MyCity :: Filozofija

Pitanje problema i problemati�nog

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Tue, 11 Jan 2022 19:27:10 +0100

Ne znam zbog �ega mi je u poslednje vreme postalo toliko zanimljivo da razmi�ljam o pojmovima problem i problemati�no i da li samo recikliram ne�to o �emu se ve� diskutovalo na�iroko u drugom obliku (zapravo sam poprili�no siguran da je to slu�aj) ali imao sam potrebu da negde ovo zapi�em i vidim kakvo je mi�ljenje drugih ljudi o tome.

Za po�etak �u re�i ne�to �to mo�e zvu�ati malo kontroverzno, a u nastavku objasniti kako sam do�ao do tog zaklju�ka.

Alkoholi�ar nema problem sa pi�em, ve� drugi ljudi imaju problem zbog toga �to on pije.

Re� problem u srpskom jeziku ozna�ava sporno ili sumnjivo pitanje koje treba re�iti, zadatak koji �eka re�enje ili jednostavno zagonetku. Ja sam definiciju grubo sa�eo u �etiri re�i; neuskla�enost �elja i okolnosti.

Primer 1:

Mu�karac je zaljubljen u �enu kojoj se on ne svi�a. Taj problem je samo njegov. On je taj koji ima �elju da bude sa nekom �enom, a �ena je ta koja ne gaji ista ose�anja prema njemu pa samim tim i nema istu �elju. Postoje dva mogu�a re�enja ovog problema;

1. da mu�karcu prestane da se svi�a doti�na �ena; nedostatkom �elje problem vi�e ne�e postojati
2. nasilan ulazak u vezu sa doti�nom �enom, na primer pomo�u ugovorenog braka; ovo �e stvoriti novi problem uzrokovan �eljom doti�ne �ene da ne bude sa mu�karcem kog ne voli

Mu�karac tako�e mo�e odlu�iti da jednostavno ne uradi ni�ta povodom svoje �elje i da nastavi normalno sa svojim �ivotom. To me�utim ne zna�i da je problem re�en, ve� da mu je samo smanjen prioritet u odnosu na druge probleme, barem do trenutka kada �elja potpuno i��ezne.

Primer 2:

Petar ima tendenciju da ulazi u �u�ne rasprave sa kolegama i da ih vre�a. U ovom slu�aju mnogi bi rekli da Petar ima problem sa komunikacijom, no to bi rekli oni koji smatraju takvu komunikaciju problemati�nom i �ele da ljudi vode rasprave u kojima se sagovornici me�usobno uva�avaju. U ovom slu�aju, Petrove kolege su te koje imaju problem. Kod njih postoji �elja da ne vode �u�nu raspravu bez validnih argumenata sa Petrom, ali on sam ne smatra svoj na�in komunikacije spornim. Ponovo postoje dva mogu�a re�enja problema;

1. da Petrove kolege izgube �elju da promene Petrov na�in komunikacije
2. da Petar bude izba�en iz firme

Primetite �ablon koji se javlja u oba primera - u prvom re�enju uklanjamo �elju dok u drugom re�enju menjamo okolnosti tako da odgovaraju na�im �eljama.

Neko �e sada re�i ��ekaj, pa za�to tre�e re�enje ne bi bilo da Petar bude poslat na razgovor kod psihologa� ? Pa pre svega, da bi razgovor sa psihologom urodio plodom, Petrov na�in komunikacije mora postati Petrov problem. Tada mo�emo re�i da Petar ima problem. Ako Petrove kolege jednostavno naviku na takav na�in komunikacije i izgube �elju da ga promene, Petar �e i dalje imati problem sve dok kod njega postoji �elja da promeni svoj na�in komunikacije. U trenutku kada ta �elja i��ezne i kod njega, problem vi�e ne�e postojati.

Slanje Petra kod psihologa ne mora biti re�enje problema, jer se u Petrovoj svesti ne mora nu�no roditi problem koji imaju Petrove kolege. Ako se ista �elja javi i kod Petra, to ne mora zna�iti da �e do�i do razre�enja problema, jer se mo�e desiti da Petar jednostavno i pored ogromnog ulo�enog truda ne uspe da izmeni svoj na�in komunikacije.

Ono za �ta mo�emo re�i da bi bilo tre�e re�enje ovog problema je da do�e do ra�anja identi�nog problema kod Petra i da taj problem bude re�en. Ako Petar re�i svoj problem, bi�e re�en i problem koji imaju njegove kolege. Ako me�utim kolege re�e svoj problem, to ne zna�i da �e i Petar re�iti svoj problem. Ovo sada mo�e zvu�ati zbunjuju�e jer sve vreme govorimo o istim �eljama i okolnostima i kod Petra i kod njegovih kolega, ali bitno je posmatrati ovaj problem i kao dva odvojena problema ba� zato �to postoji na dva razli�ita mesta (u kolektivnoj svesti kolega i u Petrovoj svesti), koliko god to paradoksalno zvu�alo.

Da bi ne�to postalo problem moraju biti ispunjena dva preduslova:

1. Mora se manifestovati u ne�ijoj svesti (npr. teorema koja jo� nije otkrivena nije problem)
2. Mora postati predmet interesovanja odnosno �elje za razre�enjem (npr. teorema koja je otkrivena ali �ijim se re�avanjem niko ne bavi tako�e nije problem)

Pretpostavljam da vam je sada jasnije kako sam do�ao do zaklju�ka iznetog gore vezanog za alkoholi�are, a sa kojim se mnogi ne bi slo�ili na prvu loptu (a deo ljudi sigurno ni nakon �itanja celog ovog mog teksta). Nije alkoholi�ar taj koji ima problem, ve� ljudi oko njega kod kojih postoji �elja da on manje pije. Kada nijedan pojedinac nekog dru�tva ne bi smatrao alkoholizam problemom ne bi ni postajala �elja da se on spre�i u okviru tog dru�tva. Tek kada alkoholi�ar dobije �elju da spre�i svoj alkoholizam, mo�emo re�i da ima problem. Moram da napomenem da ovo nikako ne razmatra opravdanost �elje da se spre�i alkoholizam i ovim ne govorim u korist alkoholizma.

Na osnovu svega gore navedenog, kada ka�emo da se neko problemati�no pona�a, govorimo o tome da je ta osoba deo okolnosti koje su neuskla�ene sa �eljama da se ljudi pona�aju po utvr�enim dru�tvenim normama. Iz tog razloga moramo razdvojiti kategorije problemati�no i lo�e jer ne�to �to odre�eni ljudi i smatraju dobrim mogu da u isto vreme smatraju problemati�nim ukoliko to spre�ava ostvarivanje njihovih �elja. Uzmimo za primer studenta i studentkinju koji se bore za titulu miljenika/ice profesora. Oboje se koriste identi�nim metodama i oboje znaju da su lo�i, ali ih smatraju problemati�nim tek kod druge osobe, a ne kod sebe.

Jo� tri zaklju�ka na konto svega do sada napisanog:

1. Osoba ne mo�e imati problem a da ni ne zna za njega, jer bi to zna�ilo da ima nekakve �elje koje ne odgovaraju trenutnim okolnostima kojih nije ni svesna.
2. Osoba ne mo�e imati problem a da kod nje ne postoji �elja za re�avanjem takvog problema.
3. Osoba ne mo�e priznati da ima problem ukoliko u njoj nije postojala makar potisnuta �elja za re�avanjem takvog problema.

...Znam da ni�ta ne znam...

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 23 Sep 2021 12:56:27 +0100

-Scio me nihil scire!-
-Znam da ni�ta ne znam...-

Prava mudrost je u saznanju da ni�ta ne zna�.. Ima vi�e varijacija na temu te izreke....

Kako je rekao Sokrat davno....Peti vek pre nove ere...

Ima nas koji sve znamo, ili naslu�ujemo, ili se pravimo pametni, pa udarimo glavom o zid, ili mislimo da smo pametni pa ispadnemo glupi, ili smo stvarno nezainteresovani za bilo �ta oko sebe...
Ili jednostavno mnogo toga shvatamo, al ne umemo i dalje da se iskobeljamo iz nekih raznih problema.. Onda to �to shvatamo ne�to ni�ta nam ne zna�i.
Ili mnogo toga znamo, al opet pravimo gre�ke, ili ne slu�amo neki unutra�nji glas, intuiciju isl.
Ili samo jednostavno imamo sre�e, vi�e sre�e nego pameti...

O apsurdnosti znanja i neznanja, �to vi�e �ovek saznaje, sve vi�e shvata koliko i ne zna...

Danas je skoro isto kao i u petom veku pre nove ere...

Samo kad pogledamo virus, kao da sve zna� i ni�ta ne zna� jer �oveka uvek ne�to iznenadi...
Imali smo bolesti koje su tamanile �ove�anstvo u II veku imamo i u XXI...

O �ivotu mi�ljenje i njegovoj su�tini isto zavisi i od okru�enja, na�eg karaktera, interesovanja, radoznalosti, da li smo stereotipni, gajimo li predrasude prema raznim stvarima, idejama, mi�ljenjima, ljudima, da li smo imaginativni tip, koliko verujemo nauci, i tome koliko je napradeovala u re�avanju tajne �ivota, svemira- mirko i makrokosmosa...

-Ima mnogo stvari na nebu i zemlji, Horacio, o kojima Va�a mudrost ni ne sanja.-

...O lepoti...

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 15 Dec 2020 13:48:03 +0100

Mnoge dobre i plemenite stvari smo pozaboravljali da spominjemo i prime�ujemo oko sebe, nametnutim, ve� du�e otu�enjem, jednih od drugih, od prirode, usled napretka nauke i tehnologije, a na to nas je upozorio drug Ber�ajev jo� odavno...kad zaboravnimo da pogledamo u nebo kad je sun�an prole�ni dan, udahnemo duboko vazduh i vidimo koliko je sve to lepo, i koliko je simbol �ivota, koji tra�imo besmisleno, a to smo vremenom smetnuli sa uma, je znak da se duboko zabrinemo...

