MyCity :: Linux aplikacije

Vim editor kao IDE za web razvoj

nobody@mycity.rs (bocke) — Tue, 20 Sep 2016 17:52:10 +0100

Vim editor kao IDE za web razvoj

Napomena: Izdvojeno i izba�eno iz teme: Aplikacije za web razvoj.

Sadr�aj

Web tutorijali
Video tutorijali
Pu�kice (cheat sheets)
Saveti i trikovi
Alternativne distribucije

Web tutorijali

Getting Started with Vim (2014)

Using Vim for Web Development (2014)

2 Years of Vim and PHP distilled (2012)

Efficent PHP debugging in Vim (2012)

Vim anti-patterns (2012)

Vim for Ruby on Rails (and a sexy theme!) (2012)

TextMate to Vim with training wheels (2011)

Vim for (PHP) programmers (2008)
�VIM for (PHP) Programmers� slides and resources (2007)

Using Vim as a Complete Ruby on Rails IDE (2007)

Nazad na sadr�aj

Video tutorijali

Essential Vim Plugins for Web Development (youtube, 2014)

Top Vim Plugins for Web Development (Youtube, 2009)

Vim Powa: Can Your Editor do This? (Youtube, 2006)

Nazad na sadr�aj

Pu�kice

Vim pu�kica za programere, autor: Michael Pohoresky

]

ViEmu Vi/Vim pu�kica

WASD Keyboards rasporedi tastature za Vim (querty, U.S.)

Nazad na sadr�aj

Saveti i trikovi

Generate Ctags Files for C/C++ Source Files and All of Their Included Header Files (2012)

Nazad na sadr�aj

Alternativne distribucije

spf13-vim - spf13-vim is a distribution of vim plugins and resources for Vim, GVim and MacVim. It is a completely cross platform distribution that stays true to the feel of vim while providing modern features like a plugin management system, autocomplete, tags and tons more.

Janus - This is a distribution of plug-ins and mappings for Vim, Gvim and MacVim. It is designed to provide minimal working environment using the most popular plug-ins and the most common mappings.

webvim - WebVim is a vim based distribution targeting JavaScript and Web development.

Cream - A modern configuration of the powerful and famous Vim, Cream is for Microsoft Windows, GNU/Linux, and FreeBSD.

bling.vim - A highly tuned vim distribution that will blow your socks off!

Nazad na sadr�aj

Lokalna instalacija Tor Browsera za pojedina�ne korisnike (+video)

nobody@mycity.rs (bocke) — Thu, 20 Aug 2015 11:10:30 +0100

Kratak Sa�etak

Tor Browser je web browser koji je baziran na Firefoxu ESR koji dolazi u paketu sa Tor proksijem za anonimizaciju. Tor Browser pri pokretanju automatski pokre�e Tor, koriste�i ga kao posrednika za anoniman pregled web strana.

Tor Browser dolazi kao portabilni paket koji �uva jako malo podataka. Ono �to �uva se �uva u njegovim poddirektorijumima. Zato nije preporu�ljivo instalirati ga u neki od sistemskih direktorijuma. Ali to ne zna�i da ga nije mogu�e "instalirati" i u korisni�ke direktorijume. Ovde �e biti opisan postupak.

Sadr�aj

Instalacija Tor Browsera u korisni�ki direktorijum

Dodatak za Xfce okru�enja koja koriste Whisker meni (Xubuntu, Mint Xfce, itd)

Instalacija Tor Browsera u korisni�ki direktorijum

Video snimak postupka - gledajte u HD formatu

Otvorite stranu za preuzimanje u browser klikom ovde.

Kliknite na "GNU/Linuks, BSD, and Unix" dugme.

Otvori�e se novi izbor sa dva dugmeta.

Izaberite verziju za arhitekturu va�e Linuks distribucije. Ovo mo�ete proveriti iz terminala komandom "arch".

Ako koristite 32-bitnu Linuks distribuciju preuzmite Tor Browser klikom na prvo dugme.

Ako koristite 64-bitnu Linuks distribuciju preuzmite Tor Browser klikom na drugo dugme.

Ako koristite browser baziran na Firefoxu, pojavi�e se dijalog za download.

Ako koristite browser baziran na Chromu, umesto dijaloga, download �e se pojaviti u status baru.

Kada se zavr�i download, otvorite menad�er datoteka. Na slici je prikazan Thunar menad�er datoteka koji dolaze uz Xfce desktop okru�enje, ali postupak je isti i za druge.

U�ite u Downloads (ili "Preuzimanja" ako koristite srpski prevod):

Za primer sam preuzeo obe verzije, ali po nazivu je jasno koji je download za koju arhitekturu. Arhiva tor-browser-linux32-5.0.1_en-US.tar.xz je za 32-bitnu, a tor-browser-linux64-5.0.1_en-US.tar.xz za 64-bitnu.

Klkiknite desnim klikom na arhivu i odaberite "cut" (u srpskom prevodu je, mislim, "iseci"):

Omogu�ite prikaz skrivenih datoteka u va�em menad�eru datoteka. U Thunaru to izgleda ovako:

U�ite u va� ku�ni direktorijum klikom na ikonicu ku�ice ili korisni�ko ime na izabranom menad�eru datoteka. U�ite u .local/share direktorijum. Ta�ka kod ".local" nije gre�ka - u sistemima inspirisanim Juniksom skrivene datoteke po�inju sa ta�kom. Kliknite desnim dugmetom unutar ovog direktorijuma i izaberite "paste" (u srpskom prevodu je, mislim, nalepi).

Otpakujte Tor Browser arhivu. To mo�ete odraditi ili putem grafi�kog okru�enja kao na slede�oj slici, ukoliko va� menad�er datoteka nudi opciju ekstrakcije.

Ili iz terminala kori��enjem komande tar kao na slede�oj slici.

Tor Browser �e se otpakovati u direktorijum tor-browser_en-US. U�ite u njega i kliknite na ikonicu "Tor Browser Setup".

Pojavi�e se prozor koji slobodno mo�ete zatvoriti pritiskom na dugme "Quit".

Primeti�ete da je nakon ovoga nestala ikonica "Tor Browser Setup" i zamenjena je ikonicom "Tor Browser". Kopirajte je izborom "copy" iz menija desnog klika.

Vratite se jedan direktorijum nazad i u�ite u poddirektorijum "applications". Kliknite desnim dugmetom mi�a u prozor i iz menija izaberite "paste".

Tor browser �e se sada pojaviti u meniju ili launcheru va�eg desktop okru�enja. Na slede�oj slici vidimo kao to izgleda u mom Xfceu.

Dodatak za Xfce okru�enja koja koriste Whisker meni

Video snimak postupka - gledajte u HD formatu

Uo�io sam problem na Xubuntu 15.04 sa Whisker menijem 1.4.3. Mogu�e je da postoji i sa drugim Xfce okru�enjima koja koriste Whisker meni (Mint Xfce?). Ovaj problem ne postoji kad se koristi klasi�an Xfce meni. Za neupu�ene, na slede�oj slici je prikazan Whisker meni.

Ovo re�enje je testirano na Xubuntu. Trebalo bi da radi i na drugim distribucijama koje koriste Xfce s minimalnim izmenama.

Kliknite desnim dugmetom mi�a na "Tor Browser" ikonu. U meniju "Open With" izaberite Mousepad.

Uklju�ite Word Wrap iz Document menija zbog bolje preglednosti.

Uklonite "%k" sa kraja linije koja po�inje sa "Exec =".

Sa�uvajte izmene.

Sada �e Tor Browser ikonica raditi i iz Whisker menija.

Vim - brzi priru�nik

nobody@mycity.rs (Fil) — Thu, 09 Oct 2014 14:00:32 +0100

VIM

* vi je Visual Editor (otud stoji "vi" - VIsual).
* vim stoji za vi IMproved

Moto: "The best way to learn vi is by using it"

Ko �eli da se igra u Windowsovom terminal emulatoru, neka preuzme ovu verziju: gVim 7.4
Link: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
* Isprobano i na Windows 8.1 x64

Ne�e biti uvoda, idemo odmah na akciju bez filozofiranja, sve je isprobano na Linux Mint 16 "Petra", XFCE edicija, u distro je podrazumevano uklju�ena varijanta vim-tiny.

