MyCity :: Kultura i umetnost

Leskovac prestonica kulture u 2026

nobody@mycity.rs (amstel2) — Wed, 01 Oct 2025 21:59:02 +0100

Након Чачка, Ужица и Зрењанина, титулу националне престонице културе у 2026. години понеће Лесковац, одлучило је Министарство културе. Овим ће Лесковац добити значајна новчана средства, а планирано је да она буду уложена у реконструкцију Дома војске и његову пренамену у мултифункционални културни центар, као и у постављање споменика Краљу Милану Обреновићу.

На јавни позив Минстарства културе за Програм престоница културе Србије пријавила су се 4 града � Суботица, Сомбор, Врњачка Бања и Лесковац, а град са југа је освојио највише поена према оцени стручне комисије....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Arhitektura i umjetnost

nobody@mycity.rs (sarabela) — Fri, 26 Sep 2025 13:18:45 +0100

Pozdrav svima, pratim zanimljive arhitektonske natje�aje u regiji pa bih htjela podijeliti jedan svje�i rezultat iz Dubrovnika - projekt revitalizacije tr�nice Gru�.

Pobjedni�ko rje�enje je rad zagreba�kog ureda PROARH. Njihov prijedlog se bazira na impresivnoj, laganoj �eli�noj nadstre�nici koja stvara novi, multifunkcionalni javni prostor, a istovremeno zadr�ava otvorenost i vizualnu komunikaciju s morem.

Projekt mi se �ini kao odli�an primjer suvremenog promi�ljanja o javnom prostoru, gdje tr�nica postaje vi�e od mjesta za trgovinu.

Prona�la sam i detaljan �lanak koji analizira cijeli projekt, pa tko �eli saznati vi�e o konceptu i vidjeti ostale rendere, mo�e pogledati ovdje:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ba� me zanima kako vam se �ini ovo rje�enje?

Zdravice

nobody@mycity.rs (amstel2) — Sun, 23 Feb 2025 00:21:11 +0100

Здравице су веома стара лирска врста, која уз обредне песме чини најстарији облик народног песништва. Изникле су из човекове свакодневице и потребе да се употпуне обичаји везани за рођења, крсно име, свадбе, умирање.
Као део српске усмене баштине, здравице се сврставају у народне лирске обичајне песме, и за разлику од обредних које су се у савремено доба изгубиле из употребе заједно са обредима уз које су певане, сачувале су се до данашњих дана.Здравице се налазе на листи нематеријалног културног наслеђа Србије

Ево једне занимљиве здравице из Боке которске,коју сам прочитао јуче у дневним новинама,и то ме је подстакло да отворим тему.

Citat:"Здрав био брате домаћине, Бог ти дао част папе римског и владике цетињског, два бана Паштровића и четири Властелиновића.
Колико је на ову мајолику писми толико ти Бог дао сини, колико ли шари толико ти Бог дао снахи, да се њима дичиш како море дубином, како небо висином, како поље ширином, како ласица мудрином, како зец брзином.

Бог те сачувао Османа, диздара и крива кантара, попустјива моста, подругљива госта, претене вреће и зле среће.

Више куће ти стог, на њему сједио господ Бог; сваком дијелио, неком капом, некоме шаком, некоме врећом, а тебе домаћине, и капом и шаком и врећом и сваком добром и племенитом срећом!�

За тебе и све твоје потомке. Проста ти била ова земља .Амен"

Ho�u u pozori�te...

nobody@mycity.rs (Neprimetna) — Fri, 13 Dec 2024 19:09:40 +0100

Predstava 'Plu�a', Madlenianum.

Duodrama, Suzana Ili� i Goran Jevti�.

Kako funkcioni�u pozori�ta?

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Thu, 15 Aug 2024 20:14:28 +0100

Pozdrav svima.

Ve� neko vreme gledam epizode emisije "Moj Beograd" gde se �esto pojavljuju pozori�ni glumci pa sam skontao da ba� i ne razumem kako funkcioni�u pozori�ta. �esto �ujem da je neki glumac �lan tog i tog pozori�ta. Da li to zna�i da u�estvuje samo u predstavama koje organizuje to pozori�te? Da li pozori�ta imaju svoje pisce predstava ili bilo ko mo�e predlo�iti svoj tekst? Voleo bih kada bi mi neko pojasnio kako to sve funkcioni�e.

Unapred hvala.

