MyCity :: Zdravlje

Autizam

nobody@mycity.rs (boki199777) — Mon, 19 Sep 2016 13:50:10 +0100

Sve �e��e se u novinama ili na internetu sre�emo sa terminom "Autizam". Problem nastaje kada ve�ina ljudi ne zna ta�no zna�enj, odnosno karakteristike ovog stanja, i sa odre�enom distancom gledaju na ljude obolele od iste bolesti, jer smatraju da je to vrsta mentalne bolesti, �to zapravo nije.
Temu sam pokrenuo kako bi makar malo ljudima pribli�io kako to zaista izgleda, kao i za razmenu iskustava i mi�ljenja ljudi koji u svojoj okolini (porodici, dru�tvu...) imaju nekog sa autizmom.

�ta je autizam?
Autizam je slo�eni razvojni poreme�aj koji se obi�no javlja tokom prve 3 godine �ivota. Mnogi stru�njaci veruju da ovaj problem nije izazvan jednim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica razli�itih faktora koji uti�u na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje. Ispoljava se kroz probleme u �ulnom opa�anju, govoru, mi�ljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se pona�anje i odnos sa spolja�njim svetom razvija druga�ije.

Update 1910. godine, �vajcarski psihijatar Eugen Bleuler prvi je slo�io novu latinsku re� autismus kada je odre�ivao simptome �izofrenije. Izveo ju je iz Gr�ke re�i autos (αὐτός, �to zna�i ja ili sam), i koristio da ozna�i morbidno samodivljenje: "Autisti�no povla�enja pacijenta svojim fantazijama, protiv kojega svaki uticaj spolja postaje nepodno�ljiva smetnja".

Re� autizam poprima moderno zna�enje 1943. godine kada je Leo Kanner iz bolnice "Johns Hopkins Hospital" prijavio 11.-ero dece s upadljivim sli�nostima u pona�anju i potom uveo naziv rani infantilni autizam. Predlo�io je da re� autizam opisuje decu s nedostatkom interesa za druge ljude.

Autizam mo�e da se desi svakoj osobi, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etni�ku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i �etvorostruko je u�estaliji kod de�aka nego kod devoj�ica.

Rana dijagnostika, tretman i uklju�ivanje u obrazovni proces su klju�ni za decu sa autizmom. Tako im se mo�e pomo�i da razviju svoje socijalne i komunikacione ve�tine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji �ivot.

Kako se postavlja dijagnoza?
Autizam je komplikovano dijagnostikovati, jer ne postoje testovi krvi, geneti�ki markeri, facijalne oznake ili druge karakteristike prisutne kod svih autisti�nih osoba. Dijagnoza je subjektivna, �esto zavisna od zapa�anja odre�enih oblika pona�anja.

Dijagnosti�ki kriterijumi za autizam u prvoj i drugoj godini �ivota

Naj�e��e prisutne pote�ko�e u postavljanju rane dijagnoze autizma su:

Dijagnosti�ki kriterijumi za autizam ICD 10 i DSM-IV-TR retko se opa�aju u prvoj godini �ivota.
Nespremnost roditelja da se suo�e sa problemom.
Varijabilnost simptoma.
Nedostatak prospektivnih studija (zavise od se�anja, a prise�anje je pod uticajem doga�aja koji su usledili).

Simptomi i znaci:
Prvi znakovi autizma. Dete:

Ne pru�a o�ni kontakt (npr. kod hranjenja).
Ne uzvra�a osmeh.
Ne reaguje na svoje ime ili na glas bliske osobe.
Ne prati pogledom predmet koji mu pokazujete.
Ne koristi nikakve pokrete za komuniciranje.
Ne zapo�inje ma�enje niti reaguje na ma�enje.
Ne imitira pokrete i izraze lica roditelja.
Ne pokazuje interes ili sre�u pri interakciji s drugima.

Kasniji znakovi autizma:
Nesposobnost stvaranja prijateljstva i bliskih odnosa.
Nesposobnost igranja u dru�tvu.
Ponavljaju�a pona�anja (npr. vr�enje u krug) i neuobi�ajena upotreba jezika (npr. vri�tanje i �udni zvukovi).
Prevelika okupiranost odre�enim objektima i aktivnostima.
Nemogu�nost obavljanja nekih rutina.

U�estalost javljanja.
Postojanje 1 do 2 slu�aja na 1.000 osoba, i 6 na 1.000 osoba sa autisti�kim spektrom poreme�aja (ASD), odnosno 20-60 dece na 10 000 ro�enih.

Grafi�ki prikaz dramati�nog porasta autizma u SAD-u od 1996 do 2005.

Uzroci autizma?
Mnogi stru�njaci veruju da ovaj slo�eni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica razli�itih faktora koji uti�u na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje. Predlo�eni su razni etiolo�ki faktori, od geneti�kih do faktora sredine.

Vakcinacija kao mogu�i uzrok? UPDATE U SLEDE�EM POSTU
Po nekim autorima kao mogu�i uzroci njegovog nastanka navode se i poreme�aji nakon ro�enja kao �to su postvakcinalne reakcije nakon primljenih vakcina u ranom detinjstvu. Ove teorije su neprihvatljive jer su bez pouzdanih dokaza. Postoje pouzdani nau�ni dokazi da nema uzro�no-posledi�ne veze izme�u autizma i vakcina za morbile, zau�ke i rubeolu, te nema uverljivih dokaza da vakcina sa tiomersalom poma�e u nastanku autizma, premda prve autisti�ne simptome roditelji mogu videti kod svoje dece za vreme rutinske vakcinacije. Tako je roditeljska briga dovela do pada broja imunizovane dece i istovremeno verovatno pove�anje epidemije morbila, poput slu�aja morbila u Britaniji u vreme leta 2007.

Le�enje:
Pored primene �itavog niza terapijskih metoda, zasada nema leka za Autizam. Cilj le�enja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom �ivotu. Kasno zapo�eto i neadekvatno le�enje mo�e uticati na dugoro�ni ishod, i zato je autizam potrebno �to pre dijagnostikovati i timski tretirati.

Deca sa autizmom odrastaju u odrasle osobe sa autizmom. Mnogima od njih �e biti potrebna briga i staranje tokom celog �ivota. Kod te�ih oblika autizma, samostalan �ivot takvih osoba je gotovo nemogu�, dok je kod bla�ih oblika, samostalan �ivot mogu�. Jednostrano le�enje se nije pokazalo dobrim. Terapija se obi�no prilago�ava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, upornim programima edukacije i bihevioralne terapije, mo�e se pomo�i detetu da dostigne odre�eni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih ve�tina.

Svi koji su anga�ovani oko tretmana moraju poku�ati da shvate autisti�no dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu je potreban oslonac i ne�nost, ali pre svega �elja da ga neko razume. Autisti�na deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba respektovati i uzvra�ati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i sre�no, u tom svom svetu koj dete nije samo izabralo.

Lekovi se �esto koriste za le�enje problema povezanih sa autizmom. Vi�e od polovini dece u SAD-u je propisan lek protiv gr�enja mi�i�a, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulanasa. Zasada postoje oskudna istra�ivanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne poma�e u glavnim simptomima autizma, o�te�enje socijalne interakcije i komunikacije.

�ta autizam nije?
Danas se sa sigurno��u mo�e re�i da:
Autizam nije mentalna bolest.
Deca sa autizmom nisu nevaspitana deca sa problemima u pona�anju.
Autizam ne nastaje zbog �hladnih� roditelja koji nedovoljno obra�aju pa�nju na svoju decu.
Autizam ne nastaje zbog emocionalne li�enosti i stresa.

Ta�no je�

Da su osobe sa autizmom ose�ajne (emotivne).
Da osobe sa autizmom �ele komunikaciju.
Da osobe sa autizmom mogu da se obrazuju.
Da osobe sa autizmom mogu da rade.

Izvori:
- link
- link
- link

Tuma�enje rezultata analize krvi i urina

nobody@mycity.rs (SlobaBgd) — Sat, 06 Jun 2015 17:24:54 +0100

Tuma�enje rezultata analize krvi i urina

�ta zna�e i kako razumeti rezultate analiza krvi i urina.

Krvna slika

RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela.

WBC - leukociti (bela krvna zrnca) koji slu�e za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica.

PLT - trombociti (krvne plo�ice) koji u�estvuju u stvaranju ugru�aka i zaustavljanja krvarenja.

Hb - koncentracija hemoglobina.

Hct - udeo krvnih �elija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi.

MCV - srednja zapremina eritrocita.

MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima.

RDW - �irina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veli�ini.

MTV - prose�na srednja zapremina trombocita.

NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE

Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8 - 5,8 xE12/1
Sni�ene vrednosti su naj�e��e znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja.
Povi�ene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.
Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli 3,8 - 10; Deca 5 - 13xE9/l
Rezultat ni�i od grani�ne vrednosti naj�e��e je znak virusne infekcije, a vi�i bakterijske.
Trombociti (krvne plo�ice - zadu�ene za zgru�avanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l
Pove�an broj trombocita mo�e da dovede do stvaranja krvnog ugru�ka u kardiovaskularnom sistemu.
Sni�eni su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...
Sedimentacija eritrocita - normalna:2-12 mm/h mm/2h (nespecifi�an parametar)
Pove�an je kod akutnih i hroni�nih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala...
Sni�ene vrednosti nemaju dijagnosti�ki zna�aj.
...

Ostatak pogledajte na slede�em linku: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

O Kontracepciji

nobody@mycity.rs (Fil) — Tue, 20 Nov 2012 12:56:57 +0100

[0] Uvod - optimalno ra�anje

Ekspertni komitet Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) je preporu�io i optimalne uslove�za ra�anje djece:

��period izme�u 19 � 35 godina �ivota,
��razmak ne kra�i od dvije godine izme�u poro�aja,
��i ne vi�e od �etvoro djece

[1] Definicija kontracepcije

Kontracepcija, na latinskom contraceptio (contra � protiv, conceptio � za�e�e), predstavlja sredstva i metode koje se primjenjuju u cilju spre�avanja nastanka trudno�e.

[2] Drevne metode kontracepcije

* Prvo pominjanje kontracepcije datira 2000. godina prije Nove ere od Egip�ana koji su koristili kupku napravljenu od semena �ipka i voska, a iz zapisa na papirusu poti�e saznanje i o drugim supstancama� (izmet krokodila , med, natron) koje su kori�tene u svrhu spre�avanja za�e�a.

Egipatski Kauh papirus iz Perte izvje�tava o razli�itim vaginalnim prstenovima dobijenim iz ekstrata akacije i njenog antispermicidnog djelovanja.

* Bizantske �ene skupljale su morske pu�eve, umakale ih u limun i stavljale u vaginu.

* �ene u drevnoj Kini pile su �ivu

* �ene drevne Indije su pile seme mrkve.

