MyCity :: Akvaristika

Mrest Koridorasa

nobody@mycity.rs (Dusan) — Thu, 19 Apr 2012 20:46:29 +0100

Mrest ovih ribica je izuzetno interesantan i u mnogome se razlikuje od mresta ostalih stanovnika akvarijuma. Naoko ne izgleda (i nije) posebno te�ak, no ima par detalja koji su bitni za kontrolisan i uspe�an mrest i razvoj dobrog i zdravog potomstva. U jednom od narednih postova, objasni�u praksu koja se godinama pokazuje vrlo uspe�nom, te pojasniti �ta se, zapravo, de�ava tokom mresta.

----------- Dopuna: 23 Dec 2007 4:23 ---------

Re� je re�...

Izbor mati�nih primeraka (Odgoj mati�nog jata)

Izbor mati�nih primeraka vr�i se na dva na�ina:

- Nabavkom (kupovinom) mati�nih primeraka (kad ne postoji druga mogu�nost) i

- Podizanjem (odgojem) mati�nog jata... Kako uvek preporu�ujem ovaj na�in, postupak je malo dugotrajniji, ali na du�e staze daje bolje i sigurnije rezultate. Treba obezbediti 2 jata mladunaca starih oko 1 mesec, razli�itih krvnih linija (zna�i nabavka sa provereno nepovezanih strana) brojnosti od oko 20 jedinki svako i intenzivno i dobro hraniti u odvojenim i prostranijim akvarijumima. Po dostizanju polne zrelosti (ja uvek �ekam do oko 11 - 12 meseci starosti) iz jednog jata kasnije se izdvajaju �enke, a iz drugog mu�jaci i onda je izbegnuto krvno srodstvo. U tom periodu mu�jaci narastu i do 4 cm du�ine, dok su �enke preko 5 cm. "deblje" i primetno krupnije od mu�jaka. Ako matice, kojim slu�ajem, budu ranije spremne i po�nu sa polaganjem ikre, izdvojiti ih i zapo�eti ishranu i pripreme za mrest.

Priprema mrestili�ta

Mrestili�na jedinica treba da sadr�i oko 15 lit. dehlorisane vode, istemperirane na ~ 20� C. Zbog prili�no "razigrane" predigre, nije preporu�ljivo da vodeni stub bude ispod 20 cm visine, a neophodni su i makar 5 cm vi�i zidovi mrestili�ta, kako se ne bi desilo da u "zaletu" neka ribica isko�i i padne pored (iza) akvarijuma. Uz to, potrebna je i dobra aeracija (npr. jedan unutra�nji filter i jedan kamen - rasprskiva�).

Preporu�ljivo je, takodje, da nema nikakve podloge (ne�e se skupljati ne�isto�a, ostaci hrane, a po izvr�enom "izvaljivanju" mladj �e biti jasno uo�ljiva. Dobro je da podloga ispod stakla i makar 3 zida akavarijuma (osim prednjeg) budu obojeni tamnije (recimo plavo) kako bi se spre�ili spolja�nji uticaji na matice i kasniji (za vreme "izvaljivanja" malih) svetlosni uticaji. Svetlosni re�im je 12 - 12 h ishrana normalna isklju�ivo �ivom hranom (tubifex, enhitreja...)

Priprema matica za mrest - ishrana

Najkasnije 2 nedelje pre stavljanja odabranih mati�nih primeraka, treba poja�ati ishranu isklju�ivo �ivom hranom (tubifexom) radi pobolj�anja mresne kondicije i stvaranja zaliha, jer se za vreme trajanja mresta ishrana redukuje na najmanju mogu�u meru (tek toliko da se odr�avaju funkcije probavnog trakta, a i smanjuje se prljanje mrestili�ne jedinice).