Zrenjanin � prestonica kulture Srbije 2025. godine

nobody@mycity.rs (amstel2) — Thu, 29 Feb 2024 20:42:16 +0100

Радна група за припрему и спровођење програма �Престоница културе Србије� донела је предлог Одлуке, који је прихватила потпредседница Владе и министар културе Маја Гојковић, да Зрењанин буде Национална престоница културе 2025. године.

На основу пристиглих пријава, Радна група је оценила да је пријава Града Зрењанина добро осмишљена и да показује кохерентност уметничке и дизајнерске визије пројекта утемељеног на локалној специфичности. У образложењу се наводи да Зрењанин својом кандидатуром представљеном под уметничким концептом �Меандри града � токови културе� са идејом прожимања града, стваралаца и публике има и детаљно објашњене стратегије, програме и капацитете града.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tr�i�te, potro�a�ko dru�tvo i komunikacija (poslovna komunikacija)

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 15 Apr 2023 10:58:18 +0100

Imamo na ovom potforumu temu -Potro�a�ko dru�tvo i umetnost- pomislih da postavim u tu staru temu al i ona je daleko i od umetnosti i kulture, a tek ova nova...

Iz prostog razloga, i u zavisnosti ko koliko �ta prime�uje oko sebe, i skoncentrisan je, mada je za psiho-emocionalno zdravlje bolje da �to manje upija �ta se de�ava okolo, i prime�uje razne anomalije svuda pa i na realnom tr�i�tu, tr�i�tu tra�nje i ponude, al i kad su reklame u pitanju....
Naravno sve to prati i ide u korak sa aktuelnim stvarima, u dru�tvu.

Al da se skoncentri�emo na realno tr�i�te, maloprodajne objekte danas. (mada mo�emo obuhvatiti ovom temom i reklame i kakve su danas i koliko su smislene ili besmislene, kreativne, invanzivne...iskrene, realne...)

Koja je razlika izme�u danas i pre dvadeset trideset godina?
Velika je razlika, a da se pri tom asortiman nije ne�to promenio, �to se ti�e kvaliteta kvantiteta, izbora.

Nekad su se trgovci �kolovali, i dalje postoji ta �kola, al su u trgovinama radili i ekonomisti, komercijalisti, i sa �etrvrtim stepenom stru�nosti pa i sa �estim i sedmim stepenom, i bili pla�eni za to radno mesto po stepenu stru�nosti koji odgovara za to radno mesto.

Danas po�to postoji i drugi problem, mobinga, kad gazde ne pla�aju dovoljno svoje radnike, ne dobijaju markicu, topli obrok, �esto i uglavnom, ne mogu zadr�ati radnika, a pri tom ko�u �e da mu oderu sa le�a, za osam ili vi�e sati rada, i jednim danom slobodnim. Naravno takav radnik nije ni motivisan da sve da od sebe na takvom radnom mestu....

Postoji problem da bar ne postoji kodeks pon�anja i osnovnog pristupa prodavca ili �efa potro�a�u....
Ili ako ve� nema odgovaraju�u �S, a re�eno je da mo�e da radi u maloprodaji i sa O�, nema bar �tampano neko mini uputstvo kako se treba pona�ati u maloprodaji i komunikaciji sa krajnjim korisnikom ili potro�a�em, i osnovno �ta treba da se zna prilikom komunikacije.

Ina�e nekad su postojali i aran�eri osim trgovaca.

Pa onda imamo problem uglavnom u maloprodajnim objektima me�ovite robe:
-Musavi izlozi
-Koji nisu tematski i ukusno aran�irani
-Pretrpane prodavnice �to vi�e robe u malom objektu
-Prvodavci koji se dovikiju ili sva�aju pre potro�a�em
-Slu�aju tranzistor ili radio a tre�te narodnjaci ili neki drugi tre�
-Nema sistemati�nosti u pozicioniranju proizvoda
-Pravilnom �uvanju i skladi�tenju �to je vrlo bitno za odr�anje organolepti�kih osobina i ispravnosti robe
-Nije �ist prilaz maloprodajnom objektu to se nekad ka�njavalo po�teno, zimi kad je sneg ili led, i regularlno i kad nije se �istilo, �im se otvori maloprodajni objekat prvo se po�isti napolju i unutra
-Prodavci na pauzi sede na gajbicama i pu�e ili doru�kuju ko nekad zidari na gradili�tima

