MyCity :: Ostali zdravstveni problemi/oboljenja

Srbija rekorder po broju obolelih od kancera plu�a

nobody@mycity.rs (DR) — Thu, 31 Aug 2006 03:08:14 +0100

Broj obolelih od kancera u Srbiji svake se godine pove�ava za tri do pet odsto, a svaki peti smrtni ishod posledica je malignog tumora. Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi� ka�e da smo po broju obolelih od raka plu�a evropski rekorderi i da je zbog toga glavni cilj njegovog ministarstva da pu�enje u�ini dru�tveno neprihvatljivim.

- �elimo da do 2015. godine broj pu�a�a u Srbiji bude upola manji - rekao je Milosavljevi�, koji tvrdi da je situacija u onkologiji danas pobolj�ana i da je, u odnosu na pre nekoliko godina, skupa terapija dostupna znatno ve�em broju pacijenata. Po njegovim re�ima, na pozitivnoj listi lekova 2001. godine bilo je 29, a od juna ove godine na toj listi nalazi se 67 citostatika prve generacije. Skupe lekove sa tzv. C liste, gde terapija ko�ta 150.000 do 200.000 dinara mese�no, danas koristi 2.000 pacijenata, ka�e ministar.

Predsednik Republi�ke stru�ne komisije za lekove i direktor Instituta za onkologiju dr Nenad Borojevi� rekao je da se kao dr�ava u borbi protiv malignih bolesti nalazimo na prekretnici i da se po koli�ini novca koji se izdvaja za onkologiju polako pribli�avamo dr�avama iz okru�enja koje su bogatije od nas. Godi�nje 10.000 ljudi pro�e tretman radioterapije, a 18.000 pacijenata prima onkolo�ku terapiju.

B. K.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Maligne bolesti u porastu

nobody@mycity.rs (DR) — Fri, 21 Jul 2006 03:19:05 +0100

Godi�nje od raka oboli 300 mali�ana
Na pedijatrijskom odeljenju najvi�e je pacijenata sa tumorima centralnog nervnog sistema, ali su �esti i tumori mekog tkiva, kostiju, oka, bubrega. U stalnom porastu je i broj obolelih �ena sa karcinomom dojke
BEOGRAD - Svake godine u na�oj zemlji od raka oboli 300 do 350 mali�ana. Samo na pedijatriji Instituta za onkologiju i radiologiju Klini�kog centra Srbije godi�nje se le�i 100 najmla�ih pacijenata. Iako boluju od najte�ih oboljenja osmeh im ne silazi sa lica, a bolni�ke dane skra�uju gledanjem TV, igraju igrice na kompjuteru, crtaju, sla�u lego kockice.

Na�u ekipu koja ih je posetila, iznenadila je �ivahnost ovih mali�ana koji se i pored te�ke bolesti ne predaju. Kroz hodnik je u jednom momentu proleteo mali�an sa povezom na oku. U ruci je dr�ao poklopac od kante i simulirao da vozi auto. Da nije tog poveza na oku, �ovek bi pomislio da je najzdravije dete na svetu. Na pedijatrijskom odeljenju najvi�e je pacijenata sa tumorima centralnog nervnog sistema, ali su �esti i tumori mekog tkiva, kostiju, oka, bubrega.

NUKLEARNI OTPAD

Problem sa nuklearnim otpadom, koji ve� deceniju stoji skladi�ten u Institutu za onkologiju i radiologiju, trebalo bi da se re�i najkasnije tokom slede�e godine.
- To su sve izvori koji su se koristili u zra�noj terapiji sa vrlo ograni�enom dozom zra�enja. Me�utim, takvom otpadu nije mesto u centru grada - ka�e dr Toma�evi�.

NE RADI SKENER

Ve� du�e vreme u Institutu ne rade skener i magnetna rezonanca, tako da pacijenti idu na skeniranje u druge klinike sa kojima je ova ustanova potpisala ugovor.
- Magnetna rezonanca ve� du�e ne radi i mora�e da se nabavi nova. Mi smo u o�ekivanju i nove radioterapijske opreme. Me�utim, ta oprema se radi po narud�bini, pa ne mo�e sve brzo da ide kako bi mi to �eleli. Uz poja�an rad u dve smene svi pacijenti se radioterapijski zbrinjavaju, nema dugog �ekanja kao �to je nekad bilo, kada smo radili u tri smene - obja�njava dr Toma�evi�.

