MyCity :: Gradovi

Frejberg, DDR

nobody@mycity.rs (Stane) — Wed, 27 Sep 2006 17:52:04 +0100

Na �ta li�i i gde se dela mitska zemlja DDR, zemlja gde cvetaju Trabanti Varburzi rastu na drve�u i zemlja koju je zla tranzicija pojela i skroz je obrisala s mape sveta? Al, ovde duboko u provinciji u srcu Saksonije, jo�te �ivi onaj pravi duh socijalizma me� sumornim zidinama kano klisurinama. Prvi suret s gradom donosi poznate prizore, ispucale trotoare, razbijene ivi�njake i korov koj u neurednim busenima buja iz polu uga�enih travnjaka. Pitam se dal je nekad postojalo vreme kad su �elezni�ka stanica, okolne zgrade, ti travnjaci, bili novi i uredni, kad ograde nisu bile zar�ale i kad se s njih nije lju�tila masna SMB farba. Vidi se ruka istog majstora, ista urbanisti�ka vizija ko po srpskim �predgra�ima, �elezni�kim �vorovima i opusto�enim industrijskim zonama.

Freiberg je gradi� na oko 50km od Drezdena, negde u pravcu planina i �e�ke granice, predivnom kraju punom bre�uljaka, otvorenih polja i gustih �uma. U svoje zlatne dane bio je bitno rudarsko mesto, s rudnikom srebra i rudnikom uglja. Ulickani mali barokni grad tu odmah uz velelepnu Saksonsku rpestonicu. Istorija Nema�kog bogatstva je otpo�ela upravo ovde.

Sada tumaram ulicama ovog grada. Ku�e su jo� tu, barokne i gotske. Rat je nekako mimoi�ao Freiberg, al ono �to je do�lo posle rate bogami nije. Osam sati i lepo jesenje ve�e, ali na ulici nikog nema. Ni �ive du�e. Praznina i teskoba. Ljudi se povuku u ku�e �im se prodavnice pozatvaraju i atmosfera odmah postane nekako srednjovekovna. Kuga �ta li je? Dok �etam kroz uske gotske sokake, ispod zasvo�enih prolaza sve o�ekujem da �ujem zvuk ko�ija i vidim one likove u te�kim ogrta�ima sa trorogim kapama iz sedamnaestog veka. Ili, mo�da, dobro bi se uklopili i oni �vapski vojnici iz drugog svetskog rata. Halt! Ausvajz! Jo� su is vi natpisi onako sipisani goticom. Sve slutim kako me iza ugla vreba crveno-belo-crna rampa i SS-ovci sa ma�inkama. Kao da ovom narodu niko nije rekao da su Rusi oti�li i da je policijski �as ukinut. Tako se po�tuje tradicija!

Nije da mi je neprijatno, za tri dana je �ak i zabavno. Grim and evil tails of Saxony. Malo putovanje kroz vreme. Nisam video nijedan Varburg, skoro da se ose�am prevareno. Prodavnice su nove i roba je ista kao svuda po evropi. Vidi se napredak, vidi se da se neko trudi, ali kao da u ovom gradu nema energije, kao da mu je neko isisao sve sokove, ako ih je uop�te ikad i bilo. Sve nekako bez motiva i bez ideje, vi�e reda radi nego �to neko ose�a ikakvo zadovoljstvo. Ista ona �amotinja kao po supavanim Vojvo�anskim selima.

Da upotpuni sliku otu�enosti, na centralnom trgu je nekakva �atra a u njoj nekakva svirka. Lokalni bendovi sviraju Dire Straits. Seoska �urka, sa par likova koji se vrzmaju sa fla�ama lokalnog piva. �ak ni tu nije nekakva gu�va, nego onako vi�e zbir individua.

Na povratku ku�i, sat vremena �ekam voz. Nedelja je bo�iji dan! Kuda �uri� de�ko? Jedan voz je najavljen za 10:05, ali po�to se ni u ni posle pola sata nije pojavio neko je prona�ao genijalno re�enje u 11:35 su ga obrisali sa semafora. Kad dr�ava ka�e da je oti�ao, onda je voz oti�ao, a tebi ko je kriv �to ga nisi video. U 11:05 nas je odvezao onaj �to je zvani�no krenuo u 10:45. Stare metode jo� uvek pale, milina je to videti. Pa mi sve nekako toplo oko srca, ni J� nema vi�e takve metode.

Biti previ�e blizu matice ili imati bogatog batu mo�e izgleda da bude ve�e prokletstvo, nego olak�ica. �e�ka do�ivljava procvat jer, Prag to je prestonica, nema druge nade i drugog pravca osim napred. Sva energija se mo�e skoncentrisati u jednu ta�ku. D�ava napreduje.