[3] Kondom

Kondom je drevno kontracepcijsko sredstvo, premda je njegov opis ("platnene korice") prvi put objavljen tek 1564. godine u pesmi "De Morbo Gallico" anatoma Gabriela Fallopia (latinski - Fallopius) (1532-1562).

Kondomi su se tako�e izra�ivali od �ivotinjskih crijeva ili ko�e.

* Neki tvrde da je ovo kontracepcijsko sredstvo ime dobilo po doktoru Condomu ili Contonu, ljekaru na dvoru engleskog kralja Charlesa II(1630-1685). Na�alost, njegovo postojanje nije potvr�eno.

Za sad, porijeklo imena ostaje nepoznato.

[4] Od 19. veka nadalje

[polovina 19. veka]
* kondomi se prave od gume
* pojava cervikalnih kapa i dijafragme.

[Po�etak 20. veka]
* Richter ukazuje na prva iskustva o upotrebi intrauterinog umetka (IUU)

[Oko polovine 20. veka]
* Ernest Grafenberg 1929. god. predstavio svoj kontraceptivni prsten od srebra i smatra se pionirom moderne intrauterine kontracepcije.
* Ludvig Haberlandt je 1921. god. izvr�io transplantaciju jajnika gravidne �ivotinje polno zreloj �enki iste vrste i konstatovao da je nastupila privremena� hormonska kontracepcija.
* Schering je 1928. uveo lek (Progynon) sa seksualnim hormonima.
* Pincus i Garcia Rock su 50-ih godina zapazili da primena progesterona blokira ovulaciju
* Chang je 1954. objavio da je mogu�e izazvati inhibiciju ovulacije oralno datim progestinima.
* �ezdesetih godina odobrena je primena Enovida u kontraceptivne svrhe; po�ela je proizvodnja pilula u Evropi i napravljen je prvi intrauterini umetak od plastike.

[5] Kontraceptivne metode

* Podela po Planned Parenthood Federation of America

�

REVERZIBILNE METODE

1.�Bihevioralne metode:��

-�apstinencija��
-�predvi�anje fertilnosti��
- coitus interruptus��
-�coitus reservatus��

2. Laktaciona amenoreja��

3.�Barijerne metode:��

- kondom��
-��enski kondom��
-�dijafragma��
- cervikalna kapa��

4.�Hemijska kontracepcija � spermicidi:

-�kreme, paste, vaginalete��
- AB film��
-�Sun�eri��
��

5. Intrauterini ulo�ci (IUD)

- nemedicirani
- medicirani sa metalom
- medicirani sa progesteronom

6. Hormonski kontraceptivi

- oralne kontaraceptivne tablete
- injekciona kontracepcija
- implantati
-�flasteri
- vaginalni prstenovi

�
7. Urgentna kontracepcija

- kombinovana - Yuzpe
- mifepriston- RU 486
- progesteron
- IUD
- estrogen

PERMANENTNE METODE��

- tubarna sterilizacija��
-�vazektomija��

��
METODE U FAZI ISPITIVANJA
�
- imunokontraceptivne vakcine�
- nove kontraceptivne metode za mu�karce
- uniseks kontraceptivi
�

U razvijenim zemljama redosled upotrebe kontraceptivnih metoda je slede�i: prirodne metode, barijerne metode, kontinuirana oralna kotracepcija i sterilizacija.

Faktori koji uticu na upotrebu kontracepcije: uzrast, mjesto stanovanja, zanimanje, zaposlenost, ekonomski status, nivo obrazovanja, a u drugu grupu spada faktor snabdevanja (supply factor).

Ostali faktori: etni�ka pripadnost, rad van ku�e (mobilnost), posedovanje radio i tv prijemnika, zakonske regulative, planirani broj dece.

[6] Otpor prema kontracepciji

Otpor se prema poreklu mo�e podijeliti na:
- sociokultrni (kontracepcija je protivprirodna, nemoralna),
- medicinski (strah od ne�eljenih efekata/steriliteta),
- psiholo�ki (strah od gubitka femininosti, �elja za u�vr��ivanjem veze/braka, fatalizam, narcizam)
- i psihopatolo�ki (frigidnost, seksualna inhibicija, homoseksualnost, fobije, opsesije i histerije)

* Visoko feminine �ene imaju jaku �elju da ostanu trudne i da imaju potomstvo, pa iz toga proisti�e i njihov otpor prema kontracepciji.

Kontracepcija i religija

* Slu�beni stav Katoli�ke crkve navodi da je u kontroli ra�anja dopu�teno kori��enje samo prirodnih metoda kontracepcije, koje se zasnivaju na predvi�anju plodnog prozora i apstinenciji u odre�enom vremenskom periodu (ra�unanje plodnih i neplodnih dana, Ogino- Knaus ili ritam metoda;� posmatranje vaginalne sluzi; simptomatsko-termalne metode, merenje bazalne temperature; prekinuti sno�aj, apstinencija)

* U novije vrijeme pojedini predstavnici� crkve postaju zagovornici i odobravaju upotrebu barijernih metoda, ali samo u smislu sprij�avanja �irenja bolesti.

* Sve�tenici Pravoslavne crkve imaju sli�an stav prema metodama planiranja porodice. Smatraju da ve�ina kontraceptivnih metoda predstavljaju abortivna sredstva, a razlika u odnosu na hirur�ki abortus� je samo u postupku� ubijanja i uzrastu ubijenog djeteta. Kontraceptivne metode, koje predstavljaju sredstva protiv za�e�a, a ne abortivna sredstva,�smatraju da predstavljaju posredno ubistvo i izopa�enje, budu�i da se izopa�ava Bo�ju zamisao o �oveku (23). Evo �ta ka�e crkva : "Ako jede bilje ili ne�to drugo i zatruje utrobu svoju i zato djecu ne ra�a, da joj se zabrani pri�e��ivanje"

* Jevrejska vjera se ne protivi kontracepciji niti poba�aju, osim pojedinih jevrejskih skupina.

* Islam se ne protivi kontracepciji, ali ne odobrava poba�aj ili sterilizaciju.

Kako da prepoznate toplotni udar?

nobody@mycity.rs (mcrule) — Mon, 02 Jul 2012 07:33:56 +0100

Vru�ine bez predaha koje nas u Srbiji o�ekuju do 7. jula ne podnose dobro hroni�ni bolesnici ali ni potpuno zdrave osobe. Kako da izbegnete ili prepoznate ozbiljno stanje kakvo je toplotni udar, saznajte u narednim redovima.

Toplotni udar nastaje kada mehanizam termoregulacije zaka�e, organizam tada gubi sposobnost prilago�avanja visokim spoljnim temperaturama.

Po�to organizam vi�e nije u stanju da prirodno snizi temperaturu tela, ona prelazi 40� C, pri �emu mo�e do�i do o�te�enja vitalnih organa kao �to su mozak, srce i bubrezi.

Toplotni udar mo�e se razviti postupno ali i iznenada. Potrebno je reagovati brzo jer u najgorem scenariju mo�e do�i �ak i do smrti.

Citat:Simptomi:

- temperatura preko 40 �C
- jaka glavobolja
- nesvestica
- dezorijentacija
- crvena i topla ko�a
- prestanak znojenja
- mu�nina i povra�anje
- plitko disanje
- gr�evi
- ubrzan rad srca

Citat:Kako spre�iti toplotni udar?

- Izbegavajte direktno izlaganje sun�evoj svetlosti
- Ako ste u mogu�nosti, kre�ite se po klimatizovanim mestima
- Obla�ite se lagano i nosite kapu ili �e�ir
- Pijte dosta te�nosti kako biste izbegli mogu�nost dehidratacije
- Jedite laganu hranu u manjim obrocima
- Izbegavajte te�e fizi�ke poslove

Toplotni udar zaheva intervenciju lekara stoga je neophodno pozvati istog.

U me�uvremenu potrebno je ohladiti osobu koja ima toplotni udar. Uneti je u klimatizovan prostor i skinuti sa nje suvi�nu ode�u. Ako postoji na�in dobro je i istu�irati osobu mlakom vodom, a pomo�i �e i stavljanje ledenih obloga na glavu, vrat, pazuhe i prepone.

Ako je osoba pri svesti, treba joj dati da pije hladnu te�nost, najbolje vodu ili izotoni�ni napitak.

Izvor i nastavak:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Antisepsa, dezinfekcija i vrste dezinfekcionih sredstava

nobody@mycity.rs (mpman) — Thu, 19 Apr 2012 12:11:48 +0100

Pojmovi:
Sepsa - Prisustvo mikroorganizama ili njihovih toksina.
Antisepsa - Skup mera koje se primenjuju u cilju msanjenja patogenih i apatogenih mikroorganizama sa predmeta i instrumenata koji dolaze u dodir sa ranom, kao i sa ko�om i sluzoko�om.
Dezinfekcija - delimi�no uni�tavanje patogenih i apatogenih mikroorganizama sa predmeta i instrumenata koji dolaze u dodir sa ko�om ili sluzoko�om.
Ciljana redukcija - smanjenje broja naro�itih ne�eljenih mikroorganizama hemijskim ili fizi�kim postupcima tako da oni u datim okolnostima nisu u stanju da izazovu infekciju

Antiseptici mogu delovati:
1. Bakteriostati�ki - spre�avaju razmno�avanje mikroorganizama, i
2. Baktericidno - uni�tavaju mikroorganizme

Metode dezinfekcije se dele na:

1.Mehani�ku
2.Fizi�ku i
3.Hemijsku dezinfekciju

1. Mehani�ka Dezinfekcija - podrazumeva uklanjanje klica mehani�kim putem (�i��enjem, ribanjem, kre�enjem, usisavanjem, ispiranjem vodom, zatrpavanjem, premazivanjem itd.) Mehani�ka dezinfekcija nije dovoljna, ali je zna�ajan preduslov svake dezinfekcije, jer da bi ne�to bilo denzifikovano, mora prethodno biti o�i��eno!

