MyCity :: Dru�tvo i porodica

Nasilje nad mu�karcima � nevidljivi problem Evrope

nobody@mycity.rs (mpman) — Wed, 08 Jun 2022 19:18:20 +0100

Видех данас један чланак о теми о којој се мало говори код нас, али и у свету. Чланак је лепо избалансиран и лепо написан. Ова тема је јако важна управо јер је појава много чешћа него што се мисли, а гура се под тепих док неко не настрада на овај или онај начин. Насиље се дешава на обе стране и, да, и жене врше насиље над мушкарцима који то насиље немају коме да пријаве нити имају где да потраже помоћ.

Citat:Без обзира на то, само подаци Истата (Завод за статистику) у Италији из 2018. године показују да је, у периоду 2015�2016, 3.754.000 мушкараца било жртва насиља (укупно 18,8 одсто). Тај број је мањи него када је о женама реч, али је проблем на који свакако треба обратити пажњу.

Жртава сексуалног насиља међу мушкарцима млађим од 18 година било је 435.000, дакле два одсто. Тај број је, могуће, много већи јер мушкарци из поноса, а и зато што мисле да им се неће веровати, не пријављују насиље. Они чак не желе ни да говоре о томе због срамоте, предрасуда, табуа, стереотипа.

Пре неколико година је у Катанији настала организација АВУ (Удружење за борбу против насиља над мушкарцима) коју је основало двоје адвоката док је 2013. настала Анкyра, удружење које даје подршку супрузима, момцима, очевима који су жртве насиља.

Мушкарци су жртве и жена и других мушкараца. Наиме, истраживање "Страуса" је још пре десет година показало да је насиље жена над мушкарцима више индиректно, психолошко, да оне изолују партнера од друштвеног живота, док је насиље мушкараца над другим мушкарцима више физичког карактера.

Наставак, и текст у целости можете прочитати овде: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ето, само нисам желео да прође испод радара.

Kupovina stana

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Thu, 03 Feb 2022 19:38:04 +0100

Proteklih godinu dana po�eo sam da ozbiljnije razmi�ljam o kupovini stana. Osamostalio sam se �im sam za to dobio priliku (pre dve godine), ali sam po�eo sve vi�e da vagam izme�u podstanarskog �ivota i �ivota u ne�emu �to bih posedovao i druga opcija mi je mnogo privla�nija.

S obzirom da je ovo ozbiljniji korak u �ivotu mladog �oveka i velika obaveza, mislio sam da bi bilo dobro porazgovarati sa ljudima koji su to uradili mnogo ranije i da procenim �ta mi je najpametnije �initi.

Pratio sam malo situaciju oko nekretnina u Novom Sadu i okolini i zaklju�io sam kako iz razgovora sa ljudima ovde tako i kroz sopstveno istra�ivanje da su cene vrtoglavo porasle, �to je ono �to me izme�u ostalog i najvi�e brine - da li je pametnije sa�ekati par godina ili ne treba o�ekivati da �e se ovo stanje promeniti u doglednoj budu�nosti?

Imam kolegu koji je pre oko godinu dana prodao stan jer se pokajao zbog odluke o kupovini i oti�ao da �ivi kao podstanar, a opet imam i kolege koji su relativno skoro kupili stan. Voleo bih da saznam od ljudi koji su vlasnici svojih stanova (ili su bili) kakvo je njihovo mi�ljenje o trenutnoj situaciji, kada su kupili svoj prvi stan i da li su zadovoljni tom odlukom? Zna�ili bi mi naravno i saveti u vezi kupovine ako ih imate

�to se finansija ti�e to mi ne bi bio problem jer imam stabilan posao i prili�no dobra primanja za srpske uslove.

Grad i selo i �ivot u budu�nosti na Zemlji

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 09 May 2021 15:29:53 +0100

----------- Napisano: 09 Maj 2021 15:29 ---------

�itaju�i tekst koji je naveden, sinula mi ideja da se isprobamo u prognoziranju �ivota na Zemlji u budu�nosti bli�oj ili daljoj...
Da se malo za-bavimo ma�tanjem, nau�nom fantastikom, al ne daj Bo�e apokalipsom i postapokalipsom...
Bilo bi bolje da ma�tamo i zami�ljamo kako bi moglo biti u budu�nosti na Zemlji : )

�asopis Galaksija br. 3 iz '72 godine, i �ta se predvi�alo tad za 2000. godine:
Ima negde da su omanuli, previ�e su optimisti�ki sagledali -napredak- �ove�anstva, a
ima i dosta toga �to su pogodili...

