MyCity :: Gradovi

Istanbul ( Carigrad)

nobody@mycity.rs (L A Z A R) — Thu, 12 Dec 2019 15:57:24 +0100

Pozdrav svim ljubiteljima putovanja, avantura i uzivanja.
Evo mojih slika obilaska Istanbula tj Carigrada ovaj Konstantinopolja

Zlatni rog

Sveta Sofia ( Aja Sofia)

Galata kula

Akvadukt

Zalazak sunca slikan sa azijske strane

Zrenjanin

nobody@mycity.rs (Pavac) — Wed, 05 Jul 2017 11:46:30 +0100

Ne znam da li mogu ovde da postavim ovo pitanje...
Da li ima na forumu neko iz Zrenjanina ili je neko skoro bio tamo?

Moskva

nobody@mycity.rs (MiG-29M2) — Sun, 02 Apr 2017 08:50:27 +0100

Posto vidim da Moskva nema svoju temu (ili je ja nisam nasao xD) odlucih da je napravim. Planiram da letujem u Moskvi u julu pa me interesuju sto jeftiniji prevoz do tamo - avion, voz bilo sta. Vodice i smestaj imam, pa m treba pomoc oko pronalaska sto jeftinijih karata do tamo jer ja ocigledno sam nisam u mogucnosti da ih nadjem Naravno moze i neka sugestija sta da se vidi od ljudi koji su tamo bili

Budva

nobody@mycity.rs (SmjestajuBudvi) — Mon, 02 Nov 2015 12:08:39 +0100

Kraljica Mediterana
Iako mnogi polemisu o skupoci u Budvi, definitivno trziste iz Srbije je najprisutne
Budva nije nisko budzetna destinacija, ali u privatnom smestaju mozete naci i krevet ispod 10 Eura po osobi ukoliko ste se odlucili da da dodjete sa porodicom ili drustvom i iznamite stan.
U svakom slucaju, ima mnogo sta da se vidi, brojne plaze, znamenitosti, mnostvo kulturnih desavanja i prepoznatljivi nocni zivot.

Molim za komentare koje imaju osnov, neki primer koji bi me demantovao

SPLIT-DALMACIJA

nobody@mycity.rs (ante mpt) — Fri, 13 Feb 2015 16:52:23 +0100

----------- Napisano: 13 Feb 2015 16:52 ---------

Evo jedan spot kojeg vrijedi pogledati i malo tko �e re�i da nije raj na zemlji.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 13 Feb 2015 16:56 ---------

happy

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 13 Feb 2015 17:18 ---------

O Splitu je suvi�no pri�ati.Pretpostavljam da nema nikog sa podru�ja biv�e SFRJ da ne zna ni�ta o Splitu ,Dalmaciji tako da je suvi�no pri�ati. O Dalmaciji i Splitu ima na netu bezbroj pri�a i komentara tako da ne�u puno pisati o tome.Dovoljno je re�i Dalmacija,Split,Hajduk i sve se zna.

Stavros [promotivni post]

nobody@mycity.rs (MyCity uredni�tvo) — Mon, 24 Jun 2013 02:02:26 +0100

Stavros � rajsko odmarali�te za prave turiste

Gradi� Starvos sme�ten na obali Strimonikos zaliva idealan je za one koji tra�e miran odmor oboga�en rekreacijom, ali i istorijskim sadr�ajima. Kristalno more, prelepa pe��ana pla�a i netaknuta priroda Stavrosa nagra�ene su Plavom zastavom evropske zajednice. Sme�ten je na svega 70 km od Soluna, na mestu gde se planina Holomontas susre�e sa morem, a mir i prirodne boje uzbu�uju �ula. Grad je u obilju zelenila a pored pla�e se nalazi �uma platana u kojoj su kafi�i, sportski tereni i igrali�ta za decu. Blagi vetar �ini boravak u Stavrosu prijatnim, �ak i tokom najtoplijih meseci, a njegova klima pogoduje i astmati�arima.
Na pla�i se nalaze kafi�i sa suncobranima i le�aljkama za koje treba izdvojiti svega 3 evra za celodnevni boravak, koliko ko�ta kafa i fla�ica negazirane vode. Pla�a je dovoljno prostrana pa ima mesta za boravak i van kafi�a, dalje od ostalih kupa�a, pod vlastitim suncobranom. Ova prili�no duga�ka pla�a podeljena je pristani�tem, �to ni malo ne remeti boravak u vodi, jer ovde retko pristaju veliki brodovi. Pristani�te je tako�e pogodno za ribolov, gde me�tani rado dele svoja bogata pecaro�ka iskustva sa turistima. Levo od njega pla�a je za�ti�ena �umovitim brdom �ije zelenilo odi�e sve�inom i prijatnim mirisima, dok je desna strana potpuno otvorena za celodnevno sun�anje. Prelepe vile i luksuzni hoteli sa bazenima ne nalaze se na samoj pla�i, pa je u�ivanje u dnevnim aktivnostima potpuno neometeno. Toplo i �isto more lagano gubi dubinu, pa je idealno za kupa�e sa malom decom.

Neke od slika preuzetih sa Googla -

Stavros je mesto u kome ve� decenijama tradicionalno letuju turisti iz Srbije, tako da je sporazumevanje sa ljubaznim me�tanima lako, jer gotovo svi vlasnici apartmana i lokala razumeju i govore srpski jezik. Stavrosu ne nedostaju ni taverne koje odi�u mirisima Gr�ke kuhinje, ali i lokalnom atmosferom, a za one koji u�ivaju u no�nim izlascima, pored brojnih kafi�a, tu je i diskoteka �Kros�, gde lokalni DJ pu�ta svetske pop hitove, ali ponekad je prisutan i gr�ki, pa i srpski melos.