2. Fizi�ka Dezinfekcija posti�e se:
1) Dejstvom toplote, tj, visoke temperature preko grejnog tela (peglanje), a tako se denzifikuju: posteljine, uniforme
2) Ultralhubi�astim zra�enjem
koriste se ve�ta�ki UV zraci primenom kvarcne lampe koje mogu da se postave na bilo koje mesto gde je neophodno, a sli�e za dezinfekciju vazduha u bolesni�kim sobama, sobama za medicinske intervencije, operacionim salama, priru�nim kuhinjama itd. Ja�ine su od 240 do 280nm.
3) Pasterizacija, koristi se za dezinfekciju laboratorijskih podloga. Tako se anaktiviraju vegetativni oblici bakterija i gljivica.
4) Kuvanjem (ma�ine za pranje ve�a, posu�a). Temperatura do 180�C
5) Dezinfekcija parom, koristi se za dezinfekciju ko�e (ko�e name�taja, a ne ljudske ko�e!) i knjiga.
6) Dezinfekcija spaljivanjem (vr�i se u specijalnim pe�ima). Koristi se za ubruse, maramice, zavoje, gaze, kartone.
7) �arenjem (za metalne instrumente)
8) Prela�enje plamenom iznad odre�ene povr�ine

3.Hemijska Dezinfekcija posti�e se dejstvom hemijskih dezinfekcionih sredstava koji deluju baktericidno ili bakteriostalti�ki.

osobine koje treba da ima hemijsko dezinfekciono sredstvo:

1. da je efikasno u �to manjem procentu
2. da su rastvorljiva u vodi
3. da nije otrovno za ljude i �ivotinje
4. da ne o�te�uje povr�ine koje denzifikujemo
5. da nemaju jak miris
6. da je ekonomi�no
7. da se dovoljno dugo odr�ava njegova efikasnost u otvorenim posudama/povr�inama

Hemijska sredstva deluju na razli�ite na�ine na mikroorganizme:

- hemijskim reakcijama
- promenom kiselosti sredine
- talo�enjem belan�evina
- oduzimanjem vode
- adsorpcijom

Podela hemijskih dezinfekcionih sredstava:
1. Na baze (alkalije)
- soda bikarbona, kre�, kre�no mleko (za dezinfekciju podova, zidova)
- sapuni, deterd�enti

2. Oksidaciona sredstva
troprocentni hidrogen - ima dvojako sredstvo, ispira ranu (fizi�ka denzifikacija) i penu�a (stvara aerobnu sredinu �to ubija anaerobne mikroorganizme). Koristi se za ispiranje dubokih rana (npr. rana od uboda na ekser)

3. Halogeni elementi
hlor - za dezinfekciju vode
hlorni kre� - za dezinfekciju fekalija
jod -ima �iroko baktericidno dejstvo, ali je njegova upotreba ograni�ena zbog alergijskih reakcija koje izaziva. Najzna�ajniji preparati joda su:

1) tinktura joda - alkoholni razvor joda koji se retko koristi jer izaziva alergijske reakcije na ko�i/sluzoko�i. Dobija se rastvaranjem kristala joda u 96% alkoholu.
2) povidon jod rastvor je vodeni rastvor joda. Pstoji 1% i 10%. Ima �iroku primenu i slu�i za dezinfekciju: ruku, ko�e, sluzoko�e, rana, opekotina, ispiranje telesnih �upljina ispiranje zaga�enih i zagnojenih rana

3) povidon jod pena se koristi za hirur�ko pranje ruku i za dezinfekciju jako zaprljanih instrumenata.
4) kodan je preparat joda koji se koristi za dezinfekciju rana, nije gust i ne izaziva alergijske reakcija.

Jedinjenje bora (acidi borici -1% ili 3% slu�i za ispiranje nosa, oka, mokra�ne be�ike, vagine, rektuma)

4. Soli te�kih metala
sublimat 1% - za dezinfekciju instrumenata. Retko se koristi.

5.Ostala dezinfekciona sredstva:

- alkkohol 30%, slu�i za profilaksu dekubitusa
- alkohol 70-76% - Spiriti vini diluti, slu�u za dezinfekciju ko�e, ubodnog mesta, ruju, povr�ine, instrumente
- alkohol 96% - Spiriti vini concentrati, u njemu se �uva hirur�ki konac
- ribanol jednopromilni, slu�i za dezinfekciju trbu�ne duplje
- asepsol 1%, za dezinfekciju ruku
- asepsol 5%, za dezinfekciju name�taja i podova
- asepsol 0,5%, za dezinfekciju rana, oka, mokra�ne be�ike

Medicinski benzin predstavlja uvod u dezinfekciju. Njima denzifikujemo ko�u, prljav�tinu i masno�u

Sredstva za dezinfikaciju, moraju se povremeno menjati da bi se spre�ila pojava rezistencije (otpornosti) na dezinfikaciona sredstva.

formula za razbla�ivanje koncentrovanih sredstava glasi:

�eljena koli�ina x �eljeni procenat/ postoje�im procentom
�ime se dobija koli�ina sredstva koju razbla�ujemo u vodi

Autor teksta sam ja, a koristio sam se bele�kama sa predavanja u �koli.

100 zanimljivih �injenica o ljudskom telu

nobody@mycity.rs (Brano) — Mon, 21 Mar 2011 17:49:16 +0100

Ljudsko telo je neverovatno kompleksan i zapetljan sistem, koji i dalje zbunjuje lekare i istr�iva�e, uprkos hiljadama godina medicinskog znanja. Kao rezultat toga, ne bi trebalo biti iznena�enja da �ak i delovi tela i funkcije kojima se bave svaki dan ili bizarne �injenice i obja�njenja budu �udne i za njih.

U daljem tekstu saznajte 100 �udnih, otka�enih i zanimljivih �injenica o ljudskom telu.

Mozak

Ljudski mozak je najslo�eniji i najrazumljivi deo ljudske anatommije. Mo�da postoji mnogo toga �to ne znamo, ali evo nekoliko zanimljivih �injenica koje mogu unaprediti na�e znanje.

1. Nervni impuls putuje od i do mozga brzinom kao �to je 170 milja na sat. Da li ste se ikada zapitali kako mo�ete reagovati tako brzo? To je zbog izuzetno brzog kretanja nervnih impulsa iz mozga na ostatak va�eg tela i obrnuto, �inje�i da izgleda kao brzina nekog sportskog luksuznog automobila.

2. Mozak radi na istu koli�inu energije kao sijalica od 10 vati. Se�ate se slike sijalice iznad glave, kada se javlja neka velika misao ? Nije daleko od istine. Va� mozak generi�e istu koli�inu energije kao mala sijalica pa �ak i kad spavate.

3. Ljudski mozak mo�e dr�ati 5 puta onoliko informacija koliko i enciklopedija Britannica, ili bilo koja druga po tom pitanju. Nau�nici jo� nisu izneli kona�an iznos, ali se kapacitet mozga u elektronskom smislu smatra se izme�u 3 ili �ak 1000 terabajta�

4. Va� mozak koristi 20% kiseonika koji ulazi u va� krvotok. Mozak �ini tek oko 2% na�e telesne mase, �to ga �ini jako osetljivim na �tete u vezi sa nedostatkom kiseonika. Dakle, di�ite duboku da bi va� mozak bio sre�an�

5. Mozak je mnogo aktivniji no�u nego tokom dana. Logi�no, pomislili biste da se sva komplikovana izra�unavanja i zadatci koje radimo u dnevnoj bazi u toku radnog vremena tra�iti ve�u snagu mozga, nego kad le�imo u krevetu. Me�utim, ispostavilo se suprotno. Kada isklju�ite va� mozak on se sam uklju�i�

6. Nau�nici smatraju da je IQ ve�i ukoliko se se�ate svojih snova. Iako ovo mo�e biti ta�no, nemojte to uzimati kao znak da ste mentalno uskra�eni ako ne mo�ete da se setite svojih snova. Ve�ina od nas se ne se�a mnogih snova a i prose�na du�ina sna je samo 2-3 sekunde, jedva dovoljno da se i registruje.

7. Neuroni nastavljaju da rastu tokom ljudskog �ivota. Nau�nici i doktori su mislili da mozak i nervna tkiva ne mogu da rastu ili da se obnavljaju. Iako ne deluju na isti na�in kao i tkiva u mnogim drugim delovima tela, neuroni mogu da rastu tokom �ivota, davaju�i potpuno novu dimenziju u prou�avanju mozga i bolesti koje ga se ti�u.

8. Informacija putuje u razli�itim brzinama u razli�itim tipovima neurona. Nisu svi neuroni isti. Postoji nekoliko razli�itih tipova unutar tela, mogu biti spori i do 0,5 metara u sekundi ili toliko brzi kao 120 metara u sekundi.

9. Mozak ne ose�a bol. Sam mozak nema receptore bola i ne mo�e ga osetiti. To ne zna�i da se glava ne mo�e povrediti. Mozak je okru�en mno�tvom tkiva, nerava i krvnih sudova koji su dosta osetljivi na bol i mogu prouzrokovati glavobolju. 80% mozga je voda.

10. �ivac mo�danog tkiva su roze i nalik na �ele zahvaljuju�i visokom sadr�aju vode tkiva. Zato slede�i put kada se ose�ate dehidrirano unesite veliku koli�inu vode�.

Kosa i nokti

Oni nisu �ivi deo va�eg tela. Ali ve�ina ljudi provodi dobar deo vremena brigom o svojoj kosi i noktima. Slede�i put kada idete na �i�anje ili manikir, mislite na slede�e �injenice.

11. Dlake na licu rastu br�e nego na bilo kom drugom delu tela. U stvari, ako prose�an �ovek nikad nije brijao bradu, ona �e porasti na vi�e od 30 metara za vreme njegovog �ivota, ta brada bi�e ve�a od samog kita ubice.

12. Svakog dana prose�na osoba izgubi 60-100 pramenova kose. Osim ako ste ve� �elavi, tada nemate razloga za brigu. Va� gubitak kose �e varirati u skladu sa sezonom, od trudno�e, bolesti, ishrane i starosti�

13. �enska kosa pre�nika je oko pola kose mu�karaca. Iako to zvu�i �udno, ne bi trebalo da bude previ�e iznena�enja da je kosa mu�karaca grublja nego kod �ena.

14. Jedan deo ljudske kose mo�e da podr�i 3,5 zrna. To je isto kao te�ina dve pune bombone�

15. Najbr�e rastu�i nokat je na srednjem prstu. Ono �to nije poznato je da se rast noktiju odnosi na du�inu prstiju�

16. Postoji toliko dlaka po kvadratnom metru na na�em telu, sli�no kao kod �impanze. Ljudi nisu sasvim goli. Imamo puno kose, ali ve�ina nas ima dlake koje su svetle pa se retko vide, a i previ�e su fine.

17. Plavu�e imaju vi�e kose, prirodne naravno. Boja kose odre�uje koliko guste dlake imamo na glavi. Prose�no je 100.000 folikula dlake, od kojih je svaka u stanju da proizvede 20 pojedina�nih tokom �ivota �oveka. Plavu�e u proseku imaju 146.000 folikula, a ljudi sa crnom kosom imaju tendenciju da imaju oko 110.000 folikula. Ljudi sa braon kosom spadaju u prose�ne pa tako imaju prosek sa 100.000 folikula, crvenokosi imaju najmanje gustu kosu sa prose�no 86.000 folikula.

18. Nokti rastu skoro 4 puta br�e. Nokti koji se najvi�e izla�u i koriste najbr�e i rastu. U proseku, nokti na prstima rastu oko jedne desetine in�a svakog meseca.

19. �ivotni vek ljudske kose je od 3-7 godina. Va�e dlake imaju prili�no dug �ivotni vek pod uslovom da ne podle�u traumama.

20. Mora�ete izgubiti vi�e od 50% skalpa va�e dlake da bi neko primetio. Mo�ete izgubiti stotine dlaka dnevno, ali �ete morati da izgubite mnogo vi�e pre nego �to vi ili neko drugi primeti.

