MyCity :: Ekonomija i poslovanje

Korisni sajtovi i informacije.....

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Wed, 11 Sep 2013 13:20:35 +0100

----------- Napisano: 11 Sep 2013 13:20 ---------

Ovu temu sam otvorila sa namerom da ovde postavljamo korisne sajtove, kao i informacije vezano za finansijske usluge koje nude banke.
Cilj je da na jednom mestu imamo �to vi�e informacija o razli�itim i najpovoljnijim ponudama banaka, bez obzira o kakvoj se ponudi finansijskih usluga radi(krediti, kreditne kartice itd. ).

Za po�etak postavljam link sajta koji na jednom mestu ima mnogo toga i koji mo�e u�tedeti vreme ''lutanja'' po netu. Tako�e na jednom mestu poredi podatke finansijskih ponuda vi�e banaka.
Mo�ete dobiti informacije o svim vrstama kredita, kao i vidovima �tednje koji se nude na na�em tr�i�tu, kao i neke finansijske predloge.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 12 Sep 2013 11:15 ---------

Ovo je jedan zanimljiv blog koji detaljno opisuje kako kupiti stan na kredit, sa mno�tvom korisnih linkova i obja�njenjem nekih osnovnih bankarskih pojmova.
Radi se o li�nom iskustvu, koje je veoma detaljno prezentovano.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 12 Sep 2013 20:48 ---------

Korisne informacije o vrstama platnih kartica i njihovoj svrsi....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 28 Sep 2013 15:39 ---------

Uop�teno o kreditima i o �emu morate da vodite ra�una kada uzimate kredit od banke....
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 28 Sep 2013 15:41 ---------

Vodi� za kredite- Narodna banka Srbije....
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 03 Okt 2013 11:44 ---------

Svi tro�kovi koje gra�ani pla�aju za uzeti kredit (primer Societe Generale banka)

�Iznos 10.000 evra
�Rok otplate 84 meseca
�Provizija za obradu kredita 3% pla�a se jednom - 300 evra
�Administratiranje kredita 1% pla�a se godi�nje na ostatak duga, ukupno - 330 evra
�Izve�taj Kreditnog biroa 246 dinara
�Tro�kovi menice 50 dinara
�Od 1 do 3% - banke napla�uju obradu kreditnog zahteva
�Od 0,5% mese�no do 1% godi�nje - administratiranje kredita
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Transferne cene- �lan 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Tue, 16 Jul 2013 21:47:29 +0100

Transferne cene su cene, po kojima preduze�e prenosi materijalna dobra i nematerijalnu imovinu ili pru�a usluge povezanim pravnim licima. Zna�i, transferne cene su one cene po kojima se vr�i promet dobara i usluga izme�u mati�nog preduze�a i preduza�a filijala ili izme�u dve filijale mati�nog preduze�a.

Samim tim po�to se radi o cenama koje se formiraju izme�u povezanih pravnih lica, iste mogu biti modifikovane na razne na�ine �to mo�e dovesti do smanjivanja poreskih prihoda i kao takve poprimaju karakter sumnjivih cena.

Takvim cenama se mo�e manipulisati na razne na�ine. Ako posmatramo preduze�e u okviru nekog dru�tva (A.D., DOO...itd.), koje je poslovalo pozitivno, a drugo recimo posluje sa gubitkom, oba preduze�a mogu imati korist od transefernih cena i to tako �to drugo gubitno preduze�e mo�e prodavati proizvode prvom dobitnom preduze�u po nerealno visokim cenama. U tom slu�aju, prvo preduze�e �e time smanjiti oporezivu dobit, a drugo preduze�e �e smanjiti gubitak. Oba povezana pravna lica su imala korist od ovakve transakcije. Drugo preduze�e je pokrilo gubitak, a prvo je izbeglo pla�anje poreza na dobit.

Prethodan primer se odnosi na poslovanje povezanih pravnih lica u okviru iste poreske jurisdikcije.
�to se ti�e povezanih pravnih lica u okviru razli�ite poreske jurisdikcije, mogu�e je preme�tаnje profitа (dobiti) iz dr�аve sа visokim poreskim stopаmа u dr�аve sа niskim poreskim stopаmа, �ime se obezebe�uje i minimizirаnje porezа nа dobit i mаksimizirаnje profitа nаkon oporezivаnjа nа nivou preduze�а kаo celine. Drugim re�ima, do prevaljivanja poreza dolazi tako �to lice koje je zakonom odre�eno da plati porez uspeva da na tr�i�tu teret poreza prenese na druga lica.

Pored ''prevaljivanja i izbegavanja poreza'', pojavljuje se i problem duplog oporezivanja.
Tako�e, preduze�e mo�e, dа bi izbeglo plа�аnje visokih ad valorem cаrinа(carina koja se obra�unava i napla�uje procentualno od vrednosti robe), umаnjiti trаnsfernu cenu robe kojа je predmet rаzmene i nа tаj nа�in umаnjiti iznos plа�ene cаrine.

Sve su to razlozi zbog kojih transferne cene dobijaju na zna�aju, kao i kontrola istih. Ina�e, kazne za manipulisanje ovim cenama su jako visoke.

Oblаst primene trаnsfernih cenа regulisаnа je u Republici Srbiji Zаkonom o porezu nа dobit preduze�а (Slu�beni glаsnik RS, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012, u dаljem tekstu: Zаkon). Premа ovom Zаkonu, povezаnа licа vr�e korekciju rаshodа po osnovu trаnsfernih cenа nа osnovu rаzlike (ukoliko postoji) izme�u obrа�unаtih tro�kovа po trаnsfernim cenаmа i obrа�unаtih tro�kovа po tr�i�ni cenаmа (zna�i obra�un tro�kova po cenama povezanih pravnih lica za neku uslugu ili robu i obra�una tro�kova po cenama povezanog lica i nepovezanog pravnog lica na otvorenom tr�i�tu za istu robu ili uslugu). Ovа korekcijа, kojа imа zа cilj dа spre�i umаnjenje poreske osnovice, uti�e nа visinu oporezive dobiti jedino аko su trаnsferne cene vi�e od tr�i�nih cenа (�lаn 60. Zаkonа).

Premа �lаnu 61. Zаkonа �rаzlikа izme�u cene utvr�ene primenom principа ''vаn dohvаtа ruke'' i obveznikove trаnsferne cene uklju�uje se u poresku osnovicu. Kod utvr�ivаnjа cene trаnsаkcije po principu �'vаn dohvаtа ruke'� koriste se uporedive cene nа tr�i�tu, а kаdа to nije mogu�e, metodа ko�tаnjа uve�аnа zа uobi�аjenu zаrаdu ili metodа preprodаjne cene�.

U najnovijoj izmeni Zakona o porezu na dobit, kori��en je prevod OECD Smernica kao prihvatanja me�unarodnog standarda za utvr�ivanje transfernih cena tako da Srbiju svrstava u red dr�ava u kojima je takva praksa u skladu sa trendovima u razvijenim zemljama kao i u naprednijim zemljama u razvoju..

Da bi se mogla utvrditi uporedivost cena ili bilo kakva mogu�nost zloupotebe, prevaljivanja poreza itd. neophodno je imati adekvatnu dokumentacionu osnovu, iz koje se nedvosmisleno mo�e utvrditi da je poslovanje bilo adekvatno i u skladu sa uslovima na otvorenom tr�i�tu.

No to i nije tako lako. Problema ima raznih, po�ev od toga da neka povezana pravna lica u okviru jednog dru�tva mogu jedna drugom prodavati usluge, ali da su te usluge pau�alno utvr�ene. Postoji ugovor u kojem su navedene usluge i ukupan iznos koji se pla�a za te usluge, ali ukupno, pri �emu cene tih usluga nisu ''razbijene'' na svaku uslugu posebno. Po mom mi�ljenju, takva pravna lica bi morala da utvrde cenu za svaku uslugu posebno. Ovde pre svega mislim na finansijsko-re�unovodstvene usluge, pravne usluge, usluge odr�avanja itd. jer su neka preduze�a odvojena kao DOO u okviru nekog AD itd.,a svako od tih DOO obavlja neke usluge za drugo DOO u okviru istog AD na primer.
S'druge strane, �ta ako neko proizvodi neki proizvod ili poluproizvod koji se ne proizvodi na na�em tr�i�tu ili se prodaju usluge kojih tako�e nema, koje cene pratiti, kako se tu upore�ivati...?

