MyCity :: Kultura i umetnost

Pusto�enje kulture u ratu

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sun, 29 Nov 2020 19:37:31 +0100

Спиноза каже "мир није одсутство рата,него врлина".
О рату,ужасима истог,људским жртвама и материјалним губицима је много тога речено и писано.
Нематеријани губици су скрајнути са паноа о последицама рата.Култура,као друштвена појава, је жртва попут људске и материјалне. Србија и српски народ су претрпели огромне жртве у сва три рата током двадесетог века.

Школски музеј у Београду основан је 24. новембра 1896. године и представља једну од најстаријих музејских установа у Србији. Основало га је Друштво учитеља Србије са задатком да сакупља и чува наставна средства и све друго што има педагошке и историјске вредности за основне школе и учитеље. Збирке овог музеја потпуно су уништене у току оба светска рата.
Музеј је додуше обновљен и данас постоји као Педагошки музеј у Београду са сталном изложбеном поставком Десет векова српске школе.
Можемо само да нагађамо,шта је све уништено и опљачкано.

Njihova dela �ive za sva vremena

nobody@mycity.rs (amstel2) — Wed, 22 Jul 2020 00:38:32 +0100

IN MEMORIAM
Историчар и теоретичар уметности, универзитетски професор и некадашњи директор Музеја савремене уметности (МСУ) Зоран Гаврић, преминуо је 13. јула 2020.

У време када култура и политика сећања опстаје само као оаза у теоријским расправама, и када смо сведоци разноврсних историјских ревизионизама, вреди подсетити се изузетног доприноса Зорана Гаврића историји и теорији уметности као научним дисциплинама, али и његовог активног деловања на југословенској и светској уметничкој сцени с позиције управника МСУ.

Гаврић је темељно образовање стекао студирајући историју уметности и филозофију на Београдском универзитету, и потом наставио стручна усавршавања у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Италији и Француској. Још као студент, почетком седамдесетих, објављује текстове из историје, теорије и науке о уметности, што ће уз издавачку делатност бити његово континуирано поље деловања на нашој културној сцени. Гаврићеви текстови о домаћим уметницима, као и расправе и есеји о уметности, носили су печат велике ерудиције, широког познавања теорије, и представљали су врхунске домете српске и југословенске историје уметности.

Subverzija u kulturi

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 14 Jul 2020 11:46:20 +0100

Subverzija je skup delatnosti okrenutih ka ru�enju jedne dr�ave, promeni i degradaciji njene svesti, morala,uop�te degradaciji njenog socijalnog, nacionalnog, politi�kog, religijskog, kulturnog, nau�nog bi�a.
Stoga kao prisutna i zahvata sve oblasti �ivota termin je koji iskoristih vezan za ono �to se de�ava u kulturi danas.
�Ono �to je bitno je da je te�ko prose�nom �oveku prepoznati i uo�iti �ta je i te�ko mu je da prepozna kako se sve moze degradirati kolektivna svest.

Danas se, ustvari, te�ko moze napraviti razlika, granica izmedju kulture �ta ona jeste i la�ne kulture �ta ona nije.
Za�to, jer ovo drugo, la�na kultura i �ta kultura nije, je ve� odavno kroz sistem tranzicije decenijama utemeljavano u narodu, i narod sa sa istom identifikuje, a kad se vremenom ne�to utemelji u norodu ono postaje pravilo, norma, ono �to jeste, sastavni deo tog naroda.

I ranije su razni umetnici svojom slobodom izara�vanja uspevali da uzdrmaju i zaprepa��uju narodne mase, u izra�avanju, al se to ne bi ipak moglo nazivati pseudo, jer su to bili ustvari poku�aji da se rasteraju predrasude u narodu i u umetni�kom izrazavanju prokr�e staze nekim novim shvatanjima, pravicima, tehnikama, idejama, pro�ire vidici�.

� Ranije u pro�losti, postojali su pravci kao pop kultura - pop art i kao njegov jedan od za�etnik, Endi Vorhol, za koga bi se moglo re�i, da je mozda preta�a savremene marketing komunikacije�razlika izmedju nekada�nje pop kulture i danas pseudokulture je �to je ve�i taj segment populacije omadjijanosti istom; pop kultura i podkultura se uglavnom vezivala za buntovni�tvo mladih kroz simboli�na izrazavanja i ispoljavanja bunta prema politici, ratu, stvarnosti, kroz muziku, bilo koje umetni�ko izra�vanje, dok pseudo kultura obuhvata �iroke narodne mase�.

Kultura i pseudokultura imaju i sli�nosti- obe imaju svoje izara�avanje kroz simbole, specifi�an jezik, svoje vrednosti /�ta je pozeljno, �ta valja a �ta nevalja/ I norme-pravila pona�anja.

