MyCity :: Kultura i umetnost

Re: Propadanje i zatiranje istorijske ba�tine

nobody@mycity.rs (Bane san) — Sun, 15 Mar 2026 18:49:56 +0100

Бегеј.
Пивница је била наставак-наслоњена на пивару, сада покојну.
Уз остало, имали су сталне муштерије, чланове клуба. Један другар са хора, другопласирани у брзом испијању пива, имао је личну криглу, закључану на полици.
Како нисам пивопија, тамо сам био последњи пут у прошлом веку, на испраћају другаровог брата у ЈНА.

Палата Дунђерски.
Лево је покојни биоскоп "Војводина". Генијалци су, по расформирању дрвене столице за публику, рад славне компаније "Тонет", преквалификовали у огрев! Када сам последњи пут пролазио, ту је била кинеска продавница.
У овом нижем делу, под два лука је подрум, власништво Задруге Зрењанин, где смо "веселих" '90. закупили простор и направили стрелиште. Лепо би се профитирало да уже руководство није у весељу трошило зараду на гађање. Омастио је бркове или огаравио цев и потписник ових редова.

Сама пивница.
На почетку, дешавало им се да нестане пива!?

Кад помињемо затирање, надомак пиваре:

Уклонише, 1968. као небезбедан стари "велики мост".
После неколико година, сетише се да ваља ту и да се прелази?

Замена, пешачки мост.
Бетонска плоча са гелендерима и пар канделабра. Никоме није пало на памет да, рецимо, старом гвозденом, уз незнатну санацију ударе и стубове, да спрече возила, али зашто једноставно кад може овако?

Re: Njihova dela �ive za sva vremena

nobody@mycity.rs (amstel2) — Wed, 11 Feb 2026 23:49:27 +0100

IN MEMORIAM

У Новом Саду, преминуо је академик Миро Вуксановић (1944 - 2026) у 82. години.
Поред богатог књижевног опуса, његов немерљив допринос српској култури огледа се и у плодном уредничком раду и покретању значајних едиција. Такође, пружио је велики допринос развоју библиотекарства у Србији.

Основну школу завршио je у родном месту, a Вишу реалну гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1969. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност.

Радио је као професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970-1975), где је две године вршио дужност помоћника директора. Био је управник Градске библиотеке �Карло Бијелицки� у Сомбору (1975�1988). У том периоду фонд Библиотеке увећан је за сто хиљада књига. Покренуо је издавачку делатност Библиотеке и био њен уредник. Уређивао је часопис �Домети� (заменик главног уредника 1974�1978, главни уредник 1979�1988). Такође, уређивао је издавачку делатност �Раванград� (1979�1988).
У Библиотеци Матице српске био је управник од 1988. до пензионисања 2014, кад је изабран за председника Управног одбора ове установе у којој је покренуо и био уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата.
Има још тога написати...

Re: Zanati koji (Ne)umiru

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 23 Jan 2026 23:11:56 +0100

Празнична изложба „Занатима до толеранције“ коју је организовала Етно мрежа отворена је данас у Центру за младе ЦЕЗАМ, а представљени су ручни радови као спој едукације и креативности и снажан уметнички одговор на два важна изазова савременог друштва, а то су вршњачко насиље и недостатак међугенерацијског разумевања...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Dilucida intervalla Srbije

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 23 Jan 2026 23:10:21 +0100

Професор др Весна Марјановић, етнолог и антрополог која је недавнообјавила "Српски народни календар за 2026/7534. годину" у издању "Информатике", наставила је диван посао који су више деценија радилинаши познати етнолози Миле Недељковић (1941-2009) и Драгомир Антонић (1948-2020).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Многа народна понашања су у протоку времена трансформисана, сведена или су ишчезла када говоримо о традиционалном моделу народне културе и обичајима, али услед свих политичко-економских и друштвених потреса чији смо савременици, одређене обредне праксе карактеристичне за нека давнија прошла времена су се вратиле на велика врата. Углавном се данас људи плаше да ће се "уништити традиција, да ће се изгубити идентитет", али се не полази од тога да су и обичаји и традиција променљиви и усклађени с временом у којем се живи.