�ivot uop�te

1. Automatske robne ku�e i prodavnice �ivotnih namirnica
2. Izgradnja d�inovskih gradova (megalopolisa)
3. Ogroman porast turizma
4. Sve vi�e radnika sa skra�enim i povremenim radnim vremenom
5. Garantovan godi�nji dohodak �ak i za one koji ne rade
6. Nestajanje tradicionalnih vrednosti (religije, privrednih i vojnih sredstava prinude)
7. Spre�avanje razbojni�tava nevidljivim zracima i detektorima
8. Divlji brakovi, poligamija i poliandria ne�e se strogo tretirati, ali �e se institucija braka sa�uvati
9. Razvoj univerzalnog jezika
10. Hemijska i biolo�ka borbena sredstva koja �e protivnika onesposobiti za borbu ali ga ne�e ubijati
11. Stvaranje sredstava za slamanje tu�e volje
12. Uticaj na vremenske prilike u vojne svrhe (dirigovani uragani)
13. Nastava preko televizije i ma�ina za obu�avanje
14. Broj stanovnika pove�a�e se na 7 milijardi
15. Mogu�nost uklju�ivanja televizije u prenos svih konferencija na Zemlji

Svemirski letovi

1. Stalna orbitalna stanica i stanice na Mesecu sa posadama
2. Rakete vi�estruke primene
3. Stvaranje ve�ta�ke atmosfere u bazama na Mesecu
4. Sletanje ljudi na Mars i eventulano formiranje stralne baze na njemu
5. Sletanje svemirskog broda s posadom na neki od Jupiterovih satelita

Tehni�ke inovacije
1. Pouzdane meteorolo�ke prognoze (dugoro�ne)
2. Uticaj na vremenske prilike
3. Kontrolisana termonuklearna fuzija
4. Nove korisne vrste biljaka (super-drve�e koje dospeva za se�u ve� posle nekoliko godina)
5. �Zemljoradnja� i rudarstvo u moru
6. Trodimenzionalna televizija, novine preko doma�eg televizora
7. Konkurentno sposobne sinteti�ke namirnice
8. Dalekose�na primena robota kao �ovekovih �robova�
9. Formirane stalne podmorske stanice, a mo�da i podmorske kolonije
10. Televizijski telefon kao danas standardni telefon
11. Kompjuter kao �drugi mozak� svakog �oveka
12. Televizijski sateliti koji program emituju direktno u televizore kod ku�e
13. Novi izvori elektroenergije (superbaterija)
14. Nova transkontinentalna transportna sredstva - d�inovske podmornice, veliki putni�ki cepelini na nuklearni pogon
15. Ve�ta�ki mesec ili kosmi�ka ogledala za osvetljavanje velikih povr�ina no�u
16. Novi laki gra�evinski materijali
17. Automatsko prevo�enje sa stranih jezika
18. Nove super-tkanine (�eli�ni tekstil neograni�enog trajanja, sinteti�ke materije sa odre�enim osobinama)
19. Batiskafi za duboko ronjenje (do 7000 m)
20. Rentabilna desalinizacija vode.

(PLANETA broj 54, novembar/decembar 2012,
preneto iz GALAKSIJE broj 3, maja 1972)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Na�i ljudi po belom svetu

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 15 Jan 2021 00:35:47 +0100

И сами сте приметили,за ово време пандемије,појаву, нама непознатих лица у јавним гласилима.Углавном ,медицинске струке,и то на високим позицијама установама где раде.Већина светски признати од колега.Дивно је то видети,будемо поносни што ,ето нека Сека,Гоца,Вука или неки Жика,Пера,Мика ,Лаза представљају нас по том белом свету.
Питање је,да ли би ти исти,радећи у Србији постали то ,што су постали тамо?

