i se kad joj se govori. Ponekad jasno smejanje

Socijalni razvoj
Po�inje da se igra predmetima, zve�ke i dr., ako se stave u ruku. Po�eci razli�itog reagovanja na osobe iz njegove okoline

Emocije
Po�etkom ovog perioda prvi jasni znaci zadovoljstva (smeh, kikot itd.) i negativnih ose�anja

4-6 meseci
Motorne sposobnosti
Sa 20 nedelja beba mo�e da otvori �aku da bi dohvatila predmet. Krajem perioda dr�i predmete koriste�i dlan i prste, ali ne i palac

Opa�anje
Pobolj�ana kooridancija izme�u ruke i oka. Stavlja predmete u usta da bi ih ispitalo. U testu prepoznavanja lica usta poma�u prepoznavanje. Pokret poma�e izazivanje osmeha

Inteligencija
Dete je uznemireno kada se pojavi opti�ka iluzija tri majke

Govor
U gukanju se jasnije razaznaju samoglasnici, ali se svi izgovoreni glasovi veoma razlikuju od pravog govora

Socijalni razvoj
Krajem ovog perioda po�inje pravo razlikovanje odraslih

Emocije
Reagovanje zadovoljstvom samo na neke osobe. Strah i ljutnja pojavljuju se odvojeno. Znaci samozadovoljavanja

6-8 meseci
Motorne sposobnosti
Mo�e da kratko vreme sedi samo bez pridr�avanja. Stoji uz malu pomo�. Hvata i dr�i predmete koriste�i palac i ka�iprst

Opa�anje
Pri testu prepoznavanja lica pa�nja po�inje da se usmerava vi�e na izraz nego na crte lica

Inteligencija
Po�inje da shvata da zaklonjeni objekti i predmeti van vidnog polja i dalje postoje. Tra�i ih

Govor
Gukanje lagano prelazi u tepanje. Naj�e��i glasovi su ta, da, ba. Krajem ovog perioda javlja se ponavljanje zvukova koje dete �uje.

Socijalni razvoj
Pove�ava se broj lica koje razlikuje. Po�eci prave igre, ali retko sa drugom decom. Uspostavljeni obrazci pona�anja u odnosima majke i deteta

Emocije
Razvija se ose�anje straha od nepoznatog. Vezivanje za poznate odrasle osobe. Reagovanje odraslih �ini ga zadovoljnim

8-10 meseci
Motorne sposobnosti
Puzi i mo�e da se digne. Bolje kori��enje vrhova ka�iprsta i palca. Mo�e samostalno da dr�i bo�icu sa hranom

Opa�anje
Bolje razvijeno opa�anje dubine. Dete �e izbe�i pad, ako uo�i opasnost

Inteligencija
Bolje shvata da predmeti postoje i kada ih ne vidi. Tra�i predmete na razli�itim mestima

Govor
Sve �e��e, ali ne sa mnogo uspeha, imitira glasove koje je �ulo. Razlikuje re�i koje je �ulo i prema tome pode�ava svoj polo�aj i pona�anje

Socijalni razvoj
Vi�e je zainteresovano za igru sa drugim, napu�ta samostalnu igru. Potrebna mu je podr�ka da bi poku�alo da hoda. Po�inje da imitira pokretima

Emocije
Svest o socijalnim ulogama, stidljivost prema stranim osobama koje su poznate. Glavni izlaz je osmeh

Moralni razvoj
Mo�e da poka�e znake povla�enja kada je ukoreno zbog lo�eg vladanja

10-12 meseci
Motorne sposobnosti
Mo�e da hoda uz pomo� drugih. Prestaje da stavlja predmete u usta. Pra�njenje creva je uredno

Opa�anje
Izgleda da ga vi�e ne zbunjuje nagao nestanak nekog predmeta

Inteligencija
Krajem ovog perioda, sa prvim re�ima po�inje da stvara i koristi simbole

Govor
Prve re�i, �esto imenice koje imaju vi�estruka zna�enja ("kuca" ozna�ava sve �etvorono�ne �ivotinje). Pokazuje znake razumevanja naredbi

Socijalni razvoj
Mo�e da ispolji razli�ito opadanje pa�nje i reagovanja kada je majka prisutna. Po�inje da imitira radnje roditelja (�e�ljanje, pu�enje itd.)

