MyCity :: Matematika

Re: Odre�ivanje verovatno�e

nobody@mycity.rs (amar54k) — Mon, 30 May 2022 22:10:23 +0100

nisam neki stru�njak, valjda jeste

Re: Nelogicno?

nobody@mycity.rs (Rastafarii) — Thu, 21 Apr 2022 10:40:24 +0100

Pa nije bas nelogicno, ali je kontraintuitivno, dok ne izracunas tacno.

Re: Logicki Zadatak - potrebna pomoc

nobody@mycity.rs (Mido Norman) — Sun, 19 Dec 2021 13:51:00 +0100

pitanje789 ::Procitaj prvi post...

RJESENJJE
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
*
POSILJALAC LINKA ZA RJESENJE
Problem rijesio 1966.

Skupovi

nobody@mycity.rs (Kitanov) — Fri, 08 Oct 2021 18:35:09 +0100

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz knjige:

Neka je (A,| ) uredjeni skup, gde je | relacija deljivosti prirodnih brojeva i
A={1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,12,18,24}

Najmanjji element skupa A jeste 1, dok najveci ne postoji.
Minimalni element skupa A jeste 1, a maksimalni elementi jesu 10, 18, 24.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Da li neko moze da mi objasni zasto najveci element u skupu A ne postoji i zasto su maksimilni elementi 10, 18 i 24?

Re: RAZLOMCI

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 16 Sep 2021 11:46:11 +0100

helen1 ::mpman ::Uzme� bokal i napuni� ga vodom. To je jedan ceo bokal vode.
Onda odlije� pola i to vi�e nije ceo bokal vode, smanjuje� i smanjuje� dok ne do�e� otprilike do polovine, i onda dete mo�e da o�ima vidi �ta zna�i jedno celo, a �ta deo od jednog celog.

Isto mo�e da se uradi i sa kesicom prezli, recimo.

Kad sam radio sa decom do petog razreda, analogija sa �okoladom im nije bila ba� najjasnija.

Ima tekst u drugom razredu gde devojcica uci druga sta su razlomci. Prvo mu pokaze celu cokoladu, pa je podeli na pola, pojede svoju polovinu i onda njegovu. Kad se on pobuni zasto je pojela i njegovu polovinu, ona kaze da se svako znanje placa.

Imao sam slu�ajeve gde me posle takve analogije gledaju kao da sam pao s Marsa. Pretpostavljam da je te�ko zamisliti polovinu �okolade Ra�unam, bokal vode nije lo� jer mo�e da se poka�e vi�e puta, na licu mesta, bez kvarenja ru�ka.

Jo� br�e �e da ukapiraju ako im da� balon od pet litara da nose oko ku�e, pa im onda da� pola balona od pet litara Br�e �e da ra�unaju. Al' to ne mo�e� da uradi� ako deca nisu tvoja

Majkelson - Morlijeva jedna�ina

nobody@mycity.rs (Milo� Popadi�) — Mon, 16 Aug 2021 06:24:28 +0100

Tekst za link

Zamislimo da je Michelsonov interferometar tako postavljen da os aparata - pravac od izvora do plo�e - le�i u smjeru gibanja Zemlje kroz eter. Ako ispustimo zajedni�ki put svjetlosti, tad jedna zraka ide od propusne plo�e do zrcala u smjeru gibanja Zemlje, a od zrcala do propusne plo�e u suprotnom smjeru. Izra�unajmo vrijeme �to ga svjetlost treba za taj put. Svjetlost se u eteru �iri s konstantnom brzinom c. Brzinu Zemlje ozna�imo sa v. Svjetlost ne prevali, dakle, put d, koliko je dug krak interferometra, nego jo� put v∙t, za koliko odmakne zrcalo interferometra:

c ⋅ t = d + v ⋅ t

Iz te jednad�be proizlazi vrijeme koje treba signalu da u smjeru gibanja Zemlje prevali put d:

t = d/c − v
=========================
Molim vas da li neko zna na koji je na�in re�ena gornja jedna�ina po�to i sa leve i sa desne strane znaka jednakosti imamo istu nepoznatu naime znak ''t''? I drugo kako se u imeniocu re�enja jedna�ine dobilo ''minus v''?

Re: Treba bi mala pomoc, Hvala unapred.

nobody@mycity.rs (Formingus) — Mon, 21 Jun 2021 09:16:16 +0100

vasa.93 ::Taj objekat si smanjio na 66,67% njegove originalne veli�ine, a ne za 66,67%.

Dakle, ako jednu veli�inu (koju god) umanjuje� sa 120 jedinica (kojih god) na 80 jedinica, faktor kojim umanjuje� tu veli�inu je pomenutih 80/120 = 0,66 �to je pomenutih 66%.