..Lepota..
..ne�to �to postoji u raznim vidovima, oblicima, ne�to �to se ne vidi a postoji, �to je oko nas, ili deo nas, lepota u oku posmatra�a, ili kao materijalizovano stanje uma i duha koje deluje isceljuju�e , lepota pririrode koja isceljuje, koja daje energiju, lepota kao odraz u ogledalu ili u skrivena lepota umetnika u umetni�kom delu..
Materijalna, fizi�ka, duhovna, lepota kao stvar ukusa i pojma o estetici, kao stvar imaginacije, su�tinskog ili povr�nog sagledavanja, kao varka ili kao istina...
lepota umetni�kog dela, knji�evnog dela, knji�evnog lika, pesni�kog izr�avanja, stiha..

ili u jednoj re�enici sve to:

-Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjuju�a snaga i njena najve�a dra�.- Ivo Andri�

...Bez filosofije ni�ta pa ni o lepoti...

-Sve ima lepotu, ali nemogu je svi videti. -Konfu�ije

-Lepo je ono �to je skladno.- Aristotel

-Lepota je samo drugi oblik genijalnosti, savr�enija, svakako od genijalnosti jer joj ne trebaju nikakva obja�njenja.- Oskar Vajld / to re�e autor -Slike Dorijana Greja-/

-...Lepota fizi�ka, to je neosporno jedna plemenita �ovekova vrlina. Uostalom, telesna lepota je samo spoljni izraz vi�ih unutra�njih �ovekovih lepota, jer lepota nije nikad bila osobina zlikovaca i nevaljalih �ena; i, neosporno, uvek pored fizi�kih lepota u istom �oveku boravi jo� nekoliko bilo du�evnih ili duhovnih kvaliteta prvog reda. Priroda je uvek izgra�ivala svoje pravo majstorsko delo s punom ljubavlju i izda�no��u, i nikad nije bila tvrdica ni u pogledu drugih osobina tog privilegovanog lica...- Jovan Du�i�

-Lepota je ono �to nam se dopada bez interesa.- Imanuel Kant

-Ljubav bez lepote je kao cve�e bez mirisa, a tek plodovi bez semenki... �ivot, ljubav i lepota jesu Sveto trojstvo u jednome slobodnom, nezavisnom bi�u; ono se ne mo�e menjati, niti odvajati. - Halil D�ubran

-Lepota je otvoreno, preporuceno pismo koje unapred pridobija srca. Artur �openhauer / e kad je to rekao �openhauer /

-Od dve glavne vrednosti �ivota, lepote i istine - prvu nalazim u srcu koje voli, drugu u ruci koja deli.-Dr Zoran �in�i�

-Lepo je simbol moralno dobrog.- Imanuel Kant

-Lepo je ono �to je skladno.- Aristotel

Kraj istorije

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Mon, 04 May 2020 13:37:16 +0100

Za one koji nisu �uli za Fukujamu do sada;

Fransis Fukujama je ameri�ki politi�ki komentator i dru�tveni analiti�ar kao i profesor me�unarodne politi�ke ekonomije koji je 1992. godine objavio knjigu �Kraj istorije i poslednji �ovek�. U njoj Fukujama navodi da je istorija okon�ana priznavanjem liberalne demokratije kao krajnjeg oblika vladavine �oveka.

20. vek su obele�ile revolucije �irom sveta, mahom inspirisane Oktobarskom revolucijom u Rusiji. Pro�lo je tek dve decenije 21. veka. Bili smo svedoci jedne ekonomske krize, a sada nas o�ekuje druga, koja bi po mi�ljenju nekih ekonomista trebala da bude najve�a svetska ekonomska kriza u modernoj istoriji.

Da li se sla�ete sa Fukujaminom tvrdnjom da smo dostigli poslednji stadijum razvoja ekonomskog i dru�tvenog ure�enja u svetu? Da li je �ove�anstvo generalno prihvatilo izbore kao jedini legitiman na�in promene dru�tva ili mislite da nas o�ekuju nove revolucije u predstoje�em periodu i ve�e promene dru�tvenog i ekonomskog ure�enja?

Sudbina, �ta je sve, a �ta nije, postoji li...?

nobody@mycity.rs (natrix) — Mon, 27 Jan 2020 19:31:26 +0100

Ni�ta nije stvoreno. Sve je postojalo oduvek samo se menjala forma. �ivot nije nastao na Zemlji. �ivot nije nastao uop�te ve� je postojao oduvek i selio se i napredovao tamo gde je imao uslova. Vreme postoji! Dokaz je uzro�no posledi�ni REDOSLED doga�anja. Sve u pro�losti dogodilo se samo na jedan jedini na�in i to onaj za koji su postojali uslovi. Sve u budu�nosti dogodi�e se samo na jedan jedini na�in. Sve je predodre�eno. Sudbina apsolutno postoji. Kretanje ne postoji. Kretanje je smena postojanja i nepostojanja na kontinualnom nizu mesta u prostora. Postojanje i nepostojanje je uzajamno. Nauka je rezultat posmatranja i ne otkriva su�tinu postojanja

Tamjan i mirisni �tapi�i

nobody@mycity.rs (natrix) — Fri, 27 Sep 2019 12:20:31 +0100

Tamjan i mirisni �tapi�i

Tema je mogla bilo gde da se postavi u Ostatak ostalog ili Pri�aonicu al eto je ipak u Filosofiji.
Iz prostog razloga, jer samo spominjanje tamjana i mirisnih �tapi�a, podse�a na ne�to tajnovito, duhovno, meditaciju, metafiziku, opu�tanje uz dobru knjigu i uz to �olju �aja il kafe, lepr�ave misli, ma�tu, sanjarenje, filosofiranje....
Malo, malo vi�e ustvari, da se okadi potforum filosofija ne bi li se vratili svi njegovi filosofi ....

Tamjan

Tamjan, aromati�na smola drveta iz roda boswellia koje raste od Azije do Afrike. Iz kore stabla, njenim zarezivanjem dobija se smola, koja se naziva tamjan.
Eteri�na ulja tamjana koriste se u aromaterapiji i aroma masa�i.
A smola tamjana se koristi u religijskim crkvenim ritualima, za ka�enje, u obredima, sakralnim objektima, i kod ku�e...Kao i za dezinfekciju prostora kod ku�e.

Najvi�e se naziv tamjana koristi u Bibliji . Pre 5000 godina, vrednost tamjana dosezala je vrednost zlata.
Kao �to je u I. veku �put svile� povezivao Evropu i Daleki Istok, tako je jo� davno pre �put tamjana� povezivao Ju�nu Arabiju i Sredozemlje. Taj put je ujedno jedan od najstarijih trgova�kih puteva na svetu. Pretpostavlja se da je kori�ten jo� u X veku pre Hrista, dok puni procvat do�ivljava u VIII veku pr. Hrista. Protezao se iz tzv. zemlje tamjana u dana�njem Omanu preko pustinje, do drevnog grada Petre u dana�njem Jordanu, gde se dalje granao na dva smera. Jedan smer vodio je do luke u Gazi, a drugi do Damaska u dana�njoj Siriji.

Tamjan je aromati�na smola koja paljenjem razvija jak i prijatan miris, zbog �ega se koristi ka�enje, naj�e��e prilikom verskih obreda i zbog verovanja u narodu da tera zle duhove. Mirisni dim razvije se kada se komadi� smole stavi na �ar ili briket. Tako�e deluje kao dobar �ista� prostorija, antiseptik.
Mirisi deluju na na�u psihu na raznolik i zanimljiv na�in. Me�utim, miris tamjana, ima neku posebnu mistiku u sebi. Smiruje �ula i kao da nas vu�e u na�u unutra�nju su�tinu, tamo gde smo odavno prestali boraviti. Oni koji se bave odre�enom spiritualnom praksom uvide�e da uz miris tamjana njihova iskustva postaju mnogo dublja i profinjenija.

Zbog svojih svojstava u Egiptu je kori��en za balzamovanje mumija. U Egiptu su ga zvali znoj bogova.

Mirisni �tapi�i

Upotreba mirisnih �tapi�a vodi poreklo jo� iz drevnih civilizacija. Arheolozi su otkrivali miri�ljave predmete �irom sveta i ustanovili su da su oni bili prisutni u skoro svim drevnim kulturama.

Povezanost izme�u mirisnih materija, verskih rituala, le�enja i �amanizma je nedvosmislena. Ove elemente je prosto nemogu�e odvojiti jedan od drugog, jer su oni usko povezani.
Upotreba praistorijskih mirisnih �tapi�a vodi poreklo iz vremena Biblije, a najverovatnije poti�e iz Egipta, gde se upotrebljavao miri�ljavo drvo uvezeno iz Somalije i Arabije, a koji su se koristili tokom verskih obreda. Prema shvatanju Egip�ana miri�ljavi dim je slu�io za eliminisanje neprijatnih mirisa, demona, lo�ih duhova, ali je istovremeno osve�avao i sveti prostor u kome su boravili Faraoni i molili se svojim bogovima.
U Vavilonu su se miri�ljavi �tapi�i palili tokom proricanja budu�nosti. Na teritoriju dana�njeg Izraela miri�ljavi �tapi�i su stigli u V veku p.n.e., gde su ga tako�e upotrebljavali tokom verskih obreda.
Bio je prisutan i u Gr�koj, Rimu i Indiji, gde ga i dan danas upotrebljavaju hinduisti i budisti tokom svojih obreda i sastanaka.

