MyCity :: Obrazovanje

Vest koja �e obradovati starije studente

nobody@mycity.rs (Sorelag) — Wed, 25 Jun 2014 18:21:52 +0100

Hajde da obradujemo nekog danas.

OTKRIVAMO �ta �eka studente po izmenjenom zakonu

�Ve�itim� studentima rok za zavr�etak studija bi�e produ�en do kraja �kolske 2015/16. godine, glasi jedna u nizu novina koju predvi�a Nacrt o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, a u koji je �Blic� ekskluzivno imao uvid.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Neformalno obrazovanje - Coursera, Udacity, Open Culture...

nobody@mycity.rs (Mila_90) — Wed, 03 Apr 2013 12:37:01 +0100

Da li ste pratili besplatne kurseve (bez sertifikata) sa stranih univerziteta ili od nekih drugih predavaca iz oblasti koje su iz vase struke ili jednostavno iz oblasti koje vas interesuju?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ja trenutno slusam Cryptography 1, od maja cu Cryptography 2. Neko moje misljenje je, za sada, da ti kursevi nisu dovoljno detaljni (detaljnije radimo te oblasti na fakultetu, barem na teorijskom nivou), ali da su korisni prakticni zadaci (implementirati AES algoritam, desifrovati nesto programskim putem...), kao i upoznavanje sa terminologijom na engleskom jeziku.

Sta ste vi slusali/slusate od kurseva i kakva su vam iskustva?

U�i slobodno - obja�njeni zadaci za zavr�ni ispit, iz srpskog i matematike

nobody@mycity.rs (ilovephp) — Sat, 30 Mar 2013 15:43:16 +0100

Odli�an sajt na kojem imate obja�njene zadatke za zavr�ni ispit, iz srpskog i matematike

U�i slobodno

Tehnika propusne �tampe - Sito �tampa (osnove)

nobody@mycity.rs (KlinkaPalacinka) — Wed, 23 Jan 2013 19:40:44 +0100

Za razliku od profesionalaca koji su ve� dugo u tajnama zanata, evo nekoliko napomena o osnovama, namenjenih onima koji se tek odlu�uju, ili su na samom po�etku ove oblasti, a mislim da �e im koristiti za bolje razumevanje, bilo u�enja, bilo materije kojom nameravaju da se bave, iz hobija ili profesionalno, ali jo� uvek nisu odlu�ili...

Propusna �tampa je dobila naziv po tome �to kroz �tamparske elemente koji su u obliku mre�ice ili �ablona prolazi boja. Otisci dobijeni tehnikom propusne �tampe (sito�tampe) poznaju se po tome �to slova, linije crte�a i otisnute povr�ine imaju ve�i nanos (debljinu) boje, tj. plasti�nog su izgleda.

Jako pove�an izgled slova otisnut u sito�tampi

Kod sito�tampe jednaka je debljina boja na �tamparsku formu, a otisak se vr�i pomo�u gumenog no�a � rakela, pod uglom od oko 60�.

Izgled gumenog no�a (rakela)

Boja se na podlogu za �tampanje prenosi direktno kroz otvore (okca) na situ. Zna�i, forme za sito�tampu su od drveta ili metala pravougaonog, kvadratnog ili cilindri�nog oblika na koji se zate�e svilena tkanina, odnosno mre�ica od sinteti�kih ili metalnih vlakana. Tkanine ili mre�ice se izra�uju od 20 niti/cm do 200 niti/cm. Sito se oslojava svetloosetljivim kopirnim slojem, kopira se pozitiv ili negativ strani�no ispravan na sito forme, razvija se slika, obavlja eventualna korekcija, i sito pripremljeno za postupam �tampanja.

Dobijanje otisaka u sito�tampi

Sito�ampta nije konkurencija ostalim postupcima �tampanja, ve� ih upotpunjava svojim specijalnim mogu�nostima. Izrada sita je relativno jednostavna i jeftina, a boja se odre�uje prema podlogama za �tampu (papir, PVC, pleksiglas, ko�a, tkanina, guma, keramika i dr.). Udeo sito�tampe u pore�enju sa drugim tehnikama je oko 5%.

Postupak umno�avanja sito�tampom je specifi�an, a �tampa se prakti�no na svim materijalima, kako na ravnim, tako i na zakrivljenim povr�inama.

Ma�ine i ure�aji za sito�tampu dele se na ru�ne ure�aje, poluautomatske ma�ine, sutomatske ma�ine i linije za sito�tampu. Pored ovih postoje i specijalne ma�ine koje se koriste za odgovaraju�a podru�ja primene (�tampa na majicama, bocama, tubama, �tampa pri izradi elektronskih kola, �ipova itd.).

Ru�ni ure�aji za sito�tampu

Kod poluautomatskih ma�ina za sito�tampu ulaganje i izlaganje materijala za �tampanje obavlja se ru�no, dok se otiskivanje radi automatski.

Poluautomatske ma�ine za sito�tampu

Kod automatskih ma�ina i linija radi se automatsko ulaganje, otiskivanje i izlaganje.

