MyCity :: Psihologija

Inteligencija i kvocijent inteligencije - IQ

nobody@mycity.rs (Fil) — Wed, 14 Aug 2013 13:55:13 +0100

Inteligencija predstavlja mentalno svojstvo �oveka, od koje zavisi snala�enje u novim situacijama, u�enje i povezivanje �injenica o novim pojavama i analiziranje drugih slo�enih i apstraktnih pojmova.

Na Internetu se mo�e na�i dosta definicija inteligencije, Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoreti�ari se sla�u da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost.

Iako inteligencija jednim delom zavisi od uro�enih karakteristika nervnog sistema, smatra se da se ona vremenom mo�e pove�avati, dakle nije u pitanju potpuno predefinisana i razvijena sposobnost.

Inteligencija se mo�e meriti raznovrsnim testovima inteligencije a njen pokazatelj je IQ, kvocijent inteligencije. IQ, predstavlja skor koji poti�e od jednog nekoliko standardizovanih testova �ija je namena procena inteligencije. Skra�enica IQ, poti�e od nema�kih re�i Intelligenz Quotient, smi�ljenog od psihologa William Stern-a.

Da li je neko prose�no ili natprose�no inteligentan, teoretski, meri se nekim testom uz koga se vezuje i neka od skala. Postoje mnogobrojne skale, a pomenu�emo:

Katelovu skalu:

Citat:< 99 - ispod prose�na inteligencija
100 - 119 - prose�na inteligencija
120 - 139 - natprose�na inteligencija
140 - 159 - visoka inteligencija
> 160 - genijalnost

+ Standford-Binet skala

+ Wechsler-ova skala

Ove zadnje skale se se�am iz srednje �kole, tako da je opseg inteligencije prikazan kao na slede�oj slici:

... u pitanju je normalna raspodela i ona je u obliku zvona. I jo� malo brojki:

IQ   Opis rezultata   % populacije   % "inteligentnijih"


iznad 130   Vrlo superioran   2,2%   0 - 2,2%


120-129   Superioran   6,7%   2.2 - 8,9%


110-119   Visoki prosjek   16.1%   8.9 - 25%


90-109   Prosjek   50%   25 - 75%


80-89   Niski prosjek   16.1%   75 - 91.1%


70-79   Grani�ni   6.7%   91.1 - 97.8%


ispod 70   Iznimno nizak   2.2%   97.8 - 100%

Preuzeto sa: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I svi smo �uli za Mensina testiranja. Na�alost, na ovom sajtu nema neki online test, za razliku od hrvatske stranice, gde ima i online test:

Link: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Moj rezultat:

U Mensu primaju od 148, po Katelovoj skali. Neka vas ovaj test ohrabri da odete na stvarno testiranje i dobijete Mensin sertifikat.
Ina�e, me�u mla�im moderatorima imamo jednog �lana Mense (ja znam za jednog, mo�da ih ima vi�e).

Testirajte se i podelite rezultat sa nama u ovoj temi.
Tako�e popri�a�emo kakve stavove imate po pitanju inteligencije, da li smatrate da je inteligencija najja�e oru�e u dana�njem dobu i raznim drugim temama

Kvocijent inteligencije se mo�e pove�ati ve�banjem. Naime, ve�ina IQ testova meri dve vrste inteligencije:

- kristalna inteligencija se oslanja na znanja i vje�tine iz dugotrajne memorije
- fluidna inteligencija se oslanja na sposobnost uvi�anja veza izme�u razli�itih pojava, na osnovu informacija iz kratkotrajne memorije. Ona je nezavisna od prethodnih znanja �oveka.
Ljudska fluidna inteligencija se mo�e unaprediti, ako radimo raznovrsne aktivnosti ili ve�be.

Dakle, obogatite dan sa raznolikim aktivnostima:
- uo�ite rutinu i razbijajte je: poku�ajte da smislite ideje da na nov na�in provedete dan, skuvate ne�to novo, ne�im iznenadite voljene osobe i drugo.
- �itanje: �itanje raznovrsne literature pospe�uje razmi�ljanje i logiku.
- Pisanje: ovim podsti�emo usredsre�enost, kreativnost i logiku u argumentaciji.
- Svet multimedije: raznovrsne logi�ke i strate�ke video igre, filmovi nau�ne fantastike i drugo pospe�uju kreativne aktivnosti mozga i osve�avaju ma�tu.
- na�ite kreativan hobi u kome u�ivate : u�ite neki strani jezik ili nau�ite da svirate neki instrument, na primer i poku�ajte da smislite neke svoje muzi�ke stvari.
- anga�ujte se po pitanju drugih logi�kih aktivnosti: re�avajte ukr�tene re�i, sudoku, sla�ite puzzle, gledajte TV slagalicu i druge kvizove.
- diskutujte i raspravljajte: u�estvujte u raspravama, argumentujte i preispitujte va�e stavove.
Ovim mo�emo razne stvari da shvatimo i na dubljem nivou.