Sa stanovi�ta dugogodi�njeg konzumenta pseudokulture, ista, za konzumenta ima vrednosti jer ga �ini sre�nim i zadovoljnim isto onoliko koliko nekog umetnika, sire obrazovanog gradjanina, �ini sre�nim i op�injenim, stajanje ispred nekog umetni�kog dela ili �itanje nekog knjizevnog dela�

E tu danas i le�i veliki problem upravo u tome �to �oveka ta pseudokultura, a uz odsustvo estetskog, nekog smisla, ukusa, �ini sre�nim.

I umetnost i pseudoumetost su -proizvod ljudske delatnosti koje imaju za cilj stimulisanje ljudskih �ula, uma i duha-.

Osnova re�i kultura je latinskog izraza �to bi zna�ilo: nastanjivati, negovati, po�tovati, tako iz toga sledi da kako svoje po�tovaoce, ima kultura tako ima i pseudokultura.

S tom razlikom �to kultura obuhvata celokupno dru�tveno-istorijsko nasledje jednog naroda ili grupe, a u vremenima posle tranzicije to mesto lako moze zauzeti pseudokultura, a bio bi apsurd da budu�i antropolozi i sociolozi, pseudokulturu smatraju kao bitno obelezje jednog naroda�

Sa iste, antrpolo�ke, sociolo�ke, ta�ke gledi�ta umetnost se sa generacije na generaciju prenosi,
a usled odsustva umetni�kog i prave vrednosti isto �e se tako prenositi i prenosi se lazna vrednost- jer i ona ima svoj -simboli�ni jezik-, usled neadekvatnog pristupa pravim vrednostima nove generacije, uz odrastanje, usvajaju lazne vrednosti kao prave, usvajaju kao ne�to �to je istina � �to jeste, ovde i sada, i to je za njih pravilo i norma.

�Al kad je re� o po�tovanju, kako li po�tovaoci pseudo kulture, po�tuju sebe, jer da su svesni sebe i svoje li�nosti i da sebe po�tuju, nikad ne bi ni odabrali lazne vrednosti�No poreme�enim sistemom vrednosti, neko ko je odrastao i �iveo u vremenu lazne vrednosti, i kulture, ne daje sebi pravo na izbor, da bira ne�to �to je bolje, kad se poistovetio sa tim laznim predstavljanjem, koji ga uljuljkuje, �ine�i ga ravnodu�nim, i otupelim.