~

Jednostavno pokretanje vi editora:
vi
vi nekiFajl.txt (otvaranje datoteke unutar vi editora)
vi -r nekiFajl.txt (za oporavak kroz upotrebu swap datoteke)

Re�imi rada:
1) Command Mode - [default] na njega se prelazi pritiskom na taster ESC
2) Insert Mode - na njega se prelazi, izme�u ostalog, pritiskom na taster i. Pored i (koji ubacuje tekst pre kursora), jo� jedna od varijanti je da se pritisne taster a (ubaci�e tekst nakon kursora). U tekstu �e biti pomenuto jo� par komandi koje mogu da aktiviraju insert re�im.

* Napomena: prilikom prelaska u ova dva re�ima nema nikakvog obave�tenja o prelazu: generalno, slabo stoje sa obave�tenjima, podrazumeva se da zna� �ta radi�.

Jasno razlikovanje ova dva re�ima rada je klju� za pravilno razumevanje rada u VIM-u. Spremite se, dakle, na mnogo pritiskanja tastera Escape, jer se gotovo sve radi iz komandnog re�ima. Re�im insert slu�i samo za ubacivanje teksta, i ni�ta vi�e, zaboravite stare navike iz drugih editora. Primer radi, ako ste u re�imu insert za kucanje i probate da uradite slede�e, to ne�e biti ba� kako ste o�ekivali:
- pritisak strelice gore daje slovo A, dole-B, levo-D, desno-C (pri �emu se ne napu�ta insert re�im); dakle, nema navigacije po tekstu iz re�ima insert.
- taster backspace ne�e da bri�e tekst ulevo, ve� �e pomerati kursor ulevo, sekvencijalno, pritisak po pritisak tastera, do prvog unetog teksta teku�e sesije (trenutnog insert re�ima). Ako se tako pozicioniramo na prvi karakter teku�e sesije, tasterom backaspace i probamo da unesemo neki tekst, isti �e biti prepisan novim tekstom.
- skrol to�ki�em mi�a ne radi kako ste mo�da o�ekivali, skrol gore daje 5 puta vrednost A, na dole - 5 puta vrednost B, a srednji taster ubacuje 5 praznih redova (u komandnom re�imu radi skrol gore-dole, ali klik na srednji taster menja po�etna prva slova paragrafa u vrednosti od linija! )
- pritisak na Home dugme daje slovo H,
- pritisak na dugme Delete iz re�ima insert, menja "case" prethodnog karaktera (veliko/malo slovo menja u malo/veliko slovo) + aktivira komandni re�im. U komandom re�imu Delete bri�e znakove ulevo!

Navigacija unutar komandnog re�ima:
- Navigacija kursora (ako ne rade strelice kursora na tastaturi): h-levo ; j-dole ; k-gore ; l-desno
//radi i batch mode: 20k �ini da se pomeri� 20 linija na gore. Batch mode, u principu, se mo�e kombinovati sa komandama, eksperimenti�ite.

- Navigacija, re�i: w-po�etak slede�e re�i ; e-kraj slede�e re�i ; b-po�etak prethodne re�i.
//napomena: ovaj re�im ska�e i na specijalne karaktere, ako �elimo samo da ska�e na re�i, koriste se uppercase varijante (W, E, B).

- Navigacija, skakanjem:
#G, gde "#" predstavlja neki broj, �ini da sko�imo na liniju (red) pod tim brojem. Na primer, 45G ska�e na liniju 45; Samo G ska�e na zadnju liniju dokumenta.
#|, gde "#" predstavlja neki broj, ska�e na kolonu, nazna�enu tim brojem. Simbol iz komande nije veliko "i", ve� pipe. Na primer 45| odlazi na 45 kolonu teku�e linije. Kucanjem samo |, dolazimo na po�etak linije.
( i [ se koriste za skok na prethodni paragraf, a ) i ] za skok na slede�i paragraf.
0 (nula) - ska�e na po�etak teku�e linije; $ ska�e na kraj teku�e linije.
:$ - pozicionira kursor na poslednju liniju u fajlu.
% - ska�e na zagrade u teku�oj liniji

Umetanje novih linija:
o - ume�e novu praznu liniju (red) ispod teku�e linije i nakon toga aktivira insert re�im!
O - ume�e novu liniju (red) iznad teku�e linije i nakon toga aktivira insert re�im!
// vidi na�in i sa srednjim tasterom mi�a iz insert re�ima.

Brisanje teksta
a) Brisanje znaka: ESC ; naciljas karakter (strelice ili hjkl ili backspace) ; X ; i (za nastavak pisanja)
b) Batch brisanje karaktera: #x (#-neki broj, pa potom odmah "x" --> obrisa�e se ukupno # karaktera nadesno od teku�e pozicije)
c) Brisanje linije: dd //radi i batch mode; 5dd brise sledecih 5 linija (nadole). Radi i kombinacija: dj brise liniju dole (ili d5j - brise 5 linija ispod). Ukoliko dr�i� taster d, automatski �e� brisati linije na dole. d radi i sa strelicama na tastaturi d+levo bri�e znak levo, d+desno bri�e taster desno i sl.
d) cc bri�e teku�u liniju (bez markiranja za prepisivanje!) i aktivira insert re�im.
e) dw-brisanje jedne reci
f) brisanje ostatka linije uklju�uju�i i poziciju na kojoj se nalazi kursor: D (veliko d). Ukoliko smo pozicionirani na kraju linije, brisa�e se postepeno karakteri unazad
// Sli�an efekat se posti�e i komandom d$.
g) :a,bd (gde su a i b dva broja) - bri�e linije od a zaklju�no sa b (:1,8d bri�e prvu liniju, zaklju�no s osmom, a vidi�e se i napomena: 8 fewer lines u donjem levom uglu ekrana).
h) :24,$ d - bri�e linije od 24 do kraja dokumenta, inkluzivno (dakle, bri�e se i linija 24).

Prepisivanje (overwrite) / teksta, karaktera, ...
C (veliko c) markira ostatak linije spremnim za prepisivanje i aktivira insert re�im. Napomena, ako pritisnem taster ESC, nakon C, obrisa�e se tekst (ne�e se aktivirati komandni re�im ). Ina�e, kada smo u re�imo insert i pritisnemo taster ESC, aktivira se komandni re�im s kursorom na prethodnom karakteru (sukcesivnim pritiskanjem i + ESC, �ete mo�i do�i do po�etka linije ).

c markira neki segment teksta za prepisivanje i aktivira insert re�im. Na primer, ako se pozicioniramo na po�etak neke re�i i pritisnemo cw markira se ta re� za prepisivanje. Kada kucamo tekst, prepisuje se samo ta re�, nakon prepisivanja se ostatak pomera udesno.
Za razliku od ve�ine ostalih komandi, gde nema obave�tenja kada se izvr�i neka komanda, pri aktiviranju ovde komande se na kraju re�i vidi dolar znak ($). cc bri�e teku�u liniju (bez markiranja za prepisivanje!) i aktivira insert re�im.

r prepisivanje karaktera na kome je kursor sa slede�im utipkanim (ne napu�ta se komandni re�im).
R prepisuje sve karaktere teku�e linije (aktivira i insert re�im).

Pretraga (karaktera/teksta...)
f[karakter] - pozicionira kursor na slede�i [karakter] u liniji (kad se do�e do kraja linije, ne prelazi se na slede�u liniju). Na primer, fc �e potra�iti pojavljivanje karaktera c u teku�oj liniji. Ukoliko �elimo da pretra�ujemo unazad, koristi se uppercase verijanta: F[karakter]
E sad, da ne bi non stop ponavljali fc ili Fc, upotrebi�emo ; za ponavljanje pretrage unapred ili , za ponavljanje pretrage unazad.

* - tra�i slede�e pojavljivanje re�i na kojoj je kursor pozicioniran. Nije ograni�eno na teku�u liniju, tra�i�e do kraja fajla (kad do�e do kraja, opet otpo�etka).
# - tra�i prethodno pojavljivanje re�i na kojoj je kursor. Nije ograni�eno na teku�u liniju, tra�i�e do po�etka fajla (a nakon po�etka, opet otpozadi).

/nekiTekst - pretraga teksta unapred (// ponavlja zadnju pretragu)
?<text> - pretraga teksta unazad (?? ponavlja zadnju pretragu)

Ukoliko �elite da tra�ite dalje zadati pojam, ne pritiskate Enter ve� n (i to u smeru kako je prvobitno zadato; ukoliko �elite obrnut smer, koristite N).

Zamena (replace)

Bi�e pomenuta dva tipa, koja sam nazvao S-na�in i G-na�in .