Automatska ma�ina za sito�tampu

Ma�ine za sito�tampu sli�no, kao i ma�ine za tipo�tampu koriste sva tri principa �tampe: plo�a o plo�u, plo�a-valjak i valjak-valjak.

Rakel ru�nih i poluautomatskih ma�ina pokre�e se rukom ili ma�inski, a princip �tampanja je plo�a o plo�u (ravno-ravno). Kod automatskih ma�ina princip �tampe je plo�a-valjak (ravno-okruglo). Ovaj princip koristi se za �tampanje �upljih tela, dok se ne za rotacione sito�tamparske ma�ine upotrebljava princip valjak-valjak (okruglo-okruglo). Za okruglo sito koristi se izbu�eni lim, a rakel je za vreme �tampanja fiksiran.

Osnovni principi dobijanja otiska u sito�tampi

I u sito�tampi se upotrebljavaju linije, tj. Vi�ebojne ma�ine, na primer za �tampu etiketa kod kojih posle nano�enja svake boje sledi su�enje UV zracima, zatim �tancovanje i namotavanje u rolnu.

Sito�tamparske ma�ine za �tampanje cilindri�nih oblika

Automatska linija za sito�tampu - �tampa i dorada

Posle dobijanja otisaka u sito�tampi, manji tira�i ru�no �tampani ili na poluautomatskim ma�inama su�e se isparavanjem razre�iva�a u ure�ajima za su�enje (police). Transportna traka automatskih ma�ina prenosi od�tampani materijal u kanal za su�enje koji poseduje UV zra�enje.

Ova, meni nadasve interesantna oblast, brzo se zavoli, priraste srcu, pa ko pomisli isto ili sli�no, spremna sam da odgovorim na svako smisleno pitanje, naravno koliko je u mojoj mo�i i u okviru skromnog znanja kojim raspola�em.

Izvor/literatura:
Osnovi grafi�ke tehnike
Autori:
Vladimir Konstantinovi�
Aleksandar Petrovi�
Moj mentor u pisanju ove teme:
Du�an

Upotreba programa SPSS za potrebe istra�iva�kih radova

nobody@mycity.rs (Fil) — Sat, 23 Jul 2011 16:27:01 +0100

[0] PROLOG

Moj prijatelj je ovih dana odbranio diplomski rad i ja sam bio zadu�en za stvari tehni�kog karaktera: statisti�ka obrada podataka, fensi grafikoni, pisanje Abstracta na engleskom, i ostale konsultacije/poslovi tehni�kog karaktera.

Rad je istra�iva�kog tipa; osobe �enskog pola su popunjavale upitnik i ja sam dobijene podatke uneo u softver SPSS i izvr�io neophodne statistike za diplomski rad.

Kako se SPSS redovno koristi kod istra�iva�kih radova, bilo da su u pitanju maturski, seminarski, diplomski ... i ostali radovi, re�io sam da iskustva podelim sa vama.

Konkretno, u ovome �lanku �u opisati step-by-step proceduru izrade ovakvog diplomskog rada, uklju�uju�i koncipiranje same ankete, formiranje hipoteza, unosa podataka u SPSS matricu, analize podataka preko SPSS-a (naravno, bi�e obra�ene samo one funkcije koje su mi bile neophodne za izradu rada) do prezentiranja rezultata (i samim tim prihvatanja ili odbacivanja po�etnih hipoteza).

Tema je krajnje interesantna i golicava pa mi je jedan od ciljeva da, pored tematike tehni�kog tipa, ne�to nau�imo i o metodama kontracepcije i sve�ih rezultata iz prakse. Rezultati su zanimljivi. Tako da --> stay tuned

Slika: Verzija SPSS-a sa kojom su ra�ene analize

* Napomena: softver je komercijalan i verzija softvera postoji i za Windows

[1] UVOD

Pre nego �to krenemo sa upitnikom i tehni�kom pri�om, autor diplomskog rada treba da defini�e problem i ciljeve istra�ivanja koji �e biti obuhva�eni u njegovom istra�iva�kom radu.

U ovom diplomskom radu problematika istra�ivanja se odnosi na analizu faktora koji imaju uticaj na u�estalost kori��enja kontraceptivnih metoda kod �ena generativnog perioda.

Definisani ciljevi rada su slede�i:

1. Utvrditi u kom obimu se upotrebljava kontracepcija u ispitivanoj populaciji �ena
2. Utvrditi koji faktori doprinose upotrebi kontracepcije
3. Utvrditi da li postoje negativni stavovi prema upotrebi kontracepcije