Mrest - tok

U mrestili�ta se izdvajaju po jedna �enka i 2-3 mu�jaka (ja praktikujem 3) u popodnevim �asovima. Ako u toku no�i i narednog prepodneva mrest nije zapo�eo, spustiti temperaturu vode za 1-2� C. a tako i narednog dana, s tim da temperaturu treba zadr�ati na 18� C i ne sme biti temperaturnog kolebanja. To je i najte�i deo, jer ako se mrest odvija zimi i nije neki problem (greja� �e odradjivati svoj posao), no ako je letnji period, pomo� su kocke leda iz friza koje se u PVC vre�ici pola�u da slobodno plivaju po povr�ini ne dozbvoljavaju�i vodi da se previ�e ugreje. Mrest zapo�inje jurnjavom �enke za mu�jacima (jer je ona uvek prva spremna), a kad su i mu�jaci spremni, zastaju i tad se de�ava ne�to �to ja ne znam da je svojstveno bilo kojoj drugoj vrsti. Kako �enka ikru lepi na staklo (na zidove - redje dno akvarijuma), a ikra sama po sebi nije lepljiva, �enka (narodnim re�nikom re�eno) "popu�i mu�jaku i zadr�ava semenu te�nost u ustima. Dok mu�jak bukvalno tresne na dno (u transu), �enka, po odabiru mesta, na zid akvarijuma "pljune" sadr�aj iz usta na staklo. Istovremeno, trbu�nim perajima napravi neku vrstu korpice u koju izbaci 3-5 komada mutne ikre, pre�nika oko 2 mm i plivanjem uz staklo (gotovo puzanjem) prilepi ikru na staklo koriste�i lepljivost predhodno "pljunute" semene te�nosti. Ovaj postupak ponavlja random sa sva tri mu�jaka dok ne polo�i svu ikru �iji broj varira od 50 - 150 komada, zavisno od veli�ine matice, kondicije, broja predhodnih mre��enja... Kada se ribice primire na du�e vreme, mrest je gotov i treba ih odstraniti iz mrestilice. Po�eljno je nadgledati tok mresta, jer ima slu�ajeva da mu�jaci ho�e da jedu ikru. Takodje, mogu�i su i predasi (pauze) radi odmora i prikupljanja snage, a mrest jo� uvek nije gotov. Odstranjivanjem matica, zavr�eno je polaganje ikre i mrestili�te treba zamra�iti (potpun mrak), jer svetlost uti�e na razvoj saprolegije. Kontrolom 2 do 3 puta na dan, posle 2 do 3 dana proverava se da li su se svi mladunci "izvalili" a ishrana zapo�inje tek kad su svi proplivali. Nema bojazni za one koji su prvi proplivali, po�to se hrane iz �uman�ane kesice.

Ishrana potomstva

Mladunci su (po proplivavanju) prili�no krupni i prva ishrana ide ra�i�ima (Artemia salina). Svetlosni re�im je ponovo uspostavljen (12 sati dan - 12 sati no�), a kako brzo napreduju, ve� posle 3 - 4 dana mo�e se pre�i na sitno seckan (i ispran) tubifex, no ishrana je posebno poglavlje i pri�a za sebe.

Ako se u isto vreme pristupi mrestu sa 3 - 4 �enke i 10-tak mu�jaka, po okon�anom mrestu (nakon 8 dana) mo�e se prikupiti jato od 300 - 400 jedinki koje se mogu spojiti u jedno ve�e "obdani�te" i kolektivno podizati.

p.s. Ko se odlu�i za mrest ovih izuzetno korisnih stanovnika akvarijuma, ovaj tekst treba pa�ljivo da pro�ita, jer je svaki detalj va�an, a u brzini i lagodnom �itanju mo�e da promakne. Ako, pak ne�to nije dovoljno jasno, lako �emo razjasniti... Posle poprili�nog truda, u�ivajte u "plodovima svoga rada"...

Step by step (by Takashi Amano)

nobody@mycity.rs (Bojan) — Thu, 20 Mar 2008 22:44:39 +0100

Kako to rade profesionalci

ADA 2007 top 10

nobody@mycity.rs (Bojan) — Sat, 17 Nov 2007 21:14:37 +0100

Ovo svakako zasluzuje paznju da vidite kako to rade profesionalci.