[1] S-na�in

Op�ti oblik: :[opseg]s/stari_termin/novi_termin/[cgi]

Opseg:
- brojevi linija (ili opseg dva broja, razdvojenih zarezom ili dvota�kom),
- $ (kraj datoteke),
- . (teku�a lokacija),
- % (teku�a datoteka),
- .,+5 (slede�ih 5 linija).

Parametri [cgi] //jedno od ova tri ili ni�ta
- c, prikaz prompt prozora pre izmena
- g, izmena svih pojavljivanja na liniji
- i, neosetljivost na velika i mala slova pri pretrazi

Primer: :s/stari_termin/novi_termin/g
// teku�a linija

Primer: :%s/stari_termin/novi_termin/g
// celi dokument

[2] G-na�in

Najbolje ga je objasniti primerom:
:g/Linux/s/nux/ndza/g

Pretra�ujemo za zadati termin "Linux", i menjamo ga u Lindza. U ovom slu�aju ostale re�i tipa "Panux" ne diramo, tj. ne menjamo ih

Izuzetak (nisam probao ovo): ako se Panux pojavi na istoj liniji kao i Linux, i on �e se izmeniti.

Tako�e, mogu se koristiti i specijalne sekvence, regular expression i tako te fensi stvar�ice, ali to ne�e biti obra�eno u ovom tekstu, mo�da u nekom od dopuna ove teme.

Iseci, kopiraj i zalepi (cut, copy and paste)

yy - kopira ("yanks") teku�u liniju u bafer.
3yy �e da "jakne" 3 linije u bafer po�ev�i od teku�e

p - lepi sadr�aj bafera u liniju ispod teku�e.
P - lepi sadr�aj bafera u liniju iznad teku�e.

Napomena: linije obrisane komandom dd, odnosno re�i obrisane komandom dw tako�e zavr�avaju u baferu, pa se mogu zalepiti.

Neko �e se zapitati za�to se koristi termin bafer, a ne klibord (clipboard). Caka je u tome �to postoji 26 slovno ozna�enih bafera (od a do z) i 9 numeri�kih bafera (1-9), tako da ovo treba imati u vidu (u Windowsu prepi�ete sadr�aj clipboarda ako kopirate opet u clipboard, osim ako se ne koristi neki 3rd party clipboard manager). Preko karaktera ", pristupa se ovim lokacijama:

Primer1: "a3yy - jekne tri linije u bafer a, po�ev�i od teku�e (u donjem levom uglu �e pisati notifikacija 3 lines yanked).
Primer2: "bp - lepi sadr�aj bafera b ispod teku�e linije.

�to se ti�e numeri�kih bafera, oni imaju malo druga�iju logiku - bafer na lokaciji 1 odnosi se na onaj sadr�aj koji je poslednji put kopiran/ise�en. Nakon slede�eg se�enja/kopiranja, poslednji sadr�aj se ubacuje u poziciju 1, a prethodni sadr�aj iz pozicije 1 se prebacuje na poziciju 2.

Shvatili ste, dakle, ako opet �togod kopiramo/ise�emo, sadr�aj iz lokacije 2 se pomera na lokaciju 3, sadr�aj iz lokacije 1 se prebacuje na lokaciju 2, a na lokaciji 1 ostaje sve�e kopiran/ise�en sadr�aj.
Da, i to ste shvatili - na ovaj "numeri�ki na�in" ne mo�ete birati numerisanu lokaciju da ubacite kopirani/ise�en sadr�aj - za to slu�e samo slovni baferi.

Dobra je ideja koja se krije iza ovoga. Ako ne�to "jeknete" u memoriju, i zatreba vam kasnije, imate 9 poku�aja da se setite da zalepite Do not forget anything 9 times

�esto kori�tene "dvota�ka-komande" (Colon Commands, Ed/Ex Commands):
:w imeDatoteke --> �uvanje datoteke
:q --> izlazak iz datoteke
:q! --> izlazak iz datoteke poni�tavaju�i izmene
:e! --> ponovo u�itava dokument, bez �uvanja izmena
:set nu --> prikazuje brojeve linija
:set nonu --> poni�tava prikaz s brojevima linija
:a,bd (gde su a i b dva broja) - bri�e linije od a zaklju�no sa b (:1,8d bri�e prvu liniju, zaklju�no s osmom, a vidi�e se i napomena: 8 fewer lines u donjem levom uglu ekrana).
:set all - pregled svih pode�avanja
:#',#'' co #''' - kopira linije od #' do #'' na lokaciju ispod #''' ; na primer 1,8 co 84 kopira linije od prve do osme, ispod linije 84.
:#',#'' m #''' - preme�ta linije od #' do #'' na lokaciju ispod #''' ; na primer :1,8 m 99 preme�ta linije od 1 do 8, na mesto ispod 99.
:n - otvara slede�u datoteku za obradu (ako je otvoreno vi�e datoteka); ako do�emo do kraja niza, :rew "premotava" pokaziva� na prvu datoteku.
:args - prikazuje ime teku�eg fajla (ako je otvoren), odnosno sve otvorene fajlove, redom.
:set ic - postavlja pretragu, zadatu preko komande "/" da ignori�e velika i mala slova (/mycity �e da prona�e za rezultat i mycity i MyCity i sl.)
:!neka_komanda - izvr�avanje komandi bez napu�tanja Vi(m)-a.
Primer: :!dir �e izlistati direktorijum bez napu�tanja programa, :!date �e izvr�iti shell komadu i prikazati datum...
:sh - pokre�e shell. Da bi se vratili u Vim, kucamo exit.

Jo� malo komandi

u - poni�tava (undo) poslednju komandu (ponovni pritisak na taster u �e uraditi redo, dakle, poni�titi undo)
U - poni�tava promene nad linijom u kojoj se nalazimo, u teku�oj sesiji !
. (ta�ka) - ponavljanje zadnje akcije (mo�e se koristiti i batch mode, tipa 10.)
Va�i i za uneti tekst, ukoliko ukucamo "MyCity forum" pa Esc i pritiskamo . , tekst �e se prikazati vi�e puta kroz linije.
mneko_slovo - markira teku�u liniju pod slovom neko_slovo (od a do z). Na primer ma markira teku�u liniju kao a. Poenta je da mo�ete skoknuti na tu liniju u svaka doba koriste�i 'a (tilda+tilda+a) ili umesto broja te linije iskoristiti tu referencu (primera radi, ako ukucamo d'a, bri�e se ta linija ili ako ukucamo y'a - janknu�emo tu liniju u bafer i posle mo�i da je zalepimo preko p ).
~ (tilda) menja slovni karakter, ozna�en kursorom, iz malog slova u veliko i obrnuto.
ZZ - spa�ava promene nad fajlom i izlazi iz fajla.
// dok ne bude ostalih dopuna, i��itajte dole literaturu

LITERATURA za geekove

Tutorial in flash
Vim documentation
Vi For Smarties + quizz: 1, 2
VIM DE
VIM tutorial
Reference card & Cheat sheet: 1, 2, 3, 4
Video & screencast: 1, 2

~
~
~

Napomene i Bonus:

- Prazne linije se prikazuju kao tilde (~). Dakle, ne vide se u dokumentu, te ne poku�avajte da ih obri�ete.

- Koji su sve klonovi editora vi?
--> STvi (STevie), elvis, vile, vim, nvi, xvi... (evo linkova: 1, 2).

- + U kom smo re�imu rada?

- Mnemonik za pam�enje j/k - dole/gore: kada pi�emo rukom - j zadire i ispod linije (dakle, kursor dole), a k iznad linija sveske (dakle, gore).

- + Reformatiranje teksta

Tutorial - Kako Instalirati League of Legends na Linux

nobody@mycity.rs (_ivKe) — Sun, 18 Aug 2013 17:50:42 +0100

Ligue of Legends
LoL

Evo jedno malo uputstvo kako instalirati lol na linux. Ja sam se cimao ceo dan i na kraju sam uspeo. E da se vi ne bi zezali pratite me .

Prvo vam je potrebno nekoliko alata koje cete morati da instalirate i naravno LOL igrica.

Prvo instalirajte WINE




$ sudo yum install wine.i686  // 32bit-a.  yum search wine


//


$ sudo apt-get install wine

Posle uspesne instalacije wine programa moci cete da pokrecete windows programe, u ovom slucaju mi trebamo da izvsimo samo .exe fajl.

Sledeca alatka koja nam treba je Winetricks
Za instalaciju Winetricks potrebno je imati instaliran wget




$ sudo yum install wget

Nakon istaliranja WGET preuzmite winetricks
wget http://winetricks.org/winetricks

E sada posto imate 2 naj vaznija alata mozemo da krenemo dalje. Sam program wine nepodrzava sve moguce biblioteke koje su potrebne da bi se igra startovala.
Potrebno je rucno dodati: Visual c++, Directx 9, Windows fontove itd...