Hipoteze istra�ivanja

Iz zadatih ciljeva rada proistekle su i slede�e hipoteze:
H1- obim upotrebe kontracepcije u ispitivanoj populaciji je ve�i od 60%
H2- starost �ena ima pozitivan efekat na upotrebu kontracepcije
H3- obrazovanje �ene i njenog partnera/supru�nika ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije
H4- frekvencija upotrebe kontracepcije je ve�a kod �ena urbanog podru�ja u odnosu na �ene ruralnog podru�ja
H5-vrsta emotivne veze je bitan faktor koji odre�uje upotrebu kontracepcije
H6- ostvareno potomstvo ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije
H7- broj �eljene djece ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije
H7- u�estalost seksualnih odnosa ima pozitivan uticaj na upotrebu kontracepcije
H8- u ispitivanoj populaciji postoje negativni stavovi prema upotrebi kontracepcije
H9- nuspojave i zablude o kontraceptivnim tabletama imaju ve�i uticaj na njihovu upotrebu u odnosu na njihove korisne efekte

Malo i o varijablama istra�ivanja

U istra�ivanju se razlikuju nezavisne i zavisne varijable. Nezavisne varijable su: godine starosti, mesto stalnog boravka, obrazovanje, stalna partnerska veza u trenutku istra�ivanja, vrsta emotivne veze u trenutku istra�ivanja, postojanje potomstva, broj djece, u�estalost seksualnih odnosa. Zavisne varijable su upotreba kontracepcije, u�estalost upotrebe i odabir kontraceptivnog sredstva.

[2] FORMIRANJE UPITNIKA

Dakle, kao metod istra�ivanja, kori��en je anonimni upitnik koji je posebno sastavljen za prikupljanje podataka u ovom istra�ivanju.

[4] FORMIRANJE MATRICE

======================================================================
Napomena:
* [url=https://www.mycity.rs/must-login.png [ OVDE ] [/url] mo�ete preuzeti primer matrice koju sam ograni�io na 20 opservacija (20 popunjenih upitnika).
======================================================================

Matrica u SPSS-u se formira na osnovu upitnika. Zna�i, svako pitanje u upitniku mora biti na odgovaraju�i na�in preslikano na matricu. U SPSS-u razlikujemo dva osnovna pogleda: Variable View i Data View.

Slika: Variable View - prikaz promenljivih

Slika: Data View - prikaz podataka

Najpre moramo da defini�emo parametre vezane za promenljive. Pri tome treba obratiti pa�nju da:

--> pitanje u upitniku kod koga se bira samo jedan odgovor - predstavlja jednu promenljivu
(na primer, pitanje 2 iz upitnika "Mesto stalnog boravka" )

--> pitanje u upitniku kod koga se mo�e odabrati vi�e odgovora - ne mo�e da �ini jednu promenljivu, ve� ga razbijamo na podceline (tj. podpromenljive).
(na primer, pitanje 12 iz upitnika "Koji metod kontracepcije koristite")

Uporedite upitnik i strukturu matrice (uklju�iti Variable View) da biste videli ovu logiku definisanja promenljivih. Svaka promenljiva se defini�e u redovima, a parametri koji su vezani za tu promenljivu nalaze se u kolonama. Ime (Name) treba odabrati �to kra�e i �to jasnije jer �e ono biti prikazano u Data View; opis (Label) treba da bude detaljan za odabranu promenljivu; vrednosti (Values) promenljive su diskretnog numeri�kog tipa; upitnik je bio takav da nisu tolerisana zabu�avanja , zna�i da su �ene morale je da popune sve podatke, stoga nema "nedostaju�ih vrednosti" (Missing).

Ono �to mo�e da buni, kod definisanja parametra Values, je kvantifikacija podataka, �ija je priroda kvalitativna (al' sam ga sro�io).
--> Dakle, sve �emo odgovore ispitanica (koji su ve�inom kvalitativni) prikazati brojem !

Ovde �emo razlikovati 4 situacije:

a) od ispitanice se o�ekuje neki unos (na primer, pitanje 1. "Godine starosti")
--> ovde nema problema sa preslikavanjem na brojnu vrednost jer se godine izra�avaju brojem

b) od ispitanice se o�ekuje zaokru�ivanje jednog odgovora (na primer, pitanje 2. "Mesto stalnog boravka")
--> svakoj opciji �emo dodeliti po jednu numeri�ku vrednost

Da ne bi mnogo filozofirali, slika �e da objasni ovaj princip:

Slika: definisanje numeri�kih vrednosti za odgovore

Prvo se postarajmo da smo u Variable View. Potom kliknimo na Values i kada je pojavi kvadrati�, kliknimo na njega. Otvori�e se novi prozor (u fokusu) gde defini�emo preslikavanje odgovora na numeri�ku vrednost. Kada pove�emo oznaku i broj, treba kliknuti na Add.

c) ispitanica mo�e da zaokru�i vi�e odgovora (na primer, pitanje 12. vezano za izbor metode kontracepcije)
--> pitanje ne�emo predstaviti sa jednom promenljivom, ve� sa vi�e tzv. DA/NE promenljivih. Svaka mogu�nost koja mo�e biti zaokru�ena, bi�e predstavljena sa posebnom promenljivom.