Top 1

Top 2

Top 3

Top 4

Top 5

Top 6

Top 7

Top 8

Top 9

Top 10

Izvor: aquatic-eden

Mesto za akvarijum

nobody@mycity.rs (Bojan) — Wed, 23 May 2007 19:57:02 +0100

Posto je samo mesto gde ce se nalaziti vas akvarijum takodje bitna stavka napisacu nesto o tome.

Akvarijum bi trebalo da bude tako postavljen da bude sto uocljiviji ali da ne bude izlozen stalnom uznemiravanju. Bitno je postaviti akvarijum na postolje koje je dovoljno cvrsto da nosi njegovu tezinu. Polozaj u odnosu na prolaz kroz prostoriju u kojoj je smesten je bitan sa stanovista uznemiravanja. Ribe moraju da imaju svoj mir. Sto se tice higijene i estetskog izgleda vazan je polozaj u odnosu na prozor. Ok je staviti ga u mracni deo prostorije posto se tak najbolje stvara vestacki ritam kod riba. Tad preostaje samo da se odredi pogodna jacina i kvaliet svetla. Severna strana je takodje ok je jer svetlost koja dolazi s te strane nije velika i ne predstavlja potencijalni problem. Svetlost koja dolazi sa istoka, juga i zapada najcesce dovodi do stvaranja zelenih algi jer je ta svetlost prejaka tako da je korisno imati nekog algara u akvarijumu. Ako se kojim slucajem akvarijum nalazi uz neko grejno telo (radijator, pec..) tad dolazi do prevelikog isparavanja pa se cesto mora dolivati sveza voda a to moze da dovede do pojave kamenca.

Akvarijumsko bilje

nobody@mycity.rs (Bojan) — Sat, 28 Apr 2007 19:12:33 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Razmnozavanje (mrest)

nobody@mycity.rs (Bojan) — Tue, 17 Apr 2007 23:39:29 +0100

Da probamo da objasnimo neke osnovne stvari. Necu puno detaljisati jer za svaku vrstu vazi drugacije pravilo vec cu pricati o osnovnim stvarima.

Kao prvo i osnovno treba da se zna da postoje dve vrste riba: zivorotke koje kote zive mlade i ikrasice odnosno one koje se mrste a mladj se izvaljuje iz ikre. Zivorotke cesto vidjate po akvaristickim prodavnicama a to su: gupi, plati, ksifo, molike... Ikrasice su: koridorasi (somici), barbusi, tetre, skalari, zebrice...

Kod zivorotki je lako primetitio ko je muzjak a ko zenka jer muzjak ima gonopodijum preko kog opladjuje zenku. Slika dole.

Dovoljno je da muzjak jednom oplodi zenku i ona ce se nekoliko puta puta kotiti, znaci ne treba svaki put da oplodjuje da bi ona ostala skotna vec samo jednom.

Kod ikrasica je mala teze prepoznati razliku polava ali pravilo je da su muzjaci uvek vitkiji od zenki dok su zenke zdepastije. Kod nekih je jako tesko primetiti razliku.

Dole na slice se mogu videti zebrice, zenka je gore a muzjak dole.

Ono sto je zajedicno za sve ribe (mada ima izuzetaka) je to da parenje pocinje povisenjem temperature sto ne znaci da morate cekati leto vec samo grejacem povecate temparaturu

Mlade ribe kad dodju na svet se ne hrane odmah jer trose zumancanu kesu a cesto budu na dnu bas zbog zuvancane kese jer ima otezava plivanje. Tek kad vidite da su sve ribe pocele plivati mozete poceti sa ishranom. Ova prica je vezana za zivorotke a kako mladj izgleda mozete videti na slici dole.