Ako ste preuzeli winetricks u $HOME direktorijumu onda se promenite current dir na direktorijum gde se nalazi winetricks.sh..

Pre svega :
chmod +x winetricks

Sada instalirajte winetricks komponente. Otvorite terminal i prijavite se kao root.

Visual C++ 2005:
$ sh winetricks vcrun2005
Inet:
$ sh winetricks wininet
IE7 : //ie6 ne radi
$ sh winetricks ie7
DirectX 9:
$ sh winetricks d3dx9
Windows Fontovi :
$ sh winetricks corefonts
Adobe Air: nije obavezno
$ sh winetricks adobeair

Sledece kada ste sve to uspesno instalirali podesite wine config na Windows 7, po default-u je Windows Xp,
$ winecfg

Ako ste vec instalirali igricu putem Wine onda cete je naci u program files.
Ako ste skinuli offline instalaciju ceo folder koprajte u

/home/ikac/.wine/dosdevices/c:/Riot Games/League of Legends/RADS/system

Po defaultu folder .wine je sakriven i nemozete ga videti. Prvo proverite da li uopste i postoji .wine dir u $HOME.

$ ls -a
Ako postoji onda udjite u Home direktorijum i pritisnite CTRL+H da bi vam se omogucio prikaz sakrivenih fajlova i direktorijuma.

Kopirajte Riot Folder <igru> na sledecu lokaciju:
/home/ikac/.wine/dosdevices/c:/Riot Games/

E sada ako ste sve uradili kako treba vreme je da pokrenemo igru, nikada nemojte pokretati duplim klikom na ikonicu. Koristite sledecu komandu uvek kada zelite da je startujete.

Pokretanje Igre:

Promenite trenutni direktorijum u :
$ cd /home/ikac/.wine/dosdevices/c:/Riot Games/League of Legends/RADS/system

Zatim ukucajte :

WINEDEBUG=+ntdll wine "rads_user_kernel.exe" run lol_launcher $(ls ../projects/lol_launcher/releases/) LoLLauncher.exe

Ako ste sve uradili kako sam napisao onda treba da radi bez problema.

Uzivajte

Rad sa aplikacijama GRUB Customizer i Boot Repair

nobody@mycity.rs (Brok) — Sat, 04 May 2013 13:23:47 +0100

Instalacija i upotreba programa Grub Customizer-a

Grub Customizer je grafi�ki interfejs za konfigurisanje GRUB2 i pode�avanja menuentries.

Karakteristike:
* Premestite, uklonite ili promenite menuentries
* Izmenite sadr�aj menuentries ili stvoriti nove (interno se ure�uje 40_custom)
* Podr�ka za grub2 i burg
* Reinstalacija bootloader u MBR
* Pode�avanja kao podrazumevani operativni sistem, kernel parametri, pozadine slike i teksta, bojama, fonta itd...

Va�i za verzije Ubuntua 13.04, 12.10, 12.04 i 11.10. Mint, verzije 11, 12, 13 i 14.

Mati�na strana:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ra�eno na Ubuntuu 13.04 64-bit na virtualnoj ma�ini.

sudo add-apt-repository ppa:danielrichter2007/grub-customizer


sudo apt-get update


sudo apt-get install grub-customizer

Postavke operativnih sistema na mom laptopu (ne pitajte za�to je ovako kako je druga�ije ne mo�e)

Postavke operativnih sistema na mom netbook-u

Igranje na Linuksu (video snimci) by Brok

nobody@mycity.rs (Brok) — Wed, 19 Dec 2012 00:21:51 +0100

Igranje u Linuxu

ps
Nisam nikakav igra�, odmah se vidi

Linuks terminali

nobody@mycity.rs (Brok) — Sun, 07 Aug 2011 13:50:41 +0100

----------- Napisano: 07 Avg 2011 13:50 ---------

*GNOME Terminal

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Terminator

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Guake terminal

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Yakuake

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Konsole

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Tilda

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici](software)

*Rxvt

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Mrxvt

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*LXTerminal

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*CLI Companion

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

(ovo nije zvanican home page, njihova sajt ne radi, [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] vazi i za dokumentaciju)

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pogodan terminal za pocetnike. U zaglavlju se nalaze komadne koje treba potvrditi.
Lista komandi se moze azurirati i editovati.
Toplo preporucujem terminal CLI Companion svima koji imaju "problem" sa komandama za terminal.

----------- Dopuna: 22 Avg 2011 9:06 ---------

*Terminal

Home Page
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*ROXTerm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Aterm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Eterm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Lilyterm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Mlterm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Documentation:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Sakura

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Termit

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Wterm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*YeahConsole

Home Page
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

*Sjterm

Home Page:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Drugi deo priredio Bocke.

Ukrasavanje desktopa, Conky

nobody@mycity.rs (rank) — Thu, 26 May 2011 00:31:47 +0100

Jedan od nacina ukrasavanja desktopa je conky. Odavno je presao okvire svoje namene pa tako sada pomocu dodatnih skripti mozemo imati vremensku prognozu, mail, sat, kalendar, prikaz sta se vrti u media playeru, slicice, krugove, itd, itd. Imao prilike da ga vidim gde stoji i kao podsetnik za neke obaveze unapred 1mesec
No da se vratimo na temu te da ne bih objasnjavao sta je conky, kako se instalira, evo par linkova gde je sve detaljno objasnjeno.

Conky
Komande, znacenje
Detaljno uputstvo za instalaciju

Archbang, openbox menadzer prozora.

Na slici je upotrebljen conky, conky-lua, tint2 panel
U gornjem desnom uglu conku-lua, dole desno takodje conky-lua stim sto sam definisao tako da cita externi hard, podeljen na 4 particije, a koji mi stoji stalno prikacen.

Moja podesavanja:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

___________________________________________________________________________________
Dopuna.

Na drugom forumu mi je tip rekao da mu prikaz harda (conky desno) prikazuje krugove i zauzece za nijansu vise, citaj iznad da bi se kasnije vratili, tj, nakon otvaranja conky-a.
Smanjio sam prozor u kome se nalaze te ukoliko neko ima taj problem moze izvrsiti izmenu u conkydrives i u redu gde stoji:

minimum_size 580 220


maximum_width 580





alignment bl


gap_x 5


gap_y -60

Zameniti sa:

minimum_size 520 160


maximum_width 510





alignment bl


gap_x 0


gap_y 0

Naravno text u okviru krugova, ukoliko se kod vas ne nalaze na mestu kao na slici, mozete sami pomeriti.

Skype Call Recorder

nobody@mycity.rs (Brok) — Sat, 21 May 2011 13:27:58 +0100

----------- Napisano: 21 Maj 2011 13:27 ---------

Postoji ve� neko vreme ali nije zgoreg pomenuti.
I na Linux OS je mogu�e snimati Skype (Skajp) audio konverzaciju.
Sa sajta
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
preuzeti odgovaraju�i paket u zavisnosti od distribucije.
U ovom slu�aju, po�to uzimam primer za Linux Ubuntu, preuzeti .deb paket (32 ili 64bitni u zavisnosti koji sistem imate instaliran).

Pokrenuti Skajp.
Instalirati preuzeti paket jednostavnim dvoklikom.

Potom otvoriti terminal te uneti komandu:
skype-call-recorder
ili u meni Accessories pokrenuti Skype Call Recorder.

Pojavi�e se prozor koji treba �ekirati kao i onaj ispod njega.

U opcijama Skype Call Recorder mo�emo podesiti da li snimanje da se uklju�i automatski ili da budete upitani,

gde da bude sme�ten snimak razgovora, koji format audio fajla, stepen kompresije i sli�no.

Da bi se Skype Call Recorder automatski startovao odmah po startu sistema treba ga dodati.
System→Preferences→Startup Applications, na Add upisati u polje
Name: Skype Call Recorder
u polje
Command: skype-call-recorder

Mo�da �e se neko pitati za �ta ovo mo�e biti korisno.
Ranije mi je drug obja�njavao neke stvari o Linuxu preko Skajpa, naravno uz njegovo odobrenje sam sve snimio i kasnije se vratio tamo gde mi ne�to nije bilo jasno. Sve u svemu korisna stvar.