�ta sve moze da se svrsta u subverziju u kulturi:
� Popularizacija gluposti i neobrazovanja uglavnom u vidu -vip li�nosti-, emisijama bez nekog smisla I vrednosti, vip naspram pravih akadnemskih gradjana, praave kulturne elite zemlje, naspram pravih heroja svakodnevnice, koji zive povu�enim zivotom
� Jeftina, besplatna besmislena zabava ruzi�asto i sli�no obojenih medija
� -Hibridizacija- u kulturi gde se me�anjem raznih uticaja i pravaca dobija proizvod koji nije karakteristi�an konkretno za jedan narod i njegov identitet �ime se isti umanjuje. /uticaj turske i gr�ke na muziku i film/
� Pseudo-kulturni -anarhizam- tendencija ka ukidanju svih cenzura, normi, pravila pona�anja�
� Masovna kultura i masovna zatupljenost
nemogu�nosti prepoznavanja prave informacije, zna�enja i poruke, �irenja informacije preko medija preko koga se neka originalna ideja isfitrira I preobilikuje diktiranjem neke politi�ke, birokratkske, ekonomske, tehni�ke vlasti jedne zemlje, �to opet spada pod anarhizam, al poliiti�ko- tehni�ki anarhizam, mediji ukidaju, jedinstvenost I originalnost putem masovne reprodukcije, i masovne ponude, proizvodi masovne ponude, reklame i kulture su lepo upakovani u lepu sliku, zvuk, re�..
� Omasovljenjem nekog prozvoda i usluge dolazi do pada estetskih vrednosti..zahvaljuju�i masovnoj kulturi, a zbog odsustva sposobnosti filtiriranja informacija, ljudi zive u iluzijama, laznoj u�u�kanosti i sre�i, neosnovano se poisteve�uju sa odredjenim li�nostima, sa jedne strane pozitivnim likovima sa druge strane negativnim..putem masovnih medija, intrerneta, virtuelnog �ivota, �ovek pasivno zadovljava svoje potrebe za ljubavlju, akcijom, emocijom..dok vodi isprazan I inhibiran svakodnevni zivot�
� Masovna kultura postoji radi sopstvenog - materijalnog cilja a ne zbog ciljne grupe ispred medija
� Ki� kao potro�na roba, bez umetni�ke vrednosti zanimljivija je od umetni�kog zbog preterivanja, �arenila al je vulgarno-banalne, trivijalne su�tine, ki� kao gomilanje iste �arene, robe kao parametra potro�a�kog dru�tva po novokomponovanom sistemu �mast hev-
� �und - ki� u pisanju, preterano natrpavanje ki�enje emocijama epitetima i efektima, uz odsustvo literalne vrednosti i dubljeg zna�enja, le�enje emocija na pogre�an na�in /trzi�ta su preplavljena romanima poznatih li�nosti, voditelja, zena sa dva prezimena,takva dela mnogo vi�e privla�e paznju i reklamirana su nego svetski klasici/
� Turbo folk i no�ni klubovi u �kulturnoj- ponudi Srbije naspram narodne izvorne muzike, folklora, i narodnih no�nji i narodnih instrumenata, prave srpske kafane, no�ni klubovi u odnosu na kulturno istorijske spomenike kulture i arheolo�ke iskopine i istorijsku ba�tinu�
� Samozvani estradni umetnici.
Estrada zna�i bina, scena, �to ima veze sa masovnim konzumiranjem, dok umetnost je smisao o lepom i vezuje se za ne�to originalno, unikatno, posebno, a ne masovno, u isto vreme ne�to ne moze biti mediokritetsko i umetni�ko-originalno, oni koji su pri tom svesni svoje vrednosti, i kvaliteta ne�e se nazivati estradnim umetnikom,
� Novokomponovani i alternativni pravopis i izrazavanje, u vidu izraza i skra�enica koje negiraju originalnost i autenti�nost maternjeg jezika i skrnave ga ubacivanjem slengova, uli�nih �argona, slova abecede, ili skra�ivanjem re�i izbacivanjem samoglasnika, ili izvrtanjem re�i isl.. ve� ismevano sve vezano za novokomponovano izra�avanje preko �neguj mo srbski jezik- dnevne doze prose�nog Srbina isl.
� Populizam koji je parazit medija i masovne konzumacije izveden iz latinske re�i populis �to zna�i narod, uglavnom politi�ki instrument nastao u drzavama u kojima se de�avaju razne dru�tvene i dr�avne promene, a cilj je narod i negove emocije i stanje i slabe ta�ke /socijalni status, ekonomski, verski, nacionalni, polni itd/, kako bi ga ubedjivanjem pridobili na svoju stranu, pri tom blate�i protivnika, /to je u Srbiji hit naro�ito pred izbore I takodje jedna vrsta malogradjan�tine jer se ne biraju sredstva da bi se do�lo do cilja/ obe�avaju�i kroz �arene laze ono �to kasnije te�ko mogu ispuniti pri �emu narod koji zaveden sa takvim re�ima ne predstavlja ni�ta drugo nego, nazalost korisnog idiota..Politi�ko trzi�te je naro�ito sklono �irokom spektru manipulacije nad stanovni�tvom ili bar segmentu stanovni�tva koji je, na�alost u ve�ini u Srbiji.
� Vulgarni i bljutavi humor
� Kori��enje vulgarnih re�i i slengova u dijalogu, nepo�tovanje bontona u pona�anju, bilo na ulici, institucijama il medijima, politi�kim duelima i emisijama, skup�tini itd
� Nametnute vredosti sa strane /EU, SAD/, uz postepeni proces globalizacije, zatiru kolektivni identitet nacije i sputavaju kreativnost
� Minimalno ulaganje u obrazovanje I kulturu i nezainteresovanost za isto
� Skretanje pa�nje konzumiraju�i subkulturne proizvode I takve medije, sa mnogo bitnih de�avanja u zivotu /ratovi, politi�ka de�avanja u zemlji, ugro�enost �ovekove okoline/

Borba protiv subverzivnog delovanja /la�ne pseudo/ u kulturi - neke metode:

� O�ivljavanje kulturno-istorijskog nasledja
� Afirmacija kulturno-istorijskog turizma
� Vra�anje u normalu poreme�enog sistema vrednosti po�ev�i od porodice kao osnovne gradivne jedinice dru�tva
� Adekvatna edukacija, stro�ija pravila pona�anja u okviru obrazovnih institucija
� Pribli�avanje omladini pojmova kao �to su tradicionalne vrednosti, umetni�ke estetske ili upotrebne vrednosti, ali i pojma kao pseudo kultura, konzumerizam, trivijalnost, populizam, kako bi se napravila bitna argumentovana razlika
� Kulturno, estetsko duhovno opismenjavanje
� Ja�anje izdava�ke delatnosti, sni�enje cena knjiga,
� Pribli�avanje javnosti doma�ih pisaca, umetnika, kroz besplatna predavanja, tribine, informatore, izlo�be
� Popularizacija muzeja, pozori�ta, biblioteka, knji�ara, �asopisa �ija je tematika kultura I umetnost, /besplatni primerci, popusti, uklju�ivanje �kola u popularizaciju muzeja, pozori�ta, knji�ara I biblioteka/
� Cenzura medija u smislu izbacivanja sadr�aja koji uti�e degradiraju�e na svest naro�ito na mlade I sadr�aja iz kojih se nema �ta pametno nau�iti�
� Cenzura na muzi�koj sceni
� Forsiranje mudrosti, i pameti, a ne popularizacija gluposti
� Zabrana svih sadr�aja koji utu�u negativno na emocije i njihovo ekstremno ispoljavanje, zabrana sadrzaja koji nemaju nikakvu umeti�ku, edukativnu vrednost, koji slu�e zaglupljivanju, kroz odmor uz jeftinu trivijalnu zabavu /serije, emisije, filmovi, knjige, rialiti/
� Oslobadjanje nacionalnog kreativnog potencijala
� Ulaganje �to se ti�e turizma u kulturuno istorijsku ponudu grada a ne ponudu kad je u pitanju no�ni �ivot i no�ni klubovi
� Konstatno ulaganje u kulturu, obrazovanje, a ne samo jedan posto, kao �to je to ove godine
� Borba protiv globalizacije, nametanja pravila sa strane /druge dr�ave, Evropska unija/

Ulaganje u kulturu, od 0.75 posto koji su ove godine, ili bilo koje godine, namenjeni kulturi u Srbiji, nije dovoljno u borbi protiv subverzije u kulturi.

Dilucida intervalla Srbije

nobody@mycity.rs (amstel2) — Tue, 25 Feb 2020 00:55:29 +0100

Да наш вилајет није само тама са валијама,сведоче ретке искре људи ,који надљуским напорима спашавају неке делове друштвеног наслеђа,а целокупно може и мора само држава.Ево и неких светлих примера у мрачној свакодневници Српске баштине.

Саша Милосављевић из Лапова има преко 300 шлемова из разних историјских периода. Његову завидну колекцију чине војни, полицијски и ватрогасни шлемови из 19. века, па све до данашњих, модерних шлемова који су још у употреби.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

- Нажалост, ми немамо културу чувања таквих ствари. Људи су орали у униформама, бајонете су користили за клање свиња, од шлемова су правили алате за чишћење септичких јама или за храњење животиња. Веома је тешко наћи униформе из Великог рата или Другог светског рата, јер су бачене или уништене. Први бајонет сам, рецимо, добио од пријатеља који је њиме хтео да сече ограду. Купио сам му мачету, а он ми је дао бајонет - каже Саша Милосављевић.

Propadanje i zatiranje istorijske ba�tine

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sun, 31 Mar 2019 01:56:13 +0100

Hoce li doci jednom kraj ? ili ce nasim potomcima ostati samo trzni centri i stambene cetvrti ,kao kulturno nasledje...

Nekada najlep�e zdanje u Zrenjaninu i spomenik kulture, tu�an primer nebrige. Naslednici Paje Pina, ve� tri godine �ekaju odluku Upravnog suda o �albama na restituciju
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prema re�ima arhitekte Dragane �ijak, iz Zavoda za za�titu spomenika kulture Zrenjanin, pora�avaju�e je stanje nekada�nje vile, jer unutra odavno nema ni vrednog kamina od �olnai keramike, ni rasko�nog drvenog stepeni�ta koje je vodilo iz hola na sprat. Nema ni parketa - besku�nici su ga iskoristili za potpalu pre vi�e godina.
____________________________________________________________________________

U �elezni�kom muzeju lokomotiva i strugova u Beogradu vandali su napravili haos. Uni�teni su predmeti neprocenjive vrednosti

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

�elezni�ki muzej u Beogradu, ina�e, osnovan je 1. februara 1950. u sastavu nekada�njeg Ministarstva �eleznica Federativne narodne republike Jugoslavije, a prva stalna postavka otvorena je 30. aprila 1953. godine, pod nazivom �Kroz istoriju Jugoslovenskih �eleznica�.
Osim stalne postavke, u Muzeju se nalazi i izlo�bena galerija, biblioteka i arhiv.
_______________________________________________________________________

KU�A SRPSKOG HEROJA �EKA SPAS: Propada dom Dragutina Mati�a - oka sokolovog

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Njegova rodna ku�a u Kaletincu na Suvoj planini ve� godinama propada, umesto da bude pretvorena u autenti�ni muzej ne samo o Mati�u, ve� o patriotizmu koji se danas retko sre�e.