-�esto nemaju pojma �ta je sama deklaracija, a gde i �ta zna�i, rok upotrebe, dokle va�i prizvod, sastav, cenu, ili zaborave da usklade cene u kasi i u rafovima a to �to kupac ima pravo da mu se -Proda proizvod po ceni koja je izlo�ena odavno ne va�i.
-Kao i to da nema pravo �esto da reklamira proizvod
-Maloletinicima se �esto ipak prodaju cigarete i alkohol niko im ne tra�i li�nu kartu, jer gazdi je svaki dinar bitan
-Na objektima ako su samo u pitanju slatki�i ne pi�e prodavnica konditorskih prizvoda ve� sve �ivo nabroje, na bio �pajzu ne pi�e radnja sa zdravom hranom ve� sve �ivo navedu, na prodavnici pi�a tako�e....

-Nema ljubaznog odnosa, �esto puta, i prijatnog sa osmehom.

Ovo va�i tako�e i za ve�inu onih koji rade na �alterima, �ovek ode u po�tu da po�alje post ekspresom paket, prosto se iznadi koliko osoba sa druge strane, nerazumljivo pri�a, ne ume da objasni, koliko je kruta, neprijatno se �ovek oseti...

Nisi ti iza �altera u MUP-u ili po�ti ili banci da pokazuje� svoje duge nokte, grudi, silikonske usne i nacrtane obrve i ve�ta�ke trepavice paunov rep, ili novi model moblnog telefona isl. ve� da omogu�i� da korisnik �to br�e i efikasnije obavi svoj posao i ono za �ta te pla�aju.

Bilo je i pre toga, al danas sve to nekako ide na �ivce vi�e, jer em je dr�ava manja, i nas ukupno ima manje, em je sve elektronski, em ajde olak�avaju�a okolnost, ok, na�alost smanjen broj ljudi, al uglavnom nekompetentni su iza kase, pulta, �altera, i opet se sve odugovla�i, nezainteresenovano, neefikasno, nea�urno, sve kasni, kvari se kasa, pada sistem, obavlja privatni telefonski razgovor, �va�e �vaka�u gumu, gricka plazma keks....

Ono �to se mo�e re�i da, najmanje u bibliotekama, koje su pri tom, sve skoro u katastofalnom stanju: memla, proki�njavanje, elektroinstalacije, inventar, isl, osim BGB, najmanje u bibliotekama mo�ete nai�i na neljubaznost osoblja, valjda sama ta atmosfera rad sa knjigama, oplemenjuje i smiruje �oveka, i druga�iji je nivo kompentencije i pored uslova rada....

Biblioteke spominjem ovde isto jer je i to fakti�ki od pre godinu dve postalo tr�i�te ponude i tra�nje, jer je sve dobilo bar kod i provla�i se kroz kompjuter samo �to se ne pla�aju svaki put ve� se iznajmljuju knjige, al kad se �lanirana obnavlja isto je kao kad idete u radnju.
Jo� samo fale korpe kad biramo knjige
Mo�da ni to nije lo�a ideja, onda se provu�e bar kod knjige i preko na�e �lanske kartice i dovi�enja prijatno; ceo sistem zna, ko duguje knjigu. koju. koliko kasni sa vra�anjem knjige biblioteci itd...

Festivali,sve�anosti i sabori u Srbiji

nobody@mycity.rs (amstel2) — Mon, 23 Jan 2023 23:17:31 +0100

Традиционални Итебејски зимски сусрети и ове године почињу 28. јануара

Манифестација која има традицију дугу четири деценије, Итебејски зимски сусрети, одржава се јубиларни 40-ти пут у селу Нови Итебеј код Зрењанина.

Настала са идејом анимирања мештана Новог и Српског Итебеја, два села која су спојена, манифестација која се сваке године одржава од краја јануара до половине марта месца, ове ће имати посебан, свечарски карактер и богат културно-уметнички садржај, који у суботу 28. јануара уз изложбу домаћих колача по старинским рецептима, отварају фолклорне групе из Торка, Новог и Српског Итебеја, Нове Црње, Мужље, Торде, Арадца.

Карневалско поподне, уз креативне дечје радионице за децу, кобасицијаду и позиришне представе и књижевне вечери, стручна предавања из области пољопривреде, употпуниће богат садржај културног и забавног програма, а врхунац 40-тих Зимских сусрета, представљаће откривање спомен плоче Ференцу Деаку, који је био идејни творник зимских сусрета.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Војо,хоћеш ли извештавати?