- Ovo je jedino mesto gde se obavlja zra�enje tumora kod dece. Tako da uz savremenu terapiju, uz adekvatnu hirur�ku intervenciju, savremene aparate, izle�enje je mogu�e u 60 odsto slu�ajeva. Ovakvim pacijentima potrebni su i posebni uslovi le�enja, tako da imamo sterilni blok, specijalnu komoru za pre�i��avanje vazduha, svaka soba ima mokri �vor - obja�njava dr Zoran Beki�, na�elnik pedijatrije u Institutu i dodaje da se u ovoj ustanovi le�i po principima koji su najuspe�niji u svetu, ali i da su uklju�eni u Svetsko i Evropsko udru�enje pedijatrijske onkologije.

Na�alost, ovo odeljenje koje ima 21 postelju, stalno je dupke puno. Ni�ta bolja situacija nije ni na ostalim odeljenjima Instituta, gde le�e odrasli pacijenti. U stalnom porastu je broj obolelih �ena sa karcinomom dojke. Prema re�ima dr Zorana Toma�evi�a, direktora zdravstvenog centra u Institutu, najgore je �to �ene pomo� tra�e kasno, kada je bolest u tre�oj ili �etvrtoj fazi i kada se ne mo�e izle�iti. Osim karcinoma dojke, kod �ena je u stalnom porastu i karcinom plu�a.

- On ve� u zapadnim zemljama preuzima primat, a i kod nas je u porastu broj novoobolelih od karcinoma plu�a. �ene su mnogo podlo�nije uticaju duvana nego mu�karci. Interesantno je da je sam tok bolesti karcinoma plu�a kod pu�a�a i nepu�a�a druga�iji. To je kao novo oboljenje, potpuno je razli�ita klini�ka slika kod pu�a�a i nepu�a�a, druga�ije reagovanje na terapiju - ka�e dr Toma�evi�.

�to se mu�karaca ti�e kod njih i dalje prednja�e karcinom plu�a i karcinom debelog creva.
- Kod karcinoma debelog creva bitna je genetika, ali je veoma va�na i ishrana, re�im �ivota. Mi smo jedna od zemalja koja ima najlo�iju kuhinju, koja je bogata �ivotinjskim mesom, a siroma�na vo�em i povr�em - dodaje dr Toma�evi�.

Ve� du�e godina maligne bolesti su u stalnom porastu, ali na�e stru�njake posebno zabrinjava to �to se starosna granica stalno pomera ka mla�em uzrastu. Mladi se danas sve vi�e javljaju lekarima za pomo�, sa najte�im oblicima malignoma.

S. Tanasi�,Foto: V. An�i�
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Epidemija raka

nobody@mycity.rs (DR) — Sun, 14 Aug 2005 16:16:46 +0100

Izvor: B92
Beograd -- Sve je vi�e �ena mla�ih od 25 godina obolelih od karcinoma jajnika ili sa malignim promenama u trudno�i, �to ozbiljno ugro�ava sposobnost ra�anja.

U Srbiji svake godine 400 �ena umre od raka grli�a materice, iako je tu bolest mogu�e potpuno izle�iti. Lekari apeluju, posebno na mlade �ene, da �to redovnije odlaze na kontrole kod ginekologa, jer iza obi�nih virusnih infekcija mogu da se kriju premaligni i maligni procesi. Problem sa ranim otkrivanjem je uglavnom neznanje, a na pojavu raka najvi�e uti�i stres, lo�a ishrana i pu�enje.

Nevenka Radovi� je nedavno operisana od karcinoma na Ginekolo�ko-aku�erskoj klinici �Narodni front�. Zbog sopstvenog iskustva, ona je potpuno svesna zna�aja blagovremenog odlaska lekaru, kao i �injenice da se broj obolelih od raka neprekidno pove�ava: "Stvarno, ovo je postalo kao epidemija. Ja sam operisana, zna�i, za�to bi neko mla�i do�iveo da mu sve izvade svi organi. Ja sre�om imam decu, da nema decu... Neka ide svaka tri-�etiri meseca kod ginekologa. U svakom domu zdravlja ima ginekologa, �to je najnormalnija stvar, da, mislim, ne zavr�i kao ja."

Na klinici �Narodni front" posebno ukazuju na porast obolelih od karcinoma jajnika. Oni upozoravaju da od 1999. oboljeva sve ve�i broj devojaka izme�u 18 i 25 godina. "To su devojke koje tek treba da ra�aju. A karcinom ovarijuma ima visok maligni potencijal i tu treba biti posebno obazriv. On podmuklo ide, te�ko se dijagnostikuje i zbog toga je jako va�no sprovesti ove rutinske preglede", ka�e na�elnica odeljenja u "Narodnom frontu", dr Branka Nikoli�.

Preporuke lekara o prevenciji uglavnom se ne po�tuju, jer ve�ina �ena razmi�lja da se to njima ne�e desiti. Pored toga �to nisu odgovorne prema sopstvenom zdravlju, vrlo �esto nemaju ni pravu informaciju na koji na�in da se o njemu brinu.