Emocije
Javljaju se razlike izme�u devoj�ica i de�aka u na�inu sopstvenog isticanja kao i u pona�anju sa igra�kama i decom

Moralni razvoj
Razumevanje roditeljskih zabrana i dalje ograni�eno, odnosi se samo na neposredne situacije

12-18 meseci
Motorne sposobnosti
Hodanje bez pomo�i. Po�etkom ovog perioda poma�e pri obla�enju. Zainteresovano da jede samostalno. Puzi unazad niz stepenice

Opa�anje
Brz porast sposobnosti prepoznavanja, zna�ajnih oblika za identifikaciju predmeta

Inteligencija
Do 7. godine sve vi�e povezuje sliku predmeta sa mi�lju o njemu. To je Pija�eov preoperacionalni stadijum

Govor
Upotreba 3-50 reci. Podela prema polu (mu�karac-�ena) i veli�ini (�ovek-dete). Telegrafski govor

Socijalni razvoj
Krajem ovog perioda javlja se borba i ljubomora oko igra�aka. Znaci ose�anja krivice. Zadovoljstvo pojedinim doga�ajima i ljudima.

Emocije
Opada strah od nepoznatih predmeta, ljudi i zvukova. Krajem perioda javlja se ljubomora na prinovu u porodici

Moralni razvoj
Strah od kazne i zadovoljenje potreba uobli�avaju pona�anje deteta do 6. i 7. godine

18 meseci - 2 godine
Motorne sposobnosti
Tr�i ali �esto pada. Penje se uz stepenice dr�e�i se za ogradu

Opa�anje
Mo�e da odredi pravac kretanja predmeta iako ga ne vidi

Inteligencija
Misli da svako gleda na stvari na isti na�in kao i ono (npr. ako pokrije o�i i ne vidi misli da i njega ne vide). Ne mo�e da opi�e putovanje ali mo�e da prona�e put

Govor
Krajem ovog perioda ovladalo je sa vi�e od 50 re�i. Mo�e da pove�e dve re�i (imenicu i pridev). Gramati�ka uputreba roda, broja itd.

Socijalni razvoj
Krajem ovog perioda samostalna igra opada. �e��a je paralelna igra dece u istoj prostoriji, sa slabim me�usobnim kontaktima. Po�inje analna faza po Frojdu

Emocije
Krajem perioda po�inje strah od stvorenja iz ma�te i od mraka. Razvijeniji ose�aj za sme�no

Moralni razvoj
De�ije shvatanje roditeljskih moralnih normi svodi se na prosto razlikovanje dobrog i lo�eg

2-3 godine
Motorne sposobnosti
Kontrola sfinktera dozvoljava regulisanje stolice. Mokra postelja je sve re�a. Dete sve bolje jede samo

Opa�anje
Sposobnost razlikovanja osnovnih delova tela i osnovnih crta

Inteligencija
Napredak sposobnosti grupisanja razli�itih objekata prema 1 ili vi�e osobina

Govor
U toku ovog perioda dete po�inje da vezuje 3 do 4 re�i. Po�inje struktuiranje jezika kori��enjem vremena, broja, vrste

Socijalni razvoj
Sa 30 meseci �eli da poma�e u ku�nim poslovima. Saradnja dece, koja se zajedno igraju, u porastu. Kraj Frojdovog analnog stadijuma, po�etak falusnog

Emocije
De�aci pokazuju ve�u upornost i otvorenije ispoljavaju ljutnju, devoj�ice manje ispoljavaju te osobine

Moralni razvoj
Jo� uvek je vezano za konkretne situacije

3-5 godina
Motorne sposobnosti
Krajem ovog perioda devoj�ice su u razvoju skeleta ne�to ispred de�aka. Mozak petogodi�njeg deteta dosti�e 75% te�ine mozga odraslog