21. Ljudska kosa je prakti�no neuni�tiva. Kosa se ne mo�e uni�titi hladnim vremenom, promenom klime, ili drugim prirodnim silama, i ona je otporna na mnoge vrste kiselina i hemikalija�

Unutra�nji organi

Iako ne razmi�ljamo puno o njima, osim kada nas ne mu�e, na�i unutra�nji organi nam omogu�avaju ishranu, disanje i hodanje. Evo nekih stvari koje treba razmotriti kada slede�i put za�ujete re�anje va�eg stomaka�

22. Najve�i unutra�nji organ je tanko crevo. Uprkos tome �to se tako zove, tanko crevo je zapravo �etiri puta ve�e od visine prose�ne osobe.

23. Ljudsko srce stvara dovoljno pritiska. Nije ni �udo �to mo�ete osetiti otkucaje tako lako. Pumpanje krvi kroz va�e telo je brzo i efikaksnije pa je potrebno dosta pritiska �to dovodi do sna�ne kontrakcije srca�

24. Kiseline u stomaku su dovoljno jake da raspuste metale. Iako ne bi trebalo da pri testu �elca jedete neki metalni objekat, kiseline koje proizvodi hrana koju jedemo, ne treba olako shvatati.

25. Ljudsko telo se procenjuje da je kao 60.000 milja krvnih sudova. Da bi to stavili u perspektivu, udaljenost oko Zemlje je oko 25.000 milja, �to je rastojanje va�ih krvnih sudova, �to bi zna�ilo da mogu da putuju, va�i krvni sudovi bi dva i vi�e puta proleteli oko Zemlje..

26. Dobijate novu sluzoko�u �eluca svaka tri do �etiri dana. Sluz nalik �elijama obavija zidove �eluca raspusti se zbog jakih kiselina stomaku ako nisu zamenjeni. Ljudi sa �irevima na �elucu znaju kako bolno mo�e biti kada �eluda�ne kiseline uzimaju svoji danak na sluzoko�i �eluca.

27. �enska srca br�e lupaju od mu�kar�evog, razlog za to je jednostavan, �ene imaju tendenciju da budu manje od mu�karaca i da imaju manje mase. Ali, �ene i srca mu�karaca zapravo mo�e delovati sasvim druga�ije, pogotovu kada do�ivljava traume kao �to je sr�ani udar, a mnogi tretmani koji se rade mu�karcima moraju se prilagoditi ili potpuno promeniti za �ene.

28. Povr�ina ljudskih plu�a jednaka je teniskom terenu. U cilju efikasnije oksigenata krvi, plu�a se pune sa hiljadama grinja, bronhija poput zrna gro��a. Time se ispunjavaju mikroskopski kapilari kiseonikom i ugljen dioksidom. Veliki deo povr�ine olak�ava ovu razmenu, i �ini dostupnost kiseonikom u svakom trenutku.

29. Nau�nici su prebrojali preko 500 razli�itih funkcija jetre. Ne mo�ete misliti o jetri posle no�i prepune alkoholom, ali ona je jedan od najte�ih radnika u telu, najve�ih i najprometnijih organa. Neke od funkcija jetre su: proizvodnja �u�i, detoksikacija, sinteza proteina plazme, rasplamsavanja crvenih krvnih �elija.

30. Arterija je skoro pre�nika ba�tanskog creva. Kod prose�ne odrasle osobe srce je veli�ine dve pesnice, �ine�i arteriju vrlo impresivnom. Arterija treba da bude velika, jer je glavni snabdeva� kiseonikom krvi na ostatak tela.

31. Va�e levo plu�no krilo je manje. Kada bi ljudima dali da nacrtaju plu�no krilo mnogi bi nacrtali oba iste veli�ine. Dok su plu�a, pribli�no iste veli�ine, ljudsko srce, koje se nalazi u centru po�teno, blago je nagnuto ka levoj strani pa time zauzima vi�e prostora na toj strani smanjuju�i prostora levom plu�nom krilu�

32. Mo�ete ukloniti veliki deo unutra�njih organa a da telo pre�ivi. Ljudsko telo mo�e da izgleda krhko, ali je mogu�e da se �ak pre�ivi uklanjanjem �eluca, slezine, 75% jetre, 80% creva, jednog bubrega, jednog plu�nog krila. Mo�da se ne�ete ose�ati ba� najbolje, ali nedostatak tih organa vas ne�e ubiti�

33. Nadbubre�na �lezda, le�i odmah iznad bubrega, odgovorna je za osloba�anje hormona stresa kao �to su kortizol i adrenalin. U starosti �lezde su toliko male da se te�ko mogu videti

Telesne funkcije

Svako mora da se bavi telesnim funkcijama na dnevnom nivou. Ovo su neke �injenice o nevoljama, a ponekad i neprijatne akcije na�eg tela..

34. Kijanje redovno prelazi 100 mph. Postoji dobar razlog za�to ne mo�ete da zadr�ite o�i otvorene kada kinete- to kijanje je vrtoglavim pokretom iz va�eg tela u blizini 100 mph. To je, naravno dobar razlog za pokretanje usana prilikom kijanja.

35. Ka�alj na sat iznosi kao oko 60 milja. Virusi i prehlada se �ire oko kancelarije i ucionica brzo tokom sezone prehlada i gripa.

36. Prose�na osoba, mu�karac ili �ena, treperi oko 13 puta u minutu.

37. Puna be�ika je otprilike veli�ine meke lopte. Nije ni �udo �to morate da tr�ite do kupatila kad osetite zov divljine. Prose�na be�ika ima oko 400-800 cc te�nosti, ali ve�ina ljudi �e osetiti potrebu da tr�i mnogo pre kada je ona od 250-300 cc.

38. Oko 75% ljudskog otpada napravljeno je od vode. Mnogi smatraju da je samo urin deo ljudskog otpada od te�nosti, ali ono �to smatramo �vrstim otpadom velikim delom je od vode. Trebali bi biti zahvalni �to je ve�i deo otpada ispunjen vodom.

39. Stopala imaju 500.000 znojnih �lezda i mogu da proizvedu vi�e od pola litra znoja dnevno. Sa tolikim znojem nije ni �udo �to ulo�ci patika poprmaju drugu boju. Pored toga, mu�karci imaju vi�e aktivnih znojnih �lezda nego �ene.

40. Prose�na osoba ima nadimanje 14 puta dnevno. �ak i ako �elite da mislite da ste suvi�e dostojni da pustite gas da pro�, realnost je da skoro svako mora da popusti nekoliko puta dnevno. Varenje uzrokuje osloba�anje gasova koje mo�e biti veoma bolno ukoliko je zarobljeno u stomaku.

41. U�ni vosak neophodan je za dobro zdravo uvo. Dok mnogi ljudi smatraju da je odvratan, on je zapravo vrlo bitan deo odbrambenog sistema uha. On �titi osetljive unutra�njosti uha od bakterija, gljivica, ne�isto�a, pa �ak i insekata. On tako�e �isti i podmazuje u�ni kanal.

42. Tokom �ivota, svako od nas �e proizvesti dovoljno pljuva�ke da ispuni dva bazena. Pljuva�ka igra zna�ajnu ulogu u po�etku varenja i odr�avanja usta podmazanim.

Seks i reprodukcija

U nekim mestima pri�a o seksu je i dalje tabu tema, ali on je va�an deo ljudskog �ivota, kao vid odnosa i sredstva za reprodukciju. Evo nekoliko stvari koje mo�da nisu poznate�

43. Svakog dana, seksualni odnos odr�ava se 120 miliona puta na zemlji. Ljudi su brzo razmno�iva vrsta, i sa oko 4% svetske populacije ima seks svakog dana, pa samim tim nije ni �udo �to je stopa nataliteta nastavila da se pove�ava u mnogim mestima �irom sveta.

44. Najve�a �elija u ljudskom telu je �ensko jaje a najmanji je mu�ki spermatozoid. Iako ne mo�emo videti �elije ko�e ili mi�i�ne �elije, jajne �elije su obi�no dovoljno velike da se vide golim okom sa pre�nikom oko jednog milimetra.

45. Hormoni u trudno�i mogu da izazovu promenu raspolo�enja, �elje i mnoge druge neo�ekivane promene. �udno je to, da hormoni �esto mogu uticati na vrste snova �ena.

46. Zubi po�inju da rastu 6 meseci pre ro�enja. Na 9 do 12 nedelja fetus po�inje da formira zubni pupoljak koji �e kasnije prerasti u zub.

47. Bebe se uvek ra�aju sa plavim o�ima. Boja o�iju zavisi od gena dobijenog od roditelja, ali ve�ina beba na izgled pri po�enju ima plave o�i. Razlog za ovo je pigment melanina.

48. Bebe imaju posebno jak i mo�an udarac nogu s obzirom da su tako mala bi�a, tako da pazite se trudnice ovih udaraca.

49. Jedna od 2.000 novoro�enih beba ima zub pri ro�enju. Majke moraju paziti na ovu �injenicu. Ponekad je taj zub regularan, a ponekad je zub takav da ispadne nedugo po rodjenju.

50. Fetus sti�e otisak prstiju u starosti od tri meseca. Iako je tako mali, fetus je razvio jednu od najvi�e jedinstvenih osobina: otisak prstiju. �udno je, ti otisci prstiju ne�e se menjati tokom �ivota i bi�e jedna od poslednjih stvari koja nestaje posle smrti.

51. Svako ljudsko bi�e provelo je oko pola sata kao jajna �elija. Svaki �ivot mora negde da po�ne, pa �ak i �ovek, proveo je kratak period kao jedan organizam. Ubrzo posle toga po�inje formiranje komponente malog embriona.

52. Ve�ina mu�karaca ima erekciju na svakih sat vremena pa �ak i u toku spavanja. Tela ve�ine ljudi i umovi aktivni su i kada spavaju. Kombinacija cirkulacije i nivo testosterona mo�e izazvati erekciju za vreme spavanja i �esto su normalan i neophodan deo REM faze sna�

�ula

Osnovno sredstvo kojim smo u interakciji sa svetom oko nas jesu �ula.

53. Posle previ�e jela, sluh je manje o�tar. Ako ste oti�li na koncert posle velikog obroka mo�ete �initi samo medve�u uslugu. Poku�ajte da jedete manje obroka,.

54. Dve tre�ine stanovni�tva nema savr�en vid. Broj ljudi sa savr�enim vidom i dalje opada, jedan od razloga je i uzrast.

55. Ukoliko je jezik suv , ne mo�e ni da oseti ukus. Ako ne verujete, poku�ajte da osu�ite jezik pre degustacije ne�ega.

56. �ene su u stanju da ta�no odrede miris. Bolje identifikuju citruse, vanilu, cimet ili miris kafe, od mu�karaca. Dok �ene imaju izra�enije �ulo mirisa, postoji svega 2% stanovni�tva bez �ula mirisa uop�te.