Evo slike i za ovu situaciju:

Slika: primer razlaganja na vi�e promenljivih sa vrednostima DA i NE (tj. 1 i 2)

Malo edukacije: ovde nije pomenuta "apstinencija" koja tako�e predstavlja metodu kontracepcije i to jedinu 100% uspe�nu (drug je verovatno ovo sveo na pitanje 9 pod c)). Po jednom istra�ivanju naj�e��a metoda kontracepcije kod srba je takozvani "coitus interruptus" ili "prekinuti sno�aj". Vide�u da ubacim jo� jedan rad koji pokazuje FAIL ovih metoda, tj. kolika je �ansa da �ena zatrudni ukoliko pribegava specifi�nim metodama kontracepcije. Koliko me se�anje slu�i, impulsivni mu�karci ne smeju pribegavati C.I. metodi jer ne mogu da kontroli�u ejakulaciju. Oni koji, pak, mogu a pri tome su neiskusni ~20% �anse je da �e partner zatrudneti. Kod iskusnih se ovaj procenat zna�ajno smanjuje. Samo teorijski i uz grubu apstrakciju posmatrano, ko �eli potpuno "prirodan" metod kontracepcije drugar preporu�uje kombinaciju: pra�enje plodni/neplodni dani + apstinencija za vreme plodnih dana + prekinut sno�aj.

Nego, vratimo se mi na matricu

d) Numeri�ki odgovori koji su zasnovani na Likertovoj skali (1-5). Ako se sve ispratili do sada, i ovo bi trebalo da bude jasno. Videti sliku:

Slika: prikaz odgovora po Likertovoj skali

OK, sad bi trebalo da znate da formuli�ete sve promenljive (varijable) i odredite sve parametre sa lako�om.

Sada je vreme da se prebacimo na Data View. U Data View, u kolonama se nalaze promenljive, a u redovima opservacije (odnosno jedan red = jedna opservacija = jedna ispitanica).

Mo�da ovo opet deluje pomalo nejasno, pa �emo pro�i kroz primer (da ne bih mnogo filozofirao):

Slika: prikaz dela opservacije u Data View

OK, nahvatali smo prvu tetu s reda. Da vidimo kako �emo tuma�iti podatke (otvorite u isto vreme matricu i sliku upitnika):

--> Ima 22 godine, �ivi u gradu, ide u srednju skolu, partner joj ide na faks, ima stalnog partnera, u dugoj je emotivnoj vezi, nema dece, broj dece je 0 (primetite bug ) , rijetko ima seksualne odnose, koristi kontracepciju, pri tome koristi je uvek, i to kondom i pilulu.

(naravno, reverznom metodom se na osnovu upitnika popunjava matrica ! )

To je to. O�ekuje vas naporan posao ukucavanja svih opservacija....................

* U�itavanje matrice, �uvanje matrice, generisanje statistika, ... i sve druge aktivnosti �e biti logovane u Output prozoru. Kada ga ugasite, SPSS �e vas upitati da li �elite da sa�uvate promene. Ovo pitanje nije vezano za samu matricu ve� samo za Output prozor. Dakle, ako ne sa�uvate promene to ne�e da uti�e na matricu.

[5] STATISTIKA

* Ukliko ve� niste, preuzmite i otvorite rad (DOC datoteku) koji sam linkovao na po�etku �lanka

Za potrebe ovoga rada, najpre �e nam trebati deskriptivna statistika, deo oko analize frekvenci. Obratite pa�nju na poglavlje: Rezultati istra�ivanja i potpoglavlje 3.1 - Karakteristike ispitivane populacije, grafikon 2.

Dakle, potrebno je odabrati meni: Analyze --> Descriptive Statistics --> Frequencies...

Slika: odabir menija za analizu frekvenci

Klikom na strelicu udesno biramo promenljive koje �e biti analizirane:

Slika: odabir promenljive za analizu

Klikom na dugme Charts... dobija se slede�i prozor, gde biramo opciju Histograms i treba �triklirati opciju With normal curve (da bi se dobila linija normalne raspodele na histrogramu).

Slika: odabir histograma, kao na�ina prikazivanja podataka

Rezultate analize softvera mo�ete videti u tzv. Output prozoru. U njemu se prate sve akcije, po�ev�i od �uvanja matrice, u�itavanje nove datoteke, izvr�ene analize i druge izvr�ene operacije.

Bitno je da nema missing values jer se ovaj parametar pokazuje da li neke vrednosti nedostaju u matrici (ovo mo�e poslu�iti kao mini reper za kontrolu unosa podataka u matricu).

N predstavlja veli�inu uzorka;

Tabelu treba analizirati na slede�i na�in: broj anketiranih devojaka koje imaju 16 godina je 3; procentualno 1.4% od ukupnog broja anketiranih devojaka i kumulativni procenat predstavlja zbir svih ostalih procenata u koloni do teku�eg reda. Ovaj parametar se iskoristio u radu da se konstatuje da je npr. uzrast ispitanica od 16 - 20 god. zastupljen sa 11.7 % .