Prema Pravilniku o transfernim cenama, treba prvo koristiti i pratiti podatke koji se odnose na Republiku Srbiju, a ukoliko na ovaj na�in nije mogu�e utvrditi uporedive podatke, analiza se mo�e pro�iriti i na druge dr�ave.

Dokumentaciona osnova bi po meni trebala sadr�ati sve fakture iz me�usobnih odnosa povezanih pravnih lica, sa ugovorima, cenovnicima, kalkulacijama koje nedvosmisleno potvr�uju da cene koje su postignute iz me�usobnih odnosa, nisu vi�e ili ni�e od onih koje su za iste proizvode i usluge definisane na otvorenom tr�i�tu, kao i za slu�aj da se to desilo, da je porez za svaku ostvarenu razliku pla�en.

Tako�e, prethodno treba identifikovati povezana pravna lica, identifikovati transakcije sa povezanim licima, izabrati metode za obra�un transfernih cena, utvrditi na�in uporedivsti tr�i�nih i cena ''van dohvata ruke'', kao i utvr�ivanje razlika po osnovu transfernih cena u poreskom bilansu. (Sve je to sada propisano Pravilnikom koji va�i od 20.07.2013.god.)

Prema Pravilniku, u slu�aju da poreski organ utvrdi da postoje�a dokumentacija koja slu�i za opravdanje cena utvr�enim po principu ''van dohvata ruke''nije dovoljna , poreski organ mo�e tra�iti dodatnu dokumentaciju pri �emu �e ostaviti odre�eni rok za prikupljanje iste. Ukoliko dokumentacija koju poseduje preduze�e ne pru�a adekvatnu osnovu za utvr�ivanje uskla�enosti transfernih cena obveznika sa cenama utvr�enim po principu ''van dohvata ruke'', poreski organ mo�e saglasno Pravilnuku o transfernim cenama i bez upu�ivanja zahteva za dopunu dokumentacije da pristupi samostalnoj izradi, odnosno dopuni dokumentacije o transfernim cenama.

Prema �l.61 Zakona, kod utvr�ivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke", koriste se slede�e metode:
1) metoda uporedive cene na tr�i�tu;
2) metoda cene ko�tanja uve�ane za uobi�ajenu zaradu (metoda tro�kova uve�anih za bruto mar�u);
3) metoda preprodajne cene;
4) metoda transakcione neto mar�e;
5) metoda podele dobiti;
6) bilo koja druga metoda kojom je mogu�e utvrditi cenu transakcije po principu "van dohvata ruke", pod uslovom da primena metoda prethodno navedenih u ovom stavu nije mogu�a ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slu�aja od metoda prethodno navedenih u ovom stavu.

Prvi metod je najpoznatiji i verovatno je ovde i najvi�e kori��en.
1.)Metod uporedive cene na tr�i�tu podrazumeva pore�enje cene koje se napla�uju kod prometa dobara i usluga u kontrolisanoj transakciji sa cenama koje se primenjuju kod prometa dobara i usluga u uporedivoj nekontrolisanoj transakciji, pod uporedivim okolnostima.
Najzna�ajniji faktori uporedivosti su:sli�nost predmeta transakcije, ugovoreni uslovi, ekonomskl odnosno tr�i�ni uslovi.

2.) Metod cene ko�tanja uve�ane za uobi�ajenu zaradu polazi od tro�kova dobavlja�a dobara (ili usluga) u kontrolisanoj transakciji, koja se odnosi na transfer dobara ili usluga kupcu, povezanom licu. Zatim se ovim tro�kovima dodaje odgovaraju�a mar�a kako bi bila ostvarena odgovaraju�a zarada, u skladu sa obavljenim funkcijama i uslovima tr�i�ta.

Ovaj metod je izuzetno koristan kada se trguje poluproizvodima izme�u povezanih lica, kada povezana lica imaju zaklju�ene ugovore o zajedni�koj proizvodnji ili dugoro�ni ugovor o me�usobnoj kupovini, nabavci ili kada se kontrolisana transakcija odnosi na pru�anje usluga.

3.)Metod ''preprodajne cene'' polazi od cene po kojoj je proizvod kupljen od povezanog lica i preprodat nepovezanom licu.

4.)Metod transakcione neto mar�e ispituje neto dobit u odnosu na odgovaraju�u osnovu (npr. tro�kove, promet, imovinu)koju je poreski obveznik ostvario iz kontrolisane transakcije i funkcioni�e sli�no kao metod cene ko�tanja.

5.) Metoda podele dobiti predstavlja poku�aj da se elimini�e efekat na profit koji u kontrolisanoj transakciji nastaje usled stvorenih ili namentutih uslova, tako �to se utvr�uje raspodela dobiti koju bi nepovezana lica o�ekivala da �e ostvariti od upu�tanja u transakciju ili transakcije.

Svaki od ovih metoda mogu se koristiti u zavisnosti koliko koji od njih daju potpunu dokumentacionu osnovu poslovanja preduze�a, koja opravdava poslovanje preduze�a, a koja je prihvatljiva za poresku upravu. Prilikom odabira metoda, mora se nazna�iti i ta�ni razlozi zbog kojih je ba� ta metoda odabrana.

Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu ''van dohvata ruke'' primenjuje kod utvr�ivanja cena transakcija me�u povezanim licima, objavljen je u ''Sl. glasniku RS'' br 61/13, a stupa na snagu 20.jula 2013.god.

Pravilnikom se ure�uju: forma i sadr�ina dokumentacije o transfernim cenama, izbor i na�in primene metode po prinicipu ''van dohvata ruke'' kod utvr�ivanja cene transakcija me�u povezanim licima, na�in utvr�ivanja osnovice za obra�un amortizacije stalnog sredstva nabavljenog iz transakcija sa povezanim licima.

Ono �to je jako bitno, a �to je i cilj, da je propisano da je obveznik du�an da uz poreski bilans prilo�i dokumentaciju u okviru koje i na�in koji propi�e ministar nadle�an za poslove finansija, zajedno sa transakcijama sa povezanim licima iskazanim po transfernim cenama, posebno iskazuje vrednosti istih transakcija po cenama koje bi ostvarile na tr�i�tu takvih ili sli�nih transakcija da se nije radilo o povezanim licima. (princip ''van dohvata ruke'' ).

Obveznik je du�an da transakcije sa povezanim licima izra�enim transfernim cenam prika�e u poreskom bilansu, zajedno sa gore navedenom dokumentacijom.

Zakon postoji, pravilnik je propisan, koliko je sve to pomoglo pravnim licima vide�e se naknadno, ali svakako ima puno nere�enih finesa, koje �e se raditi u hodu, kao ina�e i svaki put kada se donese neka nova uredba. Najte�i deo �e biti pribavljanje adekvatne dokumentacije iz koje �e se nedvosmisleno utvrditi da nije bilo nikakve zloupotrebe. Li�no smatram da �e poreski organi na osnovu onog �to budu dostavljala pravna lica, naknadno malo pro�iriti pravilnik i definisati neke primere detaljnije.

+ Izvor:

Dobrovoljni penzijski fond, za ili protiv ?

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Thu, 06 Jun 2013 22:46:39 +0100

Mnogo se pri�alo o penzijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima. Postoje razni tekstovi na tu temu, a ovaj tekst bi trebao biti neki si�e svega onog �to se pisalo, kao i mesto na kome se mogu dobiti razne informacije po�ev od nekih prora�una, do linkova na kojima mo�ete proveriti sve ono �to vas zanima.