U pojedinim prilikama su se miri�ljavi �tapi�i smatrali svetim predmetima, jer su se ponekad koristili i kao pokloni namenjeni bogovima. Smatralo se da uz njihovu pomo� ljudi mogu uneti ose�aj mira u svoj �ivot. Paljenjem miri�ljavog �tapi�a ljudi mogu lak�e da komuniciraju jedni sa drugima.
Savremeni �ovek �ivi u svetu mirisa, okru�uje se mirisima, pomo�u, kojih �ak i nesvesno reflektuje svoju li�nost ka spolja.

Na tr�i�tu danas postoji veliki broj mirisnih �tapi�a, koji su napravljeni od raznovrsnih sastojaka. Najdelotvorniji mirisni �tapi�i su oni, koji su napravljeni od pet komponenti:
-baze miri�ljavih �tapi�a
-drvenastih komponenti
-lekovitih biljaka
-komponenti �ivotinjskog porekla
-ostalih komponenti

Bazu miri�ljavih �tapi�a naj�e��e �ini Mako drvo, koji raste na Tajvanu, ju�nom delu kine i Japanu. Za miri�ljave �tapi�e se koristi pra�ak dobijen iz kore ovog drveta.
Drvenasta komponenta podrazumeva drvo aloje, koji raste u Vijetnamu, Kambod�i, Indoneziji, Myanmaru i Laosu.
Za pravljenje mirisnog �tapi�a se koristi onaj deo ovog miri�ljavog drveta, koji je inficiran sa jednom specijalnom vrstom gljivice. Mlado drvo nema nikakav miris, me�utim tokom vremena u kontaktu sa gljivicama po�inje da stvara miri�ljavi vosak, koji postaje sve tamniji i miri�ljaviji. Za razliku od ostalih drveta, ova vrsta ne pluta po vodi, zbog svog visokog sadr�aja voska.
Druga drvenasta komponenta, koja se koristi za pravljenje miri�ljavih �tapi�a je sandalovina. Ona raste u Indiji, Indoneziji, Australiji i Tongi. Ima koru pepeljasto bele boje, koja je izuzetno glatka. Njegovi listovi i kora nemaju nikakav miris, dok je sredina stabla veoma aromati�na. Ova vrsta drveta se vekovima koristila kao materijal za izradu predmeta od drveta, kao i u medicinske svrhe.
Lekovite komponente sa�injavaju benzoe vosak, kamfor iz Bornea, cimet, karanfili� i anis. Sve ove materije su izuzetno aromati�ne, a pored toga svaka od njih ispoljava druga�iji lekoviti efekat na �oveka. Benzoe vosak se koristi kao sastojak paste za zube, kozmeti�kih preparata i kao sredstvo za umirenje ka�lja. Kamfor iz Bornea se upotrebljava kao sredstvo za konzerviranje, jer ima jako i efikasno antibaktericidno dejstvo, a uni�tava i klice. Dobar je i kao sredstvo protiv moljaca. Cimet se isto tako mo�e koristiti za konzerviranje, kao i za bolove u �elucu, za sni�avanje temperature i smanjenje bolova u telu. Karanfili� se prete�no koristi u kuhinji i jelima daje jedan karakteristi�an ukus. Anis se danas pre svega koristi u Azijskoj kuhinji kao za�in, ali je veoma efikasan i kao sredstvo za stimulisanje probave i ubla�avanje problema sa �elucem.

Kada se govori o komponentama �ivotinjskog porekla misli se pre svega na ljusku morskog pu�a, koji ima ulogu u o�uvanju mirisa mirisnog �tapi�a. Mo�us je tako�e komponenta �ivotinjskog porekla, koji deluje kao afrodizijak na mu�karce.

U ostale komponentne spadaju kedar, tamjan bora, geranijum, jasmin, lavanda, pa�uli, ru�a, vanila, vetiver, ilang ilang.
Sva ove nabrojane komponente sastavljene u jednu celinu �ine miri�ljavi �tapi� izuzetnog kvaliteta.

Prve mirisne �tapi�e ili bolje re�eno su�eno bilje koje se palilo i ostavljalo da se dimi prvi su koristili Egip�ani u ritualima povezivanja sa bogovima i vi�im silama kao i sa du�ama svojih predaka. U dana�nje vreme mnoge kulture i dalje ih koriste u spiritualne svrhe, a mnogi od njih imaju i zna�ajnog uticaja na fizi�ko i mentalno zdravlje.

Redovnom i pravilnom upotrebom mirisnih �tapi�a mo�ete promeniti energiju u va�em domu ili u vama samima. Oni se koriste u aroma terapiji, a postali su i sastavni deo svake Reiki terapije.

Postoje generalna pravila na kojim mestima se koristi koji miris, mada su ona uop�tena i prvenstveno treba slu�ati svoje -unutra�nje ja- po�to nam ono govori nepogre�ivo �ta nam je neophodno.
Osim divnog mirisa, mirisni �tapi�i pru�aju i mnoge fizi�ke i psihi�ke dobrobiti, koje mogu povoljno delovati na zdravlje, stanje uma pa �ak i odnose u na�em domu, odnosno u prostoriji u kojoj ih palimo.

Ljudi su kroz istoriju u mnogim kulturama koristili mirisne �tapi�e kao pomo� u ostvarivanju duhovne spoznaje, u medicinske svrhe, za pove�anje koncentracije tokom molitve, smirenje uma tokom meditacije, za bu�enje senzualnosti.

Monasi u manastirima koriste mirisne �tapi�e vekovima kako bi umirili um i postigli stanje svesnosti i bla�enstva, tokom molitve i meditacije.
Sli�no omiljenoj muzici ili lepom prizoru, prijatna aroma mirisnog �tapi�a mo�e pomo�i na�oj kreativnoj energiji, ma�ti i slobodi uma.

Mnoge vrste mirisnih �tapi�a imaju antivirusno i antibakterijsko delovanje, te �ak i odbijaju ne�eljene insekte, �to je svakako dobar razlog da ih svakodnevno palimo u na�em domu.

Mnogi aktivni sastojci mirisnih �tapi�a deluju umiruju�e na um, �to poma�e u borbi protiv nesanice, otpu�tanju svakodnevnih -tenzija- i neutraliziranju stresa (poput mirisnih �tapi�a od lavande, valerijane, timijana�).

Mirisni �tapi�i koji deluju stimuliraju�e na um (jasmin, pa�uli, ylang-ylang) popravljaju raspolo�enje i pove�avaju motivaciju i stoga imaju antidepresivno delovanje.

Zavisno od toga �ta kome odgovara i prema �eljama i potrebama mo�e se odlu�iti za neke od mirisnih �tapi�a:
� Za pobolj�anje koncentracije i fokusa: cimet, lavanda, pa�uli, ru�a�
� Za pobu�ivanje kreativnosti: cimet, �umbir, anis�
� Za pove�anje samopouzdanja: ruzmarin, tamjan�
� Za senzualnost: pa�uli, jasmin, vanilija�
� Za ubla�avanje glavobolje: �alfija, ru�a�
� Za antidepresivno delovanje: sandalovina, aloja, indijski kedar�
� Za ubla�avanje stresa i anksioznosti: eukaliptus, lavanda, �umbir, limun�
� Za ubla�avanje nesanice: pa�uli, sandalovina, valerijana, kamilica, lavanda, ruzmarin, timijan�

Izvor: Razni tekstovi i slike sa interneta sklopljeni u celinu..

Sloboda i nesloboda

nobody@mycity.rs (natrix) — Fri, 10 May 2019 13:26:40 +0100

O slobodi i neslobodi

�ovek nije slobodan u fizi�kom i materijalnom smislu, nije �ak ni u intelektualnom uvek slobodan . U duhovnom i svetu misli jo� jeste- kreativno mi�ljenje, ma�tanje, sanjarenje, duhovno li�no usavr�avanje i neformalno obrazovanje.

Kroz istoriju, sloboda-nesloboda je bila razli�ito definisana. Sloboda je kad ne postoji nikakva prisila nad �ovekom i kad ima pravo na izbor, slobodu govora, mi�ljenja, kretanja...O slobodi i neslobodi su davali svoje stavove kroz istoriju, filosofi, mistici, politi�ari, vojskovo�e, religiozni ljudi, nau�nici i iz oblasti dru�tvenih i prirodnih nauka.

Sloboda mo�e biti duhovna, intelektualna, krativna, fizi�ka.

U globalu, negira se �ovekova individualnost, naro�ito kad su u pitanju totaltarni re�imi, ili op�ta pravila pona�anja, ili na�in �ivota u jednoj zemlji koji ne zna�i da je i pravi izbor, naro�ito ako je nametnut od strane vladaju�ih re�ima, koji umeju da manipuli�u sa svojim narodom na razne na�ine-mediji, informacije, zamena teza, indokrtinacija, manipulacija podatcima, �injenicama, istorijom...

Tako da �ovek bi po pravilu trebalo da ima dva izbora, kad je u pitanju sloboda: da pristane svojom voljom ili nepristane na ne�to u �ivotu.

�ovek treba da se ose�a slobodno i kao prirodno i kao dru�tveno bi�e..al u tom smislu ne mo�e da se govori o bezuslovnoj slobodi jer postoje i neke norme, moral-li�ni i dru�tveni, pravila koja reguli�u odre�ena destruktivna pona�anja. Da je vi�e slobode u savremenom dru�tvu nije ni malo ta�no, iako bi razvojem op�te svesti bilo logi�no da je tako...A to da, �ovek, nije slobodan u savremenom dobu ima dosta pokazatelja, ve�ine je sam �ovek itekako svestan.