U Srbiji za d� - besplatni kulturni i zabavni doga�aji u Srbiji

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Thu, 19 Oct 2017 15:49:24 +0100

Kultura, zabava, kvalitetno provedeno slobodno vreme, va�ni su segmenti svakodnevnog �ivota velike ve�ine ljudi. Me�utim, nedostatak informacija, vremena i novca �ini da se sve manje odlu�ujemo za posete izlo�bama, koncertima, knji�evnim ve�erima, promocijama strane kulture, filmskim ili pozori�nim predstavama.

U ovoj temi poku�a�emo zajedno da informi�emo na�e �lanove i goste foruma gde se i kada u Beogradu odr�avaju kulturne, zabavne i turisti�ke manifestacije - besplatno. Obave�tenja �emo tra�iti po sajtovima koji najavljuju takva de�avanja, a i svaka li�na inicijativa i pouzdana vest o nekom besplatnom i otvorenom kulturnom doga�aju za koji nam vi javite - bi�e rado objavljena.

Treba da napi�ete koji doga�aj �e se odigrati, kada (datum i vreme po�etka, po�eljno i trajanje ako imate informaciju), i gde (uz naziv ustanove bilo bi dobro da napi�ete i adresu te ustanove ili prostora gde �e se manifestacija odr�ati).

Za sada �emo javljati �ta �e biti za d� u Beogradu, jer do tih informacija mo�emo da do�emo. Vesti iz drugih gradova su dobrodo�le i sa zadovoljstvom �emo ih preneti u ovoj temi.

Izlo�ba o japanskim borila�kim ve�tinama

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Thu, 06 Aug 2015 11:37:24 +0100

У Музеју примењене уметности публика може да погледа самурајске оклопе, мачеве, лукове, шлемове и стреле из периода од 8. до 19. века.

Изложбу �Дух будоа: историја јапанских борилачких вештина� свечано ће отворити Јуићи Такахара, амбасадор Јапана у Србији, вечерас у 18 часова у Музеју примењене уметности у Београду.

Изложба �Дух будоа�, која траје до 26. августа, приказује историју традиционалних јапанских борилачких вештина, од борбених техника коришћених на бојном пољу (буђицу), до модерних борилачких вештина које за циљ имају обликовање тела и духа (будо). Историја је представљена оригиналима и квалитетним репродукцијама историјског наоружања као што су: лукови, стреле, самурајски оклопи, мачеви, као и кроз материјал и фото панеле са информацијама о популарним борилачким вештинама као што су: кендо, џудо, кјудо, каратедо, сумо, нагината, шоринђи кемпо, аикидо и ђукендо.
...
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Preminuo Jovan �irilov

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sun, 16 Nov 2014 16:57:16 +0100

Jovan �irilov, istaknuti glas srpske kulturne scene, teatrolog, dugogodi�nji upravnik JDP-a i umetni�ki direktor i selektor Bitef festivala, preminuo je 16. novembra u Beogradu.

Jovan �irilov ro�en je 30. avgusta 1931. godine u Kikindi, gde je i maturirao u tamo�njoj gimnaziji. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine. Iste godine biva anga�ovan kao asistent re�ije i mla�i dramaturg u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu.

Skoro deceniju kasnije, 1967, prelazi u Atelje 212 gde nastavlja da radi kao dramaturg. Godine 1985. u imenovan je za upravnika Jugoslovenskog dramskog pozori�ta, i tu ostaje da radi do penzionisanja 1999. godine.

To je ujedno i najdu�i mandat me�u upravama JDP-a, a u tom period nastale su kultne predstave �Putuju�e pozori�te �opalovi�, �Per Gint�, �Rodoljupci�, �Bu�enje prole�a�, �Ru�enje naroda u dva dela�, �La�ni car ��epan Mali�, �Bure baruta�, �U potpalublju�, �Beogradska trilogija��

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kulturno-istorijske znamenitosti na�ih gradova

nobody@mycity.rs (Boki X) — Sat, 05 Jan 2013 14:11:44 +0100

----------- Napisano: 05 Jan 2013 14:11 ---------

Svako ljudsko dru�tvo ima svoju naro�itu kulturu ili sociokulturni sistem.Kultura se sastoji od jezika, obi�aja, umetni�kih dela, ceremonija, tehnika, obreda, institucija...
Ja sam �eleo da svi zajedno predstavimo neke kulturno-istorijske znamenitosti na�ih gradova. Svaki grad ima svoja obele�ja, spomenike, muzeje, zna�ajne kulturno-istorijske institucije, svoju prepoznatiljivu arhitekturu...ne�to po �emu se izdvaja od drugih, a ipak nas sve spaja.