U startu da se ��ogradim�� od same pomisli da je bi ovo mogao biti neki reklamni materijal, niti da je neka ��anti�� reklama, ve� je tekst vi�e baziran na razumevanju svega onog �to se odnosi na dobrovoljne penzijske fondove i ako se odlu�ite za isti, da bar imate neku predstavu u �ta se upu�tate.

�ta je ��Dobrovoljni penzijski fond�� ?

Dobrovoljni penzijski fond je vrsta investicionog fonda koji slu�i za prikupljanje dobrovoljnih penzijskih doprinosa i njihovo investiranje radi ostvarivanja prinosa na ulo�eni novac i obezbe�enja kasnije isplate privatnih penzija.

Sve dr�ave razvijenijih privreda, ali i regiona, pa i na�a dr�ava stimuli�e �tednju u privatnim penzijskim fondovima putem razli�itih poreskih olak�ica.
Trenutno, neoporezivi iznos je 5.214,00 din. (I ono �to je novina, a obzirom da su se pojavili i zdravstveni dobrovoljni fondovi isti iznos predstavlja ukupan neoporezivi iznos za oba fonda ukoliko se istovremeno opredelite i za jedan i za drugi. Dr�ava je tu bila jasna i ne dozvoljava olak�ice za svaki fond posebno.)

Ina�e, dobrovoljni penzijski fondovi se ne mogu posmatrati sa aspekta �tednje, jer to nisu �tedni ulozi. Dobrovoljni penzijski fondovi imaju ulogu da prevazi�u lo�u perspektivu dr�avnih penzijskih fondova i omogu�e gra�anima pristojan prihod u starosti, pogotovo kada se gra�ani na�u u situaciji da imaju malo godina sta�a, jer su u tom slu�aju dr�avne penzije niske. DPF je u tom slu�aju neka vrsta dopune prihoda u starosti.

Prednost ulaganja u dobrovoljni penzijski fond u odnosu na individualno ulaganje je ta �to je mogu�e diversifikovati rizik na ve�i broj hartija od vrednosti ve�im sredstvima koja se ula�u. Individualni ulaga� mo�e kupiti daleko manji broj hartija od vrednosti i time bi bio u daleko ve�em investicionom riziku.

Ulaganje u DPF nije ograni�eno samo na zaposlene, u njega mogu ulagati svi, ali je isplativije ako to preduze�e upla�uje za svoje zaposlene kao vid dodatnog doprinosa, jer tada postoje izvesne pogodnosti, odnosno poreska olak�ica.
Jako je bitno tra�iti prospekt fonda, da biste imali predstavu �ta vam taj fond nudi, kao i neke prednosti i mane...

+ Prospekt fonda obi�no sadr�i:

Investiciona jedinica

Investiciona jedinica pokazuje vrednost ulo�enih sredstava u fond i to tako �to se broj investicionih jedinica koje posedujete pomno�i sa vredno��u investicione jedinice, koju fond svakodnevno objavljuje na svom web sajtu i u jednom dnevnom listu.

Vrednost investicione jedinice je i pokazatelj prinosa koji fond ostvaruje. �to je ve�i rast investicione jedinice fonda, to �e i vrednost privatne penzije njegovih �lanova biti ve�a.

Povla�enje sredstava fonda

Povla�enje sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda je mogu�e sa navr�enih 58 godina a najkasnije do navr�enih70 god. i po tome se dobrovoljni penzijski fond razlikuje od investicionih fondova.

Naime, otvoreni investicioni fondovi imaju mogu�nost da u slu�aju potrebe svojih �lanova isplatu sredstava izvr�e u roku od 5 dana od dana izdavanja naloga, ali samim tim moraju imati i likvidna sredstva kojima �e to u�initi. Zbog toga, penzioni fondovi imaju mogu�nost trajnijih ulaganja i ostvarivanja ve�eg prinosa od investicionih fondova.

Pre 58. godine mogu�e je vanredno povla�enje sredstava samo u slu�aju trajne nesposobnosti za rad, ne i vanrednih tro�kova le�enja. Jednokratno je mogu�e povu�i samo do 30% akumuliranih sredstava.

Za sve one koji su postali korisnici-�lanovi fonda pre 17. maja 2011. povla�enje sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda je mogu�e sa navr�enih 53 godina, a najkasnije do navr�enih 70 godina.

+ Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima

Dru�tva za upravljanje imaju obavezu da dnevno izra�unavaju vrednost neto imovine svojih fondova. Neto vrednost imovine penzijskog fonda je jednaka razlici izme�u ukupne imovine fonda i obaveza fonda.
Penzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice na dan uplate. Neto vrednost imovine fonda je proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice pokazuje trendove u prinosima na ulaganja, odnosno rezultate investiranja dru�tva za upravljanje.

Primer:

Aha, pa dobro, sada kada smo shvatili �ta je investiciona jedinica, mogli bismo malo to ��proanalizirati��.
U novembru 2006.god. vrednost investicione jedinice iznosila je 1.000,00 din. U poslednjem tromese�ju 2012.god. vrednost investicione jedinice iznosila je 1.586,00 din. A �ta to zna�i? Ako ste u novembru 2006.god. ulo�ili 1.000,00 din., krajem 2012.god. na tih 1.000,00 din. dobili ste 586,00 din.

Hm, pa dobro, nije to tako lo�e ili jeste?

Hajde da to ��prevedemo�� u evre. Na dan 30.11.2006. god., srednji kurs evra uznosio je 78,6500 din. Na dan 30.11.2012.god. srednji kurs evra iznosio je 112,6378 din. Zna�i, ulo�ili smo 12,71 evro, a na kraju 2012.god. imamo 14,08 evra. Zna�i, da smo na prvobitno ulo�enih 1.000,00 din. dobili 1,37 evra!!!

Ako posmatramo dinarski, mi smo navodno dobili 586,00 din (5,20 evra), ali realno stvar je sasvim druga�ija, jer pad kursa dinara �ini svoje i to je ono �to ne mo�e niko sa sigurno��u tvrditi. (realno smo dobili 1,37 evra). I da podsetim, ovde se radi o periodu od 6 godina.
Nisam se bavila time �ta bi se dobilo da smo taj isti novac ��dali�� u �tednju, jer pretpostavljam da bismo dobili vi�e i bez neke posebne analize. Ali, hajde da se te�imo da ni tamo ne bismo bolje pro�li.

I sad se pitamo, gde ti fondovi ula�u svoj novac? Pa ula�u u dr�avne du�ni�ke hartije od vrednosti (87%), sredstva po vi�enju, oro�ene depozite, akcije i ne�to malo u nepokretnosti.
Oro�ene depozite sam namerno podvukla, jer se vidi da sredstva ula�u na oro�enu �tednju u banke. Naravno ima i toga. Najve�i deo imovine, preko 90% izlo�en je riziku promene visine kamatnih stopa, �to je konzistentno s�visokim u�e��em du�ni�kih instrumenata u portfoliju fondova. Kreditni rizik je tako�e koncentrisan u investicijama u dr�avne du�ni�ke instrumente.

Na konkretnom primeru preuzetog iz profitmagazina. com, prikazan je neki okviran primer budu�eg iznosa penzije, na osnovu ulaganja od 3.000,00 din. mese�no.

��Ukoliko bi neko upla�ivao 20 godina, svakog meseca po 3.000 dinara, pod uslovom da prinos na godi�njem nivou bude 8,50%, uz stopu ulazne naknade od 3%, on bi nakon navr�enih 53 godine, narednih 20 godina mogao svakog meseca da dobija iznos od oko 15.000 dinara. Ukoliko bi pod istim uslovima prinos na godi�njem nivou bio 2%, u tom slu�aju bi dodatna penzija mese�no iznosila oko 4.400 dinara.��

Tako�e, moram napomenuti da postoje i izvesni tro�kovi koji se �lanovima fonda napla�uju za naknade za usluge u skladu sa pravilnicima dru�tava tih fondova. Obi�no su to tro�kovi prenosa sredstava sa individulanih ra�una fonda u fond koji upravlja fondom itd. u svakom slu�aju je vrednost investicione jedinice fonda iskazana nakon odbijanja naknade za upravljanje fondom.