----------- Dopuna: 27 Sep 2011 16:24 ---------

Po�to Skype call recorder vi�e ne radi, barem kod mene je tako, sada u sklopu programa Audio Recorder postoji mogu�nost za snimanje skype razgovora. Pored snimanja razgovora preko skajpa Audio Recorder ima jo� puno novih mogu�nosti.
Na�alost sve je ograni�eno za sada samo na Ubuntu 11.10, 11.04 i 10.10.

Novine i mogu�nosti:
Citat:Audio Recorder is a Linux tool to record audio from your system's sound card or microphone and comes with some interesting advanced features such as a timer, automatic Skype call recorder and more.

Screenshot:

Audio Recorder features:
records your system's sound card, microphone, browser, webcam and so on
built-in timer: you can start, stop or pause the recording at a pre-defined time or after a certain amount of time
automatically start recording on either voice or sound
automatically stop recording on silence
it can be automatically controlled by Rhythmbox, Banshee, Amarok and other MPRIS compatible players as well as Skype. For instance, it can record all your Skype calls without any user interaction
supported formats: OGG, flac, mp3, mp2, m4a, spx and wav
Ubuntu AppIndicator support

Instalacija (va�i samo za Ubuntu 11.10, 11.04 i 10.10)
Prvo dodavanje PPA
sudo add-apt-repository ppa:osmoma/audio-recorder
pa
sudo apt-get update
i na kraju instalicija programa
sudo apt-get install audio-recorder

Pogledati jo� toga na stranici:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kako napraviti portabilnu Linux aplikaciju

nobody@mycity.rs (Fil) — Mon, 14 Mar 2011 11:32:14 +0100

Portabilne Linux Aplikacije - tutorial

--> step-by-step tutorial kako napraviti portabilnu aplikaciju za Linux.

Neophodni alati:

1) AppDir Assistant 3.1 preuzmi
2) AppImage Assistant 0.9 preuzmi

//originalna verzija je u blogu

Malo informacija:

Procedura je ispitana na 32-bitnim ma�inama; prilikom izrade portabilnih aplikacija, trebalo bi da budete ulogovani kao root (inace proces crash-uje), mada pokretanje ovakve aplikacije ne zahteva root privilegije (bar nije u mom slu�aju).
AppImage je portabilna aplikacija, koja bi teoretski trebalo da radi na svim distribucijama.

Ideja je da se preskenira teku�e stanje sistema, potom instalira aplikacija i opet (post)skenira sistem kako bi se ustanovile promene nad sistemom. (da, pogodili ste: najbolje bi bilo ovo raditi na nekoj clean ma�ini, sa minimalnim brojem instaliranih paketa). U narednoj fazi �emo sve promene spakovati u jednu datoteku.

Tutorial :

1) Pokrenu�emo portabilni AppDir Assistant. Pojavi�e se slede�i prozor. Treba kliknuti na dugme Forward.

2) Na slede�em prozoru, pojavi�e se upozorenje; nastavljamo dalje sa klikom na dugme Forward

3) Skenirace se teku�e stanje sistema.

4) Kada se pojavi ovaj prozor, vreme je da minimiziramo aplikaciju (tj. ovaj prozor) i krenemo sa procesom instalacije softvera, koga �elimo u�initi portabilnim. Odlu�io sam da aplikaciju instaliram iz Mint-ovog Software Managera. Koji na�ini instalacije su podr�ani, vidi se sa slike ispod.

5) Odlu�io sam se za aplikaciju MyPaint. Uo�ite koja je veli�ina. Dakle, kliknuo sam na dugme Install.

5.5) Nakon instalacije, maksimizira�emo aplikaciju (videti sliku u koraku 4) i kliknu�emo na dugme Forward.

6) Usledi�e post skeniranje, kako bi se registrovale promene na sistemu.

7) Nakon toga ce uslediti "Profilisanje" - dakle, inicijalno pokretanje aplikacije i registrovanje promena. Ovde se mo�emo malo igrati i crtkati, i promene �e biti registrovane. Nisam se ne�to mnogo igrao (nacrtao par krugova i ugasio aplikaciju).

Sa�ekajte malo i pojavice se ovaj prozor. Pritisniuti taster Enter.

9) OK, ovo je kraj prve faze.Na desktopu smo dobili (uvek ga sme�ta na desktop) folder u kome su snimljene sve promene.

10) U drugoj fazi pokre�emo portabilnu aplikaciju AppImage Assistent. Kliknuti na dugme Forward.

11) Pojavice se slede�i prozor, u kome treba odabrati novokreirani folder i kliknuti na dugme Forward.

12) Zapo�e�e proces pakovanja u jednu izvr�nu datoteku.

13) Do�eka�e vas slede�i prozor, ukoliko je proces uspe�no zavr�en.

14) Rezultuju�u datoteku, koja �e se pojaviti na Desktopu root-a sam kopirao u poddirektorijum Desktop-a svog Home foldera. Nakon toga sam se izlogovao iz root-a i pristupio svom nalogu.

15) Dva puta kliknuh na izvr�ni file i (sada portabilna) aplikacija se pokrenula.

NAPOMENA:

�lanak sam objavio i na ovom portalu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A tako�e sam napisao i englesku verziju �lanka, koga interesuje:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Stabilan i produktivan Linux (Ubuntu) sistem

nobody@mycity.rs (igorpan) — Sun, 27 Feb 2011 18:55:50 +0100

U ovom �lanku �u ispisati koji programi i kakva pode�avanja mislim da su neophodna kako biste dobili stabilan, u mom slu�aju Ubuntu sistem koji bi trebao da vam radi godinama bez problema.

�lanak prvenstveno cilja na ljude koji NE �ELE da eksperimenti�u mnogo. Ja sam eksperimentisao i kroz njega bih �eleo da prenesem isklju�ivo rezultate MOJIH eksperimenata i MOJA iskustva. Za�to nagla�avam ovo? Zato �to su drugi ljudi mo�da do�li do druga�ijih zaklju�aka od mojih �to ne zna�i da i njihovi nisu ta�ni.

Poku�a�u da pokrijem �to ve�i spektar radnji za koji biste mogli da koristite va� ra�unar, tako da ako recimo niste programer, mo�ete presko�iti odeljak koji govori o tome i pre�i na ono �to je vama bitno.

Bezbednost:

Ovo ne va�i samo za linux, ovo je generalno pravilo za sve mogu�e �ifre. Potrudite se da �ifra va�eg naloga bude �to du�a, da sadr�i velika i mala slova, kao i brojeve. Tako�e, potrudite se da se va�a �ifra ne mo�e pretpostaviti. NE STAVLJAJTE za �ifru datum ro�enja, ime devojke/de�ka, svoje ime, broj telefona.

Primeri lo�e �ifre:

Citat:123456
dada
linuks
mnjgo

Primeri dobre �ifre (naravno, �ifra mo�e (i treba) da ima nekog smisla, ne mora da bude "nabacana", ali mene mrzi da smi�ljam sad):

Citat:nIkLou3s5
Os3dS5dSuiF5

itd

Postoji BEZBROJ kreativnih na�ina da smislite naizgled besmislenu i komplikovanu �ifru, a da u stvari ona ima smisla i da je prakti�no ne mo�ete zaboraviti. Na primer, moja �ifra ima 17 karaktera. Od toga je 7 slova i 10 brojeva. Ipak, i pored toga, ako bih sad prestao da je koristim, i za 40 godina da mi neko da da je ukucam, 100% sam siguran da se ne bih ni sekund razmi�ljao, ve� bih je "izbacio" kao iz topa. Da, jesam oti�ao u krajnost, ali svakako vam preporu�ujem �ifru od barem 7-8 karaktera.

Antivirus nije neophodan. Ovo bi trebalo da bude sasvim dovoljno za neki pristojan nivo bezbednosti, tako da dalje ne�u zalaziti jer se ni ja ne razumem dobro u napredna pode�avanja.

Ukoliko vam neki "nepoznati" program tra�i da ukucate �ifru, nemojte to raditi. Pod nepoznatim se podrazumeva da ste ga skinuli sa nekog sajta koji i nije tako popularan i u koji nemate 100% poverenje.

Sistemski alati:

Najbitniji program za korisnike Ubuntu linuksa: UbuntuTweak

Alatka koja STVARNO olak�ava mnoge zadatke na Ubuntu linuksu. Sadr�i listu dobrih aplikacija za linux, kao i repozitorijume za ve�inu od njih.
Ima alate za �i��enje ke�a, brisanje starih kernela itd.
Mo�e prikazati neke detalje o va�em ra�unaru. Stvarno �ete nai�i na mnogo mogu�nosti u njemu.