57. Va� nos mo�e da zapamti 50.000 razli�itih mirisa. Ljudi mogu da identifikuju �irok spektar mirisa i mnogo su vezani za te uspomene�

58. �ak i mali �umovi �ine da se o�i ra�ire. Veruje se da je to razlog za�to su hirurzi, �asovni�ari i drugi koji obavljaju delikatne poslove osetljivi na buku. Zvuk izaziva da se promeni fokus, zamute vizije �to dovodi do te�eg obavljanja poslove..

59. Svako ima jedinstven miris, osim identi�nih blizanaca. Novoro�en�ad su u stanju da prepoznaju miris svoje majke i mnogi od nas mogu ta�no odrediti miris na�ih bli�njih�

Starost i smrt

Od veoma mlade do veome stare osobe, proces starenja predstavlja neophodan i neizbe�an deo �ivota. Saznajte o tome vi�e na jedan sasvim nov i interesantan na�in, sa nekim pomalo �udnim �injenicama.

60. Pepeo kremirane osobe u proseku te�i oko 9 kilograma. Veliki deo onoga �to ljudsko telo sadr�i je voda. Prilikom kremiranja voda i ve�ina na�ih tkiva je uni�teno, ostavljaju�i malo iza sebe.

61. Nokti I kosa ne nastavljaju da rastu po�to umremo.

62. Nakon 60-te godine �ivota, ve�ina ljudi izgubi polovinu �ula ukusa. Stariji ljudi imaju tendenciju da gube sposobnost ukusa, i mnogi smatraju da im je potrebna intezivnija aroma.

63. O�i su uvek iste veli�ine od ro�enja pa sve do smrti, ali nos i u�i nikad ne prestaju da rastu. Kada vas beba pogleda onim velikim o�ima, one ostaju iste veli�ine tokom �ivota. Njihove u�i i nos, menja�e se tokom �ivota.

64. Do 60-te godine starosti, 60% mu�karaca i 40% �ena po�e�e da hr�e. Ako ste ikada bili budni �itave no�i zbog hrkanja znajte taj zvuk mo�e biti normalan�

65. Bebina glava �ini jednu �etvrtinu njene ukupne te�ine, ali do 25-te godine bi�e samo jedna osmina njegove ukupne te�ine. Kako se ispostavilo, glava na�e bebe je prevelika, ali ona ne�e tokom �ivota drasti�no menjati veli�inu kao ostatak na�eg tela.

Bolesti i povrede

Ve�ina od nas �e dobiti neku povredu ili bolest u nekom trenutku �ivota. Evo nekih �injenica o tome kako ljudsko telo reaguje na opasnost iz spoljnog sveta

66. Ponedeljak je jedan dan u nedelji kada je rizik od sr�anog napada najve�i. Ovo je jo� jedan razlog da se zamrzi ponedeljak! Desetogodi�nja studija u �kotskoj utvrdila je da 20% vi�e ljudi umre od sr�anog napada ponedeljkom. Istra�iva�i smatraju da je to iz razloga �to je bilo previ�e zabave tokom vikenda pa se ljudi stresnije vra�aju svojim svakodnevnim obavezama.

67. Ljudi mogu da rade du�e bez hrane nego bez sna. Iako �ete se mo�da ose�ati bolje pripremljeni da ostanete na �urci �itave no�i, nego odustati od jela, taj ose�aj �e biti kratkog veka. Neispavani ljudi po�inju da do�ivljavaju psiholo�ke promene posle samo nekoliko besanih no�i. Najdu�e �to je neko izdr�ao bez sna je 11 dana, ali ta eksperimentalna osoba �esto je do�ivljavala halucinacije i nije znala �ta radi.

68. Umereno te�ke opekotine �tete krvnim sudovima intezivno. Toliko intezivno da je potrebno �etiri do pet meseci da se vrate u svoje normalno stanje.

69. Preko 90% bolesti uzrokovane su stresom. On tako�e mo�e dovesti do raznih ozbiljnih bolesti kao �to su depresija, visok krvni pritisak i bolesti srca.

70. Ljudska glava ostaje svesna oko 15-20 sekundi nakon se�enja. Iako je to te�ko za razmi�lajnje, krv u glavu mo�e biti dovoljno sna�na da bude svesna nekoliko sekundi po�to je odvojena od tela.

Mi�i�i i kosti

Mi�i�i i kosti daju okvir na�em telu. Omogu�avaju nam da ska�emo, tr�imo ili le�imo na krevetu.

71. Potrebno je 17 mi�i�a da se nasmejemo a 43 da se namr�timo. Ukoliko �elite da va�e lice ve�ba, opcija smejanja je mnogo lak�a za ve�inu.

72. Bebe se ra�aju sa 300 kostiju, tokom zrelosti taj broj je smanjen na 206. Razlog za to je �to se mnoge kosti kod dece sastoje iz manjih kostiju.

73. Mi smo oko 1cm vi�i ujutru nego uve�e.

74. Najja�i mi�i� u ljudskom telu je jezik. On je najja�i mi�i� u telu u odnosu na svoju veli�inu. Ako mislite o tome, to i nije tako za�u�uju�e, jer tokom dana jedemo, razgovaramo i samim tim ga ve�bamo.

75. Najte�a kost u ljudskom telu je vili�na.

76. Koristimo 200 mi�i�a za pravljenje samo jednog koraka. U zavisnosti kako �ete podeliti mi�i�ne grupe, za samo jedan korak potrebno je pokrenuti 200 mi�i�a. To je puno posla za mi�i�e s obzirom da nam je potrebno oko 10.000 koraka dnevno.

77. Zub je jedini deo ljudskog tela koji ne mo�e da se popravi. Ako ste ikada okrnjili zub znate koliko je ovo istina. Spoljni sloj zuba nije �ivo tkivo. Po�to nije �iv, ne mo�e da se popravi.

78. Potrebno je dva puta vi�e vremena da se izgube mi�i�i ukoliko ste redovno ve�bali, pa prestali.

79. Kost je ja�a od nekih �elika. To ne zna�i da se ne mo�e slomiti,naravno da mo�e, jer su manje gustine od �elika.

80. Ne mo�ete dati va�im nogama da razmi�ljaju, ali su svakako dom za va�e kosti, mnogo vi�e neko ostali delovi tela. Od dve stotine i vi�e kostiju u telu, u nogama se nalazi neverovatnih 52.

Mikroskopski nivo

Mnoge stvari koje se de�avaju u na�em organizmu jednostavno ne mo�emo videti golim okom.

81. Oko 32 miliona bakterija �ivi na svakom pedelju va�e ko�e. Mnoge od njih nisu opasne, a neke su �ak i korisne za odr�avanje zdravog tela.

82. Ljudi izbacuju i kristali�u spolja�nje �elije otprilike svakih 27 dana. Ko�a �titi osetljive organe, kako bi mogla da odr�i svoju snagu.

83.Tri stotine miliona �elija umre u ljudskom telu svakog minuta. Iako to zvu�i mnogo to je zaista mali deo �elija koje se nalaze u ljudskom telu. Pretpostavlja se da u telu ima 10-15 miliona �elija, tako da svako od nas sebi mo�e da priu�ti da izgubi po nekoliko stotina miliona bez problema.

84. Ljudi bacaju oko 600.000 �estica ko�e svakih sat vremena. Ne morate pani�iti zbog toga. Ko�a se stalno obnavlja i izbacuje mrtve �elije.

85. Svakog dana telo odraslog �oveka proizvede 300 milijardi novih �elija.

86. Svaki otisak prsta je jedinstven. Ukoliko planirate krivi�no delo, nemojte misliti da �ete se lako izvu�i, ostavljaju�i otiske unaokolo.

87. Va�e telo ima dovoljno gvo��a u sebi. Svako ko je ikada probao krv zna da ima malo ukusa koji potse�a na metal. To je svakako zbog visokog nivoa gvo��a. Ukoliko biste izvukli svo gvo��e iz skog tela, to bi bilo dovoljno da se napravi mali ekser.

88. Naj�e��a krvna grupa u svetu je 0, banke krvi je smatraju vrednom jer se mo�e dati i onima koji imaji A ili B.

89. Ljudske usne su jarko crvene zbog velike koncentracije sitnih kapilara ispod ko�e. Krv u kapilarima ima veliku koli�inu kiseonika i zbog toga daje crvenu boju. To obja�njava za�to su usne blede kod anemi�nih osoba ili kog onih koji su izgubili dosta krvi. To obja�njava i za�to usne pomodre po hladnom vremenu. Hladno�a proizvodi su�avanje kapilara, krv gubi kiseonik i nastaje tamnija boja.

Ostalo

90. Ukoliko je prostorija u kojoj spavate hladna, ve�e su �anse da imate lo� san�

91. Suze i sluz sadr�e enzim koji ru�i �eliski zid mnogih bakterija. To je svakako u va�u korist, jer sluzi iz nosa ili grla, kao i suze poma�u u spre�avanju zadr�avanje bakterija.

92. Va�e telo daje dovoljno toplote za 30 minuta, i mo�e da proizvede klu�anje pola litra vode. Ako ste gledali Matrix svesni ste da energije potencijalno generi�e ljudsko telo.

93. Va�e u�i lu�e vi�e u�nog voska kada ste upla�eni nego kad niste. Studije su pokazale da strah ukazuje na pove�anje lu�enja u�nog voska, mada razlozi za to jo� uvek nisu najjasniji.

94. Nije mogu�e da se golicamo. Mozak predvi�a golicanje na osnovu informacija koje vi dajete i prsti se sami kre�u.

95. �irina va�ih armspana prolazi kroz du�inu celog tela. On je vrlo dobar u proceni va�e visine.

96. Ljudi jedini mogu da proizvedu emocionalne suze.

97. Ljudi koji pi�u desnom rukom, u proseku �ive deset godina du�e od ljudi koji pi�u levom rukom.

98. �ene sagorevaju masti sporije nego mu�karci.

99. Ljudi, majmuni i koale jedinstveni su u �ivotinskom carstvu zato �to jedini imaju otiske na prstima.

100. Deo izme�u nosa i gornje usne, koji je uvu�en ima ime. Zove se piltrum. Stari Grci smatrali su ga najva�nijom erogenom zonom na telu.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ataluren - klini�ko ispitivanje, mi�i�na distrofija

nobody@mycity.rs (lidija2011) — Tue, 15 Mar 2011 13:21:26 +0100

----------- Napisano: 15 Mar 2011 13:21 ---------

Eksperimentalni lek Ataluren

originalni �lanak se zove �Ataluren Risultati trial fase 2b� (.pdf) a nalazi se na internet stranici:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

na istoj stranici se mogu videti i ilustracije pomenute u prevodu.