Stavros je najve�e mesto u oblasti Rentina, a svega nekoliko kilometara deli ga od drugih letovali�ta, poput Asprovalte i Nea Vrasne. Na 20 kilometara od grada, na putu ka Stagiri - rodnom mestu Aristotela, nalazi se prelepa pe��ana pla�a Babilon.
Stari Stavros koji je i prvobitno naseljen da bi se kasnije �irio ka obali, datira iz 17. Veka, a neke od starih ku�a podse�aju na tradicionalnu makedonsku arhitekturu. Jak zemljotres koji je 1932. pogodio ovo mesto uni�tio je skoro sve �to je ostalo iz doba Turske invazije, pa je ostalo samo nekoliko starih ku�a. Najzna�ajniji spomenik je Crkva sv. Dimitrisa, sa drvenim krovom, ikonama koje datiraju iz 1842. godine, ostacima starih murala i zvonikom od kamena sagra�enim 1870.
Do 1960. turisti�ka atrakcija ovog mesta bila je prirodna lepota, drve�em prekrivene padine i prelepe pla�e. Danas je stari deo Stavrosa pretvoren u moderan turisti�ki grad, koji omogu�ava udoban boravak.

Na svega petnaestak minuta hoda od centra nalazi se Agnanti, najvi�a ta�ka Stavrosa, odakle se pru�a panoramski pogled na �itav zaliv, a lokalni restoran omogu�ava posetiocima da istovremeno u�ivaju u bogatom jelovniku i jedinstvenom prizoru. Na ovom mestu nalazi se veliki drveni krst koji se tokom dana, ali i no�u, mo�e videti iz svih delova Stavrosa.
Zbog svog polo�aja Stavros je idealno mesto za odmor, a istovremeno i prilika da se obi�u mnoga arheolo�ka nalazi�ta i spomenici iz razli�itih epoha. S obzirom da je na samom po�etku poluostrva Halkidiki za svega tridesetak evra mogu�e je obi�i i Svetu goru. Grad Kavala je od Stavrosa udaljen koliko i Solun, a negde oko petnaestog kilometra, na putu do Kavale, nalazi se anti�ki Amfipolis i njegov muzej.

U blizini Stavrosa nalazi se i jezero Volvi, koje je sa povr�inom od 70km2 drugo najve�e jezero u Gr�koj. Okru�eno je platanima, vrbama i topolama, i jo� preko 330 vrsta biljaka od kojih 13 veoma retkih. U ovom ekolo�kom raju postoji i oko 30 vrsta ribe, ali njegovo najve�e bogatstvo su ptice kojih ima preko 200 vrsta. Oko jezera ima mnogo ribljih restorana, koji osim ukusnih specijaliteta pru�aju jedinstven pogled na bogatu vodenu povr�inu.

U mirnoj oazi regije Rentina, a naro�ito u Stavrosu, svako �e prona�i ne�to po svom ukusu, bilo da je to u�ivanje u prelepim pla�ama i toploj vodi ili u duhu starog Stavrosa, u kome �ak i mladi me�tani neguju kulturu i tradiciju stare Gr�ke. Potpuni mir, ali bez nedostatka ostalih turisti�kih sadr�aja, najve�a je prednost koju ovaj gradi� ima u odnosu na ostala gr�ka letovali�ta, a posebna je preporuka mladim parovima sa malom decom, jer ovo mesto u potpunosti odgovara njihovim potrebama.

--

Star�evo

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Sun, 10 Feb 2013 14:13:10 +0100

O Star�evu...

Star�evo je mesna zajednica pri op�tini Pan�evo. Udaljena na oko 9km od Pan�eva. Za sada ima skoro 8000 stanovnika, a uslovi �ivota su vrlo povoljni, te se Star�evu pridaju i titulu 'glavni grad Pan�eva'. Star�evo je poznato u svetu po svojoj bogatoj istoriji. Star�evo je prostor velikih arheolo�kih otkri�a, pa je u planu i izgradnja arheolo�kog parka. Na ovom prostoru su pronadjena nalazi�ta iz mladjeg kamenog doba.

Crkva Svetog Maurica - simbol Star�eva

Za�to ba� 'Star�evo'?

O nazivu Star�evo postoje tri predanja. Naime, u blizini dana�njeg centralnog dela Star�eva �iveo je jedan vojvoda Star�evi� koji je tu imao i dvor koji se zvao Djurdjevac. Prema drugom predanju, u blizini Nadela (reke) postojala je koliba u kojoj je �iveo jedan starac. Tu su vojnici, nose�i po�tu, navra�ali do tog starca i po njemu je selo nazvano Star�evo.

Etni�ki sastav

Star�evo se deli na dva velika dela.

Srpski kraj
Gornji kraj

U gornjem kraju su �iveli Nemci i Hrvati. Ova podela je uni�tena nakon drugog svetskog rata, medjutim, mi Star�evci se orijenti�emo na ovakav na�in �to se ti�e �ireg Star�eva�kog okruga.

Plan centra Star�eva iz 1903. prema tada�njem izvoru iz katastra

Plan �ireg centra Star�eva - M.Muhr

U Star�evu su za vreme rata �iveli samo Hrvati i Nemci, a Srba je bilo jako malo. Samim tim, kako su se stopili, danas ima dosta porodica koje imaju polovi�no poreklo. U centru Star�eva su za vreme rata �iveli Hrvati. Tokom godina, vr�en je progon nevinih nema�kih komunista koji su pogubljeni u Ritu blizu stare ciglane (vidi na mapi ; Ried).

Mape Star�eva

Potrebno:

AAGISView (http://aagisview.software.informer.com/)

Kliknite na ovaj link. Ukucajte starcevo i kliknite na Search.

Kliknite na mesto obele�eno na slici.

Zatim klik na sliku.