Налетех на један текст,који говори о нашим архитектама на свим меридијанима.Наравно,сви су цењени тамо,где живе и раде.

Архитекта Велимир Љубибратић који од шеика из Емирата добио награду за животно дело.Он је био међу првим Србима ,пре три деценије,који је дошао у тада готово неразвијене Емирате и својим радом и делима активно учествовао у стварању једног новог света, који од почетка двехиљадитих привлачи туристе и пословне људе из целог света. Круна његовог успеха свакако је пројектовање парковске целине и партерног уређења око највише зграде на свету Бурж Калифе, пејзажно-просторне целине на око 100 хектара, али и уређење приватних вртова угледних Емираћана, међу којима и самом шеику. Човек који је од чиновничког посла у Заводу за изградњу у Београду, након три деценије понео титулу �човека који је озеленео Дубаи�, заиста вреди пажње и свих похвала.

Архитеката Ђорђе Дашић,рођен у Београду, где завршава и студије архитектуре, још 1984. године одлази у Лондон, где се задржава релативно кратко јер се већ крајем 80-их пресељава у Токио, где 1989. године оснива пројектни биро "Dasic Architects". За ових више од тридесет година, готово да не постоји већа компанија из разних крајева света, с којима архитекта Дашић није имао успешну сарадњу. На овом списку су владе више држава, државне и приватне компаније, подужи списак банака, аутомобилске компаније, модни брендови, па и понека музичка звезда....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Mrak ljudske sudbine

nobody@mycity.rs (amstel2) — Tue, 27 Oct 2020 01:55:54 +0100

Милица Голубовић (62) из Пријездића код Ваљева, умрла је не дочекавши да у њеној новој кући, изграђеној уместо старе тешко оштећене у мионичком земљотресу 1998. године, засветли сијалица!

Пуне две деценије Милица је живела без струје, јер је, наводно, приземна кућа изграђена без документације, није укњижена, па није било "законског основа" да буде прикључена на електричну енергију.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sve �e to narod pozlatiti

nobody@mycity.rs (amstel2) — Thu, 20 Aug 2020 22:38:51 +0100

У приповеци �Све ће то народ позлатити� писац описујући трагичну судбину сина казанџије Благоја који остао без ноге на бојном пољу,говори о тешком положају ратних војних инвалида након повратка са ратишта и нехуманом односу државе према њима.

Како је данас обичним људима?
Препуштени сами себи,без обзира на стање у коме се налазе ,труде се да на њиховом лицу,стоји осмех.
Међутим,уверен сам ,да се иза киселог осмеха осећају безвредним, као да су нико и ништа, а у њиховом срцу и души тињају горчина и патња. Како време пролази,верујем,у њима нестаје и онај последњи трачак наде у срцу сваког од њих,да ће њихову бол и патњу држава разумети и да ће их сувим хлебом позлатити.Они би били захвални и за суви хлеб.
Позлатити нешто значи спољашњост прекрити златом и сјајем, сакрити оно што се налази испод позлате и учинити да изгледа лепше него што јесте.Јављају се људи добре воље да помогну.И ја се јављам....али, та позлата не траје вечно. Она временом бледи, скида се и троши, као што се троше љубав, сажаљење и милост према некоме ко је осакаћен умно,телесно или новчано. Таква судбина је задесила ове људе.Треба без страсти и утемељеним на стварном стању приказати и утицати на околину,не би ли се пронашло трајно решење за ове људе,јер не заслужују живот нељудски.Пун горчине,питам се,чиме и да ли човек заслужује овакву судбину?

Божо Цицвара (66) из Жабара, избеглица из Славоније, пре годину дана оболео је од карцинома плућа.
Ова тешка дијагноза захтева дуготрајно и свеобухватно лечење, али Божо за тако нешто нема пара, а више - ни снаге. Он и супруга Радмила живе испод границе сиромаштва, само од његове пензије која износи свега 4.500 динара. Од тих пара не могу ни да се прехране, а камоли да купе све лекове које Божо мора да узима као неопходну терапију.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sjajno nesebicno delo Sase Lazica

nobody@mycity.rs (mcrule) — Fri, 24 Apr 2020 22:54:40 +0100

Ne volim ikada ikog da reklamiram, i da se odmah razumemo da to ovde nije poenta niti namera...
Verujem da ovakvu poruku koju ovaj video salje treba da vidi sto vise ljudi, istinski verujem da bi mogla dosta nas da pogura da radimo slicne stvari, jako inspirise i motivise, i sire se prave vrednosti i svest, u svetu koji je pun haosa i svega i svacega, ovakvih stvari nikada dosta!