ZAJE�AR - Spomenik izginulim ratnicima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu (1912-1918), podignut 2.06.1929.godine u centru grada, tada na Trgu Kralja Petra, a danas Trg oslobo�enja.

"Palim borcima Timo�ke Krajine u ratovima za oslobo�enje i ujedinjenje.Zahvalni Zaje�ar"

Spomenik je izradio Menegelo Din�i�.

RADUL-BEGOV KONAK - Spomenik orijentalne arhitekture, sagra�en krajem 18.veka.Pripadao je nepoznatom turskom begu.Posle oslobo�enja Timo�ke Krajine od Turaka, otkupio ga je trgovac Radul Gligorijevi�, po kome je konak dobio ime.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U prizemlju se odr�avaju izlo�be proizvoda doma�e radinosti, slika, skulptura, promocije knjiga i knji�evne ve�eri.

Na spratu �ardaka je stalna postavka "Stari Zaje�ar".

ZAJE�AR - Spomenik izginulim u�esnicima Timo�ke bune 1883.godine.

Podignut na Kraljevici, otkriven 1940.godine, rad je arhitekte Vladimira Veli�kovi�a, a delo vajara Antuna Augustin�i�a.

Na spomeniku je Ljuba Didi� srpski politi�ar, radikal, streljan na Kraljevici 1883.godine.Na spomeniku iza njega je veliki zid na kome su ispisana imena stradalih.

----------- Dopuna: 05 Jan 2013 15:49 ---------

Mene li�no mnogi kulturno-istorijski spomenici mog grada i okoline vezuju za detinjstvo. To je valjda jedan od najboljih na�ina da se detetu usadi pozitivan odnos na istoriju, knji�evnost, geografiju, umetnost i naravno, odnos prema drugima. Upoznavaju�i kao dete svet oko sebe i zna�aj pojedinih stvari na lep i koristan na�in, shvatimo �ta je kultura i �ta nam je potrebno u �ivotu.
Svaki deli� grada, svako njegovo obele�je, podseti me na neki period mog �ivota, na neke ljude, na neki ose�aj u datom trenutku, raspolo�enje...prosto kada se danas tamo vratim, da pro�etam, makar da pro�em, osetim miris i sve�inu koju sam tada kao dete pamtio.

ZORAN RADMILOVI� - Spomenik poznatom srpskom glumcu otkriven je 23.aprila 2008.godine.

Nalazi se u Zaje�aru, u kome i Timo�ko narodno pozori�te nosi ime po njemu, kao i ulica u kojoj je ro�en.
U Zaje�aru je 1991.godine ustanovljena manifestacija "Dani Zorana Radmilovi�a", koja se odr�ava svake godine u Narodnom pozori�tu Timo�ke Krajine.

Ovaj spomenik je rad Milanka Mandi�a.

TRAJANOVA TABLA
Kao deo operacija protiv Da�ana (teritorija dana�nje Rumunije), rimski carar Trajan je sagradio put od Beograda kroz �erdapsku klisuru, sve do mesta gde je podigao most na Dunavu (Trajanov most). Gradnju puta je zavr�io 103. godine, a ceo posao je ovekove�en plo�om sa natpisom. Plo�a je poznata kao Trajanova tabla (Tabula Traiana). Na tabli je uklesan tekst na latinskom, koji u prevodu glasi:

IMPERATOR CEZAR, BO�ANSKOG NERVE SIN, NERVA, TRAJAN AVGUST GERMANIK, VRHOVNI SVE�TENIK, ZASTUPNIK NARODA PO �ETVRTI PUT, SAVLADAV�I PLANINSKO I DUNAVSKO STENJE, SAGRADI OVAJ PUT.

Izgradnjom hidroelektrane �erdap (1969.), rimski put je potopljen, a da bi Trajanova tabla bila sa�uvana, odlu�eno je da bude ise�ena i da se podigne 50 metara vi�e. Vidljiva je samo sa Dunava.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] - izvor

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] - video

Slike koje su izmenile svet

nobody@mycity.rs (Boki X) — Thu, 20 Dec 2012 23:42:51 +0100

Crte�i u pe�inama Lasko

Preistorijski crte�i na kre�nja�kim zidovima u pe�inama Lasko u jugozapadnoj Francuskoj datiraju od pre 16000 godina, a slu�ajno su otkrivene tek 1940.godine. One su me�u najstarijim umetni�kim delima. U okolnostima koje se danas �ine neverovatno te�kim, grupa ljudi smatrala je da je vredno truda na�i na�in da u vizuelnom obliku prika�u svoje misli i iskustva.