Ono �to je mene uvek bunilo kada su u pitanju privatni penzioni fondovi, kako su oni osigurani? �ta se de�ava, ako do�u slu�ajno u situaciju ste�aja?
Me�utim, sva imovina privatnog penzionog fonda nalazi se na kastodi ra�unu banke (banka koja vodi ra�un dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi usluge za ra�un fonda, odnosno ona brine o hartijama od vrednosti fonda), tako da je imovina potpuno odvojena od dru�tva za upravljanje iste. Ako dru�tvo za upravljanje propadne, fond ostaje netaknut i preuzima ga drugo dru�tvo za upravljanje.

Pa dobro, ima neke sigurnosti. Ali �ta bi se desilo da se vrate 90�te i nenormalna inflacija? Kakvo je re�enje u tim situacijama? I da li bi dobrovoljni penzijski fondovi propali, ako bi propali investicioni?

Pone�to i o osiguranju �ivota

�to se ti�e osiguranje �ivota, imamo razne ''kombinacije'': osiguranje za slu�aj smrti ili osiguranje za slu�aj nastupanja te�kih bolesti obi�no: (sr�ani infarkt , bajpas operacija koronarnih arterija, karcinom (maligni tumor), mo�dani udar , hroni�no oboljenje bubrega, transplantacija organa, multipla skleroza, paraliza, slepilo), za slu�aj nesre�nog slu�aja..itd. I svaki od pomenutih slu�ajeva daje mogu�nost dobijanja razli�ite dobiti u budu�em periodu.

I jo� ne�to, ne mo�ete se osigurati od svake bolesti, jer lista bolesti od koje se mo�ete osigurati kre�e se od 9-12 bolesti i mo�ete se na�i u nezavidnoj situaciji, ako vas zadesi neka bolest koja bi se kasnije ispostavila kao genetska.

Me�utim, uvek se postavlja pitanje, ako se osiguram od nesre�nog slu�aja, da li �u postati plen ''lovaca'' na osiguranu sumu...? Nije da gledam ameri�ke filmove, ali nije ni da se ne pitam tako ne�to.
No, naravno, svi rezonuju razli�ito.

Osnovne prednosti osiguranja �ivota i razlozi zbog kojih je mudro odlu�iti se na ovakav vid osiguranja su za�tita od rizika i zagarantovana osigurana suma. Po isteku trajanja ugovora o osiguranju �ivota, korisnik osiguranja pored osigurane sume zagarantovane ugovorom, ostvaruje pravo i na pripadaju�u dobit. Osiguranje �ivota je istovremeno ulaganje, za�tita i sigurnost.

Postavlja se pitanje ako ula�ete sredstva izvestan broj godina i pre roka prestanete da ula�ete u isti, �ta se doga�a sa va�im novcem? To je ne�to �to obavezno treba pitati, jer obi�no ima izvestan broj godina koji treba da pro�e da biste mogli podi�i makar ulo�enu sumu.

Pored osiguranja �ivota, imamo i dobrovoljno zdravstveno osiguranje i tu treba voditi ra�una �ta pi�e o uslovima kako i na koji na�in mo�ete da ostvarujete svoja prava, kao i spisak zdravstvenih ustanova u kojima vam va�i takvo osiguranje. To osiguranje, mo�e biti dodatno ovom dr�avnom osiguranju ili isklju�ivo da zavisite od njega.

I jo� ne�to za kraj- Kako to oni rade

Ako se pitate kako privatni penzijski fondovi funkcioni�u u svetu i da li oni odolevaju izazovima iz okru�enja, sigurno mo�ete do�i do zaklju�ka da nigde nije ni�ta idealno, niti da idealno postoji.
Moje je mi�ljenje da smo imali odli�no osmi�ljene zdravstvene i penzione fondove, ali kriza je u�inila svoje, fondovi su iscrpljeni, ne�to zbog krize devedesetih, a ne�to zbog raznih politi�kih i ekonomskih ��previranja��. Verujem, da �e budu�e generacije �eznuti za onim pro�lim vremenima u kojima nam je koliko toliko bilo sigurno.

Za vreme krize 2008.god., najve�e gubitke su pretrpeli ameri�ki penzijski fondovi, zatim engleski, pa australijski. Privatni fondovi su bili vi�e pogo�eni ekonomskom krizom, jer su vi�e od tre�ine svoje imovine investirali u deonice.

U nema�koj je sistem organizovan u okviru dr�avnog obaveznog osiguranja. Tek tre�ina nema�kih preduze�a koja upo�ljava gotovo polovinu radne snage nude zaposlenim privatno penzijsko osiguranje. Ovakav odnos izme�u obaveznog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja rezultat je istorijskih de�avanja.

Obavezna komponenta penzijskog sistema koja obezbe�uje odr�anje prihoda (obavezno penzijsko osiguranje, to je ovo koje mi trenutno imamo) postoji u svim zemljama, sem Irske, Novog Zelanda, Danske i Holandije.

Tako na primer Danska, koja ima tipi�an Beverid�ov sistem sa univerzalnim sistemom jednakih socijalnih penzija za starije od 65 godina, nikad nije uvela dr�avni sistem obaveznog penzijskog osiguranja. Me�utim, Danska ima veoma razvijenu pokrivenost penzijskim planovima.

Sli�no Danskoj, u Holandiji formalno ne postoji obavezan sistem penzijskog osiguranja, ali su�tinski postoji u obliku kvaziobavezne penzijske �eme po osnovu zaposlenja sa obuhvatom od preko 90% zaposlenih.

Sem ovih nekoliko gore navedenih zemalja, ova komponenta penzijskog sistema je uglavnom u svim zemljama OECD-a, kao i u Srbiji, organizovana kao dr�avni (javni) sistem sa unapred definisanom penzijom i finansira se po PAYG principu (Pay as you go-teku�i sistem investiranja. Sredstva doprinosa populacije zaposlenih se u toku godine koriste za isplate penzionih naknada u istoj godini).

Naj�e��i su klasi�ni sistemi unapred definisane visine penzije, dok 7 zemalja, uklju�uju�i i Srbiju, ima tzv. bodovni sistem (Nema�ka, Hrvatska, Norve�ka,Estonija, Slova�ka, Francuska). �etiri zemlje (�vedska, Italija, Poljska i Letonija) u okviru svojih dr�avnih sistema uvele su obra�unski definisan doprinos .

U zemljama Latinske Amerike i Isto�ne Evrope, gde su sprovedene reforme uz podr�ku Svetske banke, u novije vreme su se u okviru obaveznog penzijskog osiguranja (obavezni nivo koji obezbe�uje odr�anje prihoda) pojavile i fundirane komponente sa definisanim doprinosom, kojima upravljaju privatne kompanije.

Tako se izdvojila i nova grupa od ne�to manje od 20 zemalja koje su, pored postoje�eg PAYG sistema, uvele i komponentu obavezne individualne �tednje u privatnim penzijskim fondovima.

Ina�e postoji puno kriti�kih tekstova, pa i sajtova na ovu temu. Jedan od takvih je i na� [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] kao i jedan recimo ameri�ki [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] . Nije lo�e pro�itati.

+ Korisni linkovi:

+ Izvori:

tvoj novac

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Tue, 22 Sep 2009 15:35:01 +0100

Veoma koristan sajt:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Slobodna trgovina sa Turskom

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Wed, 03 Jun 2009 09:44:01 +0100

Citat:Potpredsednik Vlade Mla�an Dinki� potpisao je danas u Istanbulu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom koji �e po�eti da se primenjuje od 1. januara 2010. Na Ekonomskom samitu u Istanbulu, koji je ove godine okupio predstavnike 138 zemalja iz �itavog sveta, za nas je najva�niji doga�aj bio potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini izme�u Srbije i Turske koji �e po�eti da se primenjuje od 1. januara 2010. po modelu asimetri�ne liberalizacije trgovine u korist srpske strane, saop�tilo je Ministarstvo ekonomije.
Nastavak vesti: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Potpisan ugovor sa Fijatom

nobody@mycity.rs (Rogi) — Mon, 29 Sep 2008 22:48:21 +0100

Beograd/Kragujevac -- Predstavnici Vlade Srbije i italijanske Fijat grupe danas su potpisali ugovor o zajedni�kom ulaganju u Zastava automobile, vrednog oko 950 miliona evra.