U�ice prestonica kulture Srbije 2024. godine

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 25 Nov 2022 01:09:31 +0100

Радна група за припрему и спровођење програма "Престоница културе Србије� донела је одлуку да ће национална престоница културе 2024. године бити Град Ужице.

Радна група оценила је да је пријава Ужица добро осмишљена и утемељена на локалним специфичностима средине, да је програмски концепт садржајан и јасан, а план реализације радно изводљив, као и да иновативни приступ програму доприноси развоју културне понуде и квалитету културног живота заједнице.

У образложењу је наведено да су подносиоци посебно водили рачуна о развоју културног идентитета Ужица кроз подршку промоцији културних вредности тог краја и неговању културног наслеђа и савременог стваралаштва....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Uli�ni svira�i

nobody@mycity.rs (amstel2) — Fri, 26 Aug 2022 00:02:10 +0100

Путујуће групе уметника � плесача, музичара, акробата, кротитеља звери и опсенара који су изводили тачке на трговима (ynek, platz, namjesti, piazza, square, place, placa) градова Европе током раног средњег века претече су и историјски узори савременим уличним свирачима, мада је забаве на улици било и раније.

И онда и данас улични свирачи су зачин у кључалој смеси састојака свакодневне градске вреве и сваког насеља које је превазишло оквире менталне паланке. Звуци уличних свирача су, стога, више од пуког надраживања бубних опни и примања информација преко органа слуха, то су облици комуникације. Улични свирачи су својеврсни водичи кроз простор, време и пределе духа.

У сезони, дакле лети, случајни пролазник, туриста, циљани истраживач, или искрени уживалац њиховог умећа може да у кругу од свега неколико стотина метара језгра неког мегалополиса прошета кроз различите културе � од далекоисточних, до растафарија, и од ренесансне музике до технотроника.
Улични свирачи су не само специфични времеплови, простороплови и културоплови већ и, често, покретна минипозоришта, "one-man-teather", учесници импровизованих маскенбала или живе енциклопедије хитова. Улични свирачи су својеврсне духовне аутономне области. Другачији примери сведоче о одсуству аутентичности....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Umetnici i nau�nici koji su predvideli budu�nost

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 03 May 2022 10:39:28 +0100

Mo�e na neki na�in biti nastavak teme Uvrnuti stvaraoci, jer da nisu uvrnuti ne bi ni imali tu iskru dalekovidosti, intuitivnog, imaginacije, ma�te....

Da spomenem tako�e ne�to iz knjige koju trenutno �itam, a �to je �injenica ustvari:

Kad je jedna umetnica drugu pitala gde je atelje u kom slika, ona re�e da nema ateljea, ina�e je slikala i �ivela u podrumu bez svetlosti. Svetlost, ka�e umetnica, je crpela iz srca...

Nisu predvi�anja bila samo kad su pronalasci ili na�in �ivota u pitanju, ve� i kad su u pitanju revolucije, politika, ideologije, problematika samog dru�tva...

Mnogo je onih koji su �iveli u jednom vremenu, a pogleda uprtih u zvezde, ili u budu�nost...
Od nau�nika, pisaca, slikara...
Leonardo da Vin�i, Tesla, �il Vern, Peki�, Orvel, Kami, Saramago...

-Uprkos mi�ljenjima nekih zatucanih ljudi, koji bi zatvarali i ograni�ili ljudsku rasu samo na ovu planetu, kao u nekom �arobnom krugu koji se ne mo�e prekora�iti, jednog dana �emo putovati na Mesec, na planete i zvezde istom brzinom i sa istom bezbedno��u kao �to sada putujemo od Liverpula do Njujorka!-
�il Vern

-Koliko ljudi me je zvalo fantazerom, rugaju�i se mojim idejama, na� zabludeli kratkovidi svet. Sudi�e nam vreme-
Tesla

-Onog dana kada nauka po�ne prou�avati nefizi�ke pojave, u narednih deset godina napredova�e vi�e nego u svim ranijim vjekovima svoje istorije--
Tesla

Leonardo da Vin�i:
-Postoje tri vrste ljudi: oni koji vide, oni koji vide kada im se uka�e na ne�to i oni koji ne vide..-

Govorna kultura i komunikacija u tehnolo�kom dobu i -savremenom- dru�tvu

nobody@mycity.rs (natrix) — Fri, 08 Apr 2022 15:31:11 +0100

Ovom temom ili mo�da i problemom, vi�e puta bavilo se na Potforumu o jeziku i o�uvanju srpskog jezika.
Nije samo karakteristi�no za Srbiju i Balkan.