Isto�na Nema�ka je pokopana, nema je vi�e, prepu�tena istorijskom zaboravu. Verovatno s pravom. Ali �ta je zapravo zamenilo? Nije isto biti najnerazvijenija regija u ogromnoj i naprednoj staroj �lanici EU i nova dr�ava u usponu. Za nekog su vrata otvorena, al je za nekog voz oti�ao dalje.

Pesmica za uz put:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Antverpen, dijamanti

nobody@mycity.rs (Stane) — Tue, 22 Aug 2006 18:25:05 +0100

Antverpen je grad dijamanata. Svaki dijamant iskopan bilo gde na ovom svetu barem jednom mora da pro�e korz Antverpen.

Ali �ta ja znam o dijamantima. Za mene je drago kamenje isto kao, nedaj Bo�e, saobra�ajna nesre�a, dakle ne�to �to se de�ava isklju�ivo drugim ljudima. Kao crne rupe, ili npr. Zelenortska Ostrva, svestan sam ja da oni postoje tamo negde u belom svetu, ali ne mogu ba� da se pohvalim da sam ih ne�to mogo �esto vi�ao. Mislim naravno na one prave, prirodne, goleme kao orasi, �to onako �lja�te i �to ih kradu nind�e-lopovi po filmovima. Nije ba� da mogu da se pohvalim da znam kako svetski centar trgovine dijamantima treba da izgleda, a ipak mi se o�i za cakle kad neko tako ne�to pomene, pohlepa il radoznalost valjda, i sve mi se po glavi motaju slike nekakvih starih zgradurina i onih Jevreja sa loknama, crnim mantijama i velikim �e�irima, kako se sve ne�to tiho domun�avaju. Ni�ta me�utim nije moglo da me pripremi na antiklimaks koji je usledio kad sam se kona�no obreo ta�no tamo, jelte na lokaciji.

Do�e� u Antverpen i o�ekuje� da vidi� dijamante, ali ovo je brate sme�no. Prizor prvi, �im si�e� s voza i iza�e� na glavna vrata �elezni�ke stanice, jo� ni ulicu nisi pre�ao, a ve� u tebe blene izlog radnje s nakitom. Ku�a mala, a izlog �irok, �lja�ti ko kristalni luster, onakav �uti aluminijumski okvir, ko kod nas po tr�njacima, ko da ga je Nisal pravio, a gore na radnji firma onako od debele plastike sa neonkom unutra, ama original ista ko na �evapd�inicama kod nas, veliki dijamant, nacrtan ko iz Pink Pantera i pi�e ne�to s ona ki�erska slova ko poziv na svadbu, sve kao fol rukom pisano, kaligrafija, true type font, pa ise�eno od pozla�ene samolepljive folije. I slede�a radnja ista takva, male�ka i nikakva, i naredn a i naredna, cela ulica. Pru�a se uz stani�nu zgradu. S jedne strane za nju slepljeni nekakvi kiosci li su, du�ani li su, s druge kao malko bolji lokali. Kod nas se po takvim �umezima otvaraju fotokopirnice, brza hrana, drakstori, a ovde drago kamenje. Dijamanti na prstenje, oni pe�atnjaci, golemi, ono �to zovu soliter, blje�ti ko semafor. Ja sam mislio ti obojeni dijamanti, kao to ne�to vu�e pomalko na �uto ili roze kad nadnese� nad belu svilenu salvetu, al ono ba� se lepo vidi pigmentacija, ok, nije ba� neka �iva boja ali primetno brate, nema la�i i nema prevare. A tozla, ono �uto, ciganjsko, izvinte na izrazu. Lele, reko, ovo li je taj luksuz, ja dete sa sela.

Prodavci, i oni nekako crni za moje pojmove, vi�e vuku na neki Pakistan, onako, Banglade�, Kalkutu. �uo sam ja to kao menja se svetska trgovina, Globalizacija, nova tr�i�ta, do�li divlji isterali pitome. Ni mu�terije im nisu ni�ta bolje, nije da bi ja ne�to kao kupovao dijamante tu uz �. Stanicu, ma nema �anse, znam ja �ta je �verc, sve Amer do amera. Poznaju se odmah, svi u bermudama, one neke majce i �arene ko�uljke, ima ih 120kg na 1.7m visine, plus papu�ke, kakvo god da je vreme, i ka�ket na glavi. Obla�e se u Wall Mart, za po pet dolara majica, Made in Malaysia, ljudi od ukusa odma se vidi. Mu�terije, jednom re�ju, za Kartijea i doru�ak kod Tifanija.