Ugovorom je precizirano da u novoj zajedni�koj kompaniji Fijat ima 67 odsto vlasni�tva, a Vlada Srbije 33 odsto, kao i da ta kompanija preuzima imovinu fabrike "Zastava" u Kragujevcu, pri �emu �e po�etna investicija Fijata iznositi oko 700 miliona evra, a srpska vlada vi�e od 200 miliona evra. Nova kompanija �e biti deo Grupe Fijat i uposli�e 2.400 radnika.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bankroti americkih investicionih banaka izazivaju pad berze

nobody@mycity.rs (Leggy) — Tue, 16 Sep 2008 13:45:17 +0100

Neverovatno da niko o ovome ne prica. Ovo je glavna vest u svetu vec par dana i samo se o tome govori.
Naime, bankrotiralo je nekoliko americkih investicionih banaka sto je proizvelo znacajan pad berze. Neki to porede sa 20tim godinama proslog veka.

Pad cena akcija na berzama
16. septembar 2008. | 09:56 | Izvor: B92
Beograd -- Cene akcija na ameri�kim i evropskim berzama drasti�no su smanjene, nakon �to je bankrotirala investiciona banka "Liman braders".

To je �etvrta po veli�ni investiciona banka u SAD. Ameri�ko i evropsko tr�i�te akcija tako�e je potresao i zahtev osiguravaju�e kompanije "Amerikan interne�enal grup" da joj Uprava federalnih rezervi SAD odobri 40 milijardi dolara za prevladavanje teku�ih finansijskih problema.

"Amerikan interne�enal grup" je, zajedno sa vode�om brokerskom kompanijom "Meril lin�", koju je pre dva dana "Benk of Amerika" preuzela za 50 miljardi dolara, jedna od mnogih velikih ameri�kih finansijskih korporacija koje su dospele na ivicu bankrotstva zbog poslovanja sa nesolidnim hartijama na ameri�kom hipotekarnom tr�i�tu, koje je u ogromnim problemima.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Global market turmoil continues

Traders and analysts describe the effect of the collapse of Lehman Brothers on global markets

Losses on stock markets have continued after the collapse of fourth largest US investment bank, Lehman Brothers, which has filed for bankruptcy protection.

European stocks fell again; the UK's FTSE 100 was down 2.44%, France's Cac down 1% and Germany's Dax down 1.58%.

Shares in Japan, South Korea and Hong Kong fell more than 5%, having been shut on Monday for public holidays.

Lehman, which may be about to sell its core assets to Barclays, is the latest victim of the global credit crunch.

Banks hit

The FTSE 100 of leading UK shares fell 127 points to 5,077 shortly before midday. The Dax index of leading German shares was down 96 points at 5968 points and France's Cac 40 was down 45 points at 4,124 points.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Asian markets tumble on Lehman collapse
Story Highlights
NEW: Japan's Nikkei 225 closes Tuesday nearly 5 percent down
Markets across Asia record losses day after news of Lehman Bros. collapse
Lehman Bros. files for bankruptcy; Merrill Lynch sold to Bank of America
Lehman suspends trading of warrants on HK stock exchange

TOKYO, Japan (CNN) -- Stocks declined in Asian markets Tuesday, a day after Wall Street's worst day in seven years.

Floor traders at the Hong Kong Exchange react Tuesday to news of falling shares.

Japan's Nikkei index fell 4.9 percent and Hong Kong's Hang Seng Index declined 5.5 percent while a leading indicator of stock values in South Korea -- the KOSPI index -- went down 6.1 percent.

The stocks tumbled a day after earth-shaking news in the U.S. financial industry sent shock waves up and down Wall Street, raising fears in Asia that a decline in U.S. consumer spending could hurt export-driven economies in Asia.

Asian stock markets were closed Monday, so Tuesday's trading gave Asian traders their first opportunity to react to news from the United States.

The venerable Lehman Brothers investment bank announced Monday it would file for bankruptcy despite frantic efforts to save it.

Then Bank of America bought another Wall Street fixture -- Merrill Lynch -- in an all-stock deal worth $50 billion.

As a result of those dramatic developments, the Dow Jones industrial average lost 504 points, or 4.4 percent, on Monday. It was the biggest one-day decline for the Dow on a point basis since September 17, 2001, when the market reopened for trading after having been closed in the aftermath of September 11, 2001 terrorist attacks. On a percentage basis, it was the biggest decline since July 19, 2002.

The Standard & Poor's 500 index lost 4.7 percent, its worst day since September 17, 2001, when it plunged 4.9 percent. The S&P 500 also closed at its lowest point since October 27, 2005.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sedam srpskih kompanija me�u 500 vode�ih u Evropi

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Fri, 12 Sep 2008 00:20:53 +0100

Sedam srpskih kompanija uvr�teno je u listu vode�ih 500 kompanija centralne Evrope po ostvarenom prihodu, koju je danas objavila revizorsko-konsultantska firma Dilojt.

Kako se navodi u izve�taju, najve�i prihod u Srbiji u 2007. godini ostvarila je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je sa prihodom od 3,6 milijardi evra zauzela 20. mesto na listi Top 500 u centralnoj Evropi. Elektroprivreda Srbije nalazi se na 79. mestu sa prihodom od 1,64 milijarde, a trgovinska firma Delta M zauzela je 106 poziciju sa prihodom od 1,34 milijarde evra. Me�u najve�im kompanijama centralne Evrope na�li su se i PTT Srbija na 112. mestu, Telekom Srbija na 155. mestu, smederevski Ju-Es stil na 170. mestu i Srbijagas na 253. poziciji.

Nastavak na: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Na snazi nova mera NBS

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Wed, 02 Jul 2008 00:03:15 +0100

Nova mera Narodne banke Srbije, prema kojoj se u zbir kreditne sposobnosti klijenata uzima u obzir i pet odsto od dozvoljenog minusa na teku�im ra�unima gra�ana, stupila je na snagu.

U zbir kreditne sposobnosti korisnika kredita u budu�e �e se, osim rata za kredit ura�unavati i pet posto dozvoljenog minusa na teku�em ra�unu.

Gra�ani koji ve� imaju stambeni kredit, mese�nu zaradu mogu da opterete sa ratom za kredit do 50 odsto, dok je za ostale pozajmice dozvoljeno opteretiti platu sa 30 odsto.

Ova mera NBS ne primenjuje se retroaktivno to jest va�i samo za nove korisnike.

Ukoliko klijentima zbir rata za kredite i pet odsto od ukupnog dozvoljenog minusa prema�uje 30 to jest 50 odsto mese�ne zarade, dozvoljeni minus im ne�e biti ukinut do isteka tih kredita.

Kada im ugovor o dozvoljenoj pozajmici istekne, oni �e morati iznos nove pozajmice da usklade sa zbirom od 30 to jest 50 odsto mese�nih izdvajanja za obaveze banci.

Predstavnici banaka navode da za klijente postoji nekoliko re�enja, u zavisnosti od njihove situacije.

Jedno je da prevremeno otplate deo obaveza i tako smanje zadu�enje po nekom od postoje�ih kreditnih proizvoda, ukoliko prekora�uju propisani limit zadu�enja.

Klijenti, tako�e, mogu da smanje neiskori��eni deo odobrene pozajmice kako bi se uklopili u propisane limite.