Pokriven u temi na forumu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (tema nije a�urirana IZUZETNO dugo, te se mole dobrovoljci da je a�uriraju i prika�u mogu�nosti najnovije verzije ovog programa)

Browser:

Chromium. Vreme je da se izbaci Firefox web browser. Dosta je sporiji od Chromea/Chromiuma, a s obzirom da verzija 4 koja bi trebala da bude konkurencija googleovom pretra�iva�u u vreme pisanja ovog �lanka jo� uvek nije izba�ena, ovo je o�igledno re�enje.

Upozorenje: Ukoliko postoje ekstenzije koje su vam neophodne, a nemaju alternativu na Chromiumu, dr�ite se Firefoxa.

Preporu�en na�in instalacije: Otvorite UbuntuTweak i otvorite Source Center. U "Browser" odeljku �tiklirajte Ubuntu Chromium - Stable Channel PPA. Prihvatite sve �to vas bude pitao program.

Pokriven u temi na forumu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (tema nije a�urirana IZUZETNO dugo, te se mole dobrovoljci da je a�uriraju i prika�u mogu�nosti najnovije verzije ovog programa)

Ideja: Po�to uvek ima ljudi koji se ne sla�u po ovom pitanju, moram da naglasim da ako birate izme�u Chrome/Firefox/Opera browsera ne�ete napraviti gre�ku koji god da izaberete. Chrome je moj izbor, ali su sva 3 browsera stvarno odli�na. A mogu�nost izbora zdravom �oveku ne mo�e da �kodi

UPDATE: Iza�ao je Firefox 4.0 i stvarno je odli�an. Brz je i zasad nije "padao". Tako�e, iz nekog razloga, flash fajlovi u fullscreen modu na njemu ne seckaju ni sa open source drajverima za razliku od svih drugih pretra�iva�a.

Chat client:

Ostavite Empathy. Odli�an je. Stabilan i brz. Nikad nikakvih problema nisam imao sa njime.

Alternativa je Pidgin, koji istina ima mnoooogo vi�e mogu�nosti i pluginove, ali s obzirom da najvi�e ciljamo na stabilnost, smatram da je bolje ostaviti Empathy.

Jo� uvek nema svoju temu na forumu. Napravite je !

Music player:

Rhythmbox Music Player ostavite. Iz mog iskustva, najbolje je integrisan sa sistemom. Stabilan, brz.

Jo� uvek nema svoju temu na forumu. Napravite je !

Alternativa je DeadBeef. Mo�ete ga instalirati preko UbuntuTweaka, dodaju�i njegov PPA. Ipak, ima dosta razloga zbog kojih biste trebali da ostavite Rhythmbox ipak. Neki od njih su ti �to DeadBeef nema podr�ku za Ubuntu sound menu koji je prisutan u Ubuntu 10.10, tako�e nema biblioteku, ve� radi isklju�ivo po playlistama.

Pokriven u temi na forumu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (tema nije a�urirana IZUZETNO dugo, te se mole dobrovoljci da je a�uriraju i prika�u mogu�nosti najnovije verzije ovog programa)

Video player:

VLC Media Player. Stabilan. Brz. Neprevazi�en. Nikad sa njime nisam imao probleme. Pu�ta i internet tokove. Iako naizgled jednostavan, "ispod haube" se krije nenormalan broj mogu�nosti i pode�avanja. Izme�u ostalog i podr�ka za skinove.

Pokriven u temi na forumu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (tema nije a�urirana IZUZETNO dugo, te se mole dobrovoljci da je a�uriraju i prika�u mogu�nosti najnovije verzije ovog programa)

Image viewer:

Shotwell Photo Manager. Uobi�ajeni razlozi: brz, stabilan, jednostavan. A i pored toga sadr�i pregr�t mogu�nosti, me�u kojima su i mogu�nosti "sre�ivanja" slika. Pobolj�avanja boja, kontrasta, uklanjanje "crvenih o�iju" itd.
Ima podr�ku za biblioteku, na slike se mogu lepiti oznake po kojima �ete ih kasnije lako na�i. Tako�e, mo�ete prebirati slike i po datumu. Pored svega toga, iz njega se direktno mogu otpremati slike na najpopularnije servise za slike i socijalne mre�e (facebook, flikr, picasa itd...).

O Shotwellu nemamo temu na ovom forumu. Mo�ete je napraviti slobodno

Image editor:

Ako vam mogu�nosti izmenjivanja slika u Shotwellu nisu dovoljne, tu je naravno GIMP. Program koji je po mogu�nostima skoro pa na nivou Adobe Photoshopa. Ponegde je �ak i ispred njega. Stabilan je. Za osnovne stvari nije preterano zahtevan, ali, kako je namenjen za sve vrste izmenjivanja i crtanja (slikanja) slika, ne o�ekujte da �ete na ma�ini staroj 20 godina mo�i da pravite fotomonta�e bez primetno spore obrade.

Dakle, stvarno ozbiljan program. Oni koji su koristili Photoshop, mora�e da se naviknu na njega, ali uputstava i vodi�a za GIMP stvarno ima svuda po internetu, tako da ne bi trebalo nikakvih problema da bude.

Pokriven u temi na forumu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (tema nije a�urirana IZUZETNO dugo, te se mole dobrovoljci da je a�uriraju i prika�u mogu�nosti najnovije verzije ovog programa)

Vektorsko crtanje:

Inkscape. Sve pohvale za program. Prvi put kad sam ga otvorio, zbunio sam se kako ima "malo" mogu�nosti, a onda sam shvatio da ih nema malo (ve� mnogo) nego da su samo genijalno raspore�ene. Sa ovim programom je dizajniranje internet prezentacija sme�no lako. Nau�ite da ga koristite i, �to se ka�e, nebo je granica. Tako�e se na internetu mo�e na�i pregr�t literature za njega.

Mana ovog programa je da nije TOLIKO stabilan kao i ostali programi u ovom �lanku, ali to nikako ne zna�i da je lo� (�ak moram re�i da sam sa Corel-om pre nekoliko godina starijim imao vi�e problema). Dobra vest je da je u izuzetno aktivnom razvoju, tako da jako brzo napreduje.

Alternativa njemu ima sigurno, ali nijedna nije ni blizu Inkscapeovog ranga po mogu�nostima.

Nije pomenut na Linux forumu. Potra�ite u Windows odeljku, sigurno ga ima jer je Crossplatform.

3D creation:

Blender. Ko bi o�ekivao da jedan tako "mali" program (~20MB), koji je jo� OpenSource, bude toliko dobar. Verujte mi na re� kad vam ka�em da Autodesk 3D Studio Max i Autodesk Maya (Maya tako�e postoji za linux, ali nije besplatna, a ja para za tako skupe programe nemam) nisu u rangu sa ovim programom!.

Korisni�ki interfejs je ni manje ni vi�e nego genijalan po mom mi�ljenju. Potpuno druga�iji od svih programa iste vrste i namene. Za prela�enje sa 3DSMax-a ili Maya-e �e vam trebati nekoliko nedelja, ali onda �ete shvatiti koliko je ovakav pristup stvarima bolji. Modelovanje svakakvih 3D objekata je sa ovim programom barem 20% br�e nego u ostalim, pod pretpostavkom da znate da radite u njemu (a i u ostalim sa kojima ga poredimo). Barem je tako kod mene bio slu�aj.

Ok, mo�da je prvi razlog subjektivan prili�no, ali ovaj drugi nije: Mogu�nosti! Toliko je toga integrisano uz njega! Ne treba vam Z-Brush za skulpturiranje modela vi�e, Blender ima ugra�en Scuplting mod! I sada, kao u reklami, to nije sve! Blender ima ni manje ni vi�e nego BOLESNE mogu�nosti kompozicije slike. Zamu�ivanje, sijanje objekata, pode�avanje boja, ne mogu nabrojati ni 2% od toga. Za�to? Zato �to je ovo jedan od onih programa u kojima �ovek ni posle 4-5 godina rada ne mo�e da ka�e da zna sve da uradi u njemu. Previ�e je mogu�nosti.

Neki radovi u Blenderu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Film u kome je modelovanje i animacija KOMPLETNO ra�ena u Blenderu. Likovi su crtani u GIMP-u, a zvuk je ra�en u nekom programu na Macintoshu, zaboravio sam ta�no kom. U�ivajte:

Isto kao i za prethodni kratki film, Blender in action:

Dakle, sve u svemu, JAKO ozbiljan program. Nimalo za potcenjivanje. Tako�e, treba napomenuti da se razvija munjevitom brzinom.