I to je to. Sa desne strane kliknite na neke od opcija poput S76_1073_Sztarcsova_40.ecw. Kvalitet i nije neki jer je crtano ru�no jako davno. Sre�a �to jo� postoje oni koji �uvaju papirologiju od zaborava

Star�evo na filmu

Stare re�i i izrazi

Kao i svako selo u Banatu, i Star�evo ima stare re�i i izraze koji se i danas koriste na toj teritoriji. Evo spiska nekih od takvih re�i:

Komin - dimnjak (od�ak)
Avsec - tacna za kola�e
Pokajne - morkinje
Bojtar - pastir
Vaga�i - tragovi u zemljanom putu koji ostaju nakon prolaska kola, ili traktora
Frtalj - �etvrtina
Furtom - brzo
Veranda - poluotvorena, nekada staklom ogra�ena prigradnja uz ku�u
Vitrina - stakleni ormar
Sa�urica - korpica od rogoza u kojoj je hleb kisnuo pre pe�enja
Sad�ak - stalak koji se stavljao u pe�,a na njega tepsija
Skamija - �kolska klupa
Skoverci - deblje pala�inke
Slatine - neplodno zemlji�te
Sliker - fotograf
Sokak - isto �to i �or
Soldat - vojnik
Sorta - vrsta
Sprezati - sara�ivati, kontaktirati
Streka - pre�a od vune

�picname

U Star�evu se zadr�ao jedan od obi�aja da svaka familija ima svoj �picname. �picname je ne�to kao nadimak u modernom svetu.

Primer:

Angelin - Bulki�i
Mili�ev - Klepanovi, Tutorovi
Stojanov - Ristini
�ivanovi� - Grudovski
Pihajli� - Degi�ini
Ivankovi� - �trokini
Gerdi� - Mandu�i�i

I dan danas se �lanovi neke porodice u Star�evu ne oslovljavaju sa prezimenom ve� sa �picnametom.

�ta bi trebalo da posetite kada navra�ate u Star�evo?

Kao i svako naseljeno mesto i Star�evo je prepoznatljivo po nekim mestima. Sledi spisak nekih najva�nijih mesta.

Trg Neolita - Nalazi se u samom centru Star�eva. Prizor je bo�anstven, pogotovo no�u. Na trgu nema puno gu�ve tako da �e vam sigurno prijati jedna �etnja

KKK (Kreativni Kulturni Klub) - nalazi se na prvom spratu Doma Kulture u centru. Ovde se �esto organizuju manje svirke ili prezentacije. Pored prostorije KKK-a nalazi se i teretana.

Izmedju ostalog i Caffe Diavolo, stadion FK Borac, bazen, arheolo�ki park, Titov park i na�u �kolu 'Vuk Stefanovi� Karad�i�'

Linkovi

Sajt Mesne Zajednice Star�evo
Facebook grupa Star�evo

Naselje Nova Galenika u Zemunu

nobody@mycity.rs (jedanBata) — Sat, 12 Jan 2013 10:07:12 +0100

*** tekst sadr�i linkove na mapu sa opisima, i link na fotoalbum ***

Napisao bih par redaka o Galenici u Zemunu.
To je naselje na obodu Zemuna gornjeg grada, na putu prema Zemun polju i Batajnici.
Veoma je blizu Dunava, ali je ure�enost terena takva da se to uop�te ne prime�uje, jer izme�u naselja i reke je Batajni�ki drum, i zeleni pojas od nekih 300 do 400 metara, u kojem su i krugovi nekih preduze�a koja su tu jo� od vremena sfrj. Kada se do�e do reke, obala je padina, �to zna�i da je teren na kojem je naselje zna�ajno izdignut od reke, tako da za svojih 50-tak godina postojanja naselje nije bilo ni u najlu�oj ma�ti u opasnosti od poplave, a tako blizu reke.

Najva�nije je znati da je naselje od po�etka planski napravljeno i komunalno sasvim ure�eno.
To je jedan od glavnih atributa naselja koje �elim da istaknem ovim tekstom.

Ulice su pod pravim uglom, i upadljivo �iroke, komotne �ak i za ovo vreme kada svaka �u�a ima automobil, i postoje �iroki trotoari za normalan prolaz pe�aka. Mada naselje je i dan danas dovoljno mirno da svi komotno hodaju ulicom, a prolaz vozila je sporadi�na stvar.
Kanalizacija je besprekorna i ugra�ena od samog nastanka naselja.
Ni sa strujom nikada nismo imali problema.
Voda i vodovod su odli�ni.

Sve ku�e su istog tipa: gara�a tj. suteren, izdignuto prizemlje, prvi sprat, i tavan ili potkrovlje. Nisu identi�ne, ali su istih gabarita i op�tih crta; Nisu previ�e male i u�orene kao u starim naseljima u Zemunu, ima komotnosti u dvori�nom prostoru, opet ka�em, zahvaljuju�i tome �to su placevi od po�etka ta�no iskockani, i na njima ta�no propisana pozicija i gabarit ku�e.

Zbog svega toga i posle decenija urbanisti�kog bezakonja, i nemalog broja pro�irenja ku�a u potkrovlja i u dubinu dvori�ta, po principu "koliko ho�e� i koliko mo�e�", gde su se iskazali najrazli�itiji geniji gra�evine i estetike, naselje i dalje ima op�ti utisak ure�enosti i to ga drasti�no i veoma upadljivo razlikuje od ve�ine drugih naselja. Sve to se vidi odmah, �ak i pomo�u programa GoogleEarth.

Naselje na severnoj i ju�noj strani ima novi deo koji �ine veoma prepoznatljive vi�espratnice (soliteri od po 12 spratova , i lamele od po 5 spratova) sa svojim crvenom fasadnom ciglom, i crnim kosim krovovima zahvaljuju�i kojima nije bilo onog odvratnog nadzi�ivanja. Crvene fasadne cigle su se pokazale kao estetsko re�enje mnogo otpornije na vreme nego neka druga, jer zgrade i posle trideset godina izgledaju dobro i neishabano.