Pouka je jasna, pomoci nekome, i nikada se ne predati, sta god da radite.
I iskoristite dan maksimalno, i preokrenite ga, bez obzira koliko lose poceo dan, na nama je izbor i nacin na koji reagujemo na lose stvari odredice sve. To je taj mentalitet/mindset.

Gledajte do kraja.

Uzivajte.

P.S.
Imao sam slican slucaj, dok sam radio za kablovski operater, jedna zena sa slabim vidom, dok sam namestao joj TV, jako joj se svidela olovka koju sam nosio sa sobom, i zamolila me je da joj ubacim u postansko sanduce, po malo mi se cinilo kao cudna molba, ali to naizgled mala stvar, njoj je velika i mnogo znaci.

Podelite i vi neku svoju pricu, i inspirisite nekoga.

Li�na i dru�tvena odgovornost

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 09 Jan 2020 12:57:56 +0100

Ideja za ovu temu, je sinula na osnovu napisanog u postu u temi Istina je...o ekolo�koj svesti pojedinca i dru�tveno korisnih institucija, mada mi je razmi�ljanje o li�noj i dru�tvenoj odgovornosti uvek prisutno i kao vodilja u �ivotu i u vaspitavanju dece, al danas objektivno zapostavljeno delovanje al u pravom smislu te re�i ne formalno.

O tome se ne pri�a mnogo, nema ne�to literature o tome, a moglo bi se danas kao nedostatak svrstati i u problematiku u socijalnom i psiholo�kom smislu i op�te konfuzije koja vlada na svim nivoima u dru�tvu.

To je i stvar porodi�nog vaspitanja, li�ne svesti i nadogradnje iste, i �to je ve�a li�na odgovornost ve�a je i kolektivna i dru�tvena odgovornost...

-Li�na odgovornost je odgovornost pojedinca ka sebi i ljudima koji su mu u okru�enju kao i prema samom okru�enju, prirodi.
-Kolektivna- dru�tvena odgovornost je zbir li�nih odgovornosti, da tako ka�em.
-Korporativna odgovornost ili poslovna je odgovorost pravnog lica, prema zaposlenima, prema okru�enju, �ivotnoj sredini.

Odgovornost svrstavam u nekoliko grupa:
Odgovornost ka sebi, ka drugom pojedincu, odgovornost ka okolini-ekolo�ka odgovornost ili svest, odgovornost pravnih lica koja se ti�e odnosa ka zaposlenima /mobing, zapo�ljavanje po strana�kom osnovu i ostalima a ne po sposobnosti/ i radnom okru�enju /H.R. i briga o radnicima/ i ka okru�enju uop�te /ulaganje u ekolo�ke projekte/ kao i ka drugim ljudima koji zaslu�iju ili im je potrebna briga pomo� /humanitarne akcije, koncerti isl/ .

Zatim, al ne i manje bitno �to nije na jednim od prvih mesta:

Odgovornost Dru�tveno korisnih institucija i Ministarstava, koji su kao �to u drugoj temi spomenuh vi�e su institucije nego �to su korisne /uvek postoji neki problem, nedovoljno ili malo vremena, neka procedura, neki papir, nema novca, neka selektivnost, neki glup zakon, previ�e papirologije itd itd/.

A isto vrlo bitan subjekt u dru�tvu su mediji i na�in kako prenose vesti i informacije i njihov sadr�aj koji uti�e na oblikovanje svesti nacije, naro�ito na one koji ne umeju da adekvatno selektuju informacije i prihvataju sve zdravo za gotovo.