Pokriven u temi na forumu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Feed Reader:
Liferea definitivno. Ima stvarno gomila programa ove namene, ali ovaj nalazim za najbolji. Izme�u ostalog jer ima helper za Docky (o kome �e tako�e biti re�). Jednostavan je izuzetno.

Torrent Client:

Transmission (dolazi uz Ubuntu). Ni�ta vi�e od njega nije neophodno. Debilno jednostavan i stabilan. I za ovu namenu tako�e ima dosta izbora, ali s obzirom da sa ovim programom nisam nikad imao problema, nisam ni osetio potrebu da koristim neki drugi.

Ideja: Ukoliko vam se sporo skidaju torenti za koje se o�ekuje da idu brzo (dobar odnos Semena/Pijavica (obo�avam ovo da ka�em )), mogu�e je da morate da podesite ruter da otvori prolaz za ovaj program. Da bi ste videli da li je ovo slu�aj kod vas, otvorite program, pa idite Edit->Preferences u meniju. U novootvorenom prozoru otvorite "network" tab i kliknite "Test port" dugme. Ukoliko dobijete poruku da je otvoren, sve je u redu, ukoliko napi�e da je zatvoren, mora�ete da otvorite prolaz na ruteru.

FTP Client:
Ukoliko je sve �to vam je potrebno da imate pristup FTP serveru, onda je Nautilus (Ubuntuov file manager) savr�eno re�enje.

Ipak, ukoliko vam je potrebno da menjate dozvole za pristup fajlovima (�to je po mom mi�ljenju ipak lak�e preko terminala raditi) ili �elite da vidite logove i neke naprednije stvari, preporu�ujem Filezilla.

Email Client:
E ljudi. Ovo je jako diskutabilno, kao i sa browserima. Ja li�no ne koristim nijedan klijent.

Kada bih koristio, bio bi to verovatno Thunderbird.

Ipak, mnogo mi je jednostavnije da jednostavno koristim: mail.google.com. A, za upozorenja o pristiglim mailovima preporu�ujem: Gmailwatcher. On je koliko znam pravljen isklju�ivo za Ubuntu, mada verovatno ga je mogu�e koristiti i na drugim linux distribucijama.

Office Suite:
Solidan izbor kvalitetnih programa.

LibreOffice
OpenOffice

Sa stanovi�ta korisnika, ova dva paketa programa su zasad identi�ni skoro. Razlog tome je �to je LibreOffice nastao od OpenOffice-a. Najve�a razlika trenutno je �to se LibreOffice u�itava br�e.

Ipak, ukoliko vam se svi�a organizacija novijih verzija Microsoft Office-a, preporu�ujem vam Lotus Symphony

E, sad. Probao sam sva 3 paketa i sva 3 su odli�na. Ipak, ja ne koristim ni jedan. I opet vas upu�ujem na docs.google.com/. �to se mene ti�e, ne fali mu apsolutno ni�ta. A prednosti su brojne. Izme�u ostalog, to �to su vam fajlovi dostupni gde god da ste, tj na Internetu. A tako�e, google je uveo ne�to genijalno. Mo�ete sa prijateljima da menjate isti fajl u isto vreme. I ta�no se vidi �iji je kursor gde i u realnom vremenu se vidi �ta onaj drugi kuca. Ovo mo�e biti jaaaaaaaaaako korisno. Treba pomenuti i OCR (Optical Character Recognition). Ukoliko �aljete u google dokumente neki PDF/Sliku, mo�ete mu re�i da on taj fajl "prevede" u obi�an tekst. I onda ga mo�ete menjati. �to se ti�e toga, odli�no radi. Engleski prepoznaje sve re�i bez gre�ke. Poslao sam mu knji�icu od 20tak strana, i nisam nijednu gre�ku na�ao da je napravio. Srpski sam isto probao, neki PDF fajl na dve strane, perfektno preveden u tekst.

Naravno, i za dokumente i za mail google servisi padaju u vodu ukoliko nemate stalan pristup internetu.

Programiranje:
U ovoj oblasti se tako�e mo�e na�i obilje softvera. Ve�ina je jako visokog kvaliteta.

Konkretno moje preporuke:

PHP/HTML/JavaScript - Gedit (dolazi uz Ubuntu)
Sa nekoliko pluginova nema mu ravnog

C++ - Mnogo izbora. Ali ako mora da se bira, Code::Blocks ili QT Creator. Stim �to mislim da je QT Creator ubedljivo "najzaokru�eniji" IDE koji imamo trenutno. Da ne govorimo o QT-u samom koji ima dokumentaciju za primer.

Qt Creator

C# - MonoDevelop

Fortran - Eclipse (stim �to mora da se doda ne�to da bi Fortran uop�te radio na Eclipse-u, ali nije komplikovano, mo�da napi�em kasnije uputstvo, ali mo�ete i sami da proguglate)

Sajt sa mnogo besplatnih i komercijalnih linux igara

nobody@mycity.rs (igorpan) — Mon, 10 Jan 2011 20:37:30 +0100

Nai�ao sam na sajt sa stvarno goooomilom igara za Linux. Ne preko WINE-a, nego native.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Odu�evio sam se. Ne mogu da verujem kakvih igara ima i to besplatnih. Nisam ni znao da postoje.

Ukoliko �elite da vidite samo besplatne, imate na vrhu strane filter.

Happy Gaming

Ubrzajte Firefox u par klikova

nobody@mycity.rs (hazmaju) — Sat, 22 May 2010 09:48:41 +0100

Ispratite ovo kratko uputstvo i ucinite vas Firefox brzim i responsivnijim od Google Chrome browsera. Probao sam i razlika se primecuje.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Uputstvo Instalacija 32-bitnih biblioteka na 64-bitni Ubuntu

nobody@mycity.rs (bocke) — Wed, 21 Apr 2010 08:16:38 +0100

Instalacija 32-bitnih biblioteka na 64-bitni Ubuntu

S obzirom da ne koristim Ubuntu, do danas nisam znao da 64-bitni Ubuntu ne podr�ava instalaciju 32-bitnih biblioteka. Ono �to je ute�no je �to je to u planu (1 2 3). Implementacija je bila planirana za 9.10, zatim za 10.04, ali �ini se da �e biti potrebno bar jo� neko vreme pre nego �to Debian/Ubuntu "duo" uvede punu multilib sistemsku podr�ku za x86_64 arhitekturu.

Me�utim re�enje postoji. U pitanju je alatka getlibs (bash skript) koju je napisao Cappy, �lan ubuntuforums.org.

Po�etne pretpostavke

Skinite getlibs-all.deb sa slede�e adrese:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A zatim ga instalirajte:
sudo dpkg -i getlibs-all.deb

Postupak

getlibs mo�ete koristiti za:
Pribavljanje 32-bitnih biblioteka
Pribavljanje zavisnosti 32-bitnog programa
Ostale upotrebe

Pribavljanje 32-bitnih biblioteka

Da biste pribavili 32-bitnu biblioteku, pokrenite getlibs sa imenom biblioteke/biblioteka kao argumentom i opcijom -l:

getlibs -l libportaudio.so.2

Pribavljanje zavisnosti 32-bitnih programa

Instalirajte 32-bitni program:
sudo dpkg -i paket.deb

Otkrijte izvr�nu putanju programa

Ve�ina programa �e biti instalirana u neki od direktorijuma koje se nalaze u sistemskoj putanji ($PATH). U tom slu�aju se lokacija izvr�nog programa vrlo lako mo�e otkriti koriste�i komandu which. U suprotnom je najbolji na�in da proverite putanju na koju pokazuje desktop ikona.

Provera putanje komandom which

which opera

rezultat bi mogao izgledati ovako:
Citat:/usr/bin/opera

Provera putanje pomo�u desktop/menu ikone

S obzirom da postoji ve�i broj Freedesktop.org kompatibilnih desktop okru�enja, ne�u detaljnije obra�ivati kako da ovo uradite grafi�ki. Napomenu�u da je naj�e��e dovoljan desni klik i zatim "properties" ili "options". U Gnomu prvo prevucite ikonicu iz menija na desktop.