Hteo sam da slikam al me sve bilo nekako strah. Dijamanti su to bre, mora neki sekjuriti da ima.
Nego to mora da su neki div�a dijamanti, fal� roba, turska proizvodnja, ve�taklije. Glavna rabota, to mora da se odvija negde dublje, negde onako skrovito i uz eleganciju, debela zatvorena vrata, orahovina, mahagoni, �elik i tapacirug.

Pa i ja sam da trgujem tim stvar�icama ne bi ba� hteo da mi se tu nekakvi turisti iz srbije muvaju i �kljocaju, pa posle neko na Flickr mo�e da vidi �ta je Aron Ben Stane taj dan pazario od kolege zelena�a. To je sve zato �to veletrgovina npr. kromirpm podrazumeva �lepere krcate krtolama, veletrgovina naftom gigantske tankere i baren jedan rat na bliskom istoku, a veletrgovina dijamantima pa tako mo�e da stane u jednu ve�u kutiju za cipele. Veoma kompaktan biznis! Ka�u da su se Jevreji uhvatili tog posla jer ih je svako malo neko od negde progonio, a kad se ide u be�aniju mnogo je lak�e spakovati u torbu dijamante nego ku�u, vinograd i �ektare zemlje.

Jevreji su se u Antverpen naselili u �esnaestom veku po�to su ih Katoli�ka Veli�anstva Ferdinand i Izabela od Kastilje i Aragona najurili iz �panije. U grad ih se naselilo toliko mnogo da je Antverpen postao poznat kao Jerusalim na Zapadu. Grad je zamr�enim spletom istorijskih okolnosti i zahvaljuju�i dobrom geografskom polo�aju postao velika trgova�ka luka. Dijamante su nekako navukli Holan�an, iz Indije i Inodnezije mislim. Trgovina je cvetala, a bogatstvo raslo, sve do drugog svetskog rata dok se Gestapo nije malko ume�ao i proredio Jevreje. Ni�ija nije gorela do zore, Tel Aviv je sada drugi centar trgovine i obrade dijamanata. Kako su se porodice koje su dr�ale biznis odselile s njima je oti�la i trgovina. Ipak, Antverpen je jo� uvek br. jedan, na ponos Belgije i stare dobre Evrope, kome god to ne�to zna�ilo, u biznisu koji su kolonijalne sile i izmislile.

Luven: Belgija

nobody@mycity.rs (Stane) — Tue, 08 Aug 2006 17:11:59 +0100

Godinama ja ve� krstarim evropom i tra�im Idealni Univerzitetski Grad i... Aleluja, kona�no sam ga na�ao!

Luven je cakani mali univerzitetski grad, sredi�te Katoli�kog Univerziteta, najstarijeg u Belgiji. Sav je sazdan od crvene cigle. Ku�ice s kitnjastim baroknim ukrasima na�i�kane su du� uskih ulica. Dole kaldrma, a sunce sija. Po jedna nova crkva iza svakog ugla, onako �panski kitnjaste, da se vidi rasko� i �ta oni protestanti gore propu�taju. Na trgovima ba�ta do ba�te, kafanice i restoran�i�i i sve neka ona starovremska atmosfera kao od pre drugog svetskog rata. Nemam pojima odkud ova asocijacija, dal zbog etiketa na fla�ama piva, onih rusti�nih, il arhitekture.

U sred smo jula i letnjeg raspusta, a grad pun studenata. Turisti slikaju zgradu op�tine. Laganica, niko ne �uri. Dobro pivo Belgijsko, kokteli i svirke na trgu. Tu su odjednom sva moja se�anja na letnje raspuste kakve sam uvek hteo da imam, a nekako nikad nisu ispadali ovako dobro, i jo� mnogo vi�e, sve to samo pomno�eno mnogo puta. Shinny Happy People holding hands... i svi na biciklama. Lagana �etnja mi je izmamila osmeh od uva do uva. Cerim se od sre�e.

I sve prodavnice kao za mene ve�itog tinejd�era, knji�are, prodavnice muzi�kih CDova, drakstori, fotokopirnice i brza hrana. �okolada! Na svakoj drugoj zgradi oglasi, Te Huur, sobe za izdavanje. Ako zna�, Engleski i ne�to Nema�kog, ovaj Flamanski se lako da rastuma�iti.