Jedan pogled na snimak iz vazduha jasno govori da ima vi�e nego dovoljno igrali�ta, parkinga, i zelenila.
Zelenilo je sjajno, jer je naselje staro ve� nekoliko decenija, i drve�e je visoko sa bujnim kro�njama.

Kako naselje ima od po�etka iskonstruisane saobra�ajnice i infrastrukturu, a va�ne saobra�ajnice su ga ograni�ile u pravilan pravougaonik, nije moglo da bude naru�eno divljim naseljem.

Altina se ne mo�e smatrati nastavkom naselja Nova Galenika jer je autoput prema Novom Sadu dovoljno �iroka i frekventna saobra�ajnica, da nikada nije moglo da do�e do stapanja dva naselja, ni vizuelno ni prakti�no.
(mala digresija: mo�da ste primetili da po oglasima za nekretnine oni koji ogla�avaju ne�to �to se nalazi na Altini, stave da je lokacija Galenika)
Niko ozbiljan ne�e re�i da je sre�an �to su 1997. radikali, preuzev�i vlast u zemunskoj op�tini, dozvolili tu divljinu zvanu Altina, Plavi horizonti, i druga divlja naselja koja su popunila prostor izme�u Galenike i Zemun polja, i dalje se �ire iza Zemun polja.
Kontrast, vizuelni i urbanisti�ki, da ne ka�em kulturni, koji �ini naselje N.Galenika prema Altini je drasti�an. Jo� bih podsetio na poplave koje su pre koju godinu nastale u Altini zbog izdizanja podzemnih voda kad je bio nabujao Dunav. Nemaju kanalizaciju, a onaj efekat izdignutog terena koji ima N.Galenika, se do Altine izgubi, pa kad naraste Dunav njima se izdignu podzemne vode.

Na mapi sam obele�io (brojem 6) deo naselja koji je do te 1997. bio zelena parkovska i po�umljena povr�ina izme�u naselja i fabri�kog kruga fabrike Galenika. Taj pojas je 1997. zaposednut divljom gradnjom, ali one bogate klase. Samim tim �to su tu izgradili svoje skromne hacijende, odmah su imali sve ono �to Novu Galeniku �ini privilegovanim naseljem: asvaltirane ulice sa trotoarima, kanalizacija, struja, voda, telefon, odno�enje sme�a, linije gradskog prevoza, po�ta, dva obdani�ta, samoposluga, pijaca, ambulanta, benzinska pumpa... i oko njihovih ku�erina parkovska zelena povr�ina sa poodraslim drve�em (onim koje nisu posekli).

Ovoj listi infrastrukturnih dobara dodao bih i da je od 2003. naselje pokriveno kablovskim sistemom SBB-a (s zna�i smradovi) , a pre dve godine je Telekom razvukao opti�ke kablove (za �ta su na op�te nezadovoljstvo upotrebili brdske betonske bandere, iako naselje od po�etka ima primerene metalne bandere uli�ne rasvete).Nedavno su postavljeni na nekoliko mesta podzemni kontejneri, koji su na povoljnim pozicijama.

Saobra�ajno je Nova Galenika odli�no povezana.
Autoput prema NS-u prakti�no po�inje odma� tu kod naselja, a taj isti put od lakat krivine je direktna veza i sa autoputem prema Ni�u ili �to bi mnogi ovde rekli, autoput prema gradu.
Sa druge strane naselja je pomenuti Batajni�ki drum, koji je u stvari nastavak ulice C.Du�ana koja ide neprekinutim pravcem kroz centar Zemuna pa sve do U��a i Brankovog mosta. Od kad ja pamtim naselje je imalo gsp liniju 84 �ija je okretnica u sred naselja, i ide do Zelenog venca, a od pre tri-�etiri godine na istoj okretnici imamo i liniju 612 koja prolazi kroz Zemun gornji grad, pored doma zdravlja u �ilerovoj, Zemun novi grad, pored �elezni�ke stanice u Zemunu, pored okretnice 15 i 45 izlazi na vezu dva autoputa, zatim pored Tempa i kvanta�ke pijace (budu�e veletr�nice) , be�anijskog groblja, pored naselja Be�anija, SC 11. april , Studentskog grada, bulevarom Z.�in�i�a do op�tine NBG , i okre�e u Pohorskoj (isto gde i 16-ica). Veoma blizu naselja je i okretnica gsp linije 17 , gde je i taxi stajali�te, pa kad naru�ite vozilo a ono stigne za minut. Pored naselja prolaze i linije gsp-a 707, 704, 706, 73, 705.

Dunav je za sve ljubitelje aktivnosti na reci tako�e veoma pristupa�an, veliki je broj stanovnika Galenike aktivan na reci, i na adi Vojne ba�te postoji �iva zajednica izletnika, kao u ostalom du� cele obale Dunava i Save na celoj teritoriji Beograda.

Poljana pored naselja (na mapi desno od naselja) je ogledna njiva nekog od poljoprivrednih instituta. Generacije dece sa naselja su stazom preko te poljane pe�a�ile u osnovnu �kolu Oton�upan�i�/DesankaMaximovi� (sada �ujem da �e ta zgrada da bude geografski fakultet) do kona�ne izgradnje �kole na naselju Galenika 2009. Ta staza preko njive je uvek bila i neka vrsta �etali�ta, jer pru�a fantasti�an pogled na �iroko nebo iznad ravnice, i na zalazak sunca iza naselja. A u udaljenom kraju poljane se nalazi tor i �tale sa konjima koji mirno pasu ili kaskaju. Dovoljno daleko da se uop�te ne ose�aju, a svojim prisustvom pru�aju lep rusti�ni prizor. Ne�to �to se mo�e videti samo tu. Sve to �e za godinu dana (ako se ostvare planovi) da bude uspomena, jer �e po sred te njive da pro�e saobra�ajnica prema novom mostu preko Dunava.