Opa�anje
Dete te�ko razlikuje otvorena i zatvorena slova (c i o). Me�a b i d, p i g. Ne shvata razliku prave i krive

Inteligencija
Iako uvi�a da prividna promena nije i stvarna (npr. voda - led) izgleda da ne mo�e da shvati za�to je tako

Govor
Re�enice postaju du�e i slo�enije. Porast upotrebe pojedinih gramati�kih formi (aktiv i pasiv)

Socijalni razvoj
Dru�enje sa vr�njacima postaje sve zna�ajnije za oblikovanje pona�anja. Identifikacija sa roditeljima istog pola dosti�e maksimum

Emocije
Raste zadovoljstvo zbog izvr�enja sopstvenih zadataka. Porast osetljivosti na ose�anja i reagovanje drugih

Moralni razvoj
Jo� uvek veoma egocentri�no, ali po�inje da ose�a krivicu i da samo reguli�e svoje pona�anje

5-7 godina
Motorne sposobnosti
Mozak deteta od 6 godina dostize 90% te�ine mozga odraslog �oveka. Nervna vlakna su gotovo u potpunosti formirana

Opa�anje
Usmerava se na zna�ajne osobine predmeta ili zbivanja. Raste sposobnost razlikovanja slova. Krajem ovog perioda mo�e da po�ne da �ita

Inteligencija
Ovo je Pija�eov konkretni operacionalni stadijum. Dete mo�e da koristi pojmove i pravila, ali operi�e, bar u po�etku, skoro isklju�ivo u datom trenutku

Govor
Usvaja nepravilne oblike (drvo-drve�e). Re�nik koji koriste je bogatiji i sadr�i pojmove koje u�i u �koli

Socijalni razvoj
Okre�e se vr�njacima vi�e nego odraslima. Kroz igru u�i dru�tvena pravila i sopstvene zabrane. Kraj Frojdove falusne faze, po�etak faze latencije

Emocije
Dete je aktivno zainteresovano za ispitivanje sopstvenog izgleda

Moralni razvoj
Menja se de�iji sud o "ispravnom". �e��e je po�tovanje nego strah, ljubav

7-11 godina
Motorne sposobnosti
Porast snage, brzine i koordinacije pokreta. Br�i razvoj osnovnih ve�tina, javlja se potreba za u�enjem i ve�bom (npr. skijanje, plivanje)

Inteligencija
Sposobno je da razume odnos deo-celina. Mo�e da prika�e niz radnji, mo�e da pore�a predmete po veli�ini, te�ini itd.

Govor
Krajem ovog perioda skoro potpuno vladanje gramati�kim pravilima

Socijalni razvoj
Ja�e socijalne veze sa istim polom, manja interakcija me�u razli�itim polovima

Emocije
U kontaktu sa vr�njacima manje koristi fizi�ka sredstva, a vi�e verbalni na�in sporazumevanja

Moralni razvoj
Dete �ini odre�ene stvari da bi dobilo pohvalu, ili zbog toga �to to nala�u pravila

11-13 godina
Motorne sposobnosti
Devoj�ice ulaze u fazu naglog rasta i krajem ovog perioda su za 2,5 godine ispred de�aka. Prva menstruacija

Opa�anje
Raste sposobnost uo�avanja veza izme�u naizgled nepovezanih zbivanja i stvari

Inteligencija
Misli o predmetu proveravaju�i u sebi vi�e razli�itih mogu�nosti. Kori��enje apstraktnih puteva za re�avanje problema. To je Pija�eov formalni stadijum

Govor
Sve bogatiji re�nik sa vi�e tehni�kih i specijalizovanih izraza. Ve�i repertoar pojmova i termina za opisivanje pojedinih fenomena

Socijalni razvoj
Stvari, ose�anja i planovi jo� uvek se dele sa vr�njacima istog pola. Kraj Frojdove faze latencije, po�etak genitalne faze

Emocije
Smenjuju se periodi povla�enja i dru�tvenosti. Pojavljuju se seksualna ose�anja