Datoteke koje opisuju ikone, njihov natpis, na �ta pokazuju i koja se slika prikazuje na desktopu su posebne datoteke sa nastavkom desktop. Napr: Nautilus.desktop. Sve .desktop datoteke za ikone u menijima se (po Freedesktop.org standardu) nalaze u /usr/share/applications, tj. /usr/local/share/applications (za korisni�ki kompajlirane aplikacije) i ~/.local/share/applications/ (za ikone specifi�ne za trenutnog korisnika koje instaliraju korisni�ki programi - na neki na�in sli�no HKEY_CURRENT_USER grane u Windows registru). Ve�ina dana�njih distribucija je Freedesktop kompatibilna, ali mogu�e je da postoje i nestandardni direktorijumi (naj�e��e ako je u instaliran stariji 32-bitni softver). To su naj�e��e /opt/kde3/share/applications/kde/, /opt/gnome/share/applications, /usr/share/applinks i drugi.

Generalno, bilo bi dovoljno pretra�iti 3 gore pomenuta standardna direktorijuma, a naj�e��e �e biti dovoljan samo /usr/share/applications.

Pretra�ivanje po delu imena aplikacije (guitar):
ls -R /usr/share/applications | grep -i guitar

Kod mene je rezultat:
Citat:GuitarPro6.desktop

"izdvajanje" putanje iz .desktop datoteke. Iskoristite rezultat prethodnog koraka:
cat /usr/share/applications/GuitarPro6.desktop | grep -i exec

Kod mene je rezultat:
Citat:Exec=/opt/GuitarPro6/gp-launcher.sh

Kori��enje getlibs za pribavljanje 32-bitnih zavisnosti

Obi�no bi bilo dovoljno da pokrenet getlibs sa putanjom programa:
getlibs /usr/bin/skype

Me�utim rezultat prethodnog koraka nije bio program. Tako bi rezultat bio:
Citat:Cannot determine the dependencies required by this program, it may be a script:
If this program needs a 32-bit library use:
getlibs -l i386librarytoinstall.so
If this program needs a 64-bit library use:
getlibs -64l amd64librarytoinstall.so

Aha, zna�i nije u pitanu program nego skript. Da bi smo videli koji program skript pokre�e, izlista�emo sadr�aj skripta:
cat /opt/GuitarPro6/gp-launcher.sh

Sadr�aj ovog skripta je:

#!/bin/sh


cd /opt/GuitarPro6


./GuitarPro

Sada kada znamo ta�nu putanju izvr�ne datoteke mo�emo pokrenuti getlibs na standardni na�in:
getlibs /opt/GuitarPro6/GuitarPro

Ostale upotrebe getlibs alata

Za ostale upotrebe getlibs skripte pogledajte slede�i link:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citiranje

"Instalacija 32-bitnih biblioteka na 64-bitni Ubuntu", Bojan Popovi�, http://www.mycity.rs/Linux-aplikacije/Uputstvo-Instalacija-32-bitnih-biblioteka-na-64-bitni-Ubuntu.html, MyCity Tech Internet Forum, 21. 04. 2010., Datum posete: xx.xx.xx.

Legalne Napomene

Modifikacije, upotreba i citiranje su dozvoljeni u skladu sa istaknutom licencom. Ovaj �lanak koristi Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 licencu.

----------- Dopuna: 09 Feb 2011 9:25 ---------

Adobe Air i primer upotrebe getlibs

Adobe Air je jedna od 32-bitnih aplikacija koje �ete mo�da imati potrebu da instalirate. Adobe Air je na Windowsu i Linuxu dostupan samo u ovoj varijanti. Primer kako instalirati Air na 64-bitnom sistemu se nalazi u jednom malo starijem vodi�u koji odli�no ilustruje kako se koristi getlibs, a nalazi se na Adobovoj zvani�noj stranici:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Uputstvo Instalacija GuitarPro 6 (demo) na 64-bitne Linukse

nobody@mycity.rs (bocke) — Sun, 18 Apr 2010 02:35:30 +0100

Instalacija GuitarPro 6 Demo na 64-bitne Linukse

GuitarPro 6 lepo podr�ava 32-bitni Ubuntu i instalira se "out of the box". Ali problem je sa 64-bitnim distroima. Ako je u pitanju Ubuntu potrebno je 2-3 dodatna koraka. Pretpostavljam da je sli�na situacija sa Debianom, Mepis-om, Knoppix-om i sl. Ove distribucije su opisane kao "Debian/Ubuntu i srodne distribucije" u ovom tutorijalu. Kada su u pitanju druge distribucije, ponekad �ete morati poduzeti i nekoliko dodatnih koraka vi�e. Sve ovo ne bi bilo potrebno da je Arobas Music (kompanija iza Guitar Proa) samo malo detaljnije testirala Linux verziju.

Nego da krenem na instalaciju:

Skinite GuitarPro 6 za Linux
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

instalacija 32-bitnog sloja kompatibilnosti

Ubuntu, Debian i sli�ni:
sudo apt-get install ia32-libs

64-bitni Linuksi koji ve� dolaze sa 32-bitnim slojem kompatibilnosti:
Fedora
Mandriva
OpenSuse

Slackware:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Gentoo:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Arch:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Instalacija paketa

Debian, Ubuntu i sli�ni

sudo dpkg -i --force-architecture GuitarPro6Demo-r7840.deb

Instaliranje uz pomo� aliena (ostale distribucije):

Skinite alien sa slede�e adrese:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Instalirajte alien

perl Makefile.PL


make PREFIX=/usr


su -c 'make PREFIX=/usr install'

Konvertujte i instalirajte paket
Za RPM bazirane distribucije:
alien -r GuitarPro6Demo-r7840.deb
Fedora
su -c 'rpm -i GuitarPro6-6.0.1-2.i386.rpm'
Mandriva
su -c 'urpmi GuitarPro6-6.0.1-2.i386.rpm'
OpenSuse
su -c 'zypper in GuitarPro6-6.0.1-2.i386.rpm'

Za Slackware:

alien -t GuitarPro6Demo-r7840.deb


su -c 'installpkg GuitarPro6-6.0.1-2.i386.tgz'

Za ostale distribucije (Gentoo, Arch, itd):
vidi pod c)

Ru�no extraktovanje paketa (va�i za sve distribucije osim Debiana, Ubuntua i sli�nih):

ar p GuitarPro6Demo-r7840.deb data.tar.gz | tar zvx

Sada mo�ete ili kreirati nativni paket za va�u distribuciju (vidi dokumentaciju koja je do�la uz distribuciju) ili premestiti sadr�aj direktno:

su -


mv $(pwd)/usr/share/applications/GuitarPro6.desktop /usr/share/applications/


mv $(pwd)/usr/share/pixmaps/GuitarPro6.png /usr/share/pixmaps/


mv $(pwd)/opt/GuitarPro6 /opt/

Ukoliko kreirate paket, imajte na umu da bi njegova distribucija mogla biti krivi�no delo. Koristite ga samo za instalaciju na lokalni ra�unar. Za javno distribuiranje �e vam najverovatnije biti potrebna dozvola od kompanije Arobas Music.

Napomene u vezi instalacije

Zavisnosti koje �ete mo�da trebati da instalirate:
32-bitni portaudio i 32-bitni glib2 (ukoliko javlja gre�ku u vezi libgthread).

Nativni Qt
Mogu�e je da �e GP6 raditi i sa nativnim Qt bibliotekama (na Fedori radi). Da biste koristili nativne Qt biblioteke, prvo instalirajte 32-bitne Qt biblioteke, a zatim obri�ite sve Qt libove iz /opt/GuitarPro6 (rm /opt/GuitarPro6/libQt*).

Re�avanje problema sa libGL.so.1

Slede�i korak podrazumeva dve stvari:
/usr/lib sadr�i 32-bitne biblioteke (/usr/lib64 64-bitne)
32-bitni libGL je instaliran

Ukoliko to nije slu�aj na va�oj distribuciji, molim vas da prijavite kako bih stavio napomenu u tutorijal. Ako je instalirana novija ili starija verzija libGL jednostavno izmenite verziju u kodu ispod. Btw 10.04 �e do�i sa 1.2, ali verovatno �e vrlo ubrzo biti a�uriran na 1.4.

kopirajte libGL.so.1.2 u /opt/GuitarPro6 (morate imati admin privilegije - koristite su ili sudo):
cp /usr/lib/libGL.so.1.2 /opt/GuitarPro6/libGL.so.1

Pokrenite program i u�ivajte

Program se nalazi u glavnom meniju, u podmeniju "multimedia" ili "sound and video"

Citiranje

"Instalacija GuitarPro 6 (demo) na 64-bitne Linukse", Bojan Popovi�, http://www.mycity.rs/Linux-aplikacije/HOWTO-Instalacija-GuitarPro-6-demo-na-64-bitne-Linukse.html MyCity Tech Internet Forum, 18. 04. 2010., Datum posete: xx.xx.xx.