Novi most.
Kakve �e promene �ivota doneti novi most tek �emo videti. Oko naselja je saobra�aj veoma frekventan oduvek, pa ne verujem da �e se to odraziti mnogo na naselje u smislu nekog pove�anja buke. Vrednost nekretnina �e porasti, nadamo se. Kako �e izgledati taj novi deo grada koji �e neminovno narasti sa druge strane Dunava. Ho�e li biti jo� jedna divljina nalik drugim srpskim ruglima od naselja, ili ne�to bar pribli�no sre�eno kao Novi Beograd, i kao Nova Galenika.

Mape - u�a i �ira okolina:
u�a okolina
�ira okolina
Link prema albumu fotografija

plavim kru�i�ima sam obele�io stanice gsp-a , unutar naselja su
stanice linija 84 i 612, a bo�no od naselja su dve stanice linije 707 koja novosadskim autoputem ide prema Zemun polju

�utim elipsama sam obele�io benzinske i plinske pumpe, ima ih tri na obodima naselja i �etvrta je kod okretnice linije 17.

bledozelene linije obele�avaju kuda prolaze linije gsp-a.
ra�vanje strelica pokazuje gde 84, 707, 704, 706 idu prema Zemunu i Beogradu, a 612 prema Zemunu gornjem gradu

�utim linijama i brojevima sam obele�io celine koje �elim da istaknem:

1.centralni deo naselja, od uvek su tu male bele zaobljene ku�ice-lokali, koje su krajem 60-tih verovatno izgledale svemirski, i u kojima su prostorije mesne zajednice, ambulante, biblioteke, po�te, apoteke, lutrije, gsp dispe�er, obu�ar, pekara, frizer, mesara, male prodavnice... pored je velika samoposluga Maxi, tu je okretnica gsp linija 84 i 612

2.prostor simetri�an onom pod br.1 , ali tu je jedan od dva vrti�a, i staro igrali�te, tj. parki�.

3.drugi vrti� sa prostranim ogra�enim igrali�tem, tu je od kad je napravljen taj novi deo naselja, krajem 70-tih, po�etkom 80-tih.

4.osnovna �kola M.Pupin sa prostranim ogra�enim igrali�tem, tu je od 2009. , ina�e taj prostor je od kad se ja se�am bio �ibljak, povremeno raskr�en da bi se tu smestio putuju�i luna-park. �kola je tu planirana decenijama unazad.

5.prizemni lokali: prodavnica, pekara, apoteka...

6.prostor koji je do 1997. bio po�umljena zelena tampon zona izme�u naselja i fabri�kog kruga Galenike, a onda su nikle "skromne ku�ice" , i hale nekih firmi.

7.zelena pijaca , okru�ena prizemnim lokalima (pekara, mesara, ribarnica, hemijsko �i��enje...)

8.neka vrsta mini �oping centra , tu su samoposluga Roda, Tehnomanija, Uradi Sam, �ak, i druge prodavnice ode�e i obu�e...sa prostranim parkingom

9.sli�no kao 6. (hehe) , do 1997. bilo deo njive pored autoputa. Ta lokacija se zove Ratarski put, i tu je tako�e bogata divlja gradnja, sa poslovnim prostorom, ugostiteljskim objektima i benzinskom pumpom. Ali kao i Altina, od naselja Galenika su odvojeni dovoljno �irokom saobra�ajnicom. I oni se isto u oglasima predstavljaju kao Galenika.

10.okretnica linije 17 , i taxi stanica , tu je i srednja saobra�ajna �kola, malo dalje niz ulicu C.Du�ana je vi�a medicinska �kola

11. stambeni blok, iz meni nepoznatih razloga znan po imenu Majmunjak ili Majmunsko naselje, pored kojeg smo i�li u �kolu (mo�da ba� zato).

12. u neobele�enom polju je zgrada biv�e O� Oton �./Desanka M. , a obele�eno sa 12 su ogra�eni tereni FK Partizan, ali dok sam ja bio �ak u pomenutoj O� , ti tereni su bili otvoreni tereni kluba fabrike Teleoptik i svima dostupni, tu smo imali fizi�ko.

13.tor ili koral, gde se mogu videti lepi konji, koje ponekad izvedu na �etnju oko cele poljane/njive

ZP - Zemun Polje , linijom obele�eno originalno naselje, okolo je divlja gradnja

AL - nije Albanija nego Altina

PH - Plavi Horizonti

GB - Gove�i brod , izlaz na Dunav, nije ure�eno, tu je neka �ljunkara i neko ve�ito privremeno prebivali�te Roma, ali tu �itelji Galenike koji se time zanimaju dr�e �amce kojima prelaze na drugu stranu

VB - Vojne ba�te - sojenice i kolibe na obele�enoj adi i levoj obali Dunava u tom delu

Sme�a linija - po neproverenim najavama tuda �e se pru�ati saobra�ajnica prema novom mostu preko Dunava

Kockica na kraju sme�e linije - tu je lakat krivina kojom po�inje novosadski autoput, i ka�u da �e tu biti raskrsnica prema novom mostu

VP - naselje Vojni Put, uglavnom divlje - ru�no kao ve�ina divljina, i u jednom ve�em delu sa skoncentrisanim romskim stanovni�tvom, i atmosferom.

�S - �elezni�ka stanica Zemun , pored nje je stanica linije 612 i 45

ZM - fabri�ki krug nekada�nje fabrike Zmaj , tu su sada mega marketi Roda i Dis, do kojih se mo�e do�i odmah sa autoputa, ali i od �elezni�ke stanice Zemun, tu je naravno i benzinska pumpa Zmaj

T i KV - megamarket Tempo i Kvanta�ka pijaca (Veletr�nica Beograd)
tu prolaze linije 612, 711, 708

Zamisao koja me je motivisala da napi�em sve ovo
je da istaknem koliko su (mi) va�ne sve te stvari koje ima planski napravljena lokacija, sa minimumom improvizacije i samovolje pojedinaca, bar u urbanisti�kom pogledu. Jasno postavljene ulice, ta�no razgrani�eni placevi, javne i zelene povr�ine, postoje�a i funkcionalna podzemna infrastruktura...