Katholieke Universiteit Leuven, je zato�en u malom baroknom dvorcu, opkoljenom jarkom i ogromnim parkom, ne�to malo van grada, dvadeset minuta biciklom, ne vi�e,... ali i tako sebe po ovakvom danu ne bih mogao da nateram da �urim igde,... greota bi bila. Kestenovi prave ladovinku. Put ide pravo ne mo�e� da se izgubi�. Pti�ice cvrku�u. Ti�ina... Po jezercima plivaju patke. Voda �ubori. Ladovina je duboka, travnjak pot�i�an i mek a pivce ladno. Eh, da sam kojom sre�om ovde upisao fakultet... studirao bih barem 15 godina.

Slike

Luven, Belgija (Flandrija).
Provincija Flamanski Brabant.
90 000 stanovnika.

Renan (gastarbajterski raj)

nobody@mycity.rs (Stane) — Sun, 25 Jun 2006 19:18:23 +0100

Kakva �vajcarska, od Renana po�inje mala azija. Iza�e� na ulicu a oko tebe tre�i svet. �eka� bus a pored tebe dve matore Afri�anke i klinac u dresu crvene zvezde. Renan ima �etiri zvani�na jezika, Portugalski, Srpski (Srpsko/Hrvatsko/Bosanski), �iptarski i Arapski, bio bi i peti da ovi Afrikanci ne pri�aju trideset jezika me�u sobom. Poslednji stanovinik kome je Francuski bio maternji jezik iselio se odavde pre dvadeset godina.

Renan je radni�ko predgra�e Lozane i to vam je ona druga Zapadna Evropa, gastarbajterski geto s jeftinim stanovima i kebabom, tamo gde se ukr�taju �elezni�ki �vor i auto put. U radnjama orijentalna hrana i kasete s turbo folko. Odmah pored nekakav afri�ki kulturni centar.

Upoznao sam se s Turcima kebabd�ijama. Hrana je super, a kad u�e� u radnju, ono unutra tre�ti Jeca, prvo na Srpskom pa na Gr�kom. Una faca, una raca, Bog te jebo! Kao Novi Pazar jo� malo. Ima i ono kartica da skuplja� poene, kad pojede� deset ekbaba jedanaesti dobija� �abe. Efes pivo se to�i, normalno. Koje �e� drugo uz kebab? Klopa je ina�e fenomenalna, od ljutog sosa o�i iska�u, ali dezinfekcija bato! Mada sve se ne�to mislim, d�abe sanitarna inspekcija po �vici, ovde im je mesto da kradu. Da mu se neko u Efesu otruje hranom, pa ku�u �e mu zapale! A ovde, plati kaznu i nikom ni�ta.

Kad se igra fudbal Renan je place to be. Na svakom prozoru zastava, Portugal, �panija, Turska, Hrvatska i cela zgrada Srpske trobojke, one s kokardom a pored njih ona stara iz doba SFRJ sa petokrakom na istoj terasi. Patriotizam, bato! Kako koja reprezentacija ispada tako nestaju i zastave. U�e� u kafanu a ono iznad �anka visi dres crno beli, Juve! Gazda rodom iz Torina.

Ina�e od prirodnih lepota i kulturno istorijiskih znamenitosti koje krase Renan tu je i islamisti�ki centar kantona Vo. Ako rokne nekad neka bomba u �enevi odmah da znate gde �e kamera da snima akciju hap�enja osumnji�enih.

Bern

nobody@mycity.rs (Stane) — Fri, 23 Jun 2006 20:37:33 +0100

Ja povremeno umem da ispadnem stra�no tupav, ali od toga ume nekad da bude i neka vajda, jer ne obilazi se �vajcarska prestonica u 3 sata no�u svaki dan. �to ka�u na dobro se �ovek lako nau�i. Sa �vajcarskom �eleznicom se lako izlazi na kraj. Vozovi idu na svakih pola sata, a karta mo�e da se kupi i kod konduktera u vagonu. Bio sam nekim poslom u Cirihu i nacrtam se ja lepo u jedanaest sati uve�e na �alter na �elezni�koj i lepo kulturno pitam za slede�i voz za Lozanu. Kad ona teta meni umiljato ka�e, malo ste se zajebali, zadnji voz gospodine oti�ao je u deset. Naravno ja nit sam kupio povratnu kartu nit sam proverio kad polazi poslednji voz. �ta da proveravam kad ono radni dan i kad vozovi idu celu no�? Kad ono nije radni dan nego neko crveno slovo u Kantonu Cirih i vozi se po nedeljnom redu vo�nje, dakle prc voz. �vajcarci ina�e imaju tu foru da svaki kanton bira svoje praznike. Dobro reko ja, udahnem duboko i pitam krajnje debilno pitanje, kad ima slede�i voz koj vozi na zapad? Sam sam se sebi smejao kako sam ovo lepo slo�io, ko pesma od Haustora jo� malo. Ima jedan u pola jedan do Berna pa odatle lepo prvim jutarnjim u �etiri mo�ete lagano, u Lozani ste negde oko pola �est.