S tm svim nabrojanim u vezi, smatram da je uop�te, nizak nivo li�ne i kolektivne svesti i korporativne, da se mnoge stvari rade formalno ili postoji �elja al se ne dela po pom pitanju, da postoje mnogi Zakoni koji se kr�e ili ih se ne prdr�ava, il skupljaju pau�inu po nekim policima ili je se stvari rade selektivno...
Da se radi tako �to se ugledamo na druge �lanove lokalne zajednice, pa ako ne�to ne preduzimaju onda ne�e niko, ili �e da u�ine ne�to dobro samo ako i drugi ne�to dobro uradi.

Da ni roditelji /problem radnog vremena i sve manje vremena za porodicu i vaspitanje/ ni �kola ne ula�u dovoljno u obrazovanje da deca budu dru�tveno korisna, time �to �e ih odmalena u�iti pravim vrednostima i usmeravati ih, a kad ve� imaju svoj stav rade ono �to ho�e a ne ono �to bi bilo dobro.
Da nema mnogo propagandnog i informacionog materijala koji bi se delio deci u �kolama, ili bi se odr�avale neke tribine.
Propagirati npr. vi�e Mlade gorane, ili Crveni krst....
Sad je npr. mobing ako deca u �koli budu zamoljena da o�iste od �ubreta svoje �kolsko dvori�te.

U doma�im medijima je malo edukativnih emisija u �irem smislu /o ekologiji, kulturi, knji�evnosti../ za mlade, ne propagiraju se lepe stvari, po medijima slu�amo samo o nasilju i crnoj hronici sa apokalipti�nim naslovima, a niko ne spominje �ta se dobro desilo kako bi ostavilo na mlade i na druge ljude bolji utisak...

Da bi se kom�ije po�tovale i odr�avala zgrada i okolina zgrade nije potrebna kazna i predsednik ku�nog saveta, ve� svest da treba odr�avati objekat gde se �ivi i okolinu i biti dobar sa kom�ilukom.
Nije potrebna kazna ve� svest osobe da kad �eta svog psa da za njim pokupi u pvc kesu izmet koji je njegov ku�ni ljubimac ostavio.

Potrebna je svest o tome da treba ustati starijem u autobusu, pomo�i nekom starijem da pre�e ulicu ili poneti torbu sa pijace do ku�e, povremeno dati dobrovoljno krv ako se mo�e, uvesti u �kole i znakovni jezik npr. volonitaranje po stara�kim domovima isl, kad se obra�a nekome biti ljubizan, to va�i i za �alterske radnike tako�e kao i one koji rade u trgovini..

Potrebna je svest o tome da se predmeti i ideje kad su dru�tveno korisne institucije u pitanju moraju br�e odra�ivati i realizovati.

Potrebno je shvatiti da nas biorazgradive kese i kese od papira ne�e spasiti ekolo�ke katastrofe ako sami nismo svesni gde gre�imo i to ispravimo.

Potrebno je shvatiti da se grad ne�e sam o�istiti od smoga ako se ne ne uvedu recimo parni i neparni dani za vo�nju po gradu jer je previ�e automobila, danas je to ve�i problem nego npr. fabrike jer skoro da i nemamo primarnu delatnost, a tamo gde je ima i to se mo�e re�iti, postoje filteri za dim i otpadne vode...
I zaga�enje vode pored otpadnim vodama, mo�e da se re�i tako �to se ne baca otpad i �ubre u vodu..

Ima mnogo primera gde �tima a gde ne �tima ljudska odgovornost..

Ljudi kad bi se jedni prema drugima bolje pona�ali koristili lep�e re�i pri konverzaciji, bili ljubazniji, upu�eniji jedni na druge i da ne�to kolektivno i korisno urade, mnogo toga bi preokrenuli.

Smrtni slucaj

nobody@mycity.rs (melybely95) — Fri, 03 May 2019 23:35:04 +0100

Ovako, pre mesec dana sam imala smrtni slucaj u porodici. I sad za nekih 15 dana imam svadbu, medjutim problem je sto se otac ljuti jer hocu da idem. A iskreno smatram da ako zalim tu osobu zalim je u sebi, a slavlja me razvesele. Molim vas ako imate savet neki..