Moralni razvoj
Delatnost se odvija u skladu sa op�tim eti�kim principima

izvor:Ilustrovana enciklopedija �OVEK, "Vuk Karad�i�"

I jo� pogledajte:
�an Pija�e

Razvoj deteta od druge do pete godine

Razvojna mapa (razvoj grube i fine motorike, razvoj percepcije, zastoj u razvoju, razvoj intelektualni i govornih sposobnosti, socijalno-emocionalni razvoj)

Osam stupnjeva psihosocijalnog razvoja po Eriku Eriksonu:
Prva godina �ivota
2. i 3. godina �ivota
Od 4. godine do po�etka formalnog �kolovanja
Izme�u 6. i 11. godine �ivota
Od 13. do 20. godine �ivota
Od 20. do 25. godine �ivota
Izme�u 25. i 65. godine �ivota

Vazno-Da li bi ste donirali 1 evro?

nobody@mycity.rs (Morskisrle) — Sat, 07 Apr 2007 02:03:44 +0100

Da li bi ste donirali 1 evro mesecno porodicama sa vise dece, koje se uprkos stanju u zemlji odlucuju za njih?
Molim vas glasajte svi koji ovo citate.

Da pojasnim.

Kao sto je bilo reci na predhodnim temama, u Srbiji vlada problem nedovoljnog radjanja dece. Razna objasnjenja su moguca:

Losa finansijaka situacija
Nedostatak drustvenog pritiska
itd, itd.

Poznato je i da drzava ne pomaze, ili nedovoljno ljudima koji zele da imaju decu. Zasto, kako i zbog cega ne zelim da raspravljam.

Ovaj topic sam postavio nakon male rasprave sa jednom osobom. Rasprava se vodila oko sledeceg pitanja:

" Da li je toliko tesko naci ljude iz Srbije koji bi hteli da redovno doniraju 1 evro mesecno za pomoc porodicama koji su se vec odlucile za vise dece, a koje nemaju dovoljno za zivot (gubitka posla, male plate, nemanja svoje kuce itd)"

Znaci ako vec odredjeni ljudi ne zele ili se ne odluce za decu, zasto onda mi svi ne bi pomogli sa samo 1. evrom mesecno onima koji zele imati decu uprkos rizicima, jer od zvanicnih sredstava ne mogu da zive.

Moje je misljenje bilo da ljudi zele da pomognu, ali samo ukoliko imaju sigurnost da taj novac stvarno ide tim porodicama.
Druga osoba je bila misljenja da je kod nas vrlo tesko naci ljude koji bi donirali 1 evro.

Zato i postavljam uvu anketu.
Molim vas glasajte. Od vaznosti je da ima puno glasova kako bi mogli doci do stvarnog misljenja cele zajednice.

Hvala.

Prvi i peti opstinski sud u Beogradu

nobody@mycity.rs (DR) — Sat, 22 Apr 2006 19:21:15 +0100

Prvi opstinski sud [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Peti opstinski sud [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

thanx 2 acid_burn-u

Maloletnicka delikvencija

nobody@mycity.rs (Duksy) — Fri, 21 Apr 2006 14:12:22 +0100

Jel zna neko mozda neki link ili nesto gde mogu pogledati neke statisticke podatke vezane za mololetnicku delikvenciju.
Pre svega, potrebni su mi podaci vezani za porast maloletnickog nasilja u zadnjih 10 godina ili tako nesto.
Znaci koliko je pljacki, ubistava ili dr... bilo u zadnjih 10-ak ili 5 godina.Za koliko se taj broj povecao i dr...
Treba da pisem jedan rad vezan za tu temu ali su mi potrebni takvi podaci, sve drugo sam nabavio.

Pozdrav!!!

Pravilnik foruma Drustvo i porodica

nobody@mycity.rs (DR) — Fri, 07 Apr 2006 14:07:46 +0100

Forum Drustvo i porodica je forum za sve teme koje su vezane za drustvo, porodicu, itd. Nemojte otvarati anketne teme od kojih niko nece imati korist. Otvarajte teme samo ako imate povoda.