Tako se ja na�em sa dva ipo sata slobodnog vremena u sred Berna u najgluvlje doba no�i, suo�en s dve mogu�nosti:

a) spavati ko cigan�e na �elezni�koj
b) oti�i ko svaki gospodin �ovek u razgledanje grada

Bern je glavni grad �vajcarske ne zato �to je sada zna�ajan po broju stanovnika ili privrednoj snazi ve� zato �to je u neka davna vremena bio centar mini imperije koja je pod svojom �izmom dr�ala mnoge druge kantone. �vajcarska va�i za oazu mira i pacifizma me�utima, ono �to nas u �koli ne u�e je da su �vajcarski kantoni me�usobom vodili krvave ratove. Sama konfederacija je nastala kao savez tri mala kantona u centru �vajcarske i kasnije se �irila malo pregovorima, malo kupovinom a bogami ponekad i ognjem i ma�em. U tome svemu je prednja�io kanton Bern.

U svoje rane dane �vajcarci su bili neopevana sirotinja, br�nai iz planin�uga i gudura u kojima ni�ta nije moglo da nikne. Prvi unosan biznis koji su provalili, osim naplate putarine na prevojima preko Alpa preko kojih su prolazili trgova�ki karavani, bilo je ratovanje. Oni su naime bili posebno cenjeni kao najamnici u feudalnim vojskama kasnog srednjeg veka. Valjda je to bio jedini zanat kojim su u to vreme umeli da se bave. Omiljenu taktiku �vajcarskih vojnika iz tog vremena mogo je da vidi svako ko je igrao bilo kakvu strategiju sme�tenu u srednji vek. Oni su bili oni pajkmeni, pe�adinci sa dugim kopljima zbijeni u guste redove, posebno efikasni pri zaustavljanju neprijateljske konjice. �uvena i svima dobro poznata �vajcarska zastava nastala je kao simbol raspoznavanja jer se �esto de�avalo da se odredi �vajcaraca na�u na suprotnim stranama na istom boji�tu, pa kao da se ne bi bra�a i kom�ije klali kad ne moraju izmisli�e zajedni�ku zastavu. Ne�to prosto da se lako prepozna, beli krts na crvenom polju. Biznis je biznis a ima na boji�tu i najamnika iz drugih zemalja i mobilisanih seljaka pa udri po njima koliko ti volja. �vajcarska Garda, jedan odred �vajcarskih pla�enika i dan danas predstavlja li�nu gardu rimskog Pape i jedinu vojsku Vatikana. Oni ina�e nose paradne uniforme koje je dizajnirao Leonardo Da Vin�i li�no i vuku one duga�ke helebarde sa sobom.

Centar celog ovog biznisa bio je Bern. Grad je ina�e izgra�en kao orlovsko gnezdo. Reka Ar u jednom trenutku pravi veliku okuku u obliku slova �U� usecaju�i dubok klanac u okolni plato. Ba� na tom mesto nalazi se, branjen s tri strane prirodnim �ancem stari grad bern. Osniva� grada, neki vojvoda u dvanaestom veku zareko se da �e grad da nazove po prvoj �ivotinji koju bude ulovio na tom mestu. Legenda ka�e da je prvo ustrelio nekog medveda i zbog toga Medved = Bern. Me�utim dripci la�u, umlatio je on prvo jednog je�a, dva jazavca i jednu �avku ali po�to to i nije ba� neko ime za grad izmislili su tu pri�u s me�edom. Medved je za�titni znak grada i grad Bern se ponosi porodicom medveda koji predstavljaju jednu od atrakcija glavnog grada. Dr�e ih u nekakvoj betonskoj jazbini tik uz glavne turisti�ke informacije s druge strane mosta kojim se zavr�ava glavna ulica. Medvedi ko medvedi, uglavnom spavaju, turisti slikaju i vrzmaju se uokolo.