Svaki kutak sveta verovatno ima sli�nih problema kad je jezik u pitanju i ako uop�te o tome i razmi�lja kao ne�emu zabrinjavaju�em, ili jednostavno smatra da je to ne�to normalno, da se menja vremenom, prilago�ava savremenom svetu, ili smatra da �e se time jezik obogati /ili osiroma�i/ tim stranim re�ima, pa i sa mimikom, smajlijima, emotikonima, gif-ovima, raznim znakovima, slengom, skra�ivanem re�i, izbacivanjem samoglasnika iz re�i isl... Za neverovati je �ak i da neka decai zlaze iz osnovne �kole, a da ne znaju pravilno da pi�u ni �irilicu ni latinicu ili me�aju slova latinice i �irilice. �ak i to nekom mo�e da bude simpati�no i �tos ...

Imamo savremenu neverbalnu i verbalnu komunikaciju.

Imamo savremeni sadr�aj i na�in komunikacije.

Mladima je sve to normalno kao �to je nekad bio �atrova�ki jezik.
Niko ne ka�e da i ranije generacije nisu imale neke svoje re�i za zamenu onih koje se koriste al danas je to pre�lo sve granice ukusa u kori��enju.
�ak ne koriste samo mladi i tinjed�eri nove re�i, i sleng i smajlije ve� svi.
Pa se koristi i na ulici, i u �koli, i na poslu...�ak posebno postoji poslovni �argon...

Video na tu temu:

Kako izgleda govorna kultura i komunikacija u tehnolo�ko doba

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Kakva je komunikacija mogu�a u svetu u kome dominira tehnologija? Emotikoni - likovni i grafi�ki prikazi ljudskog lica kojim se izra�avaju ose�anja su svuda oko nas, dok se komunikacija sve vi�e vr�i putem telefona i poruka. Kako komunicirati u takvim okolnostima i ostvariti kontakt sa sagovornikom �ak i za vreme onlajn sastanka? �ta nas mo�e izdvojiti od drugih? Da li bitnije �ta ka�emo ili kako ne�to ka�emo? Koliko je i za�to na�in govora bitan? Je li govor, odnosno kontrola sopstvene dikcije, tonaliteta i gestikulacije zaista vredno kao u�enje jednog novog jezika?

O ovoj temi u emisiji Tehnogram govore Slobodan Roksandi� i Marko Milovanovi� iz Instituta za edukaciju javnog nastupa � �Main point�. Emisiju vodi Marko Nikoli�.

Nacionalna penzija

nobody@mycity.rs (amstel2) — Tue, 02 Nov 2021 01:35:04 +0100

Министарство културе и информисања одлучило је да на велику капију врати доделу националних пензија и ономад је госпођа министарка расписала јавни позив (илити тендер) за достављање предлога(Траже и образложење,замислите) ,коме ће се доделити признање за врхунски допринос култури.

После вишегодишњег прекида глумци, сликари, вајари, писци, библиотекари,певачи и ини могу се надати,да ће неко под моралном одговорношћу изабрати баш њу,њега,њих,као заслужне.Добиће ово велико признање,ренту или додатак на таштину(како коме) у висини од целих 50.000 (хиљада) целих динара.

И ствараоци у култури националних мањина,неопредељених,опредељених и diverse, биће такође уврштени у ужи избор(Иначе би Фрау Меркел звала преко вибера рано ујутру)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Дивно...овим ће култура и уметност у Србији доживети ренесансу.Још само да разјаснимо,да ли је то нациолна пензија,признање или социјални додатак?
Како коме!
Ако је судити по алеји заслужних грађана и новијих придошлица,очекивати је,да ће српски фолклор са осталим примесама,по заслузи добити већи део проје,а вама вајари(ца)ма и библиотекари(ка)ма,биће довољан мањи део колача.Поштено?Поштено!

Ко ће бити laureatus,одлучиваће вероватно црно-ружичаста комисија и њен председник И.Д.,блиставог гласа,од ког Миљацка тече узводно,који се прославио са хитом"Није то мој коферчић, у мом стану" ...