�ta su neki od poznatih mislilaca kroz istoriju rekli po pitanju slobode i ne-slobode, :
Citat:-�ovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem. � Me�a Selimovi�

-Odre�i se svoje slobode, to zna�i odre�i se svakog svojstva �oveka, �ove�anskih prava, �ak i svoje du�nosti... Oduzeti svaku slobodu svojoj volji zna�i oduzeti svaku moralnost svojim delima� Ruso

-Od slobodnog �oveka ne mo�e se napraviti rob, jer je slobodan �ovek slobodan i u zatvoru. � Platon

-Sve se �oveku mo�e uzeti, osim poslednje od ljudskih sloboda � pravo na izbor stava u bilo kakvim datim okolnostima, pravo na izbor vlastitog puta. � Viktor Frankl

-Ameriku nikada ne�e uni�titi s vana. Ukoliko propadnemo i izgubimo svoje slobode to �e biti samo zato �to smo ve� uni�tili sami sebe.- Abraham Linkoln

-�ovek je slobodan ako mo�e da izabere, a mo�e da izabere ako dovoljno zna da bi mogao da uporedi.- Karl Marks

-Sloboda je moja nezavisnost i usmerenost moje li�nosti iznutra; sloboda predstavlja moju stvarala�ku snagu, a ne izbor izme�u ispred mene postavljenih dobra i zla, ve� moje sopstveno stvaranje dobra i zla. Sa slobodom je povezana i tema o �oveku i stvarala�tvu. �Ber�ajev

Kad je Ber�ajev u pitanju, ruski filosof i kriti�ar egzistencije, za njega je sloboda bila osnova svega, mi�ljenja i duha. Za Ber�ajeva je sloboda uslov egzistencije. Al tako�e je razlikovao i dobro i zlo i kad je po tom pitanju o slobodi re�.
Ber�ajev je tako�e smatrao da sve �to je ortodoksno, bilo u politici, religiji, i dru�tvu, ko�i �oveka, i da je vrsta pritiska i stega kad je u pitanju pojedinac.
Sloboda je neophodan uslov za �ovekovo stvarala�tvo. Da bi �ovek stvarao: umetnost, nauka, mora biti nesputan, mora biti oslobo�en od ocenjivanja i uticaja dru�tva, unapred formiranih stavova...

Al �ovek mo�e biti unutar sebe slobodan, a da se fizi�ki i materijalno ose�a da je pod stegama, i to dru�tva u kome �ivi...Da bi se oslobodio potrebne su revolucije, u kulturnom, duhovnom, dru�tvenom smislu - revolucije svesti...

Ni sam Ber�ajev ili Spinoza, se nisu, svaki u svom vremenu, ose�ali slobodno u fizi�kom smislu i intelektualnom...u protivnom ne bi tuma�ili stvarnost na na�in na koji jesu i nalazili mane na�inu �ivota tad...

Sloboda je u biti �oveka kad je bilo koje delanje u pitanju, al tu opet mora da se razlikuje delanje kad je u pitanju dobro i kad je u pitanju zlo.
Ako �ovek postupa po pravdi, istini, savesti, odgovorno, svesno, moralno, i eti�ki, onda se to mo�e nazvati konstruktivnom slobodom, destruktivna je koja ne slu�i ni dru�tvu ni pojedincu na kraju.
�ovek ima pravo na slobodu mi�ljenja, da se predomisli, promeni svoj stav vremenom, da svoje odluke realizuje vode�i ra�una o dobrobiti sebe samog i zajednice u kojoj �ivi...
Oni na koje se vr�i pritisak ili ne�to moraju ili moraju po svaku cenu ili ih neko osu�uje i to bez argumenta, ose�aju se sputano.
Osoba koja ceni slobodu nikad se ne�e mo�i navi�i na bilo koju vrstu ropstva i nasilja, bilo fizi�kog, materijalnog emocinalog, socijalnog....

Apropo ograni�avanja ne�ije slobode Spinoza, koji je u svoje vreme va�io za retkog pojedinca koji je argomentovano ru�io i lomio stege lokalne zajednice i bio zbog toga progonjen:
Prema Spinozi, suprotno slobodi, nije nu�nost ve� prinuda.

Danas smo mnogo manje slobodni nego pa i pre pet deset trideset godina...Ta�nije uop�te nismo slobodni.
A za�to?
Ima mnogo primera u svakodnevnom �ivotu i kod nas i u svetu:
robujemo tehnici, sam kompjuter ljudima na osnovu toga �ta pretra�uju, vr�i selekciju i nudi sadr�aje koji nas zanimaju.
Nije preporu�ljivo da se ostave diskutabilni komentari u vezi nadre�enih ili pred �efovima ili njihovm uhodama da ne bi radnik koji je do�iveo nepravdu, ili mobing, dobio otkaz zbog koga ne bi mogao da izdr�ava svoju porodicu...
Nije sloboda ako ne mo�e �ovek da se zaposli bez neke veze, u�lanjenja u politi�ku stranku, neku NVO, mita...
Jedna sloboda naspram nekoliko stotina nesloboda...
Uveli su upravnike u zgradama i time doveli do toga da zgrada postane pravno lice, i to je gubitak slobode tako�e... Osim upravnika postoje i uteri�va�i dugova, komunalna policija sva ta zanimanja koja su izmi�ljena da se �ovek gde god da je, ne ose�a slobodno, jer se uvek ose�a da ga neko posmatra, vreba...to je klasi�an ose�aj neslobode. Ako se ne uplati zdravstveno osiguranje �ovek ne mo�e da se le�i, ako ne plati neku kaznu, ne mo�e da dobije li�na dokumenta...
Uveli su parkinge i mese�na naknada za parking stanara, ispred zgrada koje su decenijama bile slobodne za parkiranje, i sad zgrada koja postoji na jednom mestu skoro stotinu godina, do pre neki dan to je bio slobodan prostor dr�avnog zemlji�ta za parkiranje koji kako takav sleduje zgradi kao i dvori�te i onda se neko seti da to vi�e ne mo�e da bude, jer je dr�ava na�la jo� jedan na�in da puni svoju kasu na grba�i fizi�kih lica, i nikom ni�ta svi �ute...
Previ�e zakona �oveka �ini napetim naro�ito u saobra�aju, pa stoga imamo jedan paradoks dana�njice-�to je vi�e represivnih i kaznenih zakona u saobra�aju sve je vi�e saobra�ajnih udesa i prekr�aja...nije valjda da su ljudi postali toliko mazohisti�ni i hazarderi, i da im se �ivot ba� toliko smu�io da ginu i budu povre�eni...

Kod definisanja slobode-neslobode danas uklju�uje se sve �ivo: mediji, informacije, strah, pore�enje sa drugima, indokrtinacija, socijalni status i predrasude, novac, tehnika, moda, pomodarstvo, �ta drugi misle o nama, malogra�an�tinu, ru�i�astu produkciju,rijaliti program, trivijalnost i neukus, turske serije, hranu, hedonizam, presti�, dugme lajk, instagram, smart telefon, razne aplikacije, zavisnost od pohvala, nemogu�nost da prose�na porodica �ivi od svojih plata, opu�teno, bez stresa i neizvesnosti, vi�e �elja nego �to su mogu�nosti, previ�e vremena provodeno na poslu, nema slobodnog i bezbri�nog odlaska u �kolu dok postoji vr�nja�ko nasilje, nesloboda uklju�uje i profesore na fakultetima i isklju�ivo u�enja iz njihovih ud�benika �ime student nema pravo u startu da izgradi svoj stav i vi�enje, uklju�uje i ne�iju sujetu i oholost i gordost, prisilu, nametanja, prepotentnost, narcisoidnost, sadiste, uklju�uje manipulaciju u politici, ekonomiji, sa resursima, uslovljavanje od strane velikih i dominantnih sila na politi�koj, ekonomskoj geostrategijskoj svetskoj sceni...

O robovanju novcu i robovanju strahu i ideologiji :
Citat:-Novac koji �ovek ima jeste oru�je slobode. Novac za kojim �ovek tr�i, jeste oru�je ropstva. �
�an �ak Ruso

-Onaj ko prevlada svoje strahove bi�e istinski slobodan. �
Aristotel

-Bolje umreti bore�i se za slobodu nego robovati celog �ivota. -Bob Marli

Potrebno je samo stvari nazvati pravim imenom, i stati iza toga, da smo ili /da li smo/ svesni ili nesvesni robovi dana�njice, i �ta �inimo ili �emo u�initi da ne budemo ne-slobodni.

Filosofski je �utati;
Al je u duhu slobode re�i

Mudar kao zmija, bezazlen kao golub - Vladeta Jeroti�

nobody@mycity.rs (natrix) — Wed, 12 Sep 2018 15:07:18 +0100

Po naslovu njegove knjige: -Mudri kao zmije bezazleni kao golubovi-

Re�i iz Biblije iz Jevan�elja po Mateju: Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi, Jeroti� tuma�i re�ima patrijarha Pavla:
-Me�u vukovima opstati ovci je te�ko, ali nije nemogu�e, jer nam Gospod ka�e na koji na�in mi mo�emo i me�u vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost �e nas sa�uvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemogu�e. A bezazlenost i dobrota �e nas sa�uvati da mi ne postanemo vuci.

Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve vi�e i vi�e, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zlo�u, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost. Ni jedno ni drugo vi�e, nego da budemo "mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi".-

Upravo zato taj naslov jer i sam je tako �iveo.

Vladeta Jeroti�
(1924 � 2018)

Psihoterapeut, neuropsihijatar, psihoanaliti�ar, nau�nik, �lan SANU, knji�evnik...

�ovek od koga se imalo �ta nau�iti i iza koga �e ostati mnogo toga bitnog za prou�avanje, i u�enje, analizu, �to nas mo�e u�initi boljim, plemenitijim, skromnijim, poniznijim, razumnijim...

I to upravo tema na podforumu filosofija, a ne psihologija.