Kad zakora�ite glavnom ulicom Berna, pogotovo u 3 no�u imate utisak da ste se odmah preselili natrag u 14 vek. Staro gradsko jezgro se satoji skoro potpuno do o�uvanih zgrada iz �etrnaestog i petnestog veka. Glavna ulica je poplo�ana kamenim plo�ama i du� njene obe strane pru�a se niz verovatno niskih kolonada u kojima se danas kriju radnje i restorani. Glavna ulica je cela oki�ena zastavama. �vajcarci su ina�e opsednuti zastavama. Za razliku od Balkana gde isticanje pogre�ne zastave odmah zna�i provokaciju, u �vajcarskoj svako selo ima svoju zastavicu koju s ponosom isti�e uz zastave, redom, svoje op�tine, grada, kantona i federacije. �areno na radost.

Glavna ulica je ispresecana i nizom tipi�nih �vajcarskih srednjovekovnih fontana, veliko kameno korito, obi�no okruglo, �esma i stub s nekom statuom. Statue su �ista ki�erica nalickane i obojenie i oki�ene gomilom cve�a. Obi�no predstavljaju vitezove, trolove, boginju pravde i sli�ne stvari, al na jednom trgu u Bernu ima i jedna posebno grozomorna, koja predstavlja nekakvog Ogra (ono stvorenje kao �rek u filmu) koji pro�dire malu decu. Ti lepo sedne� tu u ba�tu, ono lep sun�an dan, klopa� one �vapske kobaje i cepa� pivo a tramo kameni zeleni baja gura nekog nesre�nog klinca u usta, malom samo nogice vire a jo� par de�urlij stoji okolo nemo vri�te�i, prefinjeni �vajcarski smisao za estetiku, oli�en jo� i u satovima s kukavicom i emajliranim klepetu�ama sa prikazima krava i idili�nih planinskih pejza�a. Obratite pa�nju, molim vas, na rekurzivnu prirodu ovog zadnjeg suvenira. Zamislite sada kravu na livadi, zvonce oko vrata a na njemu opet livada i opet krava i opet zvonce i tako ad infinitum.

Da popravi stvari �to se �vajcaraca i likovnih umetnosti ti�e postarao se Pol Kle, jedan od naj�uvenijih stanovnika ovog grada. Grad Bern je pre nekog vremena otvorio novi muzej u koji je sme�tena zama�na kolekcija slika i crte�a ovog vanserijskog umetnika. Iz �istog po�tovanja prema ovom umetniku ne�u sada smuvati opis njegovog lika i dela u ovaj neozbiljni tekst ali �u vas zato uputiti da makar posetite [url="http://www.zpk.org/ww/en/pub/web_root.cfm"]sajt[/url] muzeja ako ve� niste u prilici da posetite muzej.

[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]

Bilbao

nobody@mycity.rs (Stane) — Wed, 21 Jun 2006 18:14:57 +0100

Eto mene kako upoznajem �paniju i to od njenog pogre�nog kraja, mitske zemlje Baskije. Barsa je srpski grad, ovekove�ena u slikama s maturskih ekskurzija i psovkama Zvezdinih navija�a,... a Bilbao? Pa, tu je Atletiko? Valjda?

Dolaze�i u Bilbao o�ekivao sam ultra, pederaj, feti� zamku za turiste sa ultra, mega, giga, pederaj, feti� Gugenhajmovim muzejem kao glavnim mamcem. Ovde bre dovoze bogate Amere �arterima u buljucima da �See Europe and Do Bilbao(tm)... and all that culture thing� Ve� sam u glavi video krda amera u bermudama i havajkama kako se �ire naokolo, sve onako vuku�i noge i horde Japanaca (a bogami i Kineza) u gusto zbijenim redovima kako manija�ki �kljocaju fotoaparatima.

Aerodrom [url="http://www.calatrava.com/"]Kalatrava[/url] projektovao, elegantne linije, minimalizam, dinamika beton, vidim bogato i �iroko se i�lo. Bogami... ako se po jutru dan poznaje... ovo �e biti sve po o�ekivanju, luksuz all the way i ta visoka kultura ili �ta ve�. Bus za grad polazi u minut. Nije �panija ko �to �panija treba da bude nego kao Nema�ka jo� malo, autoputevi i naplatne rampe i sve uredno pod konac. Da se strese �ovek.

Ja iz busa, a ono ko da sam povukao ru�nu pri brzini od sto dva�es na sat, pravo u �elo me udari stadion Atletika i radni�ko predgra�e, siv beton nekakve stambene zgradurine, da ne znam da je u �paniji carevao fa�izam rekao bih Soc-realisti�ke. Kad ono nije predgra�e nego ceo grad takav. Gusto zbijeno gradsko jezgro. Ulice zakr�ene parkiranim kolima, kontejneri. Izme�ani arhitektonski stilovi, sve �to su arhitekte mogle da ispametuju od devetnaestog veka do sretnih osamdesetih. Kao Beograd oko Terazija ili kao solun ako ste bili tamo.