Re: Najznamenitiji Srbi (po�etak XII - kraj XX veka)

nobody@mycity.rs (dolinalima) — Thu, 08 Jan 2026 19:44:42 +0100

Bane san ::Велимировић је био не само лекар већ и књижевник, путописац, историчар медицине.
Своје доживљаје и знања преточио је у неколико књига , "Кроз Кину" (1930 ),"По Јапану и Монголији" (1938 ), "Лутања" ( ?), о доживљајима добровољаца који се тегле возовима кроз Сибир у сред хаоса 1918, па о боравку по Кини (пар година?). За ту је насловну и илустрације у препознатљивом стилу урадио Александар Дероко. Имам их, као и његову књигу о јапанској књижевности, заборавих тачан наслов...

Данас купим "Успомене из Сибира", све мислећи да се аутор сигурно спомиње у неком Банетовом посту. И ја свашта памтим Кад оно Јован Миланковић (1869�1936), брат од стрица Милутина Миланковића. Претпостављам да се нисам колосално зезнуо и да је књига вредна читања.

Да ли вам је познат?

Re: Festivali,sve�anosti i sabori u Srbiji

nobody@mycity.rs (amstel2) — Mon, 08 Dec 2025 20:24:10 +0100

Међународни фестивал дувачких оркестара по трећи пут одржан је у Новом Саду. Том приликом, дувачки састави изС и региона, уз занимљив репертоар, обрадовали су Новосађане у Архиву Војводине..

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Umetnost na zidu

nobody@mycity.rs (_Sale) — Fri, 07 Nov 2025 19:57:28 +0100

Re: Susreti varo�kih pozori�ta ''Milivojev �tap i �e�ir''

nobody@mycity.rs (Sirius) — Thu, 23 Oct 2025 08:55:19 +0100

На ФБ ја водим страницу ДРАМСКИ АМАТЕРИЗАМ СРБИЈЕ (писано је великим, да не залута на туђу адресу). Тамо сваки дан имаш неке фестивале у најави или у току...Право богатство позоришног живота нуде драмски аматери, а не траже ништа, само пажњу друштва и поштовање њихове љубави.

Re: Leskovac prestonica kulture u 2026

nobody@mycity.rs (amstel2) — Wed, 01 Oct 2025 22:07:36 +0100

У Лесковачком културном центру(ЛКЦ), у организацији Фото клуба „Лесковац“ и те установе културе, ове године одржава се јубиларни 15. Самит фотографа бивше Југославије.

Током три дана традиционалне манифестације, од 2. до 5. октобра, публика ће имати прилику да види две колективне изложбе, овогодишњих и прошлогодишњих учесника, као и самосталну изложбу „Портрети без граница“ чији је аутор Стефи П. Борко, мајстор фотографије Фото савеза Словеније...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Arhitektura i umjetnost

nobody@mycity.rs (dolinalima) — Fri, 26 Sep 2025 18:19:51 +0100

Koliko vidim na Google Street View-u, ovo je ve� realizovano. Nisam neki stru�njak, ali deluje mi jednostavno, funkcionalno i fino uklopljeno u prostor. Ba� kako treba da bude, nikakve akrobacije i i�ivljavanja arhitekata.

ps. Interesantno da Vam je ovo prvi upis na ovom forumu. I to iz susedne zemlje i gde obi�no nema tema o arhitekturi. Da ne reklamirate nekog ili ne�to?
Mislim da �ete vi�e sagovornika na�i na skyscrapercity.com-u. Tamo se ba� okupljaju zaljubljenici u razne projekte. Imate i hrvatsku i srpsku sekciju.

Re: Amaterska pozori�ta u Srbiji

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sat, 02 Aug 2025 17:41:45 +0100

У Требињу завршен 68. Фестивал фестивала, надметање позоришних аматера , а главне награде припале су домаћинима: представа "Сироти мали хрчки" Градског позоришта (по тексту Гордана Михића) освојила је четири признања на овој, највећој и најстаријој фешти позоришних аматера некадашње Југославије.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Znameniti prijatelji srpskog naroda

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sat, 02 Aug 2025 17:35:06 +0100

Др Изабел Галовеј Хатон (енгл. Isabel Galloway Hutton),рођена је у Единбургу, 1887. је била шкотска лекарка из доба Првог светског рата. За своје заслуге награђена је Орденом белог орла.