"Ministarstvo zdravlja radi na tome da se vr�i sistemska edukacija ne samo lekara op�te medicine, onih kojih rade u primarnoj za�titi, ve� i stanovnika, odnosno �ena koje dolaze kod lekara, tako da se njima u ordinaciji op�te prakse objasni zbog �ega je bitno da se jave ginekologu i zbog �ega je vrlo bitno rano otkrivanje malignih oboljenja reproduktivnih organa kod �ena", ka�e dr Nevena Karanovi�, zamenica ministra zdravlja.

Ministarstvo zdravlja trenutno sprovodi pilot-projekat u Brani�evskom okrugu, kojim �e biti obuhva�eno 30.000 �ena starosti izme�u 20 i 50 godina. Ovo istra�ivanje �e uticati na dalju strategiju Ministarstva u vezi sa prevencijom raka grli�a materice.

Porast slu�ajeva raka dojke

Svake godine u Srbiji se registruje od 2.500 do 5.000 novih slu�ajeva tumora. Svaka 12 �ena u Srbiji dobije tumor dojke koji je, ina�e, naj�e��e maligno oboljenje �ena, a me�u ukupnom populacijom nalazi se odmah iza raka plu�a.

Nekada je ova bolest poga�ala pedesetogodi�njakinje, a sada se granica pomera ka dvadesetim, mada su na�i lekari imali i mla�e pacijentkinje. Najrizi�nija kategorija su �ene �ije su mame, babe i tetke obolevale, kao i one koje kasno ra�aju ili ne ra�aju, a pritom su pu�a�i, nezdravo se i hrane i �ive pod stresom, pi�e Glas javnosti.

Od svih operacija tumora koje urade stru�njaci ovog instituta (5.000 godi�nje) tumori dojke �ine najmanje petinu. I kao �to nije poznata etiologija same bolesti, tako nije poznato ni za�to je ovo naj�e��e maligno oboljenje �ena.

Lek za leukemiju

nobody@mycity.rs (Jasmina) — Wed, 20 Jul 2005 23:02:20 +0100

Glivek je naziv revolucionarnog leka koji je poceo da se masovno koristi za lecenje odredjenih tipova ove bolesti tacnije ,hronicne mijeloidne leukemije sa veoma visokim procentom izlecenje ove bolesti kod dece i odraslih,bez obzira na stadijum.

Inace,genericki naziv leka je IMATINIB,ima ga u svim zemljama zapadne evrope,pa cak i u susednoj Hrvatskoj.

Sve informacije o ovom leku mozete pronaci na ovim linkovima:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Alergijske reakcije

nobody@mycity.rs (DR) — Wed, 27 Apr 2005 20:56:35 +0100

Алергијске реакције припадају 1 типу преосетљивости-тзв. реакцијама ране преосетљивости.Изазивају их алергени-антигени из окружења.Они код највећег броја људи не доводе до алергијске реакције већ само код особа које имају генетску склоност ка алергијама.Та генетска склоност се назива атопија.

Алергијске болести су релативно честе.Од њих болује око 20% популације,а то су:
1.Поленска кијавица-праћена кијањем,кашљањем,појачаном секрецијом
2.Бронхијална астма-долази до спазма(грча) глатке мускулатуре респираторног тракта и појачане секреције слузи што узрокује отежано дисање.
3.Алергија на храну-јављају се поремећаји гастроинтестиналног тракта а у случају када се алерген унесе у организам храном,апсорбује и циркулацијом доспе до коже �настаје копривњача(уртикариа)
4.Алергија на лекове(често на пеницилин)
5.Алергија на продукте убода инсеката
6.Системска анафилакса:јавља се у случају када алерген у већој количини доспе у циркулацију.Представља најтеже алергијско обољење,а карактерише га вазодилатација,излазак плазме из циркулације у ткива,грчеви и нагли пад крвног притиска који може бити фаталан за организам.

Ток алергијске реакције:
1.Сензибилизација-након уласка алергена у организам долази до продукције цитокина који стимулишу продукцију антитела
2.Поновни контакт са алергеном-створена антитела при поновном контакту са антигеном активирају ћелије за које су везани и долази до ослобађања медијатора који изазивају алергијску реакцију.
3.Ефекат медијатора.Постоји 5 врста медијатора:
а)медијатори из гранула мастоцита и базофила(вазоактивни амини и протеазе)
б)продукти разградње арахидонске киселине-липидни медијатори(простагландини и леукотријени)
в)цитокини
г)продукти имфламације
д)IL-4 i IL-5 и други хемокини