Slika: Output prozor i rezultat analize frekvenci

Na prozoru Output prikazuje se i grafikon koji smo odabrali:

Slika: prikaz histograma koji je iskori�ten za rad

Na grafikonu 3 je odabrana opcija Bar Charts sa definisanim procentima kao vrednostima grafika:

Slika: prikaz definisanja parametara za Bar Chart

Kako na lak na�in da ubacite sve ove grafikone i tabele u va� seminarski/maturski/diplomski rad?

--> U prozoru Output, na beloj (slobodnoj) povr�ini kliknite desnim tasterom mi�a i odaberite opciju Export... Pojavi�e se slede�i prozor:

Slika: prozor za izvoz (export) sadr�aja prozora Output

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png prila�em i datoteku koju sam dobio sa exportovanjem. Dakle, pomo�u LibreOffice-a, OpenOffice-a ili nekog drugog tekst procesora (tipa Microsoft Office Word 2010) mo�ete otvoriti datoteku i jednostavno u rad iskopirati tabele ili grafikone koji su vam od zna�aja.

Grafike je mogu�e formulisati i pojedina�no, bez statistika, a na osnovu podataka iz matrice. Za te potrebe slu�i meni Charts. Chart Builder predstavlja mo�ni Wizard koji slu�i za definisanje informacija koje �e se pojaviti u grafiku. Druga, jednostavnija opcija je Legacy Dialogs, na primer:

Slika: odabir stavke Legacy Dialogs

Slika: odabra�emo grupu slu�ajeva

Slika: Par�i�e grafika (slices) �emo odabrati po promenljivoj "broj dece"

Slika: rezultiraju�i grafik u osnovnoj formi

Dakle, u ovoj situaciji pojavi�e se samo grafik bez statistika, i to bazi�na verzija grafika. Dvostrukim klikom na grafik mogu�e je urediti taj grafik, na primer dodavanje procenata na par�i�e, definisanje drugog tipa grafika, dodavanje dimenzije, izmena legende i drugo.

Kroz �itava potpoglavlja 3.1 i 3.2 iskori�teni su ovi, do sad navedeni statisti�ki principi, samo sa drugim promenljivima.

U potpoglavlju 3.3 - Faktori koji uti�u na upotrebu kontracepcije i negativni stavovi o kontracepciji, koristi se takozvani Hi-kvadrat test (Chi Square Test) koji �e biti upotrebljen iz upore�ivanja promenljivih (Crosstabulation).

Odaberite meni i stavke kao sa slede�e slike:

Slika: odabir stavke Crosstabs...

�elimo da vidimo kakvo je stanje sa upotrebom kontracepcije u odnosu na mesto stalnog boravka:

Slika: definisanje promenljivih u redu i koloni

Kliknimo na dugme Statistics...; Ozna�iti stavke kao sa slike i potvrditi sa Continue.

Slika: dijalog Statistics...

Zatim treba kliknuti na dugme Cells jer �elimo uklju�iti i prikaz procenata; ozna�iti parametre kao sa slike:

Slika: dijalog Cell Display...

Pojavi�e se slede�i output prozor sa rezultatima analize. Uporediti sa tabelom u radu:

Slika: prikaz rezultata u Output prozoru

Iz jedne druge analize vidimo deo koji se ti�e Hi-kvadrat testa:

Slika: odeljak koji se ti�e Chi Square testa

Parametri koji treba da se nalaze u va�em radu su:

Value --> predstavlja vrednost statistike
df --> predstavlja broj stepeni slobode (degrees of freedom). U literaturi se ozna�ava i sa "n".
sig --> predstavlja zna�ajnost statistike (significance); U literturi se ozna�ava sa "p".

Najpre, hipoteze za Hi-kvadrat test nezavisnosti se postavljaju na slede�i na�in (u op�tem slu�aju):
Ho: Dve kategori�ke promenljive su nezavisne (ovo je tzv. nulta hipoteza).
Ha: Dve kategori�ke promenljive su zavisne (povezane).

Odlu�ivanje za odbacivanje ili prihvatanje hipoteza se vr�i na osnovu zna�ajnosti. Naime, ako je "p" <= 0.05, tada je test statisti�ki zna�ajan i odbacuje se nulta hipoteza (Ho). Dakle:

- Ukoliko je vrednost parametra "p" <= 0.05 hipoteza Ha se prihvata, a odbacuje Ho.
- Ukoliko je vrednost parametra "p" > 0.05 hipoteza Ho se prihvata, a Ha se odbacuje

�to se ti�e frekventne analize ajtema, vr�i se ideni�no kao analiza frekvneci:

Slika: prikaz jedne frekventne analize ajtema

Za dalju diskusije oko prihvatanja ili odbacivanja hipoteza na osnovu ovih statisti�kih rezultata i neslaganja rezultata sa postoje�im arhivskim rezultatima na�eg podru�ja, treba pro�itati deo u radu koji nosi naziv Diskusija.

PS Odlu�io sam se da postavim beta verziju rada jer je profesor izbacio 15 strana rada (fol, bio je glomazan). Po�to od vi�ka informacija glava ne boli, bolje je oka�iti betu.

Nadam se da �e ovo koristiti nekome.