Jer je, po mom mi�ljenju, srpski mistik, tragalac, koji se bavio su�tinom a ne formom, objedinjavao oblasti iz ukupne egzistencije, sve sa�imao u jedno, i religiju, i psihologiju, i filosofiju, i mistiku, i stvarala�tvo i svakodnevni �ivot i na jednostavan na�in obja�njavao ili poku�ao da doku�i smisao �ivota sa svim �ta on nosi u sebi i dobro i zlo, normalno i nenormalno i patolo�ko, i ljubav i mr�nju, i veru i nadu, ateizam i agnosticizam i teizam, i traganje i pitanje, bol i patnju i sre�u...Sve povezano i uzoro�no posledi�no. Bez da krivi bilo koga, skroman, nenametljiv, radoznao, �edan znanja, bez predrasuda, smiren, al nemirnog de�a�kog duha i bistrog uma do zadnjih dana �ivota.

Tokom �ivota obra�ivao je pitanja o su�tini egzistencije, ko je i �ta je �ovek /Ko sam Ja?/, o putu individuacije i usavr�avanju �oveka kao dru�tvenog i moralnog bi�a, o njegovom identitetu i pripadnosti, o ljubavi i strahu, i bolesti i za�to i kako nastaju, o snovima, racionalnom i iracionalnom, o braku i porodici i deci i patologiji braka, odrastanja i �ivota, o faktoru nasle�a, ste�enim mehanizmima, o arhetipovima, neurozi, psihozi, bolestima zavisnosti ...

Dao je primer kroz svoja predavanja, emisije, tribine, knjige, kako se mo�e biti strpljiv, slu�ati, biti nese�ebi�an, podu�avati, savetovati, ne biti nametljiv kao sagovornik i du�ebri�nik, po�tovati i tu�e mi�ljenje.
Neiscrpan u davanju primera da iako �ivimo u prelaznom periodu, i vremenu globalne posrnulosti da se i dalje mo�e uo�iti neka iskra, dobrota, pozitivno, da i dalje postoji i etike i empatije i lepote i lepe re�i, duhovnosti....

Takve su nam li�nosti potrebne....

Autobiografija:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citati:

Strah le�i vera, sebi�nost ljubav, a �alost � nada.

Od crva do �oveka je jedan princip �ivotni, i neke stvari su zajedni�ke, koje nikakve veze nemaju ni sa darvinom ni sa evolucijom. Ne�to je zajedni�ko tu. Tako da su na�e umiranje svetitelji dobrim delom znali.

Velika katoli�ka misti�arka Tereza Avilska ka�e: �ovek je stalno u borbi i do kraja �ivota ima da se bori. Stalno u borbi mora� biti, i stalno pominjem jevrejsku staru izreku Ako ne postane� bolji, posta�e� gori.
Nema ni�ta stati�no. Ako ne postane� bolji, posta�e� gori. Zna�i blagodat i trud, te dve stvari, dva stuba �oveka.

Padamo ponovo i ponovo ustajemo, to je neprestano u hiri��anstvu to sam nau�io odavno, i sa svojm pacijentima i sam sa sobom. Ne sme se ostati u blatu, ako se u njega padne, - jer blato se skori odmah. Treba odmah ustati, jer ako malo du�e ostane, ne mo�e se to odelo o�istiti a kamoli telo. Tako je sa grehom uop�te. Odmah krenuti dalje uprkos svemu.

Ko se od vas nije uverio da kada du�e vremena pati od straha, obavezno po�ne da sumnja (u sebe i druge ljude), ili kada smo sebi�ni zar ne postajemo i gnevni! A mo�e li ljudska savest da podnese strah, sebi�nost, sumnju i gnev, a da ne postane �alosna?

�ovek ho�e vi�e da prima nego �to daje, a uvek mu se �ini da postoji nesrazmera izme�u davanja i primanja. Upravo tu ljubav ima pravu re�, jer gde je ljubav prisutna nema onda merenja, jer se ljubav ne mo�e meriti.

Kajanje je proces, pokajanje je metanoja, jako retka da se istinski odigra.

Budu�i da nema nikakvih dokaza, a meni je bliska ta hipoteza, da je prvobitni �ovek bio u isto vreme i magijsko i mitsko bi�e.

Revoltirajte se prvo protiv sebe, pa onda protiv sveta�Prvo revolucija protiv zla u sebi, a potom revolucija protiv zla van sebe...

�ta je mistika?
Mistikos, gr�ka re� � tajanstveni, tajni. Zatim sve ono �to prelazi preko mogunosti razmi�ljanja na�eg racionalnog - te�nja ka tajanstvenom. I to je prirodna te�nja. Tako da je svaki �ovek prirodno mag i misti�ar. Zanimljivo je pitanje �ta �e se razviti u njemu kasnije kako se i jedno i drugo razvijaju i kako opstaju jedno pored drugoga. U kakvom su odnosu, savezni�kom, ratni�kom, to je drugo pitanje. Ali eto, mistika je te�nja i ja dodajem, �e�nja prema jedinstvu, to je ono misti�ko, jedinstvo sa bo�anskim.

�ovek je jako sugestibilno i autosugestibilno bi�e. �to je manje obrazovan, �to je manje introspektivan, to je ja�e.

Vidite, koliko je vera prirodna u �oveku, koliko je arhetipska potreba za verom u ne�to. E, pa ako ne�e� u Boga, verova�e� u idole.

�ovek ima neodoljivu potrebu za saznanjem, pre svega, sebe, a onda i onog �to ga okru�uje, ne samo drugog �oveka nego i prirode, kao i onog �to je izvan prirode. Zna�i ne neprirodnog no natprirodnog.

San je prvi prirodan dokaz stanja izmenjene svesti, a postoji i bezbroj drugih stanja izmenjene svesti: droga, alkohol, veza sa prirodom, stvarala�tvo..

Ljudima je vrlo te�ko da prihvate �udo u XXI veku, jer je nauka objasnila mnoge fenomene koji su izgedali kao �udo. Ali, ostalo je jo� dovoljno �uda i uvek �e biti onih koji dolaze od natprirodnog, i koja se nikad do kraja ne�e mo�i objasniti.
Ovo jeste jedno �udo koje moramo primiti upravo tako - kao �udo bez obja�njenja.

Zna�i psiha deluje, a psiha je vezana za konflikte, i konflikti stvaraju nevolje me�u ljudima.
Nemogu�e je bez konflikta, samo zavisi kako izlazimo iz njih.

Svaka indivudualnost je vezana za bol.
�ovek je postao individualist onda kada je uspeo da se zagleda duboko u sebe i ka�e: postojim, dakle patim! Radost je deo ljubavi....

Zadovoljstvo tra�i duboku ve�nost.

U �ivotu sre�emo uglavnom tri vrste ljudi: oni koji sude, oni koji mere i one koji opra�taju.
Treba se �uvati da ne upadnemo u prve dve grupe.

Oto Vajninger je rekao da je svaki �ovek genijalan. On je o geniju pisao bo�anstveno dobro, i to je najbolje �to je ikada pisano. Svaki �ovek je potencijalno genijalan. I ono �to va�i za dete, zdravo dete, zdravo ro�eno dete, �to danas pedagozi znaju, da nosi u sebi beskrajne potencijale. Naravo da roditelji ne mogu da izvla�e te potencijale i da od jednog deteta prave slikara, od drugog nau�nika, od tre�eg pisca, ali, u dobrim odnosima roditelja, to je najva�nije od svega, idu dobre energije prema detetu, i dete uzvra�a to roditeljima...

Uvek sam poku�avao da razlikujem patriotizam, nacionalizam i �ovinizam. Znate �ta Aleksandar Sol�enjicin ka�e �ta je patriotizam? Ka�e patriotizam je stalna ljubav za svoju naciju, slu�e�i joj, ne ulaguju�i joj se, nego biti svestan njenih mana i grehova. Sol�enjicin je to izneo u svom sjajnom �lanku �Pokajanje i samoograni�enje-...

Istinski religiozni �ovek duhovan �ovek ne mo�e nikako biti fanatik. Zna�i, to je savladao negde u sebi, to prirodno ksenofobi�no bi�e je savladano, i on postaje otvoren prema drugom.
Viktor Frankl ka�e: -Va�a vera ne sme biti kruta nego �vrsta. Kruta vera �ini �oveka fanati�nim, a �vrsta vera tolerantnim.-

...�ovek je bi�e komunikacije, bi�e zajednice i bi�e komunikacije...

Pa, razli�itost je ta koja nas oboga�uje, u suprtonom idemo u onaj negativni konzervatizam...
Izolacija je danas najgora na svetu, a �ak i ne postoji vi�e, ne mo�e se nikako izolovati, kako se mo�e �iveti oddvojeno?

�ovek komunikacije je ono �to je ljudsko, duhovno, fizi�ko, intelektualno, emotivno bi�e.

�ovek je zadovoljan i nasla�uje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli.
Ljubav i radost svakako su �ovekove osobine i do�ivljaji koji ga �ine najve�om snagom prirode.

Danas je �ovek jako zavistan. Bio je i ranije zavistan, ali zavisio je �ovek od �oveka, made ne uvek u dobrom smislu re�i.
Tako dolazimo do bolesti otu�ivanja. Najpre je va�no re�i da pojam otu�ivanja nije nov...

Veoma te�ko ide danas vra�anje prirodi jer smo i prirodu izmenili, a onda nam se priroda kao bumerang vra�a, pa nam uzvra�a za sve to �to smo je ovako iskori��avali bezumno.

Ljudi poseduju materijalna dobra, zgr�u ih i �uvaju, jer nisu stekli sebe.

Nema potpune zrelosti do kraja nikad, to znaju i psiholozi, a i u religiji je tako. Sazrevamo lagano, i �to smo zreliji iznutra mi smo nezavisniji, ali nikad potpuno nezavisni, jer ne postoji apsolutna sloboda. To je Sartrova re�enica.