Pregled rezultata klini�kog ispitivanja Faza 2b Altalurena predstavljenog na sastanku American Academy of Neurology Meeting 16. aprila 2010. godine

Toronto, 16. april 2010. -Novi eksperimentalni lek koji je otkrila firma PTC Therapeutisc, Ataluren, nalazi se u fazi razvoja za prodaju zahvaljuju�i ekskluzivnoj saradnji preduze�a PTC Therapeutics i Genzyme. Ataluren je razvijen s ciljem da omogu�i proizvodnju jednog funkcionalnog proteina kod pacijenata pogo�enih geneti�kim poreme�ajima uzrokovanih besmislenom mutacijom. Besmislena mutacija je poreme�aj geneti�kog koda koji prerano zaustavi proizvodnju jednog od proteina neophodnih za korektno funkcionisanje organizma. Bolest koja proizilazi iz toga uslovljena je �injenicom da se protein ne mo�e proizvesti na kompletan na�in i dakle nije vi�e funkcionalan, kao �to je slu�aj proteina distrofina kod besmislenih mutacija odgovornih za DMD/DMB.

�ema klini�kog ispitivanja faze 2b
Od svih studija novih eksperimentalnih lekova, ova klini�ka studia faze 2b sa Altalurenom bila je najobuhvatnija i najdu�a studija ikad obavljen na pacijentima obolelim od DMD/DMB. U�estvovalo je 174 de�aka i mladi�a starih od 5 do 20 godina u 37 gradova i 11 dr�ava. Svi pacijenti klini�ke studije imali su dijagnozu DMD/DMB uzrokovanu besmislenom mutacijom, koja je bila potvr�ena testom analize sekvence gena.

Pacijenti su slu�ajnim (random) izborom bili podeljeni u razli�ite grupe za tretman. Jedna grupa dobila je placebo lek, druga nisku dozu Altalurena a poslednja visoku dozu Altalurena; sve grupe su uzimale lekove 48 sedmica. U�esnici su bili podeljeni u tri grupe (nivoe) u zavisnosti od starosti, upotrebe steroida i rezultata postignutih na klini�kom testu o pre�enoj udaljenosti za �est minuta (6MWD- 6 Minute Walk Distance).
Osnovni cilj klini�kog ispitivanja faze 2b bio je utvrditi da li Altaluren ima ili nema klini�ku korist. Smatra se da jedan lek ima klini�ku korist kad je u stanju da popravi zdravstveno stanje pacijenta, njegovu funkcionalnost ili pove�a du�inu �ivota. Po�to je ovo bio prvi klini�ki studij proveden na pacijentima obolelim od DMD/DMB sa ciljem da postigne odobrenje registracije, nisu postojali prethodni testovi za pirmarno upore�ivanje ve� odobreni od strane agencija za odobravanje lekova (EMEA-FDA).

Osnovni kriterijum za odre�ivanje klini�ke koristi bila je varijacija sposobnosti hodanja dokazana promenom u distanci pre�enoj u vremenu od �est minuta (provedenom u okviru testa hodanja u �est minuta) koja je periodi�no merena u toku 48 sedmica. Agencije za odobravanje lekova su ve� poznavale test od �est minuta, koji je ve� bio upotrebljavan za prvu procenu klini�kih cikli�nih studija za odobravanje mnogih lekova za le�enje drugih smetnji. Osnovne sekundarne procene su sadr�avale varijacije funkcionalnosti mi�i�a, snage mi�i�a i ekspresije distrofina.
Ukupno pra�enje protokola (compliace) od strane pacijenata je bilo odli�no. Pacijenti su uzeli oko 97% koli�ine lekova koja im je bila odre�ena.
Osim toga skoro nijedan pacijent od onih koji su u trenutku po�injanja klini�kog studija bili pod terapijom steroida (prendison ili deflazakort) nije promenio dozu steroida za vreme trajanja ispitivanja.

Rezultati koji se odnose na sigurnost leka
Rezultati koji se odnose na sigurnost leka dobijeni u klini�koj studiji dokazali su da je Ataluren dobro tolerisan u oba doziranja. Ne�eljeni efekti su bili sli�ni i kod pacijenata koj su dobijali placebo i kod pacijenata koji su dobijali visoku ili nisku dozu Altalurena. Nijedan pacijent nije prekinuo ispitivanje zbog ne�eljenih dejstava. Te�ka ne�eljena dejstva su bila retka i nijedno od njih nije bilo vezano za Ataluren. Uobi�ajena ne�eljena dejstva (uklju�uju�i povra�anje, glavobolju i proliv) mogu se smatrati uobi�ajenim simptomima kod mladih pacijenata.
Rezultati programirane analize efikasnosti
Pre po�etka klini�ke studije, sponzor studije mora navesti, u dogovoru sa organima kompetentnim za regolamentaciju, na koji na�in �e se analizirati prikupljeni podaci. Za ispitivanje 2b dogovorene su slede�e analize:

1. Analiza rezultata testa 6MWT morala je pokazati prose�no uve�anje za 30 metara (33 jarda) u periodu izme�u po�etka eksperimenta i 48-sme sedmice najmanje u jednoj od dve grupe koje su dobijale Ataluren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo lek.
2. Statisti�ka pouzdanost rezultata testa 6MWT morala se meriti metodom "RANCOVA" sistemom statisti�kih analiza u op�toj upotrebi. Visok nivo pouzdanosti definisan kao "statisti�ki zna�aj" pokazuje da se neki rezultat te�ko mo�e dobiti slu�ajno. U ovom studiju prethodno je bio postavljen cilj statisti�ke pouzdanosti od 95%. Obi�no je statisti�ka analiza rezultata klini�kog studija veoma va�na za institucije za kontrolu kad se radi o odlu�ivanju odobravanja novog eksperimentalnog leka.
3. Druga vrsta analize je kori�tena da se odredi vremenski period u kome su pacijenti pokazivali smanjene udaljenosti pre�ene testom 6MWT za 10%. Ovaj parametar je poznat kao "vreme trajnog pogor�avanja za 10% ("time to persistent 10% worsening").

Rezultati efikasnosti
Prema kriterijumima za analizu odre�enim pre po�etka studije, rezultati koji se odnose na efikasnost rezimirani su ovde:
1. Posle 48 sedmica, prose�na varijacija udaljenosti pre�ena prema testu 6MWT izme�u grupe koja je uzimala nisku dozu Atalurena i grupe koja je koristila placebo lek bila je 29 metara (oko 32 jarda), jedan metar manje u odnosu na predvi�eni rezultat. (slika1)*. Prose�na varijacija pre�ene udaljenosti u testu za grupu koja je koristila nisku dozu Atalurena je bilo smanjenje od 13 metara. Grupa koja je uzimala visoke doze Atalurena i placebo grupa su pokazale istu prose�nu varijaciju udaljenosti prema testu 6MWT, drasti�no smanjenje za 42 metra (46 jarda). Osim toga pobolj�anje pre�ene udaljenosti u testu pacijenata koji su koristili nisku dozu Atalurena u odnosu na pacijente koji su dobili placebo bilo je evidentno i nije zavisilo od starosti pacijenta, kori�tenja steroida ili mogu�nosti hodanja na po�etku studija.
2. Metod RANCOVA razlika izme�u grupe koja je dobila niske doze Atalurena i placebo grupe pokazao je razliku od 29 metara sa pouzdano��u od 85%, ni�om od nivoa pouzdanosti koja je prethodno bila odre�ena za ovu studiju. Drugi metod statisti�ke analize pod nazivom ANOVA, koji je pokazao da je prose�na varijacija udaljenosti pre�ene na testu izme�u pacijenata koji su dobili nisku dozu Atalurena i pacijenata koji su dobili placebo, imao je pouzdanost od 95%. Ali odobreni program statisti�ke analize nije predvideo kori�tenje metoda ANOVA.
3. Prethodno utvr�ene analize vremena trajnog pogor�avanja za 10% distance pre�ene na testu, pokazale su da su pacijenti koji su dobili niske doze Atalurena imali sporiju progresiju bolesti. (slika 2)*. Ovi rezultati su imali procenat pouzdanosti od 95%.
Osim toga, rezultati o efikasnosti koriste�i udaljenost pre�enu na testu pokazali su ve�u raznolikost nego �to je bilo predvi�eno. Ovo bi moglo zavisiti od razlika u brzini progresije bolesti kod pojedinih de�aka, razlika u sposobnosti koje variraju od pacijenta do pacijenta, ili razlika kod jednog te istog pacijenta u jodre�enom vremenskom periodu.

Zaklju�ci
Rezultati koji se odnose na efikasnost i sigurnost studija dovele su do slede�ih zaklju�aka:

-Studija je u celini bila dobro izvedena
-Dokazana je dobra tolerancija Atalurena u obe le�ene grupe u odnosu na grupu koja je dobijala placebo
-Razlike u pre�enoj udaljenosti u testu su bile ve�e nego �to je bilo planirano
-Grupa koja je dobila visoke doze Atalurena nije pokazala efekte le�enja (nikakva razlika u odnosu na placebo grupu)
-Grupa koja je dobila niske doze Atalurena pokazala je prose�no pobolj�anje u pre�enoj udaljenosti na testu u odnosu na placebo grupu.
Va�no je naglasiti da su na kraju preliminarne analize podataka svi pacijenti klini�kog studija DMD/DMB dobijali visoke doze Atalurena. Iako je nezavisni komitet za pra�enje podataka (DMC) bio saglasan sa �injenicom da pacijenti dobro podnose Ataluren, sam komitet je preporu�io da se klini�ka studija prekine zbog nedostatka pozitivnih efekata kod tretmana visokim dozama Atalurena, kao i zbog toga �to su svi pacijenti koji su u�estvovali u studiju na kraju dobijali visoke doze.

Slede�i koraci
Potrebne su dodatne analize podataka za razumevanje potencijale efikasnosti kod upotrebe niske doze Atalurena kao tretmana pacijenata sa DMD/DMB, kao i da bi se odredio najbolji klini�ki put za regolamentaciju i odobravanje leka. Trenutno su u toku sekundarne valutacije i dodatne analize podataka dobijenih u prethodnim studijima Atalurena i drugih lekova sa sli�nim mehanizmom delovanja (npr. antibiotici aminoglikozidi koji podsti�u restauraciju okvira �itanja za besmislene mutacije).
Ove analize �e nam pomo�i da bolje razumemo razlog zbog kojeg su pacijenti koji su dobili niske doze Atalurena pokazali bolje rezultate u odnosu na pacijente koji su dobili visoke doze. Ova napomena nam sugeri�e da Ataluren mo�da ima odnos doze i efikasnosti u obliku "obrnutog slova U" ili " zvona". Ove pojave su ve� bile prime�ene i kod drugih lekova za druge bolesti, tako da Ataluren nije jedini slu�aj.
�im ove analize budu zavr�ene, Ptc Therapeutics e Genzyme �e objaviti nove rezultate za vreme budu�ih nau�nih skupova u 2010 godini.
Copyright 2010, PT Therapeutics, Inc.

* slike 1 i 2 mogu se videti na originalnom dokumentu:

----------- Dopuna: 01 Apr 2011 10:20 ---------

Ataluren � nastavak

Nove informacije o odobravanju eksperimentalnog leka Ataluren � mnoge informacije se ponavljaju, ali po�to ja samo prevodim sa italijanskog, nisam �elela da izbacujem delove iz �lanka.