Do slede�eg �lanka,

II Graficki iz Konstruisanja - Jednostepeni reduktor

nobody@mycity.rs (AleXa89) — Sun, 27 Apr 2008 12:17:18 +0100

II graficki rad iz konstruisanja - ReduktorGotova i potpuna verzija grafickog

Fajlovi:

II Graficki rad iz Konstruisanja - Proracun.docx (A4)
II Graficki rad iz Konstruisanja - Proracun.doc

Radionicki crtez vratila II.dwg (A3)
Radionicki crtez vratila II.pdf

Radionicki crtez zupcanika I.dwg (A4)
Radionicki crtez zupcanika I.pdf

Sklopni crtez jednostepenog reduktora.dwg (A0)
Sklopni crtez jednostepenog reduktora.pdf

Potrebni programi: Word 2003, 2007 ili noviji, PDF Reader i AutoCAD 2006 ili noviji.

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png
Download (1.48MB):

AleXa89
___________________________________________________________
Pogledajte:
I graficki iz konstruisanja, Rucna dizalica:
mycity.rs/Srednje-skole/Rucna-dizalica-.....skole.html

Maturski rad iz modeliranja, Mikrometar:
mycity.rs/Srednje-skole/Matursk-rad-iz-modeliranja-Mikrometar.html

Rucna dizalica sa navojnim vretenom - IV razred mas. skole

nobody@mycity.rs (AleXa89) — Mon, 04 Feb 2008 00:46:52 +0100

I graficki rad iz konstruisanja - Rucna dizalica sa navojnim vretenom.
Obrazovni profil: Masinski tehnicar za kompjutersko konstruisanje.

Fajlovi:

I Graficki rad iz Konstruisanja.docx (A4)
I Graficki rad iz Konstruisanja.doc
I Graficki rad iz Konstruisanja.pdf

Provera proracuna.xlsx (Za moj tip zadatka)
Provera proracuna.xls
Provera proracuna.pdf

Sklopni crtez rucne dizalice.dwg (A3)
Sklopni crtez rucne dizalice.pdf

Sklopni crtez.pdf (A4, samo skica)

Trup dizalice.dwg (A4)
Trup dizalice.pdf

Navojno vreteno.dwg (A4)
Navojno vreteno.pdf

Glava dizalice.dwg (A4)
Glava dizalice.pdf

Navrtka.dwg (A4)
Navrtka.pdf

Rucica.dwg (A4)
Rucica.pdf

Kugla.dwg (A4)
Kugla.pdf

Potrebni programi: Word 2003, 2007 ili noviji, PDF Reader i AutoCAD 2006 ili noviji.

[url=https://www.mycity.rs/must-login.png
Download (1.38MB):

AleXa89
___________________________________________________________
Pogledajte:
II graficki iz konstruisanja, Jednostepeni reduktor:
mycity.rs/Srednje-skole/II-Graficki-iz-.....uktor.html

Maturski rad iz modeliranja, Mikrometar:
mycity.rs/Srednje-skole/Matursk-rad-iz-modeliranja-Mikrometar.html

Razultati PISA 2006 testiranja

nobody@mycity.rs (teacher) — Tue, 04 Dec 2007 16:04:05 +0100

Danas su javnosti postali dostupni rezultati PISA 2006.

U fokusu pro�logodi�njeg testiranja su bile kompetencije iz nauke, a rezultati zamalja koje ba�tine obrazovnu tradiciju SFRJ su veoma neujedna�eni.
Rezultati koje su ostvarile Srbija (40. mesto) i Crna Gora (48.) su u domenu nacionalne tragedije. Slovenija je na 13. mestu a Hrvatska na 22.

Publikaciju u PDF formatu mo�ete preuzeti ovde:

Knjiga 1 - analiza

Knjiga 2 - podaci

Mati�na stranica:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pravni Fakultet Kragujevac - Hap�enja zbog mita

nobody@mycity.rs (Stane) — Fri, 23 Feb 2007 01:47:34 +0100

U proteklih nekoliko dana Kragujeva�ka policija je u dve uzastopne akcije, uhapsila vi�e profesora Kragujeva�kog Pravnog fakulteta zbog osnovane sumnje o primanju mita. Me�u uhap�enima su i dekan fakulteta Sveta Puri�, prodekan Bo�in Vla�kovi�, kao i nekada�nja pomo�nica ministra prosvete Emilija Stankovi�. Osumnji�eni uhap�eni u prvoj akciji su danas izvdeni pred istra�nog sudiju u Smederevu. Njima je odre�en pritvor od mesec dana.

Kako javljaju lokalni mediji u dana�njoj akciji su privedeni i profesori Nenad �ur�evi�, Milena Petrovi� i Jasmina Nektarijevi�

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U me�uvremenu je vlada Gr�ke objavila kako do daljnjeg ne�e priznavati diplome ste�ene na univerzitetima u Srbiji.