�ovek nije slobodno bi�e, jer je jako sugestibilno. Mediji su ti koji na nas deluju jako sugestivno.

San je beskrajno slo�en. Zato je i ostao zagonetka do sada, a znamo da hiljdama godina traje neka vrsta tuma�enja snova...

Dakle, san je izraz skrivene potisnute �elje, a u isto vreme znak komunikacije sa ljudima i u snu. Ali, Jung dolazi onda sa zna�ajnim dopunama, da san nosi u sebi funkciju komplementarnog ili kompenzatornog. Zna�i, san poku�ava da iz nesvesnog pomogne da re�imo neke na�e svesne konflikte, koje ne mo�emo da re�imo.

Nesre�ni ljudi stvaraju. Stvaraju zbog nekog nedostatka. Aristotetl je i�ao tako daleko da je rekao da je svaki veliki stvaralac melaholi�an.
Odavno se zna da nesre�a vaspitava inteligenciju, ali poma�e i stvarala�tvu. Nije umetnik sre�an dok stvara, jer i ne stvara da bi bio sre�an, nego da bi savladao nesre�u. Sre�an je kada ne�to stvori.

Svaki je �ovek potencijalni stvaralac. Dakle, postoje homoreligiozus, homoludens, homoekonomikus ali svakako i homokreator.
Posebno je pitanje za�to od te potencije stvarala�tva u svakom od nas tako malo retko dolazi do izra�aja. Za to se naj�e��e okrivljuje sredina, dru�tvo, pa onda roditelji, ali �to je stvaralac ja�i to je sna�niji impuls da savlada te spolja�nje prepreke: lo�e rotelje, lo�e vaspitanje, lo�u sredinuu koja nije naklonjena stvarala�tvu. Ima vremena koja su bila vrlo naklonjena stvarala�tvu, kao �to je bilo vremena manje naklonjenih stvaraocima. �to je ja�i talenat, koji se pribli�ava genijalnosti, iako genijalnost nije ba� lako definisati, to je onda manji uticaj spoljne sredine.
Unutra�nja snaga je dovoljna. Ali po�to takvih ljudi nema mnogo, onda najm je potrebno i vaspitaje, najpre, i podsticaj spoljne sredine...

Za one koji su nosili u sebi stvarala�ku klicu, duhovnost je bila podsticaj za stvaranje.

Ljubav nosi u sebi, kao jedno od bitnih svojstava � stvarala�tvo.

Voleti drugog �oveka zna�i razumeti ga, a svakako oprostiti mu. Nije, dodu�e, lako voleti �oveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju, ne samo da ga prihvatimo, ve� da ga i zavolimo onakvog kakav jeste, podsta�i �emo ga da postane upravo onakav kakav mo�e da bude.

-...Sigurno je da zlo postoji i u toj se se �injenici mo�e uveriti gotovo svaki �ovek u toku svoga kra�eg ili du�eg �ivota. Poreklo Zla /Sotone/ nepoznato je i pored privla�nih ili manje ubedljivih hipoteza o tome poreklu, i to od strane zna�ajnih religioznih mislilaca /naro�ito me�u misti�araima/, filosofa /osobito ruskih religioznih filosofa/, zatim kod neobi�nog persijskog religioznog mislioca Zaratustre, a tu su i hipoteze velikih umetnika pera /stari gr�ki tragi�ari, Dostojevski i drugi/.
Jedini cilj ovog mog smelog traktata jeste ukazivanje sebi i drugima na neophodnost prepoznavanja Zla, i to najpre u sebi, sa mogu�im /ne zna�i i ta�nim/ obja�njenjem njegovog porekla, ali porekla /uzroka/ opet u svome li�nom �ivotu. Borba sa Zlom u sebi dobija na smislu jedino ako poverujemo, ali i ako znamo da postoji dobro - i u nama i van nas /u Bogu najpre/...

RTS, TV lica - Vladeta Jeroti�, 2017 god.

Agape-Vladeta Jerotic - O Tajni (24.12.17)

/..../

Da li se zlo rodi ili zlo postaje?

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Thu, 16 Aug 2018 06:54:23 +0100

Zlo se u �iroj etici defini�e kao negativan ili neprihvatljiv vid ljudskog pona�anja i razmi�ljanja (okrutnost, nepravda, mr�nja, sebi�nost, uni�tenje).
Dok pojedini filozofski mislioci negiraju postojanje zla, religija ima druga�ije vi�enje. Zapravo, postoje razli�ita mi�ljenja o zlu i me�u samim misliocima.

Mo�e li se zlo objasniti i opisati precizno ?
�ta mislite da li se ljudi ra�aju kao zli ili oni tokom vremena postaju takvi? Odnosno, postoje li geneske predispozicije zla ?
Da li �e dobar �ovek pre izvesti na pravi put zlog �oveka ili �e zao �ovek pre ''iskvariti'' dobrog ? �iji je uticaj ve�i?
Ako si u dru�tvu zlih, da li i ti postaje� vremenom takav? Mo�e li se sa�uvati dobro u lo�em?
Da li je �injenje zla od strane �ene razli�ito od zla koju �ini mu�karac? Zapravo, da li razli�ito ispoljavaju zlo, ili tu nema neke razlike?
Pravite li neku gradaciju pojma zla, tipa lo�ikav, lo�, zlo�kast, zao...
Da li zaista dobro uvek pobe�uje?

Internet

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Wed, 15 Aug 2018 02:48:49 +0100

Nai�ao sam na jednu vrlo interesantnu raspravu o internetu inspirisanu delom Evgenija Morozovova, Da sa�uva� sve, klikni ovde. U toj knjizi, Evgenij o�tro razmatra tvrdnje sajber teoreti�ara i navodi na razmi�ljanje kakva nas to budu�nost �eka i da li je ona zaista tako svetla kako se predstavlja od strane istih. U njoj se govori o autonomnim vozilima i mnogim drugim inovacijama, ali ono �to mi je najinteresantnije u celom tom delu je osvrt na internet. Evo citata u kom je to sa�eto:

Citat:Postoji ne�to vrlo �udno u nemogu�nosti na�e kolektivne svesti da zaboravi na Internet. O njemu se vi�e ne raspravlja kao o ne�emu �to postoji i �to mo�e nestati; on se �ini stalnim i ve�nim, mo�da �ak i ontolo�kim - internet jednostavno jeste i uvek �e biti. Veruje se, dakle, da Internet poseduje su�tinsku prirodu, logiku, teleologiju i ta se priroda otkriva ispred nas. Mo�emo samo stajati sa strane i gledati - internet �e se pobrinuti za samog sebe - i nas. Ukoliko tvoja privatnost nestane u tom procesu, to je ono �to su bogovi interneta zapravo oduvek i �eleli.
Da napomenem, ovde ne govorimo o privatnosti na internetu o kojoj smo veliki broj puta raspravljali na forumu ve� o kolektivnoj svesti o internetu. Zbog �ega je po va�em mi�ljenju ljudima te�ko da zamisle kraj interneta i zbog �ega ga posmatraju kao nekakav nadfizi�ki, jedinstveni entitet, iako je u svojoj osnovi obi�an skup razli�itih mre�a i mre�nih protokola?

Nau�ni dogmatizam?

nobody@mycity.rs (E.L.I.T.E.) — Sun, 05 Aug 2018 20:46:38 +0100

U raspravi koju sam skoro vodio sa par osoba jedna od njih je izvr�ila pore�enje religijskog dogmatizma sa tzv. nau�nim dogmatizmom. Na prvi pogled ovo mi deluje kao oksimoron jer nauka polazi od sumnje dok je dogma u�enje u koje se ne sme sumnjati tako da mi ove dve re�i nikako ne idu zajedno u jedan pojam. �ak i kada za�emo malo dublje u celu pri�u, da li se sama vera u nau�ni autoritet mo�e zaista nazvati nau�nim dogmatizmom kada je za razvoj neke teorije potreban nau�ni konsenzus? Realno gledano ve�ina nas ne mo�e li�no da ispita zakone kvantne fizike ili da posmatra tok evolucije i moramo imati poverenje u neke nau�ne autoritete, ali obzirom da su ti nau�ni autoriteti pod budnim okom drugih nau�nih autoriteta, ima li uop�te smisla re�i �oveku koji se poziva na nau�ne stavove u diskusijama kako se samo brani drugom vrstom dogmatizma ili mo�emo slobodno re�i da se radi o obi�nom triku odnosno nedostatku validnih argumenata?

Jedini slu�aj u kom ova konstrukcija po mom mi�ljenju ima (ali vrlo malo) smisla je kada osoba stopostotno veruje u neku teoriju �ak i kada je ona oborena, ali to opet nije pristup koji se vezuje za nauku jer je u tom trenutku ta osoba postala nekriti�ki vezana za neki stav.

Pozicija

nobody@mycity.rs (mpman) — Mon, 30 Jul 2018 20:18:03 +0100

�ta je suprotno poziciji? Tj. kako se zove tvrdnja koja se suprodstavlja poziciji?

Drvo religije

nobody@mycity.rs (Dubara) — Sat, 18 Feb 2017 01:56:24 +0100

Naletjeh negdje na facebooku na ovaj tekst koji me nije ba� ostavio ravnodu�nim.