Stambene zajednice-Op�ta diskusija

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Tue, 16 Apr 2019 07:37:26 +0100

Ukratko o Stambenim zajednicama.....
Citat: Funkcionisanje i nadle�nost Skup�tine stambene zajednice ure�eni su Zakonom o stanovanju i odr�avanju stambenih zgrada i Uredbom o odr�avanju stambenih zgrada.

Zakon o stanovanju i odr�avanju stambenih zgrada ("Sl. Glasnik RS" br.104/2016) stupio na snagu 1.1.2017. godine. U skladu sa �lanom 16 Zakona, stambenu zajednicu �ine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade. Stambena zajednica ima status pravnog lica, koji sti�e trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela. Registri stambenih zajednica propisani Zakonom uspostavi�e se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, a vodi�e ih nadle�na Gradska uprava. Obavezni organi stambene zajednice su skup�tina i upravnik. Skup�tina stambene zajednice mo�e na osnovu odluke skup�tine ili pravila vlasnika poveriti upravljanje profesionalnom upravniku.
Uredbom o odr�avanju stambenih zgrada bli�e se ure�uje na�in odr�avanja stambenih zgrada i stanova, odre�uju vrste radova na odr�avanju, na�in organizovanja poslova odr�avanja kao i druga pitanja od zna�aja za obezbe�enje kori��enja stambenih zgrada i stanova na na�in kojim se ne�e dovesti u opasnost �ivot i zdravlje ljudi i sigurnost okoline.
Ovde pri�amo o svim ''zgodama i nezgodama'' vezanim za SZ. Ako ste upravnik SZ, kako ste se sna�li u toj ulozi? Ako imate profesionalnog upravnika, koliko ga pla�ate, i da li radi posao za koji je pla�en?
Imaju li smisla nove odredbe Zakona i da li je �ta dobro doneo sem novih nov�anih obaveza?

Upravnik sam jedne male SZ i imali smo do sada nekih situacija. Stanari su ''razni''. Ima ih dobrih i onih manje dobrih, ali generalno funkcioni�emo i sastanci su maksimalno pose�eni.
Sve �to radimo radimo u skladu sa Zakonom. Zapisnici se uredno vode.
Trenutno smo dostavili zahtev za uslove vezano za natkrivanje nekog spoljnjeg stepeni�ta. �ena u op�tini koja radi u tom deli hladno mi re�e, da smo sve to mogli da uradimo na ''divlje''. �ta ima veze mrtva-hladna. �ak mi pokaza kroz prozor...kao vidi one terase gore na zgradama sve su zastakljene na ''divlje'' i ba� ih briga.

Trenutno se konkuri�e za subvenciju za grejanje na pelet. I na� jedan stanar je konkurisao za isto. Zgrada nema podrum. Tako�e zgrada ima mogu�nost grejanja na struju i gas, nismo ba� energetski neefikasni. Ali prva �injenica je da zgrada nema podrum i nema svoje dvori�te i on nema gde da dr�i pelet. I ja joj ka�em da treba da skrene stanaru pa�nju na taj nedostatak, a ne da mu ''daje vetar u le�a''. A onda ta teta re�e, :''znate morate se boriti sa njima''. Kako da se borim kada ih vi ohrabrujete'' ? Svaki ga�anin Srbije mo�e konkurisati za tu subenciju ali treba da zna za slu�aj ako je dobije �ta ga �eka. Tako�e, treba da zna i da mo�e da se desi da na dobije subvenciju kao i da komisija izlazi na lice mesta da proceni opravdanost subvencije....itd. Eto to su neka moja poslednja de�avanja.

Li�nost, reproduktivne odluke i pona�anje - Anketa

nobody@mycity.rs (_Sale) — Tue, 05 Mar 2019 08:16:26 +0100

Ako imate 10-ak minuta vremena, molim sve da popune anketu ispod.
Anketa je (podrazumeva se) potpuno anonimna, a autor je jedna mlada dama, student jednog beogradskog fakulteta.

Hvala unapred svima.

>>> Anketa <<<

(Anketiranje zatvoreno)

Pedofilija

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Tue, 21 Aug 2018 12:50:52 +0100

Post �e biti malo du�i po�to imam dosta stvari da navedem, ali uop�teno sve se vrti oko ove pojave. Danas sam nai�ao na jednu vest koja me je podsetila na ovo, a ima dosta interesantnog materijala za temu. Razmi�ljao sam da li da temu postavim u deo o Psihologiji ili ovde, ali �ini mi se da je ovde prikladnije.