Studentske i omladinske kartice

nobody@mycity.rs (Pretender) — Sun, 11 Feb 2007 17:01:17 +0100

Easy Travel Card (ETC)
Popust: od 50% na putovanje zeleznicom, od 10-75% na prevoz autobusom, od 20-40% popusta na avionski prevoz i od 10-50% na razne kulturne, sportske i edukativne usluge.
Korisnici: studenti svih fakulteta i visih skola.
Cena: pretplata je 500 dinara i vazi do kraja godine.
Vise informacija: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

EURO 26
Popust: 50% na zeleznicki prevoz, od 30-40% daje Montenegro Airlines i CSA Czech Airlines, od 10-75% Lasta, 20% Autoboka Kotor, popust daju McDonald's restorani, modna kuca MONA, "Balasevic", Bn Boss, pozorista od 10-40%, muzeji od 10-100%.
Korisnici: mladi do 26 godina.
Cena: pretplata je 900 dinara, a vazi godinu dana.
Vise informacija: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

International Student Identity Card (ISIC)
Popust: na cene smestaja, prevoza, ulaza u muzeje, galerije, bioskope, na sportske utakmice u vise od sto zemalja sveta.
Korisnici: studenti sa overenim semestrom i ucenici stariji od 12 godina.
Cena: pretplata je 350 dinara i vazi do kraja godine.
Vise informacija: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Inter Rail
Popust: tokom meseca, Inter rail karta omogucava putovanje zeleznicama u 29 evropskih zemalja, a vazi za drugi razred vozova.
Korisnici: karta je jeftinija za mlade do 26 godina, a poseban popust imaju deca od 4-12 godina.
Cena: 269,5 evra.
Vise informacija: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Legitimacija Jugoslovenske Zeleznice
Popust: 30 odsto na cenu karte za prvi i drugi razred putnickih, brzih i ekspresnih vozova.
Korisnici: mladi do 26 godina.
Cena: 1500 dinara za godinu dana.
Vise informacija: legitimacija za mlade do 26 godina omogucava dobijanje 30% popusta na cenu karte, moze da se kupi na svim salterima zeleznickih stanica.

Konkurs ETF-a za upis na master studije za �kolsku 2006.-200

nobody@mycity.rs (Stane) — Thu, 28 Sep 2006 20:47:37 +0100

К О Н К У Р С

За упис на нове дипломске � master студије 2006/2007 школске године
на Електротехничком факултету Универзитета у Београду

Услови уписа и квоте:

1. За студенте који су завршили основне студије на Електротехничком факултету у трајању од 5 године:

� Квота: неограничена
� Школарина: 25.000 динара
� Признају се бодови са претходних студија,
тако да се по правилу полажу два изборна предмета
� Стиче се титула и издаје диплома master са одговарајућим додатком дипломе.

2. За студенте који су завршили основне студије на Електротехничком факултету у трајању од 4 године (по прелазним програмима) и за студенте који су завршили друге сродне факултете у трајању од најмање 4 године:

� Квота: 50 буџетских места (уколико се добије одобрење Министартсва)
100 самофинансирајућих места
� Школарина: 85.000 динара
� Студије трају годину дана и носе 60 ЕСПБ
� Студије обухватају 5 предмета и завршни master рад
� Издаје се master диплома

Образложење: Студенти из тачке 2 ће се масовније појавити на Електротехничком факултету тек 2007/2008 године, када прва генерација заврши нове основне студије у трајању од 4 године. Предвиђамо да ће тада бити неопходна квота од 300 буџетских и 200 самофинансирајућих места.

Ukinuto ve�ito studiranje

nobody@mycity.rs (Stane) — Sun, 24 Sep 2006 23:23:30 +0100

Novim Statutom Univerziteta u Beogradu ukida se status ve�itog studenta.
Re�enjem usagla�enim sa Zakonom o visokom obrazovanju i sa zahtevima Bolonjske deklaracije predvi�eno je da studenti mogu da zavr�e fakultet u duplo du�em roku od trajanja studijskog programa. Posle probijanja ovih rokova student gubi status akademca. On mo�e, pre isteka roka, da podnese zahtev za produ�enje roka za zavr�etak studija za jedan semestar.

Prema Statutu beogradskog univerziteta status studenta prestaje i ispisivanjem sa studija, neupisivanjem �kolske godine, ili izricanjem disciplinske mere isklju�enja sa studija. Student ima pravo da zatra�i mirovanje prava i obaveza u slu�aju te�e bolesti, upu�ivanja na stru�nu praksu u trajanju od najmanje �est meseci, odslu�enja i doslu�enja vojnog roka, nege vlastitog deteta do godinu dana �ivota, priprema za olimpijske igre, svetsko, ili evropsko prvenstvo - kada ima status vrhunskog sportiste. Vreme mirovanja prava i obaveza ne ra�una se u rok za zavr�etak studija.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Menad�erijada 2006 - Kopaonik, Konaci, 15-20. maj

nobody@mycity.rs (][v][ A T R I X�) — Sun, 07 May 2006 19:12:28 +0100

Menad�erijada predstavlja studentsko takmi�enje u disciplinama iz oblasti savremenog menad�menta, kao i u sportskim disciplinama. U maju mesecu teku�e godine odr�a�e se �etvrto po redu studentsko takmi�enje, popularno nazvano MENAD�ERIJADA.