Naglasio bih da se moje nezadovoljstvo koje sam izrazio prema divljoj gradnji odnosi isklju�ivo na to.
Nemam nikakva elitisti�ka ube�enja, niti predube�enja prema ljudima koji stanuju na takvim lokacijama.
I u ovom naselju se po stanju razli�itih dvori�ta i ku�a jasno vidi da u njima stanuju najrazli�itiji ljudi.
Ali kao �to sam ve� razjasnio, moj pozitivan utisak se odnosi na op�tu urbanisti�ku ure�enost, ljudi nisu tema ove teme, bar ne direktno.

Ako ste sve ovo pro�itali, i stekli iz mog teksta predstavu o pozitivnim stranama naselja Galenika, i nekih sre�nih okolnosti koje doprinose op�toj dobroj slici, voleo bih da se uklju�ite u ovu temu tako �to biste naveli jo� neka naselja koja su u sli�noj i ve�oj meri ure�ena, i svojom komunalnom i urbanisti�kom stabilno��u pru�aju ljudima upadljivo bolji kvalitet stanovanja, nego u nekim drugim lokacijama.

U tom Somboru, svega na volju

nobody@mycity.rs (kaina-lea) — Wed, 18 Apr 2012 19:01:06 +0100

u tom somboru, svegana volju
svega ima jest istina
Ovo je moj grad
ovo je najlepsi grad na svetu, opevan u pesmama , ovo je grad gde fijaker jos vozi, ovo je grad ravnice, ovo je grad sira ovo je grad...........ovo je SOMBOR

----------- Dopuna: 18 Apr 2012 19:23 ---------

�upanija, sedi�te vlasti u 200 odaja

Iako joj je zvani�an naziv Skup�tina op�tine Sombor, Somborci ovo zdanje zovu �upanija. Stari naziv odoleo je vremenu, svim politi�kim promenama, a u ovo sedi�te vlasti veliki broj Somboraca navra�a svakodnevno.

�upanija je zanimljiva i za turiste, putnike namernike, koje ne zanima samo arhitektura, nego i velelepni park ispred zgrade, u kojem dominiraju sadnice �etinara tise ispred samog zdanja, te platani i bo�o�i unutar parka. Ova oaza zelenila zanimljiva je u svako doba godine. U parku je i zanimljiv lokal - "Fijaker stari", odnedavno restoran doma�e kuhinje. Na terasama i na platou, pravim letnjim ba�tama, Somborci u letnjim mesecima �esto potra�e osve�enje, bilo je ovde i nezaboravnih knji�evnih i, naravno, muzi�kih ve�eri.

Gotovo da nema turisti�ke ture koja nije posetila veliku ili sve�anu salu Skup�tine op�tine. Razlog je slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzehuta, naslikana uljanom tehnikom na jednodelnom platnu veli�ine sedam puta �etiri metra, u bogato pozla�enom okviru. Slika je u ovu salu postavljena februara 1898, na taj na�in �to je morao da bude izbijen prozor, jer nije mogla da pro�e ni kroz jedna vrata. Naru�ena je dve godine ranije, prilikom milenijumske proslave dolaska Ma�ara u Panonsku niziju. Ovo je slika bitke austrijske i turske vojske u kojoj je 1697, na strani Austrijanaca u�estvovao i odred od oko 500 Somboraca. Ina�e, slika je pla�ena 12.000 forinti, protivvrednost od oko 40 katastrskih jutara oranica.

----------- Dopuna: 18 Apr 2012 19:33 ---------

bitka kod sente

Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta
Monumentalna i realisti�na slika Ferenca Ajzenhuta "Bitka kod Sente" naru�ena je 1896. godine za proslavu milenijuma od dolaska Ma�ara u ove krajeve. Slika dimenzija 7 x 4 m predstavlja najve�e ulje na platnu u na�oj zemlji. Postavljena je u Sve�anu salu �upanije 1898. godine. Bitka se odigrala 11. septembra 1697. godine u Ba�koj, kod Sente. U prvom planu slike su austrijski vojnici koji prelaze preko grudobrana Turaka. U srednjem delu slike je austrijski princ Eugen Savojski na belom konju, uz njega je grof Palfin na crnom konju sa isukanom turskom sabljom kojima vojnici privode zarobljenog turskog Kisig D�afer Pa�u. U pozadini se nazire silovitost bitke. Kada se slika posmatra sa raznih strana, sti�e se utisak da se i slika kre�e.
Somborci su se opredelili za ovaj motiv zbog velikog istorijskog zna�aja bitke. Pored Ma�ara u bici je u�estvovalo i oko 500 Somboraca (Srba i Bunjevaca). Austijske regimente su strahovito potukle tursku vojsku i nakon bitke dolazi do promene odnosa snaga � Turci se povla�e sa ovih prosora, a 1699. godine potpisan je Karlova�ki mir. Ram slike je, tako�e, malo umetni�ko delo ve�ta�ke pozlate. Na njegovoj gornjoj strani je prikaz oru�ja i ratni�kih zastava toga vremena uz lik apostola Pavla (za�titnika Ba�ko-bodro�ke �upanije) i zastavu plavo-crvene boje kao znamenje �upanije. Na tavanici Sve�ane sale su grbovi koji predstavljaju istorijsku pro�lost zemalja koje su bile pod jurisdikcijom Ugarske monarhije. U sredini je grb slobodnog i kraljevskog grada Sombora koju je naslikao Eugen Ko�i� po originalnoj povelji carice Marije Terezije iz 1749. godine. U sali su postavljeni u drvetu izra�eni kipovi boginje Atine (za�titnice mudrosti, gradova i vojnih utvr�enja) i boginja Justicia (boginja pravde).