Krik
Slika norve�kog slikara Edvarda Munka naslikana 1893.godine u prvom planu prikazuje figuru u agoniji, pod crvenim i �utim svetlom zalaska sunca naslikanim uskla�enim tankim linijama...
Njegova slika nazvana je "najbolnijim izrazom anksioznosti modernog sveta":lice poput kostura, o�ajanje boja, talasaste linije neba �ine se kao da su spolja�nji znaci unutra�njeg nemira.

Mlade plemkinje
Sliku "Las meninas" naslikao je 1656.godine Dijego Velaskez,ona je sme�tena u ogromnoj, sumornoj prostoriji u kraljevskoj palati u Madridu i prikazuje petogodi�nju princezu Margaretu koju opslu�uju dve dvorkinje. Sam Velaskez, �iji se odraz vidi u ogledalu koje se nalazi na zidu,slika portret kralja i kraljice.Umetnik gleda u svoje modele i posmatra�a,tako da je fokus kompozicije na prednjem delu slike.Ova slika je nazvana "najsmelijim slikarskim eksperimentom svih vremena" i ona slavi i analizira proces stvaranja slike.

Ra�anje Adama
Od 1508.do 1512.Mikelan�elo je oslikavao tavanicu Sikstinske kapele u Vatikanu, freskom ogromnih razmera, na kojoj su predstavljeni prizori zasnovani na Starom zavetu iz Biblije. Centralni prizor stvaranja prikazuje Boga kako se ispru�io da bi dao �ivot i energiju Adamu koji je na zemlji - energiju koja se prenosi ispru�enim prstom.Adam koji je smatran modelom renesansne lepote, le�i na zemlji.Deo njegovog tela je primio energiju, a ostatak je inertan.Najveli�anstveniji prikaz �ina stvaranja.

Mrtvi Mara
Slika koju je �ak-Luj David naslikao izme�u jula i oktobra 1793.godine u Parizu, u vreme vladavine terora tokom Francuske revolucije.Slika prikazuje revolucionara �an-Pol Maraa kako le�i u kadi prekrivenoj umrljanim �ar�avima, sa fatalnim ubodom na levoj strani grudi.U ruci mu je pero za pisanje, a prevrnuti kov�eg mu slu�i umesto radnog stola. Kompozicija i svetlo asociraju na kasnorenesansnog Hrista skinutog sa krsta; figura podse�a na klasi�ne skulpture. Ali ovi efekti su upotrebljeni da bi se stvorila slika ovozemaljskog modernog heroja i mu�enika.

Jedva sam prona�ao ovaj podatak,maltretiranje do 101 i nazad: uvodni tekst je zasnovan na izdanju "Family Encyclopedia Of World History" iz 1996.

In Memoriam: Ksenija Jovanovi�

nobody@mycity.rs (Dusan) — Sat, 01 Dec 2012 20:15:52 +0100

Danas je oti�la "ispod duge", posle 84 godine, na�a Ksenija Jovanovi�

Veli�anstvena glumica iz jednog drugog vremena, besprekorne tehnike, upe�atljivog glasa. Da je �ivela u Engleskoj bila bi dama Ksenija...

Po�ivala u na�im se�anjima, po�ivala u miru Gospodnjem...

Preminuo slikar i grafi�ar Mersad Berber

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Tue, 09 Oct 2012 01:56:33 +0100

BEOGRAD, ZAGREB -

Jedan od najpoznatijih svetskih grafi�ara i dobitnik vi�e od 50 nagrada i priznanja Mersad Berber (72) preminuo je no�as u Zagrebu, preneo je "Ve�ernji list".

Kako se navodi, slavni slikar i grafi�ar preminuo je iznenada u no�i izme�u ne�elje i ponedeljka u svom domu, �to je "Ve�ernjem listu" u kratkom razgovoru potvrdila ku�na pomo�nica porodice Berber.

Berber je ro�en 1940. godine u Bosanskom Petrovcu. Zavr�io je Akademiju u Ljubljani 1963. godine i specijalni te�aj kod Rika Debenjaka 1965. godina.

Od 1978. do 1982. godine predavao je na Katedri za crte� i grafiku Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu.

Njegovo delo "Byzantium III" krasi kolekciju Tejt galerije, a dobitnik je vi�e od 50 nagrada i priznanja za svoj rad. Od 2007. godine �lan je Ruske akademije umetnosti.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Wikipedia o Berberu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sajt sa galerijom slika, gde mo�ete prona�i Berberove �uvene slike sa motivima konja: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Izlo�ba Portreti �asnika i dobrotvora Matice srpske

nobody@mycity.rs (jelkica7) — Thu, 10 Feb 2011 00:21:23 +0100

"Povodom obele�avanja jubileja 185. godina postojanja Matice srpske, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 15. februara u 19 sati bi�e otvorena izlo�ba �Portreti �asnika i dobrotvora Matice srpske� kojom zapo�inju Dani Matice srpske u Beogradu."