Tre�a mogu�nost je rezervacija banke, koja predstavlja rashod, zbog �ega �e se sve banke potruditi da ih minimiziraju, ka�u u doma�im bankama.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prvi ekonomski region u Srbiji

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Tue, 24 Jun 2008 00:14:56 +0100

Vr�ac -- Op�tine Vr�ac, Alibunar, Plandi�te i Bela Crkva udru�i�e se u prvi ekonomski region u Srbiji, najavio je dosada�nji predsednik op�tine Vr�ac Jovica Zarkula.

"Na� postoje�i ekolo�ki region �elimo prirodno da udru�imo, �to nam Ustav dozvoljava. Bi�emo prva ekonomska regija u Srbiji. Mi smo pograni�ne op�tine povezane Dunavom, Deliblatskom pe��arom i Vr�a�kim planinama, prirodnim resursima koji nas upu�uju na udru�ivanje", rekao je Zarkula novinarima.

Prema njegovim re�ima, te �etiri op�tine �e kao regija mo�i da apliciraju za evropske pretpristupne fondove i da u kandidovanju projekata ve� imaju zna�ajna iskustva.

"Stekli smo zna�ajna iskustva kroz projekte prekograni�ne saradnje Srbija - Rumunija i projekte ka vi�im nivoima vlasti i raznim fondovima. Tako�e, upoznali smo i iskustva iz Novog Mesta, �ije je rukovodstvo, dok Slovenija nije u�la u EU, iskoristilo najvi�e sredstava iz Evrope", rekao je Zarkula.

U Savetu nove regije bi�e �etiri predsednika op�tina, �to se trenutno statutarno re�ava, a Zarkula je uveren da �e udru�ivanje oja�ati pozicije tog dela Ju�nobanatskog okruga u Vojvodini i Srbiji, ali i prema stranim donatorima i fondovima.

"Na�alost, Srbija je organizovana na okru�nom principu, koji, po meni, nije dao rezultate. �ovek koji vodi okrug ima vrlo mala ovla��enja i ne mo�e da napravi rezultate", rekao je Zarkula.

Dodao je da su predstavnici budu�eg regiona ve� ostvarili kontakte sa zna�ajnim ljudima koji imaju zapa�ene uloge u komitetima u Briselu, i sa mnogim ambasadorima.

"Vr�ac jeste dinami�na i �iva op�tina. Pokazali smo kako mo�e da se radi i dostigli smo zavidan nivo uspe�nosti koju dalje treba razvijati i vertikalno i horizontalno", naveo je Zarkula.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

marketing & advertajzing

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Wed, 30 Jan 2008 00:45:59 +0100

Marketing je re� anglosaksonskog porekla i jo� uvek se ne mo�e adekvatno prevesti na na� jezik. Poti�e od re�i market-tr�i�te i dodatka ing-aktivnost.
Defini�e kao proces obezbe�enja optimalnog nivoa zadovoljenja potro�a�a, uz ostvarenje optimalnog profita i optimalnog finansijskog i radnog zadovoljstva za sve zaposlene u preduze�u, sve to bez opte�enja fizi�kog i socijalnog okru�enja.
Osnovni elementi marketinga su 4P:
- proizvod,
- cena,
- promocija i
- distribucija;
dopunjeno sa 3C:
- obezbe�enje dugoro�nih interesa potro�a�a,
- kontrola i racionalno kori��enje raspolo�ivih resursa,
- o�uvanje �ovekove okoline.

Promotivne aktivnosti su sve aktivnosti kojima preduze�a komunicira sa svojim okru�enjem u cilju pove�anja prodaje.
Promotivni miks �ini pet instrumenata, tj. aktivnosti:
1. licna prodaja (personal selling),
2. propaganda, tj. ogla�avanje (advertizing),
3. odnosi sa javno��u (public relations),
4. direktan marketing (direct marketing),
5. unapredjenje prodaje (sales promotion).

Direktan marketing je onaj u kome je obra�anje kupcu neposredno i bez posrednika. Razlika izme�u ovog instrumenta i propagande je u tome �to se u ovom slu�aju ponu�a� obra�a direktno ciljnoj grupi potencijalnih potro�a�a na neposredniji (personalizovan) na�in.

Ekonomska propaganda je skup delatnosti pomo�u kojih ponu�a� proizvoda, ili usluge, saop�tava prodajne poruke stvarnim ili potencijalnim potro�a�ima kori��enjem pla�enog medija radi delovanja na sklonost, stavove i akcije tih potro�a�a.
Zadatak ekonomske propaganda je da, na poseban na�in informi�e o proizvodu (ili usluzi) i nekim njegovim karakteristikama stvaraju�i psiholo�ku atmosferu oko njega, da podstakne na razmi�ljanje o proizvodu i na odluku o eventualnoj kupovini i, �to je veoma va�no, da tom ekonomskom propagandom ne stvori nezadovoljstvo ili frustraciju kod potencijalnih kupaca.
Ekonomska propaganda se mo�e podeliti na razli�ite vrste prema razli�itim kriterijumima. Kriterijumi mogu biti, na primer, �ta se propagira (proizvodi �iroke potro�nje ili proizvodna potro�nja), ko propagira (proizvo�a�, uvoznik itd.), vreme propagiranja (sezonski i vansezonski proizvodi), prema razli�itim medijima koji se koriste (�tampa, tv, radio, internet�). Prema �ivotnom ciklusu proizvoda mogu�a je podela na promotivnu, odr�avaju�u propaganda i ekonomsku propaganda �iji je cilj podse�anje.
Svaka od ovih vrsta ekonomske propaganda ima svoje posebne karakteristike na koje treba obratiti pa�nju pri planiranju i kreiranju propaganda.

U sredstva ekonomske propaganda ubrajaju se: oglas, poslovno-propagandna sredstva, direktna propagandna sredstva, reprezentativna propagandna sredstva, spoljna propagandna sredstva, projekciona propagandna sredstva, akusti�na propagandna sredstva�
Kao mediji (posrednici) u ekonomskoj propaganda pojavljuju se dnevna �tampa, �asopisi, revije, tv, radio, razglas, sajmovi, po�ta�

Dobra propagandna poruka treba da potencijalnog kupca provede kroz �etiri faze � po takozvanom AIDA modelu, tj. mora da:
- privu�e pa�nju - Attention,
- zainteresuje - Interest,
- stvori �elju za kupovinom - Desire,
- dovede do kupovine � Action.

U propagandi se �esto uspe�no koristi i tzv. �podvale�, tj. tehnike ubedjivanja kupaca. To su na primer:
- �podvala� ve�ine (45.000 na�ih zadovoljnih kupaca i sl.)
- �podvala� primera (npr. Primer pacijenata koji koriste tedonal mast i sl.)
- �podvala� autoriteta (Majkl D�ordan reklamira ko�arka�ku loptu, stomatolog preporu�uje pastu za zube i sl.)
- �podvala� popularnosti (poznati glumci reklamiraju bankarske kredite i sl.)
- �podvala� lepote (lepa �ena reklamira kozmeti�ke proizvode kao iluziju o ostvarivanju svih �elja o dobrom izgledu, lepoti, vitalnosti i sl.)
- �podvala� crno na belo (kori��enje raznih podataka i statisti�kih brojki i sl. da bi se potkrepila teza o kvalitetu proizvoda)
- �podvala� ekskluzivnosti (satovi marke Roleks i sl. � samo za �odabrane�).

Koristan link: Advertajzing re�nik: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prijavljivanje za besplatne akcije ve� u januaru

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Mon, 10 Dec 2007 11:46:22 +0100

Citat:Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla�an Dinki� izjavio je da bi zakon o podeli besplatnih akcija gra�anima, koji je u�ao u skup�tinsku proceduru, mogao da bude na snazi ve� od Nove godine.

To �e otvoriti mogu�nost da oko �etiri miliona gra�ana, koji do sada nisu dobili akcije u procesu privatizacije, ostvare pravo na beneficiju koja je predvi�ena zakonom jo� davne 2001. godine, rekao je Dinki� za "Novosti".

"Mi smo se odlu�ili za model koji predvi�a da svi punoletni dr�avljani Srbije, koji navr�e 18 godina zaklju�no sa 31. decembrom 2007. godine, imaju pravo na besplatne akcije", kazao je Dinki�.