Original mo�ete prona�i ovde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
kliknite na:

Comunicato stampa PTC Therapeutics Inc.
- �lanak se zove: ataluren_oct2010.pdf

Rezultati klini�ke studije na pacijentima predstavljeni na me�unarodnom kongresu udru�enja "World Muscle Society" ukazuju na to da Ataluren usporava gubitak pokretljivosti kod pacijenata sa besmislenom mutacijom DMD/DMB*

South Planifield, NJ, 15 oktobar 2010. -PTC Therapeutics, Inc. danas je objavio da rezultati efikasnosti Faze 2b, u kona�noj analizi, ukazuju na to da je novi eksperimentalni lek Ataluren usporio gubitak pokretljivosti kod pacijenata sa distrofinopatijom uzrokovanom besmislenom mutacijom kao �to je slu�aj kod Di�enove i Bekerove distrofije. Ovi podaci su predstavljeni na me�unarodnom kongresu udru�enja World Muscle Society u Kumamotu, Japan, i o njima �e se diskutovati izme�u FDA (ameri�ke Food and Drug Administration) i evropskih nacionalnih organa za odobravanje lekova krajem 2010. godine.

"Od zavr�etka studija faze 2b, marljivo smo radili sa najboljim ekspertima sektora da bismo detaljno procenili prikupljene podatke. Sa zadovoljstvom objavljujemo da rezultati ovih analiza ukazuju na to
da je Ataluren izazvao klini�ki zna�ajno pobolj�anje kod pacijenata sa distrofinopatijom izazvanom besmislenom mutacijom", potvr�uje Stjuart Pelc, predsednik i direktor firme PTC Therapeutics. "Ve� su u toku pregovori sa kompetentnim organima da bi se Ataluren mogao dati pacijentima."

Osnovni cilj trijala faze 2b bio je utvrditi promenu u udaljenosti pre�enoj za �est minuta (potvr�enu testom 6MWD) u odnosu na prethodnu udaljenost posle 48 sedmica studije. Rezultati su pokazali prose�nu razliku od 29,7 metara izme�u pacijenata koji su dobijali Ataluren (u dnevnoj koli�ini od 10-, 10-, i 20- mg/kg) i onih koji su dobijali placebo.

Ovaj rezultat je u skladu sa pretpostavkama studije, koja je odredila
razliku od 30 metara i prose�nu promenu udaljenosti pre�enu za �est minuta sli�nu razlici postignutoj u direktnim studijama za registraciju lekova odobrenih za druge patologije. Prethodno dogovorena statisti�ka analiza je zahtevala kasniju korekciju koja je izdvojila vrednost p=0.058. Rezultati testa 6MWD su tako�e potvrdili da nije bilo nikakve razlike u efikasnosti izme�u visoke doze Atalurena (20-, 20-, 2 40-mg/kg)
i placebo leka. Pobolj�anje u odnosu na placebo kori�tenjem niske doze Atalurena, ali ne i visoke, je vidljivo i slede�om analizom neklini�kih podataka koji ukazuju na odnos doza- u�inak u obliku zvona, kao �to je ve� prime�eno kod tretmana za druga obolenja.

Analiza vremenskog perioda u kojem je nastupilo konstantno pogor�anje za 10% u distanci pre�enoj za �est minuta pokazala je da su pacijenti koji su tretirani Atalurenom pokazali statisti�ki zna�ajno usporenje progresije bolesti. U toku 48.-sme sedmice, samo 26% pacijenata koji su dobijali nisku dozu Atalurena registrovao je pogor�anje u odnosu na 44% pacijenata koji su dobijali placebo (p=0,039). Analiza podgrupe pokazala je da su osnovne promene u testu 6MWD dali bolje rezultate, u zna�ajnijem obimu, kod pacijenata koji su dobijali niske doze Atalurena u odnosu na one koji su uzimali placebo , u svim podgrupama podeljenim prema starosti, kori�tenju ili ne kortikosteroida, kao i prethodnim rezultatima testa pre�ene distance za �est minuta.

Rezultati testa 6MWD su dodatno potvr�eni pozitivnim efektom funkcionalnosti mi�i�a kod pacijenata koji su dobijali nisku dozu Atalurena u odnosu na one koji su dobijali placebo. Studija nije progla�ena podobnom za dokazivanje statisti�nog zna�aja u ovim testovima. Osim toga, procena ekspresije distrofina bila je uklju�ena u ovu studiju kao eksplorativni cilj; ali, delimi�no zbog tehni�kih ograni�enja , nije bilo mogu�e utvrditi relaciju izme�u udaljenosti pre�enoj za 6 minuta - mera obi�nog klini�kog pobolj�anja - i ekspresije distrofina.

Rezultati o sigurnosti pokazali su da je Ataluren uop�teno bio dobro tolerisan i da su ne�eljeni efekti bili sli�ni u svim terapeutskim grupama. Nijedan pacijent nije prekinuo ispitivanje zbog ne�eljenih dejstava. Te�ka ne�eljena dejstva nisu bila �esta i nijedno nije bilo vezano za Ataluren.

"Ovi rezultati ukazuju na to da je po prvi put neka terapija koja je bila usmerena na posledice patologije, mogla zaista usporiti gubitak pokretljivosti, osnovni simptom distrofinopatije", tvrdi Ri�ard Finkel, M.D., predsednik neuromuskularnog programa de�ije klinike "Children's Hospital" iz Filadelfije.
"Varijacije manifestacije simptoma i progresije bolesti DMD/DMB ote�ava utvr�ivanje klini�ke koristi eksperimentalnih terapija. Ipak, podaci o Atalurenu daju ohrabruju�e svedo�enje o klini�koj koristi kod pacijenata �ija je prognoza nesigurna i sa upotrebom dosada�njih palijativnih tretmana".

Klini�ka studija faza 2b
Klini�ka studija faza 2b bila je prva randomizirana, dvostruko slepo placebo kontrolisana studija za direktnu registraciju kod pacijenata obolelih od DMD/DMB, osmi�ljena je da oceni sigurnost i efikasnost Atalurena kod pacijenata sa mi�i�nom distrofijom. Studija je uklju�ila 174 pokretna de�aka i mladi�a, starih najmanje 5 godina u 37 centara u Severnoj Americi, Evropi, Australiji i Izraelu.

Glavni cilj je bio utvrditi razliku u udaljenisti pre�enoj za �est minuta u 48 setimana ispitivanja. Test udaljenosti pre�ene za 6 minuta pokazuje op�te pobolj�anje izdr�ljivosti i funkcionalnosti, i postaje klini�ki zna�ajan i potvr�en metod za merenje deambulacije/pokretljivosti.

Ostale mere u ovoj studiji su uklju�ivale procenu mi�i�ne funkcionalnosti, snage i ekspresije distrofina u mi�i�ima. Kontrolisani su i parametri sigurnosti i uskla�enosti sa sigurnosnim direktivama. U�esnici studije su bili podvrgnuti slede�im terapeutskim re�imima (na randomizirani na�in)

-Ataluren (10mg/kg ujutro, 10 mg/kg popodne, 20 mg/kg uve�e)
-Ataluren (20 mg/kg ujutro, 20 mg/kg popodne, 40 mg/kg uve�e)
-placebo (ujutro, popodne, uve�e)

Ataluren
Novi eksperimentalni lek, Ataluren, koji je proizvela PTC Therapeutics, je terapija za obnavljanje proteina osmi�ljena da omogu�i proizvodnju funkcionalnog proteina kod pacijenata sa geneti�kim poreme�ajima uslovljenim besmislenom mutacijom. Besmislena mutacija je poreme�aj genetskog koda koji prerano zaustavi sintezu jednog neophodnog proteina. Bolest koja iz toga proizilazi je uslovljena �injenicom da se protein ne mo�e vi�e proizvesti na kompletan na�in i/ili nije vi�e funkcionalan, kao �to je slu�aj distrofina kod Di�enove i Bekerove distrofije.

FDA i evropska komisija su dodelile Atalurenu status leka za retke bolesti (tzv. lekovi siro�i�i)* za tretman DMD/DMB i cisti�ke fibroze izazvane besmislenom mutacijom. FDA je osim toga leku dodelila i subkategoriju "Fast Track" za ubrzanje razvoja, valutacije i marketinga u oblasti tretmana distrofinopatije uzrokovane besmislenom mutacijom.

Razvoj leka Ataluren su finansirale i slede�e fondacije i udru�enja: Cystic Fibrosis Foundation Therapeutisc Inc, Dystrophy Association, Office of Orphan Products Development ameri�ke FDA, National Center for Research Resources, National Heart, Lung and Blood Institute, Parent Project Muscular Dystrophy Resources, National Heart, Lung and Blood Institute, Parent Project Muscular Dystrophy.

*napomena prevodioca

Svjetski dan bubrega

nobody@mycity.rs (posebna) — Thu, 10 Mar 2011 20:35:09 +0100

Bubrezi su vitalni organi, isto kao srce ili mozak, �to zna�i da bez njih - nema �ivota.
Imaju nekoliko va�nih funkcija u organizmu.
Jedna je koncentrisanje mokra�e i izlu�ivanje �tetnih materija iz organizma mokrenjem/mokra�om.
Druga, odr�avanje ravnote�e elektrolita u organizmu (normalnog nivoa kalijuma, natrijuma, bikarbonata), te normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u organizmu, �to je zna�ajno za zdravlje kostiju, izme�u ostalog.
Tre�a - putem odre�enih mehanizama odr�avaju vrijednosti krvnog pritiska u normalnim granicama.
�etvrta - zahvaljuju�i stvaranju eritropoetina, odr�avaju normalne vrijednosti krvne slike, tj. ne dozvoljavaju nastanak malokrvnosti.

Kako je ljudsko tijelo jedna slo�ena "ma�ina", sa mno�tvom povratnih sprega i uzro�no-posledi�nih odnosa, ako do�e do oboljenja bubrega, razbole se, da tako ka�em, i drugi organi.
Zato je od velike va�nosti povesti ra�una o zdravlju bubrega.
U tom cilju, zdrava osoba trebalo bi da u�ini slede�e:
- unositi dovoljne koli�ine vode dnevno (najbolje 2-3 litra/24h)
- smanjiti na minimum koli�inu alkoholnih pi�a (jer bubrezi te�ko rade na odstranjenju ovih toksina)
- smanjiti unos kofeina (iz �aja, kafe...), jer je diuretik, pa opet forsira rad bubrega
- imati uravnote�enu prehranu, bez previ�e mesa (proteini optere�uju bubrege, a razgradnjom mesa stvara se mokra�na kiselina, koja u vi�ku pospje�uje stvaranje kamenaca u bubregu
- smanjiti unos soli - zato �to pospje�uje stvaranje kamenaca, ali i porast krvnog pritiska
- kontrolisati redovno vrijednosti �e�era u krvi i krvnog pritiska
- i naravno, prestati sa pu�enjem, imati redovnu fizi�ku aktivnost.