Kod ikrasica mrest je malo komplikovaniji u odnosu na zivorotke jer zivorotke nisu zahtevne sto se ne moze reci za ikrasice. Neke traze malo meksu vodu, neke kiseliju itd. Ako smo i ispunili uslove po kvalitetu vode nismo zavrsili ceo posao jer treba sacuvati ikru jer roditelji cesto nasrcu na ikru da je pojedu. To rade i zivorotke. Da bi se to sprecilo cesto se pri dnu stavljaju razne mrezice kroz koje bi oplodjena ikra propadala i tako se sacuvala. Opet, sve se to razlikuje od vrste do vrste ali pricam globalno. Posle mresta stupa period inkubacije koji se opet vremenski razlikuje od vrste do vrste. Kad se mladj konacno izvali mozemo posao smatrati polovicno zavrsenim jer tako jako malu ribu treba znati i odhraniti a to je vec prica za neki drugi put.

Kolika je ikra mozete videti dole na slici a male ribe budu jos manje. Na slici je inace ikra koridorasa (somica).

Sadjenje biljaka

nobody@mycity.rs (Bojan) — Tue, 17 Apr 2007 13:00:12 +0100

Sto se tice sadnje biljaka onovno je pravilo da se biljka dobro pregleda da nema slucajno puzeva po sebi jer bi unosenjem takve biljke imali posle problem sa puzevima. Biljka se obicno malo dezinfekuje hipermanganom za svaki slucaj da bi bili sigurni da unosimo biljku bez ikakvih parazita. Sledece sto se radi jeste da se biljki skrati koren i to od prilike toliko da ostane 1 cm korena. Prstom obicno iskopamo rupu gde ce se biljak posaditi a zatim biljku sadimo ali nikako tak da se koren savija vec direktno. Kad smo zasadili, zatrpavamo koren podlogom i na kraju malo pritisnemo podlogu oko biljke a potom malo biljku izvucemo. Obratiti paznju da samo koren bude u podlozi nikako neki deo biljke.

Podloga za akvarijum

nobody@mycity.rs (Bojan) — Tue, 17 Apr 2007 12:58:53 +0100

Podloga je veoba bitan i znacajan faktor u akvarijumu. Podloga se jedino ne stavlja po akvaristickim prodavnicama i u akvarijumima odgajivaca odnosno proizvodjaca jer je tako lakse odrzavati higijenu.
Za podlogu se obicno koriste pesak i sljunak razne granulacije. Ako se koristi sljunak treba izbegavati onaj koji je ostar jer se ribe mogu povrediti. Sama boja podloge opet zavisi od riba jer neke vole svetnlije a neke tamnije dno, no ako se ima vise vrsta riba to je malo teze uskladiti jedino da se na osnovu podloge odaberu ribe a retko ko tako radi. Uostalom boja podloge i nije toliko preterano bitna jer uzimamo primer jednog obicnog kucnog akvarijuma.
Sto se tice velicine tj. debljine podloge pozeljno je da to ne bude manje od 5 cm jer ipaki biljke treba lepo da se ukorene i rastu. Podlogu mozemo podeliti na donji, srednji i gornji sloj ali da bi nekima olaksali i ne bi napravili veliku nauku oko svega ovoga mi cemo je podeliti sam da donji i gornji sloj. Donji sloj je obicno pesak a gornji sljunak. U pesku se biljke lakse i brze ukorene u odnosu na sljunak a sljunak dobro dodje kad se formira podloga da bi malo "pritisnuo" biljku koja se jos nije najjace ukorenila u pesku i sprecila ribe da je izvade, jer ako se biljka ne zasadi kako treba a imamo samo pesak moze se desiti da ribe grickanjem jednostavno ispomeraju biljku i ona posle zavrsi na povrsini.

Linkovi ka sajtovima koji se bave akvaristikom !

nobody@mycity.rs (SVITAC) — Mon, 26 Jun 2006 05:51:39 +0100

U ovoj temi ostavljajte linkove ka sajtovima koji se bave akvaristikom.

Time izbegavamo izvesno (ne)namerno spamovanje ostalih tema u okviru akvaristike
a ujedno omogu�avamo svima da se dodatno obrazuju i informi�u.

Osim suvih linkova mo�ete ostaviti i dodatni opis sajta,
koje oblasti sadr�i i eventualno i opis problema u kome vam je pomogao.

Mislim da ni dupliranje linkova nije dobar potez pa ga izbegavajte.