Pre samog postovanja, pozeljno je da procitate nas Glavni Pravilnik -> [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pri prenosenju vesti ili clanka vaze pravila objavljena ovde -> [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Forum Drustvo se odnosi samo na probleme u nasem (SCG) drustvu, za "svetske" probleme imate topic ovde [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Problemi u drustvu

nobody@mycity.rs (DR) — Wed, 01 Feb 2006 03:42:59 +0100

U TRI SOCIJALNE USTANOVE SEKSUALNO ZLOSTAVLJANI �TI�ENICI - Sreda, Jul 28, 2004 20:03 RTS

Prema pouzdanim informacijama, kako je naveo ministar Slobodan Lalovi�, jedna od �ti�enica zavoda iz Petrovca na Mlavi, stara 22 godine, bila je izlo�ena seksualnom zlostavljanju od strane socijalnog radnika 31. decembra 2003. godine. 'Po svemu sude�i, u okviru tog zavoda je bilo jo� takvih slu�ajeva', kazao je Lalovi�, navode�i da ima indicija da su se u poslednje dve godine tamo de�avale odre�ene nepravilnosti i neprihvatljiva pona�anja, sa kojima je bio upoznat ve�i broj ljudi iz zavoda.

On je kazao da je i pored toga izostala bilo kakva reakcija zaposlenih, kao i prava reakcija ljudi iz prethodnog saziva ministarstva. Pored smene direktora zavoda, udaljavanje sa posla i podno�enja krivi�ne prijave protiv po�inioca i drugih odgovornih lica, Ministarstvo je, kako je rekao, sprovelo istragu povodom �itavog slu�aja, a u Petrovac na Mlavi se danas uputila i ekipa Ministarstva unutra�njih poslova. Lalovi�a najvi�e zabrinjava �to u �itavom slu�aju postoji tendencija da se stvari iz ove oblasti 'guraju pod tepih, pod izgovorom da se �eli za�tititi ustanova i ljudi koji rade u njoj'.

Druga dva slu�aja seksualnog zlostavljanja desila su se 2000. godine, rekao je Lalovi�, navode�i da je u Dom za decu i omladinu 'Du�ko Radovi�' u Ni�u maloletnu �ti�enicu zlostavljao vaspita�, a u Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu �ti�enicu, koja boluje od cerebralne paralize, je zlostavljao pomo�ni radnik.

Kako je objasnio pomo�nik ministra Vladimir Ili�, u Ni�u je vaspita� pro�le godine vra�en na posao odlukom Op�tinskog suda, na �ta direktor nije ulo�io �albu iako je morao to da uradi, dok je u domu u Zemunu direktor dozvolio da se po�inilac seksualnog zlostavljanja pojavljuje u domu, iako je posle odslu�ene kazne, imao sudsku zabranu da se pribli�ava �rtvi.

Ministarsto za rad, zapo�ljavanje i socijalnu politiku Srbije najavilo je smenu direktora tri socijalne ustanove u Beogradu, Ni�u i Petrovcu na Mlavi zbog slu�ajeva seksualnog zlostavljanja u tim institucijama i propusta u poslovanju.

Ministar Slobodan Lalovi� je na danasnjoj konferenciji za novinare rekao da je za slu�ajeve seksualnog zlostavljanja u tim institucijama saznao pre nedelju dana, naglasiv�i da je ministarstvo reagovalo najbr�e �to je moglo.

Kako je saopsteno, bi�e smenjeni direktor Specijalnog zavoda za decu i omladinu 'Dr Nikola �umenkovi�' iz Petrovca na Mlavi Mirko To�i�, direktor Doma za odrasla i invalidna lica u Zemunu Branislav Miladinovi� i direktor ni�kog Doma za decu i omladinu 'Du�ko Radovi�' Slavoljub Nedi�.