Primarni cilj, ovog pre svega studentskog okupljanja, je popularizacija i razvoj brenda menad�erijade. Studenti predstavnici Megatrend univerziteta, uz podr�ku profesora i uprave, dobili su saglasnost da konkuri�u za ulogu generalnog organizatora. Megatrend univerzitet, sa svoja tri fakulteta, ve� tri godine aktivno u�estvuje na gore pomenutom takmi�enju. S obzirom na dosada�nje uspehe u oblastima znanja i sporta smatramo da smo sazreli da budemo ovogodi�nji generalni organizator menad�erijade.

Organizacioni odbor "Menad�erijada � Srbija 2006." na sastanku odr�anom 12.03.2006. doneo je jednoglasnu odluku da predlog mesta odr�avanja menad�erijade ove godine bude u Srbiji. Razlog dono�enja ove odluke je razvoj doma�eg turizma, kao i trenutna politi�ka situacija u SCG.

Sekundarni cilj je uspostavljanje me�unarodnje saradnje sa srodnim fakultetima. Sektor za me�unarodnu saradnju Megatrend Univerziteta pozva�e predstavnike partnerskih fakulteta, kako iz regiona tako i iz Evrope, da budu na�i gosti na ovogodi�njoj menad�erijadi. Na ovaj na�in studenti sa svih fakulteta u�esnika menad�erijade dobili bi priliku da uspostave kontakte i saradnju sa kolegama iz inostranstva.

Takmi�enje u znanju je najbitniji segment u organizaciji Menad�erijade. Kao i do sada, takmi�enja u znanju odr�a�e se u tri kategorije:

1. Studija slu�aja (Case Study)

2. Kviz znanja

3. Debata

Takmi�enje u sportu na Menad�erijadi 2006 bi�e organizovano u slede�im sportovima:

1. Ko�arka

2. Fudbal

3. Odbojka (mu�ka i �enska)

4. Tenis (mu�ki i �enski)

5. Stoni tenis (mu�ki i �enski)

6. �ah (kombinovano)

Spisak timova predati najkasnije do 10-og maja.

ZA VISE INFORMACIJA I PRIJAVE ZA UCESCE ILI NAVIJANJE POSETITE ZVANICNI SAJT MENADZERIJADE NA ADRESI [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 09 Maj 2006 2:04 ---------

Evo nas i na seljekomovom portalu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Beograd, 08. maj 2006.

Saop�tenje za javnost

ZAGREVANJE PRED MENAD�ERIJADU 2006

U okviru promotivnih aktivnosti povodom �etvrte po redu Menad�erijade, takmi�enja studenata ekonomije i menad�menta u znanju i sportu, generalni organizator � Megatrend univerzitet organizuje �urke:

1. PROMO �URKA 1

utorak, 09. maja 2006.

klub �F6�, Francuska 6

�iva svirka

ulaz besplatan

promotivne cene pi�a

u saradnji sa BK univerzitetom

rezervacije: 062 / 303 111 ili 065 / 530 5400

2. PROMO �URKA 2

�etvrtak, 11. maj 2006.

klub �Baltazar�, Kara�or�eva 9

DJ Mikele � disco-house, electro, r�n�b

ulaz besplatan

promotivne cene pi�a

rezervacije: 062 / 303 111 ili 065 / 555 6 000

Pozivamo Vas da nam se pridru�ite u dobrom provodu!

Kontakt osoba: Marija Panteli�, PR menad�erijade
063 / 348 704

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

nobody@mycity.rs (DR) — Tue, 25 Apr 2006 22:11:53 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

!!!Skuplje skolarine na fakultetima!

nobody@mycity.rs (DR) — Wed, 12 Apr 2006 13:24:48 +0100

Fakulteti Beogradskog univerziteta odredili su visine �kolarina za samofinansiraju�e studente za narednu �kolsku godinu. �kolarine su pove�ane u proseku za deset do dvadeset odsto, a najve�e iznena�enje je astronomski iznos �kolarine koju �e pla�ati bruco�i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu - 240.000 dinara.

Visoke �kolarine ima�e i Stomatologija 180.000, Medicina 125.000, Farmacija 120.000, FON 110.000 i Veterina 100.000 dinara. Tradicionalno najni�e bi�e �kolarine Rudarsko-geolo�kog, 30.000, Tehni�kog u Boru 31.000 i Fizi�ke hemije 36.000 dinara.

Samo pojedini fakulteti nisu pove�avali �kolarine: Fizi�ki, Geografski, Fizi�ka hemija, Ma�inski, Rudarsko-geolo�ki, Matemati�ki i Veterinarski.

Kao i protekle godine za mnoge roditelje budu�ih studenata, jedino re�enje u pribavljanju novca za studiranje bi�e krediti banaka, koji su ne�to povoljniji nego �to je slu�aj sa klasi�nim potro�a�kim zajmovima.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
---------------
Skandal!!!