У Први светски рат је ушла 1915. године као припадник Шкотских женских болница (енгл. Scotish Women's Hospitals - SWH). Њена јединица је основала болницу под шаторима у месту Троа у Француској. Из Француске, Изабел је у новембру 1915. пребачена у Гевгелију, одакле се убрзо повукла у Солун на Солунски фронт.

У лето 1918. је именована за главног болничког официра и прекомандована је у Врање. Дошла је са још 11 лекара и 40 медицинских сестара. Радила је на лечењу и војника, али и цивилног становништва. У граду су у то време харали пегави тифус и шпанска грозница. Изабел Хатон је поставила основе здравствене заштите у Врању. Познате су биле под надимком сиве препелице, због своје сиве униформе. У Врању је остала до октобра 1919. и помогла је у оснивању локалне цивилне болнице за коју је оставила опрему и хируршке инструменте.

Свој ратни ангажман је завршила на командној позицији у јединици стационираној у Београду године 1920.

Вра�њан�ци, скло�ни за�бо�ра�ву и се�ћа�њу на љу�де ко�ји су их у про�шлим вре�ме�ни�ма за�ду�жи�ли де�ли�ма, у слу�ча�ју ју�на�ки�ње из Пр�вог свет�ског ра�та, шкот�ске ле�кар�ке и ху�ма�ни�тар�ног рад�ни�ка Иза�бел Ем�сли Ха�тон (1889�1960), ус�пе�ли су да са�чу�ва�ју ем�па�ти�ју и по�све�ће�ност.

Овој ху�ма�ној же�ни, ле�кар�ки из Ен�дин�бур�га, и ње�ним су�на�род�ни�ца�ма ко�је су 1918. го�ди�не осно�ва�ле и ра�ди�ле у пр�вој бол�ни�ци у Вра�њу по�диг�нут је спо�ме�ник ис�пред згра�де До�ма здра�вља. Ње�но име но�си и ов�да�шња Сред�ња ме�ди�цин�ска шко�ла, а сва�ке го�ди�не обе�ле�жа�ва се и дан по�све�ћен се�ћа�њу на ње�ну ху�ма�ну ми�си�ју из нај�те�жих вре�ме�на на кра�ју Пр�вог свет�ског ра�та у Вра�њу и око�ли�ни.

Re: Na dana�nji dan

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Fri, 18 Apr 2025 20:54:25 +0100

Mo�da nije ba� ono o �emu se obi�no pi�e u temi, ali evo kako je Miki opevao �ta se desilo na dana�nji dan:

Re: Pozori�te

nobody@mycity.rs (aleksmajstor) — Thu, 10 Apr 2025 15:31:40 +0100

Pro�le godine je na tom festivalu bilo odli�nih predstava, mo�da i bolji izbor nego na "Zoranovim danima".
Vidim da ove godine ima dosta nezavisne produkcije.

Zdravice

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sun, 23 Feb 2025 00:21:11 +0100

Здравице су веома стара лирска врста, која уз обредне песме чини најстарији облик народног песништва. Изникле су из човекове свакодневице и потребе да се употпуне обичаји везани за рођења, крсно име, свадбе, умирање.
Као део српске усмене баштине, здравице се сврставају у народне лирске обичајне песме, и за разлику од обредних које су се у савремено доба изгубиле из употребе заједно са обредима уз које су певане, сачувале су се до данашњих дана.Здравице се налазе на листи нематеријалног културног наслеђа Србије

Ево једне занимљиве здравице из Боке которске,коју сам прочитао јуче у дневним новинама,и то ме је подстакло да отворим тему.

Citat:"Здрав био брате домаћине, Бог ти дао част папе римског и владике цетињског, два бана Паштровића и четири Властелиновића.
Колико је на ову мајолику писми толико ти Бог дао сини, колико ли шари толико ти Бог дао снахи, да се њима дичиш како море дубином, како небо висином, како поље ширином, како ласица мудрином, како зец брзином.

Бог те сачувао Османа, диздара и крива кантара, попустјива моста, подругљива госта, претене вреће и зле среће.

Више куће ти стог, на њему сједио господ Бог; сваком дијелио, неком капом, некоме шаком, некоме врећом, а тебе домаћине, и капом и шаком и врећом и сваком добром и племенитом срећом!�

За тебе и све твоје потомке. Проста ти била ова земља .Амен"