Citat:Ova izlo�ba predstavlja i presek istorije portretskog slikarstva u Srba. Po�ev�i od najranijih portreta iz prvih decenija XVIII veka, nastalih u vreme formiranja nacionalne umetnosti novijeg doba, poput portreta predaka Save Tekelije pa do onih �iji su autori Stefan Tenecki i Jakov Orfelin, koji pokazuju te�nju da u likovnom izrazu uhvate korak sa Evropom. Najobimniju celinu �ine portreti nastali u XIX veku na�ih znamenitih slikara koji su zna�ajan deo svojih aktivnosti vezali za Maticu srpsku poput Aksentija Marodi�a, Novaka Radoni�a i Uro�a Predi�a. I na posletku, slikari modernog doba, Milenko �erban, Petar Dobrovi�, Petar Om�ikus, Vladimir Bogdanovi�...
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Google Art Project

nobody@mycity.rs (jelkica7) — Tue, 01 Feb 2011 20:24:10 +0100

Napisano: 01 Feb 2011 20:24

"Google Art Project" vam omogu�ava da se pro�etkate kroz 17 svetskih muzeja, zastanete ispred pojedinih slika i bolje ih osmotrite uz pomo� lupe!

Citat:For this virtual tour of great museum collections, contemporary work can be seen among world art treasures � all photographed in magical detail. (...) Paintings by Holbein or C�zanne, Botticelli and Juan Gris work incredibly well at the level of close-up the Art Project offers, with its virtual visits to museums from which selected masterpieces can be viewed in macroscopic HD reproductions. You can home in on Seurat's paintings in New York's Museum of Modern Art so closely that you can study the dots that create his dappled effects in colossal focus. Only a visit to the museum itself would give a comparable intimacy � and even then you might need to take a magnifying glass.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ali, nisu svu super sre�ni:
Citat:But while I love the idea of the Art Project, its execution is problematic.
For one thing, the project is far from definitive; in truth, as things stand, it is frustratingly partial. Not every celebrated museum in the world is taking part � what about the Prado in Madrid, or the Vatican Museums in Rome? Google offers the illusion that it is casting a net around the greatest works of art in the world. But lots have got away, such as Velazquez�s Las Meninas, or the antique marble Laocoon.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I oprezno, molim vas. Ja se �etkala po MoMA hodnicima, jedno pogre�no skretanje i na�oh se na ulici!

googleartproject.com

Dopuna: 02 Feb 2011 17:20

Citat:Even the director of the Tate was unaware that if, with patience, you look really close up at Pieter Bruegel's world-famous 16th century painting The Harvesters, which hangs in the Metropolitan Museum, then you will see a family enjoying a jolly Shrove Tuesday game of throwing sticks at the tied-up goose.

"I didn't know about this rather cruel game, no," said Sir Nicholas Serota. "Next time I'm in New York I shall take a closer look."
guardian.co.uk/technology/2011/feb/01/g.....ssic-works

googleartproject.com/museums/met/the-harvesters

Citat:Serota was speaking at the launch today of a significant new art project by Google. The reason we can now examine Bruegel's painting in such astonishing detail � every tiny scene, every brushstroke, every hairline (zabranjeno) can be seen � is because it has been captured using super-high resolution, or gigapixel photo-capturing technology.

(...)

At the launch at Tate Britain the absence of institutions such as the Louvre and the Prado were noted. But project leader Amit Sood, said Google wanted to get the scheme up and running, so included the 17 museums who signed up straight away.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ua Luvr!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Biblioteka �Nemanji�ki manastiri�

nobody@mycity.rs (jelkica7) — Wed, 26 Jan 2011 17:14:48 +0100

Zvu�i zgodno, a knjiga nikad dosta.

Citat:Episkop ra�ko-prizrenski i iguman manastira De�ani vladika Teodosije je na predstavljanju prve od 10 knjiga iz nemanji�ke zadu�bine, rekao da su "De�ani duhovna i kulturna riznica i do dana dana�njeg nisu izgubili od svog sadr�aja".

...

Ediciju je pokrenula Mitropolija crnogorsko-primorska u organizaciji Izdava�ko-informativne ustanove "Svetigora".

Prva knjiga "Visoki De�ani" na kioscima �e biti od 27. januara i ko�ta�e 390 dinara.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]