(RTS)

Problemi mladih

nobody@mycity.rs (DR) — Wed, 01 Feb 2006 03:38:22 +0100

Svaki drugi osnovac ve� je popu�io prvu cigaretu, a u svakom razredu u proseku tri u�enika pu�e paklu cigareta dnevno, pora�avaju�i su rezultati ispitivanja koje je obavila Evropska agencija za rekonstrukciju
Da li pu�i�, ili pije� i kada si prvi put "dun'o", pitanja su u spomenaru koji kru�i me�u u�enicima sedmog razreda jedne gradske osnovne �kole (ime poznato redakciji).

Svaki drugi osnovac ve� je popu�io prvu cigaretu, a u svakom razredu u proseku tri u�enika pu�e paklu cigareta dnevno, pora�avaju�i su rezultati ispitivanja koje je obavila Evropska agencija za rekonstrukciju.

Gradska komisija
Nova strategija u borbi protiv droge

Prema re�ima Vladana �ubarevi�a, �lana Gradskog ve�a, formirana je i komisija koja �e napraviti strategiju borbe protiv droga.
- U Beogradu je narkomanija verovatno i najvi�e uzela maha jer grad ima skoro dva miliona stanovnika. Po ovom pitanju ne�to se mora uraditi. Godine 2002/2003. ra�eno je istra�ivanje koje je obuhvatilo nekoliko gradskih �kola. Tada se pokazalo da je 20 odsto u�enika probalo neku sinteti�ku drogu. Podaci pokazuju da se ovaj broj pove�ava, tako da su strategija i ponovna istra�ivanja neophodna - ka�e �ubarevi�.

Prema ovom istra�ivanju, alkoholna pi�a probalo je 93 odsto u�enika, a svaki tre�i, smatra da je konzumiranje alkohola krajnje po�eljno pona�anje.
- Podaci pokazuju da bi trebalo da budemo zabrinuti. Ne samo eksperti, ve� i roditelji. Od 2001. godine vidljiv je trend rasta uzimanja droga, na primer i u procentima, ali i godinama kada se prvi put uzima droga - ka�e Spomenka �iri�-Jankovi�, stru�njak u projektu Evropske agencije za rekonstrukciju "Prevencija zloupotrebe droga u Srbiji" i projekta �kolskog istra�ivanja o alkoholu i drogama. - Prema podacima pilot- testa sprovedenog u Turisti�koj �koli na Novom Beogradu, na uzorku od deset u�enika, svih deset je probalo alkohol, njih �estoro je probalo cigarete, a troje pu�i svakodnevno. Od desetoro u�enika, dvoje je probalo drogu.

Mladi pu�e, piju ili se drogiraju zato da bi pobegli od stvarnog �ivota ili problema jer su radoznali i znati�eljni, da bi bili "neko i ne�to", zbog zadovoljstva ili boljeg provoda, zato �to su o�ajni, samo su neki od mogu�ih razloga. Spomenka �iri�-Jankovi� napominje da postoji doza radoznalosti kod svih.

- Deca imaju informacije o supstancama, ali ne poseduju duboko razumevanje problema zavisnosti i ne do�ivljavaju emotivno informacije koje poseduju. U�enici su otvoreni za eksperimentisanje, ali nisu svesni rizika koji time preuzimaju. Pri tom, �ele da se opuste i dobro provedu - obja�njava ona i dodaje da je zloupotreba sedativa, naro�ito bensedina, mnogostruko porasla od 2000. godine.

�or�e Stojiljkovi�, savetnik u Ministarstvu zdravlja, napominje da je projekat "Prevencija zloupotrebe droga u Srbiji" od izuzetnog zna�aja jer �e pomo�i u izradi nacionalne strategije.
- Evidentan je porast upotrebe sedativa i tableta protiv bolova. Odavno je otkriveno da se do njih lako dolazi preko "crnog tr�i�ta" i da ih uzimaju i deca u �kolama. Dostupnost sinteti�kih droga je velika jer su jeftine. Tableta ekstazija ko�ta kao fla�ica "koka-kole". Zato su u timove i projekat uklju�eni i predstavnici Ministarstva unutra�njih poslova ka�e Stojiljkovi�.

I. Z.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]