Skoro sam na Fejsbuku nai�ao na stranicu Borba protiv pedofilije koja objavljuje prepiske pedofila sa la�nim profilima maloletnih devoj�ica koje vodi ista stranica. Standardna praksa, na sli�an, ali opse�niji na�in rade i obave�tajne slu�be nekih zemalja.

Sad ne�to razmi�ljam; od tolikih pedofila mora da ima i onih koji su dovoljno mudri da ne nasednu na klopku i koji se kriju godinama. Sa druge strane imamo besnu rulju (opravdano ljutu jer to mo�e biti i njihovo dete) koja bi najradije ubila takvu osobu bez razmi�ljanja i onda dolazimo do pitanja - da li zaista ispravno postupamo pri iskorenjavanju pedofilije (setimo se samo slu�aja sa Majkl D�eksonom koji se i dan danas koristi da se on i njegov rad diskredituju) ?

Pre oko mesec ili dva sam na Quora-i (popularan sajt za pitanja i odgovore) �itao ispovest jednog �oveka. Na njoj imate politiku kori��enja pravog imena i prezimena, ali i mogu�nost da anonimno odgovorite na neko pitanje ukoliko ono nosi odre�en rizik. �ovek nije odgovorio anonimno. Ima dvoje dece, �enu, naizgled potpuno standardan brak, no, pedofil je. I�ao je kod psihijatra i nije po�inio nijedan seksualni delikt takve prirode. Mislim da profil nije la�an jer je bilo dostupno dosta podataka i �ovek je nastavio da odgovara na komentare koji su bili ispod odgovora.

Da li mo�emo povu�i jasnu granicu izme�u pedofilije i ljubavi prema deci i kako je prepoznati? �ini mi se da u Australiji postoji zakon koji ne dozvoljava da u +18 filmovima glume devojke sa grudima ispod zacrtane veli�ine jer bi to moglo da podstakne �irenje pedofilije. Da li zakoni ovakve vrste po vama imaju smisla ili su kontraproduktivni?

Li�no mislim da bismo se daleko bolje borili sa pedofilijom ukoliko bi zdravstvene slu�be u anonimnosti pomagale osobama koje je kod sebe uo�e i kada bi dru�tvo vi�e radilo na tome da te osobe motivi�e da se le�e jer:

1. se ovako problem samo gura pod tepih, a nije jedini (incest, nasilje u porodici su tako�e vi�e zastupljeni nego �to ljudi misle)
2. se to mo�e vrlo efektivno koristiti za uni�tavanje ne�ijeg �ivota i karijere (govorim o osobama koje nikada nisu po�inile seksualni delikt takve prirode)
3. me ova problematika zabrinjava i kao mu�karca - devojke sa 13 i 14 godina danas izgledaju mnogo zrelije nego �to je to bio slu�aj sa devojkama ranije (�to zbog ranijeg ulaska u pubertet, �to zbog �minke i obla�enja) tako da bi prilazak takvoj devojci lako mogao da bude protuma�en kao pedofilski akt

P.S. �to se ti�e vesti koju sam danas pro�itao - radi se o momku koji je uhva�en u �vajcarskoj, a koji je posedovao veliku koli�inu lolikon mangi (japanskih stripova). Lolikon mange i animei uop�teno uklju�uju seksualnu privla�nost ka mla�im devojkama ili devojkama sa mladala�kim karakteristikama. Ovo je jedna od najkontroverznijih tema u Japanu i oko nje se lome koplja jer jedni smatraju da lolikon sadr�aji podsti�u ljude na seksualnu privla�nost ka deci dok drugi smatraju da ovi sadr�aji predstavljaju vid izolacije od dru�tva (sli�na debata se vodila i oko nasilnih video igrica) koju praktikuju + otakui i da ne podsti�u na seksualne delikte jer se �itaoci vi�e zanimaju za samu estetiku dela i u stvarnom svetu ne mogu prona�i osobe sa sli�nim karakteristikama.

Kakvo je va�e mi�ljenje o ovoj temi?