Bubrezi obolijevaju �e��e kod osoba koje ve� boluju od �e�erne bolesti, visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih oboljenja, pa je i u tim stanjima neophodna redovna kontrola bubre�ne funkcije.
Naravno, isto treba da rade i osobe koje imaju bubre�nih bolesnika u porodici, policisti�nu bolest bubrega i sl.

Na inicijativu Me�unarodnog udru�enja nefrologa, jo� od 2006. godine, svakog drugog �etvrtka u martu se obilje�ava Svjetski dan bubrega. Ka�u da se manifestacije obilje�avanja ovog dana odr�avaju u oko 60 gradova svijeta. Za Beograd i Sarajevo pouzdano znam.

Cilj je da se ljudi navedu da razmisle o svojim bubrezima i da obrate pa�nju na njihovo zdravlje.
�esto se simptomi oboljenja bubrega ili lo�i laboratorijski nalazi ignori�u, bolest ne lije�i dok je to mogu�e, pa odre�eni broj ljudi zavr�i na do�ivotnom lije�enju hemodijalizom, peritoneumskom dijalizom ili, ako imaju sre�e (i novac) transplantacijom bubrega.

Podaci SZO ka�u da od hroni�nog oboljenja bubrega danas boluje 10% svjetske populacije, a 1,5 milion ljudi na svijetu je u stanju terminalne bubre�ne slabosti i lije�i se hemodijalizom.
U Srbiji danas, na programu hroni�ne hemodijalize je 7000 oboljelih, a u BiH 2500.
Kako se i sama bavim nefrologijom, odli�no znam koliko je mukotrpno, komplikovano i finansijski zahtjevno lije�enje hroni�ne bubre�ne slabosti.

Zato, povedimo ra�una o zdravlju svojih bubrega, ili kako moto ovogodi�nje akcije ka�e "Za�titite bubrege - sa�uvajte srce".

Jo� informacija ovdje:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nova angio sala na VMA

nobody@mycity.rs (posebna) — Fri, 25 Dec 2009 18:35:17 +0100

Dana�nji dan je lijep sam po sebi, a ovogodi�nji je uljep�an jednom ovakvom vije��u.
VMA Beograd je dobila novu, savremeno opremljenu salu u kojoj �e se na moderniji, br�i i efikasniji na�in mo�i obavljati dijagnosti�ke procedure, kao i terapijske intervencije npr. ugra�ivanje stentova u krvne sudove srca.
Ovdje �e se mo�i obavljati pregledi i lije�enje ve�eg broja pacijenata nego do sada, �to �e skratiti liste �ekanja.

"Nabavkom nove angio-sale sa dve cevi je omogu�eno da se dijagnosti�ke i terapijske procedure izvode u znatno kra�em vremenskom preriodu i veoma bezbedno s obzirom na rezoluciju slike i najsavremenije softverske mogu�nosti. Ovim aparatom je mogu�e u jednom aktu napraviti dva pregleda �ime se znatno skra�uje i sami postupci i vreme zra�enja pacijenta i lekara. Istovremeno se smanjuje i koli�ina kontrastnog sredstva koje se daje pacijentu �to predstavlja i finansijsku u�tedu. Zahvaljuju�i dobroj rezoluciji slike ovaj aparat omogu�uje bezbedno i precizno postavljanje stentova u interventnoj kardiologiji ali i ima veliki zna�aj u oblasti le�enja krvnih sudova mozga, jer je mogu�e napraviti 3D realnu sliku i na taj na�in bezbedno sprovesti proceduru. � istakao je potpukovnik �ulafi�. On je naglasio da je u okviru kardiprograma uz kori��enje ovog aparata mogu�e pregledati i zbrinuti do 10 pacijenata dnevno, a u okviru neuroradiolo�kog programa 2 pacijenta."

Izvor i jo� informacija ovdje: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

SZO - vakcinacija protiv H1N1

nobody@mycity.rs (posebna) — Sat, 28 Nov 2009 02:38:41 +0100

Svjetska zdravstvena organizacija - o vakcinaciji protiv pandemijskog gripa H1N1

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Progla�ena epidemija novog gripa

nobody@mycity.rs (Rogi) — Wed, 11 Nov 2009 12:19:27 +0100

Beograd -- Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi� proglasio je danas epidemiju novog gripa tipa A H1N1 na teritoriji Srbije.

Milosavljevi� je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da naredba ministra za progla�enje epidemije izme�u ostalog podrazumeva vanredni epidemiolo�ki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uklju�uju�i �kole i pred�kolske ustanove u celoj dr�avi ili u delovima zemlje, ali po proceni nadle�nih zdravstvenih ustanova.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

O reumatoidnom artritisu

nobody@mycity.rs (posebna) — Tue, 28 Jul 2009 02:59:12 +0100

Od RA u Srbiji boluje svaka 20 osoba, a preko 1000 osoba mla�ih od 25 godina ima ovu dijagnozu.
Oboljenje je progresivno i, ukoliko se na vrijeme ne otkrije i u ranim stadijumima ne otpo�ne lije�enje, relativno brzo dolazi do ote�ane pokretljivosti, smanjenja radne sposobnosti i kvaliteta �ivota.
Na slede�im stranicama je, na svima pristupa�an na�in, obja�njena su�tina oboljenja, odgovoreno na neka od naj�e��ih pitanja...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dodatna pitanja i eventualne diskusije su mogu�e na nekoj od postoje�ih tema na�eg foruma.

O dijabetesu

nobody@mycity.rs (posebna) — Sun, 26 Jul 2009 12:21:25 +0100

Na ovom sajtu, osobe oboljele od dijabetesa i drugi zainteresovani, mogu prona�i mno�tvo informacija o dijabetesu tipa 1 i tipa 2, komplikacijama bolesti, novinama u lije�enju itd.
Ovdje mo�ete na�i i obrazac za dnevnik samokontrole vrijednosti �e�era u krvi, ura�en po svjetskim standardima, od�tampati ga i urednim vo�enjem evidencije, pobolj�ati kontrolu ovog oboljenja.
Vrijedi pogledati.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

RZZO - Republi�ki zavod za zdravstveno osiguranje Srbije

nobody@mycity.rs (posebna) — Sat, 25 Jul 2009 02:11:16 +0100

Na zvani�nom sajtu RZZO Srbije, mo�ete na�i mno�tvo korisnih informacija o zdravstvenom osiguranju, izboru porodi�nog ljekara, liste lijekova, liste �ekanja za razli�ite medicinske intervencije u zdravstvenim ustanovama �irom Srbije i sli�no.

Tu �ete na�i i linkove ka zvani�nim sajtovima:
- republi�kih ministarstava i ustanova
- obrazovnih institucija
- zdravstvenih ustanova
- doma�ih i me�unarodnih organizacija (WHO, ICRC, UN...)
- organizacija zdr. osiguranja zemalja u okru�enju (Rep. Srpska, FBiH, C. Gora, Hrvatska, Makedonija, Slovenija).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Upute bolesnicima nakon prele�anog sr�anog udara

nobody@mycity.rs (posebna) — Thu, 23 Jul 2009 12:28:34 +0100

Ovo je kopija obrasca sa uputama iz Koronarne jedinice Klinike za kardiologiju KC Banja Luka. Zajedno sa otpusnom listom, dobije je svaki pacijent koji je prele�ao sr�ani udar (bez komplikacija). Uputstva su napisana precizno i jasno, bez medicinskih termina i, nadam se, razumljivo za svakoga.

ИНФАРКТ МИОКАРДА БЕЗ КОМПЛИКАЦИЈА

Упуте болеснику након изласка из болнице

Прва седмица

СМИЈЕТЕ:
Бријати се, туширати се и купати у млакој води.
Јести све оброке за столом.
Ићи у заход.
Гледати телевизију, слушати радио, читати новине.
Кретати се по кући, али не по степеницама.
Примати посјете.
Уз ручак или вечеру попити чашицу алкохолног пића.
Хранити се честим малим оброцима.
ИЗБЈЕГАВАЈТЕ:
Опстипацију (узимајте довољно воћних сокова, шљива и смокава. Ако те не помаже узмите 1 � 2 кашичице парафинског уља навече).
Пушење, узбуђења и напоре.
Спавајте ноћу 8 � 9 сати, а прилегните и продријемајте сваког пријеподнева и послијеподнева.
Обилате оброке, јела која надимају, сувише зачињену и масну храну.
Сполне односе.

Друга седмица

САДА ВЕЋ СМИЈЕТЕ:
Помагати код лакших кућних послова.
Играти омиљене игре и бавити се омиљеним забавама код којих се сједи.
Скратити лежање и мировање.
Обављати хитне пословне разговоре, ако нису превише бројни, дугачки и узбудљиви.

Трећа и четврта седмица

САДА МОЖЕТЕ:
Излазити ако је лијепо вријеме.
Ходати којих 500 м, сваки дан нешто дуже, тако да до краја четврте седмице пређете дневно око 2 км.
Успињите се степеницама у почетку по пола спрата, а постепено све више до једног или два спрата.
ИЗБЈЕГАВАЈТЕ:
Излажење по хладном вјетровитом времену.
Ходање узбрдо
Замарање, исцрпљивање као и емоционална узбуђења.
Ход и напоре послије јела. Ношење терета.

Пета до осма седмица

САДА СМИЈЕТЕ:
Обновити умјерене сполне односе.
Обновити друштвене активности.
Вратити се на посао са скраћеним радним временом.
ИЗБЈЕГАВАЈТЕ:
Прекомјерно јело.
Дебљање.
Замор и напетост.
Исцрпљиваље.
Све спортове.
Пред крај тог периода посавјетујте се с вашим љекаром о свом запослењу, шофирању и судјеловању у разним облицима рекреације.

Од девете седмице даље

СМИЈЕТЕ:
Радити све што сте радили прије срчаног напада.
ИЗБЈЕГАВАЈТЕ:
Спортска натјецања.
Прековремени рад.
Пушење.
Вјежбе за стицање физичке кондиције, допринијeће потпуном и бржем опоравку (савјетујте се са својим љекаром).

Опште упуте реконвалесценту од срчаног напада:
Обавијестити свог љекара ако:
- осјетите жестоку бол у грудима,
- недостаје ваздуха
- лупа срце брзо или неправилно
- нагло добивате на тежини (килу до двије за дан � два, или 2 � 3 за 7 дана)
- отичу вам ноге
- не можете лежати без високог узглавља
- стално сте уморни, клонули и јако се знојите,
- хвата вас несвјестица
- ако се било ста друго необично појави или догоди.

ЗАПАМТИТЕ:
Неодређене тегобе и бол у грудима често се јављају након срчаног напада, но обично су безначајне.
Сметње код дубоког дисања и напади зјевања такође се могу јавити, али ништа наручито.