Nova 3D mapa Beograda + informator

nobody@mycity.rs (Shvonder) — Fri, 01 Jul 2011 15:17:45 +0100

Pojavila se nova 3d mapa Beograda sa adresarom i GSP linijama.
infograd.rs/
Mapa je besplatna.
Probajte Beta-verziju, vazno mislenje obicnog korisnika.

Zaje�ar

nobody@mycity.rs (alexptr) — Sun, 12 Jun 2011 17:48:09 +0100

Posetite [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zaje�ar je grad i sedi�te istoimene op�tine u isto�noj Srbiji. Prvi put se spominje 1466. godine u turskom tefteru vezanom za stanovni�tvo vidinskoga pa�aluka. Naziv je najvjerovatnije turskoga porijekla. Po nekim pretpostavkama poti�e od izvjesnog Said-Asir pa�e koji je svoju vojsku postavio u dolini Timoka.

U periodu od XVI-XVIII veka ima malo podataka o naselju. Ne�to vi�e podataka o Isto�noj Srbiji zabele�eno je u drugoj polovini XVII veka. Ovi podaci svedo�e o ratnim pohodima ugarske i austrijske vojske protiv Turske (Veliki rat 1683-1699, rat 1716-1718, rat 1737, 1788. godine i drugi), koji su teritorijalno zahvatali i ove krajeve i u kojima je bilo srpskih dobrovoljaca. Stanovni�tvo ovih krajeva bilo je izlo�eno, ne samo ratnim strahotama, ve� i drugim neda�ama koje rat donosi: rekvizicije, pusto�enja, plja�ke, teror i dr, �to je uzrokovalo �esta iseljavanja preko Dunava.

Kriza i propast Prvog srpskog ustanka imali su te�ke posledice i u ovim krajevima. Hajduk Veljko juna�ki gine u odbrani Negotina, a Turci ponovo zauzimaju celu Isto�nu Srbiju. Tu su se odr�ali sve do 1833. godine, kada je ovaj deo Srbije u nizu uspe�nih bojeva kona�no oslobo�en i ponovo pripojen Srbiji.

Timo�ka Krajina je �ivela mirno sve do 1876. godine, kada su Srbija i Crna Gora u�le u rat sa Turcima, potpoma�u�i time srpske ustanike u Bosni i Hercegovini, koji su digli bunu 1875. godine. Ovi krajevi su ponovo postali popri�te krvavih borbi sa Turcima, koji su ovamo upadali iz Vidinskog pa�aluka. Za ratne potrebe srpska vlada je formirala �etiri grupacije: jedna od njih je bila Timo�ka vojska pod komandom pukovnika Milojka Le�janina, koja je dobila zadatak da vodi borbe sa Turcima na Vidinskom pravcu. Po�etkom jula 1876. godine Moravska i Timo�ka vojska su obrazovale jednu grupaciju pod komandom ruskog generala �ernjajeva. Po�etne uspehe Timo�ke vojske zamenili su neuspesi i veliki gubici kod Velikog Izvora, kao i napu�tanje Knja�evca od strane jedinice potpukovnika Horvatovi�a, �ime je ugro�ena i odbrana Zaje�ara. Isti je napu�ten bez borbe, a Turci su se zaustavili u visini Planinice, boje�i se dubljeg ulaska u dolinu Crne Reke. Zauzetu teritoriju Turci su oplja�kali i opusto�ili, u �emu su prednja�ili �erkezi i ba�ibozuci. Pod pritiskom Rusije Turska je sa Srbijom sklopila mir, pod uslovom da se povrati stanje status-quo od pre rata. Iz ovog rata Srbija je iza�la materijalno, finansijski i moralno iscrpljena.

Ni ovaj mir nije dugo trajao. Rusija je 12. aprila 1877. godine napala Tursku, u �emu je Srbija videla povoljnu priliku i odmah stala uz Rusiju. Ovaj put, Srbija je imala vi�e uspeha, dobiv�i znatna teritorijalna pro�irenja. Ali, odlukama berlinskog kongresa, 1878. godine, Srbija je morala da vrati ove teritorije i vrati se na "stare isto�ne granice Kne�evine Srbije".

Za vreme oba balkanska rata Zaje�ar je sa�injavao pozadinu. Pred njim, kao i celom Timo�kom Krajinom, le�ale su velike obaveze: prikupljanje i slanje hrane za vojsku, �uvanje saobra�ajnica od diverzija, utovar i istovar materijala za front i drugi pozadinski zadaci. U ovim ratovima Timo�ani su bili mobilisani u dve divizije - Timo�ku diviziju I poziva (u sastavu II armije) i Timo�ku diviziju II poziva (u sastavu I armije). Ove divizije su pro�le slavan ratni put, ne samo u balkanskim ratovima, ve� i u Prvom svetskom ratu, u�estvuju�i u svim velikim bitkama ovih ratova.
U Prvom svetskom ratu Timo�ka Krajina je bila pozadina, sve do 14. oktobra 1915 godine kada su Bugari po�eli napad na Zaje�ar. Borbe su trajale do 29. oktobra 1915. godine, kada su Bugari u�li u Zaje�ar i kona�no okupirali ove krajeve.
U septembru 1918. godine savezni�ke i srpske snage na Solunskom frontu pre�le su u ofanzivu. Srpska II armija i konji�ka brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra 1918. godine oslobodile su Pirot, a dva dana kasnije Svrljig i Kalnu i po�ele se spu�tati u dolinu Timoka. Knja�evac je oslobo�en 16. oktobra. U okolini Zaje�ara, 15. oktobra, seljaci su se digli na ustanak protiv okupatora, �ime su olak�ali dejstvo srpskih i savezni�kih snaga na timo�kom pravcu. Nakon niza borbi na prilazima Zaje�aru iz pravca Knja�evca, Konji�ka brigada generala Gambete umar�irala je 19. oktobra 1918. godine u Zaje�ar.