Da li �ete uzeti mu�evljevo prezime?

nobody@mycity.rs (Fil) — Sat, 18 Aug 2018 22:19:57 +0100

Sad mi pade na pamet da otvorim ovu temu. Nije isklju�ivo za �ene, mogu i mu�ki da ka�u svoje stavove po tom pitanju.

U pitanju je varijanta gde �ena ne ostavlja svoje prezime, nego uzima isklju�ivo mu�evljevo.

Inspiracija je bila jedna debata dve koleginica gde jedna �eli da "uzme" prezime, bez zadr�avanja svog, a druga da ostavi i svoje prezime.

Magdalena Markovi�

nobody@mycity.rs (Ri�ard) — Sun, 12 Aug 2018 18:52:21 +0100

U drugom danu Magdaleninog �ivota zbog hiperbilirubinemije zapo�eta je fototerapija koja je sprovo�ena ukupno 16 sati. Sutradan je postavljena sumnja na kompleksnu uro�enu sr�anu manu po tipu Tetralogije Fallot, te je odmah upu�ena na Institut radi daljeg le�enja.

Na Odeljenju za ispitivanje i le�enje bolesti srca i krvnih sudova je i potvr�ena dijagnoza artezije plu�ne arterije sa aortopulmonalnim kolateralama.

Devetog dana �ivota je izvr�ena ugradnja MBT �anta, a zatim i revizija �anta nakon �ega se uspe�no oporavljala, a ova hiru�ka intervencija joj je pomogla da pre�ivi. Roditeljima je re�eno da je u bliskoj budu�nosti o�ekuju jo� dve operacije srca. Magdalenina desna polovina srca je ve�a od leve, brzo se zamara i plavi pri naporu.

Magdaleninu sr�anu manu je neophodno operisati do njene tre�e godine kako bi pre�ivela. Omogu�imo sredstva za Magdaleninu kardiohiru�ku intervenciju koja �e se obaviti u inostranstvu.

Pomozimo Magdaleni! Upi�imo 522 i po�aljimo SMS na 3030. Njoj mo�emo pomo�i uplatom na dinarski ili devizni ra�un, kao i putem linka e-dimiraj.

Za Magdalenin �ivot! Budimo humani!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Apel za pomo�

nobody@mycity.rs (Cipelica~) — Thu, 09 Aug 2018 21:36:50 +0100

Ako sam temu stavila na pogre�no mesto, ja se izvinjavam, vi je prebacite gde treba.

Radi se o mom drugaru.
I zamolila bih sve ljude dobre volje da mu pomognu u okviru svojih mogu�nosti.

Svaka pomo� je dobrodo�la, �ovek se bori za �ivot.

JAGODINCI POMOZIMO NA�EM SUGRA�ANINU DEJANU DA POBEDI KANCER!

Jagodina � Na� sugra�anin Dejan Novkovi�, bori se sa opakom bole��u. Dejan ima karcinom plu�a sa metastazom na nadbubre�noj �lezdi i da bi nastavio le�enje potrebna mu je na�a pomo�. Imuno terapija se dobro odrazila na njegovo stanje, problem je nedostatak novca za nastavak le�enja i dodatne terapije koje su Dejanu neophodne.

Ne tro�ite novac na �und i ki� koji nam se plasira sa pojedinih televizija!
Ne finansirajte one �iji su d�epovi ve� puni! Znate li koliko �ivota je moglo biti spa�eno da je sav taj VA� novac oti�ao na pravu stranu?! Budimo pametniji, ne dozvolimo da nas zaglupljuju prostaklucima i golotinjom, okrenimo se pravim vrednostima!

Mnogo ljudi se u ovom trenutku bori za �ivot, jedan od njih je na� sugra�anin Dejan! Zato: DA OSTANE DEJAN NOVKOVI� donirajte na ra�un Telenor banke:

Dejan Novkovi�
Ra�un: 115038169227372155
Telenor banka
Kontakt: 069-227-37-21

Dejan Novkovic
Devizni ra�un:
Swift: AAAARSBG
IBAN: RS35115038169227372155

Jagodina 5. avgust 2018. god.

Glas Pomoravlja