Sve ostale veli�ine mo�e� da mno�i� faktorom 0,66 i dobi�e� �eljenje umanjenje veli�ine u istoj proporciji.

Sada mi je sve jasno, hvala ti.
Znaci ako sam ga ja smanjio za 66.7% fakticki mu dodje da proporcije na smanjenom objektu treba da izkalkulishem sa - 33.3% tj ostatak. To je to Hvala ti i hvala i ostalima za pomoc.

Da li je moguce ?

nobody@mycity.rs (amater01) — Thu, 01 Apr 2021 08:20:54 +0100

Postovani,matematicki sam totalni laik.Ali me interesuje.Da li je moguce izracunati povrsinu troosnog elipsoida ako su vrednosti a,b,c razlicite.Izvinjavam se jer mozda nisam jasan i precizan.

matrice

nobody@mycity.rs (mikell) — Sun, 22 Nov 2020 11:30:57 +0100

ako je data adjA kako naci A

Re: prenos proporcija pravouglog trougla

nobody@mycity.rs (Rastafarii) — Mon, 19 Oct 2020 23:46:41 +0100

Pod prepostavkom da su ta dva pravougla trougla slicna (tj imaju iste uglove), onda si u pravu - kateta b zaista ima duzinu 1.16805555555 necega.

Preporucujem da procitas Slicnost (geometrija) ako ti treba pomoc oko razumevanja zasto je to tako.

Re: Jedna trecina necega ...

nobody@mycity.rs (_Sale) — Thu, 16 Jul 2020 12:33:25 +0100

Bilo bi dobro da je sprdnja, ali nije.

Re: Matrice

nobody@mycity.rs (vasa.93) — Sat, 09 May 2020 23:03:52 +0100

Cela poenta se ogleda u uslovima za izvo�enje operacija nad matricama. Npr. za mno�enje dve matrice neophodno je da broj kolona prve bude isti kao broj redova druge matrice. Dakle, da bi mno�enje matrice A i C bilo mogu�e neophodno je da broj kolona matrice A bude isti kao broj redova matrice C. Odatle se lako vidi koliko je a. Za sabiranje dve matrice neophodno je da te matrice imaju isti broj redova i kolona. Na osnovu ovoga se lako odre�uju ostale nepoznate.

Re: Binomni Koeficijent

nobody@mycity.rs (Sale.S) — Mon, 04 May 2020 19:46:21 +0100

Nisam radio ovaj zadatak, pisao sam ti postupak iz glave. Tako da nisam siguran �to se vrijednosti ti�e.
Ali mislim da je ok. �esto �e� dobijati dva rje�enja.
Naravno, samo pozitivno rje�enje uzima� u obzir.

Re: Diferencijalne jednacine

nobody@mycity.rs (Milos ZA) — Thu, 23 Apr 2020 07:06:58 +0100

Da li znas sta je to C?
Recimo da imas y = 2x + 3 i y = 2x + 7, kada odredis prvi izvod obe funkcije dobices y' = 2. Jel tako? Iz ovoga mozemo da zakljucimo da slobodni clan, u ovim slucajevima 3 i 7, mogu biti bilo koji brojevi i to nece uticati na prvi izvod. Sto znaci da taj broj mozemo obeleziti sa C.

E sad, u osmom zadatku je odradjen korak stepenovanja i dobijena je nova konstanta C1, a u devetom zadatku taj korak nije odradjen. Moje misljenje je da nije potrebno da se kvadrira konstanta C. Iskreno, ne vidim poentu kvadriranja nekog broja koji moze da bude bilo koji broj.

Sto se tice apsolutne zagrade i C, mislim da je ista situacija kao i sa kvadriranjem. Mislim da nema potrebe da se C stavlja u apsolutnu zagradu, jer C moze biti i pozitivan i negativan broj.

Uzmi u obzir da sam ja ucenik cetvrte godine srednje i da mozda nesto od ovoga sto sam ti napisao nije bas tacno. Najbolje bi bilo da proveris sa nekim ko je dobrostojeci sa matematikom (nastavnik, neki drug koji zna gradivo) ili da sacekas da ti se jos neko javi ovde na forumu.

Re: Geometrija

nobody@mycity.rs (micoboj) — Tue, 21 Apr 2020 13:01:52 +0100

----------- Napisano: 21 Apr 2020 12:58 ---------

Углови с паралелним крацима: крак L угла тета је паралелан пинк краку угла ?, а вертикални крак угла тета је паралелан гравитацији (краку угла ?)

----------- Dopuna: 21 Apr 2020 13:01 ---------

Углови с паралелним крацима: крак L угла тета је паралелан пинк краку угла ?, а вертикални крак угла тета је паралелан гравитацији (краку угла ?). Краци пинк и L су паралелни јер су нормални на плаву стрелицу.