On je objasnio da oni koji �e ostvariti pravo na besplatne akcije moraju da imaju prebivali�te na teritoriji Srbije, ili status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije.

"Pravo na besplatne akcije imaju svi koji su dr�avljanstvo stekli zaklju�no sa 30. junom 2007. godine. Ovaj rok je stavljen kako bi se izbeglo fiktivno prela�enje u dr�avljanstvo sada, kada je zakon donet", rekao je Dinki�.

Prema njegovim re�ima, evidencija �e za gra�ane biti vrlo jednostavna, oni �e mo�i da se prijave samo sa li�nom kartom bilo kojoj po�ti ili filijali Nacionalne slu�be za zapo�ljavanje i tamo �e se li�ni podaci upore�ivati sa onim iz bira�kih spiskova.

"Gra�anin tu zavr�ava sa prijavom, naravno, bez ikakvih tro�kova. Sve, zatim, kontroli�e Agencija za privatizaciju", dodao je Dinki�.

On o�ekuje da �e javni poziv gra�anima za prijave biti objavljen ve� tokom januara naredne godine.

Dinki� je ukazao da gra�ani ovim zakonom dobijaju 15 odsto ukupne vrednosti kapitala javnih preduze�a koja su predmet privatizacije u naredne tri godine - NIS, EPS, Jat, Telekom, Galenika i Aerodrom "Nikola Tesla".

"Planiramo da se svakom dodeli po nekoliko akcija svih javnih preduze�a na koje se zakon odnosi. �elja nam je da gra�ani dobiju mogu�nost da te akcija prodaju, a deo, mo�da, i zadr�e", rekao je Dinki� dodav�i da �e prva trgovanja akcijama, ukoliko sve bude i�lo po planu, po�eti u prvoj polovini 2009. godine.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

E sad jos da se desi...

Monopol

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Sun, 18 Nov 2007 22:46:55 +0100

TIPOVI TR�I�TA

U privredi funkcioni�e mnogo pojedina�nih tr�i�ta a svako od njih ima sopstvenu strukturu, pona�anje i performanse. U zavisnosti od toga, razlikuje se �est glavnih tipova tr�i�ta:
- �ist monopol,
- dominantna firma,
- �vrst oligopol,
- labav oligopol,
- monopolisti�ka konkurencija i
- potpuna konkurencija.
Svih �est tipova tr�i�ta nalaze se u tabeli br. 13.

�ist monopol je tip tr�i�ta u kome se tra�nja za odre�enim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. To su firme koje pripadaju slede�im privrednim oblastima: proizvodnja struje, telefonske komunikacije, po�tanske usluge i sli�no.

Slede�i tip tr�i�ta je slu�aj dominantna firma.To je firma koja ima dominaciju na tr�i�tu. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tr�i�ta tih proizvoda ili usluga i naj�e��e nema bliske rivale. Takve su na primer firme IBM i Kodak.

Tr�i�na struktura u kojoj dominira jedna firma, �esto se pretapa u labavi i �vrsti oligopol. Oligopolske firme me�usobno sara�uju pri utvr�ivanju cena svojih proizvoda. Karakter oligopola zavisi od broja u�esnika, njihove povezanosti i u�e��a na tr�i�tu. U tom smislu, oligopol je mogu�e rangirati od �vrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. Klju�na razlika izme�u �vrstog i labavog oligopola jeste u tome �to je u slu�aju �vrstog oligopola dogovaranje verovatno, a u slu�aju labavog oligopola dogovaranja nema. Labavi oligopoli su tipovi tr�i�ta u kome �etiri firme zajedni�ki pokrivaju 40% tr�i�ta. Labavi oligopoli imaju male realne �anse da odr�e cene na visokom nivou.
U dana�njim uslovima privre�ivanja preovla�uju oligopoli koji su �vrsto povezani sporazumima o cenama , segmentaciji tr�i�ta, te kao takvi diktiraju razvoj klju�nih grana svetske privrede.

U tipu tr�i�ta koje se zove monopolisti�ka konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. U monopolisti�koj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. Ni jedna firma � konkurent ne pokriva vi�e od 10% tr�i�ta. Zna�i, svaka ima mali stepen tr�i�ne snage. Smanjen stepen monopolisanosti, potom dovodi do drugog ekstrema, do �iste konkurencije. U �istoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata, odnosno ni jedna firma � konkurent nema preovla�uju�i uticaj na tr�i�tu.

Prva tri tipa tr�i�ta (�isti monopol, dominantne firme i �vrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. To zna�i da jedna ili vi�e firmi dominira nekim tr�i�tem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tr�i�ne konkurencije. Uzajamni pritisak u ovom slu�aju nije jak. Dominantna firma suo�ava se samo sa malim pritiskom svojih rivala, dok se njeni mali rivali suo�avaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. U skladu sa tim, dominantna firma mo�e pove�ati cene i, ukoliko to �eli, mo�e preuzimati akcije koje �e ukloniti njene manje rivale sa tr�i�ta.

Poslednja tri tipa tr�i�ta (labavi oligopoli, monopolisti�ka konkurencija i �ista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. Ona podrazumeva prisustvo borbe izme�u poslovnih rivala na tr�i�tu. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulo�e maksimalne napore da bi opstali na tr�i�tu. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno pove�ava cene iznad tro�kova, niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. Za efektivnu konkurenciju je tipi�no da nema takvog tr�i�nog u�e��a koje bi bilo dovoljno veliko da omogu�i jak uticaj na tr�i�tu. Barijere za ulazak na tr�i�te su niske.

�IST MONOPOL

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. To je tr�i�na struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvo�a� koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski substituti, i ne postoji mogu�nost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Naziv poti�e od gr�kih re�i mono � jedan i polist � prodavac.
Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola �ine ga veoma retkim u realnom �ivotu. Na primer, lokalni snabdeva� prirodnim gasom nije �ist monopolista, budu�i da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao �to su npr. ugalj ili lo�-ulje. Lokalne telefonske kompanije i po�tanska slu�ba su dobri primeri onih grana industrije koje najvi�e ispunjavaju uslove �istog monopola. U njima ne postoji efektivna konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali ve�ina firmi se suo�ava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Na primer, ukoliko i postoji samo jedna �elezni�ka kompanija u gradu, ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima, kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. U praksi je veoma retko na�i �ist monopol i zbog toga �to se pri njegovoj pojavi pojavljuje dr�ava sa svojim intervencionisti�kim merama radi spre�avanja monopolizacije.

NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogu�ava firmi da postane monopol:

1) Ekskluzivna kontrola va�nih sirovina � ukoliko neko dobro mo�e biti proizvedeno jedino kori��enjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa mo�e sebi obezbediti monopolsku poziciju.
Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najve�im delom svetske zalihe sirovih dijamanata.
Me�utim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku mo�. Ra�e posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na �injenici da su dijamanti koji su izva�eni iz rudnika istorijski nadmo�niji nad sinteti�kim, ali sa pretpostavkom da sinteti�ki dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u pore�enju sa pravim, onda jednostavno vi�e ne�e postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. Kao rezultat, de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika �e prestati da predstavlja monopolsku mo�.

2) Ekonomija razmere � prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogu�ava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po ni�im prose�nim tro�kovima nego da ve�i broj manjih firmi proizvodi manje koli�ine (�esto citiran primer prirodnog monopola je obezbe�ivanje lokalne telefonske usluge).

3) Patent � obi�no se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uklju�uju�i pronalazak na koji se odnosi, koje daje dr�ava na odre�eni vremenski period da bi podstakla inventivnost. Sve dok patentno prave postoji, firma ima za�ti�enu poziciju i predstavlja monopol.

4) Mre�na ekonomija � na strani potra�nje na mnogim tr�i�tima proizvod postaje vredniji kad ga koristi ve�i broj konzumenata. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u ku�nim video rekorderima. Kada je jednom VHS pridobio ve�inu konzumenata, usavr�avanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati.