Nekad davno ova oblast je bila te�ka zabit i sirotinja, samo koze i �poneka ovca. Onda je neko provalio industrijsku revoluciju i gvo��e u Pirinejima i Bilbao postade bitan grad, �trokav i bogat, velika luka. Ka�u svaka banana koja je stigla u �paniju morala je da pro�e kros Bilbao, a to je prijatelju zdravo mnogo banana, i ne samo banane nego i sva ostala roba koju je �panija izvozila u severnu evropu ili uvozila odatle, plus brodogradili�ta i �eli�ane i sva�ta jo�. Bilbao nije na obali, igra�en je pet kilometara od mora na po�etku estuara, potopljenog u��a reke Nervion. Ceo taj prostor izme�u grada i okeana je danas industrijska posto�, dokovi, dizalice i skladi�ta, danas uglavnom napu�tena ili pred zatvaranjem. Osamdeset i neke industrija je krahirala. Brodovi se danas prave u Koreji, Japanci jedu banane a mala deca u Maleziji �iju patike.

�pansaka vlada je, valjda da se malko u�ljihta Baskijskim Sparatistima upumpala ogromne pare u revitalizaciju Bilbaoa. Mo�da gre�im, mo�da nisu oni, mo�da je para uvek bilo ali su stanovnici grada tek sada nau�ili da ih tro�e.

Tu po�inje ono �to sam od po�etka o�ekivao. Razmonirali su brodogradili�ta i rastrili stovari�ta, navukli poznate arhitekte i krenuli da grade ko manijaci, pomenuti muzej i veliki kongresni centrar pa nove mostove i tr�ni centar i novi aerodrom i veliki park svud du� obale reke, metro i sistem tranvaja. Neki drugi grad i neki drugi ljudi bi nepovratno pali u letargiju. Nikad nisam verovao u takve stvari, oporavak grada posle ekonomskog kraha i sli�no. Kad grad pukne onda je pukao, ali o�igledno da nije uvek tako.

Bilbao je ba� zato i cool. Mali i skutkan, nema mase turista, nema ni najezde prodavaca suvenira, nema crnaca, turaka, arapa i kineza... samo lokalci, nogu pred nogu u skupe radnje, pa posle na vino i tapas. U�ivaju ljudi u svojih pet minuta meraka i krvavo ste�enom blagostanju. U�ivaju dok jo� mogu pre nego ih turisti nanju�e i pokvare im mir.

[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]

Zeneva: Svajcarska

nobody@mycity.rs (Stane) — Fri, 11 Feb 2005 12:14:14 +0100

�enevu zovu protestantski Rim. Mi mislimo, ti protestanti to je sve isto ko katolic. E, pa nije! Mrze se oni ko pas i ma�ka, ili su se bar mrzeli u vreme kad su spaljivali jedni druge po gradovima i selima svud po zapadnoj Evropi. U �enevi je vek proveo baja zvani �an Kalvin, ina�e li�no odgovoran za osnivanje verskog u�enja zvanog kalvinizam.

Znam da vas je upla�io ovaj moj crkveni uvod, jest da je nekako neobi�an, ali sve ima svoju logiku, vide�ete. �eneva je �to je dosta �udno za �vajcarsku varo� dosta ravna. Ima samo jedno jedino brdo u sred centra grada. E, tu na tom brdu, gde ina�e mo�e da se popije i dobra kafa, ima golema protestantska crkva Sv. Petra (isto ko ona u vatikanu). Sva�ta mo�e da se pri�a o u�enju koje koje je Kalvin propovedao, al ono najbitnije za ovu pri�u je �to je on bio prvi baja koji je provalio kako davanje para na zajam pod kamatu nije smrtni greh. Pare stanuju u banci, a �vajcarska to su banke. Kalvinizam cepa samo tako, plju�ti lova iz celog sveta pa plju�ti i kamata. Vrti se biznis, vrti se lova, a gde je lova tu je i vlast.