Пошто се поменути здушно борио пре десетак година,за неоправдано изостављеног уметни(цу)ка свемирског гласа и стаса З.Б.,која има све квалификације, да је више пута била и супруга и мајка и баба и деда , да је хуманитарни радник(делила је бакшиш на равне части,а оно у недрима је било за душу.То се не даје..Каже грех је), да је освојила све награде(чак и ону у Степојевцу), да је била политички ангажована и да је више пута конкурисала, али су је из оправдано непознатих разлога одбили,да је уврсте у заслужне .Тада је изјавила ,да ће наставити својим уметничким делима,народ и пријатеље душевно богатити.Хумано,зар не?
Како коме!

После будућих подела тих признања ,биће и незадовољних избором,као и додељеним средствима.Па замислите нашег светски чувеног хемичара и писца са том наградом?Који мора са 50 иљада истраживати све лепоте,пардон,тајне хемије и алхемије? Аутопутеви "истраживања" су некад кратки ,а некад дуги...

Како коме..

Grad �a�ak prva nacionalna prestonica kulture 2023. godine

nobody@mycity.rs (KlinkaPalacinka) — Wed, 06 Oct 2021 20:57:50 +0100

Radna grupa za pripremu i sprovo�enje programa "Prestonica kulture Srbije" donela je danas odluku da �e prva nacionalna prestonica kulture 2023. godine biti Grad �a�ak.

Radna grupa ocenila je prijavu grada �a�ka za nacionalnu prestonicu kulture kao dobro osmi�ljen, sadr�ajan i jasan dokument i ukazala da su planirane programske aktivnosti atraktivne i doprinose razvoju kulturne ponude i kvalitetu kulturnog �ivota grada �a�ka i privla�enju publike iz �itave Srbije i regiona.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kao �a�anka ne�u komentarisati ni�ta, osim da jedva �ekam.
Do tada jedva �ekam komentare ispod svih vesti, jer je poznato koliko ljudi vole direktne, i bez dlake na jeziku, �a�ane

Frida Kalo

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 26 Aug 2021 12:57:38 +0100

�ena zmaj u svakom smislu koja zaslu�uje mnogo tema i knjiga.

Upravo je jedna knjiga koja se skoro pojavila bila inspiracija za temu.
Knjiga:
-Frida kalo i boje �ivota- Karolin Bernard

Meksi�ka slikarka, zanimljiva, neobi�na, i jaka li�nost, revolucionarnog duha, �ena iz naroda, �ena Dijega Rivere, i simbol jedne neobi�ne ljubavi.

Slikarka velike snage, kojoj su se de�avale neverovatne nesre�e i bolni trenutci u �ivotu al i �ena koja je ostavljala bez daha, bilo svojim slikama, svojim izgledom, neko iz koga je isijavala stras, �elja za �ivotom, i posle de�ije paralize, i posle saobra�ajne nesre�e i posle nekoliko poba�aja, i neverstva...

Inspiracija drugim slikarima da ve�ito iznova slikaju njene potrete, inspiracija za knjige, vesela igra boja..

Inspiracacija da se njen lik na�e na proizvodima primenjenog dizajna, iza svakog ugla izviruje njen lik- na printu za jastu�nice, �olje za kafu i �aj, sveske, priveske, motivi njenih slika na posteljini, nakitu, autfitu, na�in �minkanja i frizura by Frida itd. itd....

"Oni su tako prokleto 'umni' i kvarni, da ih ne mogu podneti. Radije bih sedela na pijaci u Toluki i prodavala tortilje, nego se dru�ila sa ovim pariskim ku�kama." (o Andreu Bretonu i umetnicima nadrealizma)

- "Ja sam sama sebi muza. Osoba koju najbolje poznajem. Osoba koju �elim bolje da upoznam."

- "Pijem da bih utopila svoju bol, ali prokleta bol je nau�ila kako da pliva,i sada poku�avam doplivati do pristojnosti i dobrog pona�anja."

- "Jedina stvar koju znam raditi je slikati, zato �to imam potrebu, i slikam sve �to mi pro�e kroz glavu, bez razmi�ljanja."

- "Biti Dijegova �ena je naj�udnija stvar na svetu. Pu�tam ga da se igra braka sa drugim �enama. Dijego nije ni�iji mu� i nikad ne�e biti, ali je sjajan drug."

- Ni�ta nije apsolutno. Sve se menja, sve se kre�e, sve poleti, i odleti."

- "Slikam cve�e kako ne bi uvenulo."