Posle oslobo�enja od Bugara, Zaje�ar postaje sedi�te Timo�kog okruga, sastavljenog od slede�ih srezova: zaje�arskog, zaglavskog, timo�kog i boljeva�kog.

Nakon dve decenije �ivljenja i rada u miru celu dr�avu (Kraljevinu Jugoslaviju) i ove krajeve zahvatio je novi ratni po�ar, mnogo stra�niji i krvaviji od predhodnog. Za Kraljevinu Jugoslaviju i zaje�arski kraj Drugi svetski rat je po�eo 6. aprila 1941. godine. Ve� 13. aprila te godine, oko �etiri �asa po podne, u Zaje�ar su u�la jedna nema�ka borna kola i dva motocikla sa prikolicom, kao predhodnica nema�ke vojne jedinice, koja je se kretala iz Bugarske i u Zaje�ar u�la 14. aprila.

Nemci su u Zaje�aru formirali svoju okru�nu komandu (krajskomanda-turu), �ija se nadle�nost prostirala na ceo zaje�arski okrug. Da bi lak�e gospodarili okupiranim regionom, Nemci su naredili da odre�ene upravne ustanove, �kole i drugi organi nastave sa radom, ali pod njihovom punom okupacionom jurisdikcijom.

Borbe za oslobo�enje Zaje�ara otpo�ele su 6. septembra 1944. godine napadom 23. srpske divizije Narodnooslobodila�ke Vojske Jugoslavije (NOVJ) na Zaje�ar. Jedinice ove divizije su ve� sutradan, 7. septembra u 16 �asova, u�le u grad. Me�utim, ve� 8. septembra 23. divizija je se moprala povu�i iz grada, jer su jake nema�ke snage, koje su se povla�ile iz Gr�ke (delovi E grupe armija), nadirale dolinom Timoka ka Zaje�aru. Te�ke i krvave borbe za oslobo�enje vo�ene su do kraja septembra i prvih dana oktobra na �irem prostoru Zaje�ara zajedni�kim dejstvom jedinica NOVJ i Crvene armije. U no�i 7/8. oktobra 1944. godine jedinice 45. divizije NOVJ i delovi 64. korpusa i 4. mehanizovanog korpusa Crvene armije okon�ali su ovu vi�enedeljnu borbu i u�li u Zaje�ar.

Grad se danas nalazi u zaje�arskoj kotlini gdje se kod mesta zvanog Sastavak Crna reka i Beli Timok slivaju u reku Timok. U blizini grada se nalaze ostaci rimske carske palate iz IV veka pre nove ere, Felix Romuliana, koja je na listi svetske kulturne ba�tine pod za�titom UNESCO-a.

Zaje�ar je sjedi�te Eparhije Timo�ke Srpske Pravoslavne Crkve, koja se prostire na celokupnoj teritoriji Zaje�arskog i Borskog okruga. Zaje�ar je poznat po velikim imenima koje je dao imena kao �to su Nikola Pa�i�, Zoran Radmilovi�, �or�e Gen�i� kao i po prvom osnovanom privatnom fakultetu u Srbiji Fakultetu za menad�ment Megatrend univerziteta. Prema popisu iz 2002. godine grad je imao 49.800 stanovnika i sedi�te je Zaje�arskog okruga.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rim

nobody@mycity.rs (novamaja) — Wed, 22 Sep 2010 22:53:20 +0100

da li je neko putovao u Rim?
neki savet?
sta nikako propustiti?
...

Ni� - Beograd

nobody@mycity.rs (umpirsky) — Tue, 31 Aug 2010 20:11:18 +0100

Да ли се исплати и да ли има нека алтернативна путања да се прође јефтиније са путарином, како идете, цепате ауто путем или...?

Put Ni� - �a�ak

nobody@mycity.rs (umpirsky) — Thu, 12 Aug 2010 15:34:15 +0100

Како је боље да се иде од Ниша до Чачка, преко Крушевца или Крагујевца?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istanbul jedini grad na 2 kontineta

nobody@mycity.rs (MM007) — Tue, 15 Jun 2010 20:57:35 +0100

Istanbul je jedini grad koji se proteze na 2 kontineta na svetu. Danas je ovo najve�i grad u Turskoj (preko 6 miliona stanovnika) i njeno kulturno i privredno sredi�te.

Do Istanbula se moze stici naravno kolima i avionom, ali i vozom iz Beograda i autobusima iz Sofije, koji polaze na svakih sat vremena. Gradski prevoz u Istanbulu �ine autobusi, minibusevi, laki metro, brodi�i i trajekti. U gradu se nalazi i civilni aerodrom.

Fotografije Istanbula na slici:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istanbul je izabran za Evropski grad kulture za 2010. godinu, zajedno sa Pe�ujom u Ma�arskoj i Esenom u Nema�koj.

U Starom evropskom delu grada poznatom kao Fanar nalazi se sedi�te Vaseljenskog patrijarha.

Najznacajnija mesta za posetiti u Istanbulu:

1. Crkva sv. Sofije (Aja Sofija)
2. Sultan Ahmetova ili Plava d�amija
3. Sulejmanova d�amija
4. Ulica Istiklal
5. Cisterna Bazilika
6. Bugarska crkva sv. Stefana (poznata i kao Bugarska gvozdena crkva)
7. Galata kula
8. Dolmbah�e dvor
9. Carigradski bedemi

Od muzeja obavezno posetiti arheoloski, jedan od najvecih na svetu.

Pa izvolite sa vasim iskustvima o Istanbulu!