�eneva je epicentar belosvetske finansijske ma�inerije i istovremeno jedno ogromno diplomatsko predstavni�tvo. To je grad da se unjega uvezete, vozilom �vapske proizvodnje, metalik sive boje, lagano od meraka jer gospoda nigde ne �ure. Pa da ih onda ostavite da ih livrejisani crnja pakrira negde u ladovinu iza restorana sa minimum pet zvezdica. Kad do�ete kao ja, kao turista s rancem na le�ima i fla�om od pola litra IceTea(tm) i od �elezni�ke stanice se spustite nizbrdo do obale jezera, tu na tom mestu u geografskom sredi�tu grada odmah �e te da shvatite da brate ne�to nije kako treba. Odmah vas zapljusne gradska vreva, kombinacija bulumente turista plus poslovnih ljudi u odelcima koji se svi vrsmaju tu ne�to na sve strane. Oko vas se rasprostur negovani parkovi, vile du� obale jezera i luksuzni hoteli. Ti si sav u tripu, ok to je ta �uvena �eneva i sad ima da vidim trista �uda ovog sveta, i onda krene� redom. Popne� se na pomenuto brdo i vidi� katedralu, cunjas malo ulicama starog grada, popije� kafu. Spusti� se niz brdo i vidi� i vodoskok i Engleski Park (jebem li ga �to se zove engleski) i onaj sat od cve�a i... i kockice polako po�nu da se sla�u. Ukapira� �ta proma�uje�. Ok, sve je to lepo i zanimljivo da se vidi, jedanput! Ali brate sve te zneamenitosti su nekako ko stvari za engleske babe (valjda je zato onaj park dobio ime). �eneva je pederaj, a za pederaj treba kinta, i to ozbiljna. Mora biti da je sasvim drugi feeling kad na �enevski sajam automobila do�e� ne�to i da pazari� a ne samo da zvera� okolo i ko cigan�e da se zalepi� za �ofer�ajbnu od novog bem-ve-a.

Nego ajd sad kad ve� pi�em, da ne ispadne da vas prikratim za onaj standardni turisti�ki deo pri�e. Dakle �ta tamo ima da se vidi? Ok, crkvu i brdo i stari grad sam ve� pomenuo i to stvarno vredi da se vidi, ali takve stare delove sa izuvijanim uskim ulicama ima svaki grad po �vajcarskoj. Problem s katedralom je da jestvarno mnogo golema, pa od sve muke ne mogu ni dobre slike da ispadnu. Ne�e cela zgrada u kadar da stane.

Zgrada Lige Naroda - Slede�a stvar za koju se svi zalepe je zgrada Lige Naroda. Liga Naroda je bila organizacija koja je na neki na�in prethodila Ujedinjenim Nacijama. Samo je Ameri�ka prejebotina dovela do toga da UN sad imaju sredi�te u Njujorku (onako pod �apu Amerima). Tu zgradu sada koriste razne organizacije koje su deo UN pa, ono mo�da je i zanimljivo ako ste ve� tamo da se pro�etate i da vidite mesto gde su nam pun puta u skorijoj istoriji krojili kapu. To vam je ista ona fora ko kad Srbi odu u Holandiju pa idu da vide �eveningen. Da dopuni mazohisti�ko iskustvo ima tu u parku ispred i spomenik Skenderbegu, albanskom narodnom junaku iz srednjeg veka. Ko ga je tu postavio pojima nemam. Valjda poklanjale razne dr�ave svaka pone�to za u park, pa neko poklonio drvo a �ipci poklonili spomenik samima sebi.

Vodoskok � Dok nisam oti�ao tamo, moram da priznam da pojima nisam imao dal je vodoskok ve�ta�ki ili prirodan. E, pa definitivno je ve�ta�ki. Bila nekad krajem devetnaestog veka neka manije me�uprestonicama da se prave takva golema �uda. Tad je Pariz dobio Ajfelovu kulu a Njujork kip slobode. �vajcarci kakve su stipse nisu hteli da daju ba� tolike pare pa napravili samo ovaj vodoskok, em im slu�i da nekako reguli�e pritisak u vodovodu, al od njega barem mogu lepe slike da ispadnu, ono ba� ko za razglednicu. Pa jo� da pre�alite 50 franaka za razvijanje pa da po�aljete babi razglednicu.

Engleski park � �etaju se engleske babe i slikaju Cvetni Sat i spomenik konfederaciji, a travari sede okolo i vudtraju i niko ih ne dira, a puca pogled da jezero. Ma merak, ako izuzmemo babe.

Za kraj jo� ima da se vidi i Ruska pravoslavna crkva. Verovali ili ne ima i to. U �enevu su prvo tokom devetnaestog veka bogati Rusi slali decu na �kolovanje, �ene u �oping a matoru rodbinu da se le�i i udi�e sve� alpski vazduh. Posle su kad je pukla revolucija i sami do�li, barem oni koji su imali para. Ko �to dolikuje pobo�nim ljudima podigli su i crkvu, ne mnogo veliku ali zato okre�enu u belo i plus sa zlatnim kubetima, da se vidi na daleko.

[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]