5) Vladine licence ili Fran�ize � na mnogim tr�i�tima zakon spre�ava bilo koga, osim firmi koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u odre�enoj oblasti. U takvim slu�ajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi.

ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE

Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tr�istu smatraju se sve radnje usmerene na naru�avanje konkurencije i izazivanje poreme�aja na tr�istu. One omogu�avaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, i pomo�u njih se mo�e naneti steta drugom privrednom subjektu, odnosno potro�a�u. Neke od ovih radnji su:

- pove�anje cena robe i usluga i tro�kova trgovine (odnosi se na pove�anje cena iznad prose�nog rasta cena na doma�em tr�istu, pove�anje cena u odnosu na odgovaraju�e svetske cene itd.);

- uve�anje mar�e i tro�kova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina, druge uvozne da�bine i porez na promet i zloupotreba poreskih olak�ica za robu doma�e proizvodnje koja je oslobo�ena poreza na promet, odnosno za koju je isti smanjen;

- obustava ili ograni�avanje proizvodnje, prometa ili tehni�ko � tehnolo�kog razvoja;

- primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaklju�ivanja istih poslova sa razli�itim privrednim subjektima;

- uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaklju�uje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.

Organizacija nadle�na za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog polo�aja privrednih subjekata na trzi�tu naziva se Antimonopolska komisija. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski polo�aj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski polo�aj, donosi re�enje kojim se tom privrednom subjektu nare�uje da preduzme odgovaraju�e mere radi otkljanjanja utvr�enih nedostataka. Ukoliko ono u odre�enom roku to ne uradi, Antimonopolska komisija mo�e privremeno zabraniti obavljanje prometa odre�enom robom.

Zakon o za�titi konkurencije

Literatura:
Ekonomija - dr Ivica Stojanovi�
Ekonomija - dr Jovo Jednak, dr Ilija Rosi�
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Danak monopolu: U Srbiji sve skuplje nego u Nema�koj!!!

nobody@mycity.rs (][v][ A T R I X�) — Mon, 12 Nov 2007 04:41:09 +0100

Danak monopolu i mar�ama

U Srbiji sve skuplje nego u Nema�koj

Iako je prose�na plata jednog Nemca oko 2.000 evra, njemu su osnovne �ivotne namirnice jeftinije za oko 30 odsto nego prose�nom gra�aninu Srbije, koji mese�no zaradi oko 360 evra.

Da li zbog nedostatka konkurencije ili visokih trgova�kih mar�i, tek gra�ani Srbije svakodnevno u prodavnicama za iste proizvode pla�aju vi�e nego Nemci, �ija je prose�na zarad sedam puta ve�a od na�e. Osim hleba, koji je i u Nema�koj skup, gotovo sve osnovne namirnice jeftinije su nego kod nas. Tako litar dugotrajnog mleka u Nema�koj ko�ta 81 cent (63 dinara), dok se kod nas pla�a 72,9 dinara. Razlika u ceni je jo� evidentnija kod ulja, koje Nemci (dodu�e ono najpovoljnije) pla�aju 60 dinara, a mi �ak 93,90 dinara. I popularna koka-kola im je dosta jeftinija, dok su neznatno povoljniji i �veps i vo�ni sokovi. "Milku" i "kinder" �okoladu Nemci pla�aju barem dvadeset dinara manje.
Kad je u pitanju kozmetika i higijena, razlika je jo� uo�ljivija. Sapuni su im za dvadesetak dinara jeftiniji, iste marke deterd�enata pla�aju tridesetak odsto manje, a povoljniji su im i �amponi, mleka za telo... Ima i drasti�nih primera. Tako recimo, �enski dezodorans "fa" Nemica mo�e kupiti za 0,99 evra (77 dinara), dok dama u Srbiji za isti proizvod mora da izdvoji 178 dinara. Kalgonit tablete za sudove( 44 komada) kod nas staju 831 dinar, a u Nema�koj gotovo 300 dinara manje (545 dinara).
Petnaestak nabrojanih primera (u tabeli) pokazuju da su namirnice, sokovi i higijena, kod nas skuplji za oko 30 odsto.
- Ima nekoliko razloga za toliko skuplju robu u Srbiji. Dva osnovna su postojanje monopola i ogromne trgova�ke mar�e - ka�e za "Blic nedelje" ekonomista dr Vladana Hamovi�. Ona isti�e da monopoli na na�em tr�i�tu postoje samim tim �to nekoliko trgovinskih lanaca diktira cene, iako nude veliki izbor robe.
- Trgova�ke mar�e kod nas idu i do 25 odsto, a nekad i mnogo vi�e, dok je u svetu ubi�ajena mar�a oko 12 odsto - ka�e Hamovi�eva. Zato ona smatra da dr�ava mora da po�ne da primenjuje antimonopolski zakon, �ija bi primena dovela do ve�e konkurencije, smanjenja mar�i i samim tim i ni�ih cena.
Nemci imaju daleko kvalitetniju i jeftiniju telekomunikaciju. Ve�ina stanovnika Nema�ke odlu�uje se za mese�ni flet paket, koji obuhvata neograni�eno fiskno telefoniranje (i ka inostranstvu), neograni�en internet i kablovsku televiziju, po ceni od svega 30-40 evra (u zavisnosti od provajdera).
Ako je za utehu, gra�ani Nema�ke za iznajmljivanje stanova i komunalije mese�no moraju da izdvoje u proseku izme�u 800 i 900 evra, a �itelj Beograda upola manje.

I ode�a jeftinija

Iako Srbija ima dosta doma�ih modnih brendova, ne mo�emo se pohvaliti niskim cenama. Naime, �esto cene doma�e garderobe, pogotovo de�je, u stopu prate cene poznatih evropskih brendova, poput Benetona, Zare i drugih. Nemci koji �ele da svoje mali�ane obuku kvalitetno, ali povoljnije, kupuju u �uvenom lancu "C&A", gde se somotske ili deblje teksas de�je pantalone mogu kupiti po ceni do devet do 15 evra. De�ja zimska jakna staje od 20 do 30 evra, duksevi od pet do 10 evra, a de�ji ve� i pid�ame mogu se pazariti za svega nekoliko evra. Te�ko je na�i stvar skuplju od 40 evra, �to se u na�im radnjama za decu ve� smatra niskom cenom.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ne�to malo o berzama

nobody@mycity.rs (neprilagodjena) — Sat, 10 Nov 2007 16:29:46 +0100

Berze predstavljaju posebno stalno tr�i�te na kome se po unapred utvr�enim uzansama i pravilima i po utvr�enim vremenskim sekvencama kupuje i prodaje odre�ena roba.

Neki bitniji pojmovi vezani za berze:

-berzanski indeks - prosek cena hartija od vrednosti izra�en u odnosu na ranije utvr�enu osnovnu tr�i�nu vrednost, mo�e da se koristi kao reper za razne slo�ene analize funkcionisanja berze ili kao odgovor na pitanje kako je tr�i�te danas funkcionisalo
-broker - posrednik koji ima pristup berzi i koji je ovla��en da sklapa berzanske poslove kao kupac i kao prodavac, poslove obavlja u svoje ime i za tu� ra�un
-dividenda - ostvaruje se na osnovu udela u akcionarskom kapitalu, odnosno na osnovu posedovanja akcije
Izvor: Monetarna ekonomija za III razred ekonomske �kole

Portfolio predstavlja skup razli�itih oblika aktive. U praksi to predstavlja kombinaciju ve�eg broja hartija od vrednosti koje poseduje fizi�ko ili pravno lice. Investiranjem u ve�i broj hartija diverzifikujete va� portfolio i time smanjujete rizik gubitka svog novca. Ka�e se "ne stavljajte sva jaja u istu korpu", a formiranje portfolija je jo� jedna potvrda ove stare izreke.
Izvor:http://www.ekapija.com/website/sr/

A evo ne�to o berzama i na Wikipediji:

Berze

Koristan link:
Beogradska berza