Citat:Da li svi vjernici znaju svrhu �ivota?
Svi koji slijede Zeusa, Jahvea, Isusa, Allaha, Budu, Manitua, Peruna, Jupitera, Odina, Vi�nua...?
ili je pak ve�ina vjernika u zabludi i obra�a se nekome ko ne postoji?
Zamislite drvo religije. To stablo sadr�i sve svjetke religije koje postoje i koje su postojale. Ne mo�emo re�i, da Bog nije �elio da se stub religije razgrana na razna praznovjerja i krivovjerja, ve� da je �elio da mu se ljudi obra�aju i mole na jedan jedini pravi na�in, jer ni�ta se ne de�ava mimo bo�ije volje. Dakle Tvorac svega je namjerno pustio da se stub vjere sjebe i krene se granati lijevo i desno i danas imamo pravu kro�nju religija. Desetine grana sa desetinama gran�ica, a prava vjera je samo jedan jedini pupoljak na vrhu jedne jedine gran�ice. Koji je to pupoljak me�u stotinama njih?
Sad �u skrenuti u ra�vu i granu koja je meni najpoznatija, i pratit �u vjeru naroda kojem pripadam, a isto tako se mo�e oti�i i kroz granu bilo koje druge religije
Na primjer:
Ukoliko je bog jedan i ukoliko je pri�a o nastanku svijeta i izgonu iz Raja Adama i Eve ta�na zato �to je luda�a navratila frajera da zagrize paradajz (raj�icu) misle�i da je to jabuka, to zna�i da su samo Jevreji, kr��ani i muslimani pravi sljedbenici pravog Boga, a konfu�ionisti, �intoisti, budisti, hindusi...su u zabludi.
No i me�u ove tri abrahamske religije samo su jedni pravi sljedbenici Stvoritelja, a ostali se mole Djeda Mrazu koji ne postoji.
Ukolio je zapravo Allah d�.�. pravi Bog zna�i da je Islam jedina ispravna vjera. To zna�i da ostali mogu�e da vr�e ve�i grijeh od ateista, jer se mole nekom drugom bogu umjesto jedinom stvoritelju i gospodaru svjetova, Allahu!
Ukoliko je Allah d.�. jedini bog i ukoliko se �ovje�anstvu preko Muhammeda savs obratio Kur'anom �asnim to zna�i da samo muslimani znaju svrhu �ivota.
Jevreji, kr��ani, budisti, konfu�ionisti...mo�da misle da znaju svrhu �ivota, ali ju zapravo ne znaju. Na�in na koji se oni poku�avaju obratiti bogu u najboljem slu�aju Allaha samo nervira, a vjerovatnije je da stvoritelj njihove prazne molitve vidi kao blebetanje upu�eno nekome drugom tj nekom izmi�ljenom bogu koji ne postoji. Kao da se mole zlatnom teletu ili kipu raspetog �ovjeka.
Idemo dalje...Dakle ukoliko je bog Allah d�ele�anuhu to zna�i da bi �ovjek znao svrhu �ivota potreban preduslov je da je musliman.
No ni to nije dovoljno. Musliman je dakle svjestan da je Allah jedini bog i tvorac svega, ali da li mu se taj musliman obra�a na ispravan na�in?
Allah priznaje samo jedan jedini ispravan na�in izvr�avanja islamskih obaveza. Koji je to na�in? Koji muslimani su pravi muslimani? �iiti, Suniti...
Ukoliko su Suniti pravi sljedbenici Allaha d�.�. onda su �iiti dalje od Allaha i njegove milosti nego kr��ani ili jevreji, jer �iiti su izopa�ili Islam.
Hajmo dalje:
Ukoliko su Sunniti pravi muslimani, koji mezheb je ispravan? Ko su pravi muslimani? Malikije, �afije, Hanbelije ili Hanefije?
Ili su pak neki od sljedbenika nekog nemezheblijskog pravca pravi muslimani: Selefije, vehabije...
Ukoliko su Hanefije pravi sljedbenici islama ispada da samo hanefije islamski praktikanti znaju svrhu svog �ivota, a ostali vjernici samo d�aba kre�e i tu su onda ateisti i agnostici u prednosti jer ne gube vrijeme na bo�ije �ibicarenje i ne�e da podignu niti jednu od desetina kutijica ispod koje se mo�da nalazi Bog (kuglica).
Vjerovatno da postoje ljudi koji vjeruju da Bog postoji, ali da jednostavno protestuju zato �to je Bog igru postavio ovako:
Raja imate pedeset rupa i u svaku mo�ete gurnuti �aku:
U trideset rupa se ne nalazi ni�ta.
U devetnaest rupa se nalazi zve�arka.
U jednoj rupi je bru�eni dijamant veli�ine breskve.
Neki od ljudi jednostavno ne �ele igrati ovu igru i ka�u mu:
Ma slu�aj Stari! Goni se u pi�ku materinu i ti i tvoje rupe i zve�arke i dijamanti! Kockaj se s nekim drugim, ja �u svojim �akama radije drkat. Tu je dobitak zna�ajno manji, ali je siguran i bez ikakva rizika.
Kad igru pojednostavi�, zovi!

Isto�nja�ke mudrosti

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 17 Nov 2016 15:20:12 +0100

-Mahabharata-
citati:

Razum trpi delovanje �ula, a um je delatan.

Verujem, da onaj koji deli milostinju, ko govori ljubazno drzi se do istine ko se suzdr�ava od ozledjivanja drugih bi�a dospeva na nebesa.

...zato kazu da karakter odlu�uje..

Koja je razlika izmedju uma i razuma
Obmanuta du�a postaje podlozna razumu. Premda se zna da je razum pod�injen du�i on po�inje da njome upravlja. Razum trpi delovanje �ula, a um je delatan.
Uspeh zavrti pamet �ak i mudrima i hrabrima...

Svet je uvijen u neznanje, prijatelji se napustaju zbog lakomosti, a zbog vezanosti za svet neko ne moze sti�i na nebesa..

Put �ine staze onih koju su dobri.....

Doista je sre�an onaj koji u svojoj ku�i kuva oskudno povr�e ali ne duguje nikome ni�ta i ne mora se odvajati od svog doma..

Svi ti plemeniti ratnici li�e mi odjednom na kolebljive kukavice..

Tvoje izopa�eno srce uvek te navodi na sukob. Ti ne poznaje� pravu prirodu stvariniti razmi�lja� o posledicama. Oni koji poznaju pro�lost smatraju da je ratovanje najgre�niji od svih pomugu�ih poslova. Rat moze uroditi plodom samo ako se pogodni vreme i mesto....

Ja jo� ne vidih bitku u kojoj jedna strana mirno moze re�i: Mi sigurno pobedjujemo! Kad do�e do okr�aja tada mora biti i poraza i pobede, napredovanja i uzmicanja...

Ne odbacuju uludo svaki put svoje dobro!

Ako nema onog koji kaznjava niko se ne�e prikljanati vlini.

Kakvo je ljudsko srce takav mu je i jezik. Tvoje re�i odgovaraju tvom srcu!

Na svetu ima hrabrih ljudi kao �to ima i stra�ljivaca.

Nije greh ubiti onok ko je naumio da pobije nas. Bezbozno je i sramotno prosja�iti od du�manina!

Ne verujem da je ljubaznim re�ima mogu�e prizvati pamet izopa�enoga.

Otrov kao i oruzje moze da ubije jednog �oveka, ali zli saveti upropaste celu kraljevinu i kralja i podanike. Za one koji pra�taju ne valja to �to ih drugi drze za slabi�e, ali pomirljivost je velika snaga. Pomirljivost jeste vrlina slabih ali i ukras jakih.

Po�ese�ena �uma opet izraste, ali srce ranjeno ruznim re�ima nikad se ne izle�i...

�est ma�eva koji seku zivot su: preteran ponos, preteran govor, preterano jelo, sr�ba, �elja za uzivanjem, unutarnji nesklad..

Ako u sebi nema� zestine ne moze� se u muzeve ra�unati, ne sramoti svoju du�u, ustaj kukavico, za�to tu lezi� kao mrtvac!

Bolje je zablistati samo jedan trenutak nego zanavek tinjati i dimiti se.

�ak i onaj kome su sami koreni pose�eni ne sme se predati o�aju.

Onaj koji nije u�inio nikakav podvig po kome bi ga ljudi spominjali tu je samo da bi nas bilo vi�e!

Ti moze� da pobedi� svoje neprijatelje, ne bude� li samo toliko �eljan �ivota.

Ako si se pomirio sa time da ve�ito �ivi� bri�ne du�e i oja�ena srca kao �to samo u�kopljeniku dolikuje, onda je bolje da uop�te ne zivi�..

....Okrutna si i gnevna majko, tvoje srce je skovano do �elika kad ti je toliko stalo do mu�eni�kog juna�tva. Koje �e� koristi imati ako mene izgubi� pa makar i celu zemlju dobila...-Ako se ti osramoti�- na to �e majka, a ja ti zbog svoje ljubavi ni�ta ne progovorim ta bi ljubav bila nevredna, nerazumna i na lik na ljubav magarice za svoje mladun�e. Ko se raduje sinu koji je slabetinja, neposlu�an, slabouman nije ni postigao ono radi �ega se �ele sinovi.

�ovek koji nema ono za �ime �udi ubrzo postaje opak.

Ne obe��a��uj svoju du�u sine, i nemoj unapred o�ekivati neuspeh...

I ono �ega nema moze se ste�i i ono �to je ste�eno izgubiti..

Gnev i nerazboritost nikad nisu pomogli da se postigne neki cilj...

Uspeh nikada nije siguran ali se ljudi ipak trude pa uspeju ili ne uspeju...

Povrati svoje juna�tvo okupi sve oko sebe koji su gnevni na svog neprijatelja, zavidni, ljubomorni, ponizeni, od njega ili mu prkose i ostale koji ovamo pripadaju...

Kad tvoj neprijatelj sazna da ti ne strepi� za svoj zivot, spopa��e ga brige kao da se zmija u ku�i nastanila..

...Prikupi svoje strpljenje opasuje se i spremaj za pobedu....

...A ako pita� za pobedu ona �e biti tamo gde je pravda...

Posveti se delu ali se nemoj vezati za njega. ....

Kad �ovek odbaci sve svoje �elje i bude samim sobom zadovoljan za njega se ka�e da je to �ovek postojanog uma. Onaj �iji razum ni jedna nevolja ne moze pomesti i �ija je �udnja za u�itkom pro�la, koga ne vezuju �elje i strahovi, sklonosti ni srd�ba zove se mudracem postoje�eg uma. Onaj ko se moze odvojiti od svih nadra�aja koje primaju na�a �ula, taj je postigao �isto�u razuma..

Uzburkana �ula odvla�e paznju i mudrom �oveku, premda se trudi da njima ovlada zato ih mora pot�initi volji, postojani um je onaj kojie moze vladati �ulima..

Kad se razmi�lja o onome �to �ula mogu da opaze tada stvara se sklonost prema predmetima opazaja iz te sklonosti ra�a se �udnja, �udnja ra�a srd�bu, a srd�ba pomu�uje um...

Srce koje luta vojdeno �ulima uni�ti�e razum..

Mir dostize onaj �to svuda hodi ne �ele�i ni�ta oslobodjen �udnje i svoje ta�tine..
Onaj koji svoja �ula obuzdava a prizeljkuje njihove uzitke pravi je licemer i njegov duh se opesenama vara..

Delo koje �ini� jer ti je to du�nost bez �elje za plodom i bez vezanosti, ljubav i i mrznje, kaze se da je delo od dobrote. Ali ako svako delo �injeno iz �elje da se stekne korist ili ga u�ini neko sebi�an, delovanje s mnogo truda i tegoba to je delo strasti. Dekoje pak, koje jeza�eto obmanom, bez obaziranja na sve posledice, gubitke, uvrede i vlastite mo�i, kaze se da poti�e od kakvo�e tame..
Onaj koji deluje nevezan ni�im, nesebi�an, dobar u svemu, postojan onaj koji nikad o sebi ne zbori, niti ga uzruja uspeh ili neuspeh takav je delatnik obuzet dobrotom.

Delatnik pun strasti i �eljan plodova svoga rada, zavidan i surov, razdragan uspehom , ucveljen porazom, kaze se da to je delatnik iz strasti.

A ko je nemaran, li�en o�troumlja, tvrdoglav, la�ljiv, zavidan, i lenj, koji nije odlu�an i nema hrabrosti taj delatnik ima osobine tame.

Uzitak dobrote je onaj uzitak koji je na po�etku nalik otrovu, a na kraju godi kao pravi nektar, a nastao je iz vedrine duha koja proisti�e iz spoznaje sebe on te svake patnje osloba�a, sre�a koji mogu osetiti �ulanalik je nektaru ali se na kraju u otrov promene i ona se zove uzitkom iz strasti, sre�a koja stalno obmanjuje du�u kako na po�etku tako i na kraju a ra�a glupost to je sre�a lenjih i za nju se kaze da sre�a iz tame.

Bolje je drzati se sopstvenih duznosti makar �ovek gre�io nego baviti se tu�im poslovima ne �ine�i gre�ke.

Onaj ko sledi vlastitu prirodu i i ispoljava svoju propisanu duznost ne�e u�initi nikakav greh.

....Bori se i pobedi..

Ako ti dolazi kao neprijatelj moze� ubiti �ak i osobu u godinama, zasluznu u svakom pogledu i vrednu svake po�asti, sme� ubiti bilo koga ko ti pridje da bi te uni�tio...

...sav ovaj narod malo se razume u oruzje, a ja tu nauku vrlo dobro poznajem. Pobijem li sve te ljude samo bih pobedio, bilo bi to sramno delo, takvo da gore ne moze biti...

�elimo da se uverimo u tvoju mu�kost. Junaci se na rati�tu bore, a ne gube vreme u jalovom hvalisanju. U�ini juna�ko delo pa se onda hvali. Udari koliko je snage u tebi, a ja �u ve� znati da ukrotim tvoju oholost.

Od istine nema ni�eg uzvi�enijeg ali ni istina nije uvek za kazivanje, a neistina katkad i jeste. Istina moze postati laz, a laz istina...

..Ti si junak samo na re�ima, ali se tvoja dela ne poznaju...

Prijatelji se uvek trude da svoga prijatelja odvrate od gneva. Uvek napreduje onaj ko dozvoli da ga odgovore od gre�nog �ina.

Onaj ko ne slu�a savete svojih dobronamernih prijatelja mora i da se kaje kad ga snadju nevolje..

...jer to je oruzje mo�no i ne da se obuzdati, kad ga jednom upotrebim ja ga vi�e mogu vratiti...

I onaj ko je bori moze da izvu�e zivu glavu ali kada nekome kucne sudnji �as ne�e se spasiti..
Smrt..niti voli, niti mrzi...

Ako ose�a� da te jad prete�ko pritiska mora� ga suzbiti a ne prepu�tati mu se...

Du�evni bol se ubija mudro��u, mudorost ima tu mo� ali oni koji su nerzumni nikad ne steknu du�evni mir.

�oveku je sopstvena du�a najve�i prijatelj, a moze mu postati i najve�i i najopasniji neprijatelj.

U�eni kazu da su tela kao ku�e, vremenom se poru�e...

Kad u lon�arskoj radionici neki zemljani lonci puknu jo� dok su na to�ku, drugi kad su oblikovani, neki kad se skinu sa to�ka, neki dok se su�e, a poneki dok se peku, neki se razbiju kad se vade iz pe�i, a neki tek za vreme upotrebe...Tako je i sa telima i sa zivim bi�ima..

Samo oni koji svoja srca usmere prema razmi�ljanju mogu da za�tite svoju du�u.

Onaj nad kojim vladaju �ula i ne sluti da smrt ve� kuca na njegova vrata.

Pohlepa, gnev, strah oduzmu pamet �oveku i on vi�e ne prepoznaje sebe samoga..

Ni juna�tvo ni blaga ni prijatelj ni dobronamernici ne mogu da izle�e �oveka od �alosti tako sigurno kako to mo�e samoobuzdanost du�e..

..Celu ravnicu preplavile majke, kojima su na njoj deca izginula, a uz njih udovice traze svoje mrtve..smrt je umirila �estoke junake..

Dvostruki je bol kad mu se prepu�ta�..

Ako �ovek u �umi sekirom sru�i drvo, onda je on po�inio greh , a ne sekira...onda se greh moze prepisati onome ko je napravio ali to bi se te�ko moglo nazvati istinom..

Onaj ko gre�i svesno i odlu�no i zbog toga ne ose�a nikakvog stida, ve� nastavlja kako je zapo�eo, taj je zaista gre�nik, nema pokajanja i njegov se teret ne smanjuje..

Na�e se hiljade prilika za radovanje, i na stotine prilika za strahovanje, iz dana u dan to moze uznemiravati nepostojane, al nikad mudrog �oveka...

Pravda je ve�na, a bol i zadovoljstvo prolazni su, du�a je ve�na a prolazni su uzroci njenog vezivanja sa telom...

Ratniku dolikuje da se bori �asno!

Onaj ko nema hrabrosti moze imati sve ostale vrline ali te�ko da �e bilo �ta posti�i.
Kao �to u slabi�ima podlost hvata korena, tako i oni jaki postaju nerazumni. Onaj ko te�i pobedi mora da se �uva i jednoga i drugoga jer to su uzroci propasti..

Ako pobedimo protivnika lako �emo ste�i carsko dostojanstvo...

Taktika pametnog �oveka je da se ne bori otvoreno s onim ko je o�igledno nadmo�an i stoji na �elu svojih postrojenih �eta. Mislim da se ne mozemo osramotiti ako tajno u�emo u njegovo stani�te i napadnemo njega samog.

Uvredu treba oprostiti onome ko ti je prethodno dobro u�inio pa makar bio kriv pred tobom i za te�ku napravdu. Seti se dobra koje ti je u�inio. Onima koji vre�aju zbog svog neznanja i ludosti treba oprostit jer �ovek te�ko sti�e mudrost. Ne treba nikad oprostiti onima koji vrfe�aju a sam se pretvaraju da ne znaju �ta �ine makar to bila i neznatna uvreda.
Svakom stvorenju prva uvreda mora biti opro�tena ali ga zbog druge treba kazniti makor to bilo i neznatno..

Skromnost moze da pobedi svaku silu i svaku slabost. Nema ni�ega �to skromnost ne moze posti�i...trebalo bi da svako radi u skladu svojim mo�ima i slaovbstima.

...Pla�ljivci �e se ra�unati u junake, a junaci �e biti poti�teni, poput kukavica...

Postojan um je onaj koji moze vladati �ulima, a smirenost srca u�vr��uje razum.

Pravi �ovek je onaj kome je nepodno�ljiv ponos njegovog neprijatelja, moze ziveti tk po�to ga pobedi i svoje podanike oslobodi njegove tiranije.
Na ovom svetu ima dosta takvih kojima je laskanje na jeziku ali je malo onih koji umeju izre�i ruznu istinu, a jo� ih je manje koji �e je saslu�ati....

Da li je svaki �ovek...�ovek?

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Tue, 28 Oct 2014 21:19:47 +0100

�ovek je �ivo bi�e koje se razlikuje od svih drugih bi�a jer ima razum. (Tako ka�e wiki).

Verujem da je ve�ina �ula nekog da ka�e...:��Eeee to je pravi �ovek��. Izgleda, da nekako pre�utno znamo ko je vi�e ''�ove�kiji'', a ko manje.

�ta je to �to nekog �oveka izdvaja kao pravu ljudinu?
Da li je razum jedino �to �oveka izdvaja od drugih bi�a ili ipak ima jo� toga?
Ako je �ovek jedino �ivo bi�e koje ima razum, za�to �ini zlo? Zapravo, da li je svaki �ovek ...�ovek?