Zanimljivosti:

- Po Flinovom efektu, od 1930. godine inteligencija ljudi u svetu ima tendenciju rasta.

- Dunning-Krugerov efekt[/url] govori o jednom iluzornom fenomenu:
--> gde su ljudi ispodprose�ne inteligencije skloni uobrazilji da su inteligentniji nego �to to jesu,
--> a sa druge strane osobe natprose�ne inteligencije smatraju da imaju ni�u inteligenciju nego �to je to slu�aj u stvarnosti.
Link: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]�Kruger_effect

- Korelacija browsera i IQ-a : LINK

- neki izvori ka�u da je nepravilno re�i koeficijent inteligencije, ve� koli�nik inteligencije ili kvocijent inteligencije.

A ko je zapravo lud?!

nobody@mycity.rs (zoranzota) — Mon, 27 Aug 2012 19:33:09 +0100

Psiholog Dejvid Rozenhan sproveo je eksperiment 1973. godine koji je objavljen pod nazivom �Biti normalan na nenormalnim mestima�. Danas ova studija ima veliki zna�aj za psihijatrijske dijagnoze.

Eksperiment se sastojao iz dva dela:

Prvi je uklju�io slanje tri �ene i pet mu�karaca u mentalnu instituciju. Svaki volonter je simulirao halucinacije da bi obezbedio prijem u razne psihijatrijske bolnice i kod svakog je dijagnostikovan psihi�ki poreme�aj.

Nakon dijagnoze, Rozenhan je volonterima davao instrukcije da se pona�aju normalno i da govore kako vi�e nemaju halucinacije. Osoblje je i dalje verovalo da su psihi�ki oboleli. Neki su �ak bili zatvoreni i po par meseci.

Me�utim, na ovome se nije zavr�ilo.

U drugom delu eksperimenta, uvre�ene bolnice izazvale su Rozenhana da po�alje jo� volontera, da bi dokazali da osoblje mo�e da ih otkrije. On je pristao, i sklopio dogovor da u naredna tri meseca po�alje jednog ili vi�e pacijenata, a oni �e poku�ati od �izvale� ko je �uljez�.

U naredna tri meseca Rozenhan poslao 193 nova volontera: psihijatri su identifikovali 41 kao potencijalnog �glumca�, a u dodatna 42 volontera se sumnjalo.
Tada je usledio naj�okantniji momenat, barem za osoblje ove institucije.

Rozenhan je otkrio da je lagao i da zapravo nije poslao nijednog volontera, �to zna�i da je osoblje bolnice ozna�ilo 41 pravog pacijenta � mo�da i ozbiljno obolelog � kao mentalno zdrave.

Rozenhan je iz ove studije zaklju�io da �ne mo�emo razlikovati du�evno zdrave od du�evno obolelih u psihijatrijskim ustanovama�.

Izvor:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovo me je vratilo na razmi�ljana kojima sam ponekad okupiran.
�esto se pitam koliko je na�e dru�tvo (svetsko) normalno ako postoje osobe koje mogu nekom ljudskom bi�u na�initi zlo a da one same ne budu, da ka�em, "poreme�ene"?

Jedan od najskorijih, i najstra�nijih, slu�ajeva "Brejvik"! �oveka, koji je mesecima planirao ubistva, koji se pri izricanju presude sme�kao, koji nije pokazivao ni trunku kajanja za ono �to je uradio, jo� je, naprotiv, i dalje ube�en da je to njegovo delo za vi�e ciljeve... progla�en je kao normalan!
Dakle normalan. Kao �to sam i ja normalan?! Kao �to smo ve�ina mi normalni?!
Ne �elim ja sada da opovrgujem nalaze i mi�ljenja stru�nih ljudi. Ali ako su takve osobe okarakterisane kao normalne, onda na�em dru�tvu u celosti treba jo� dosta sazrevanja da bi do�li do nivoa kada onaj koji u�ini ne�to i pribli�no sli�no bude odmah izdvojen kao druga�iji od "normalnih"!
I mo�da i najva�nije pitanje. �ta je to �to nas svrstava u normalne?
Jer, opet da ponovim, neka bude da je ta osoba normalna, ali da li je i njegov postupak normalan?
I previ�e komplikovano za mene, priznajem.

Lucidni snovi

nobody@mycity.rs (AfrojackFollower) — Sun, 18 Mar 2012 12:30:14 +0100

Pozdrav,
Nedavno sam cuo za lucidne snove i malo sam citao o njima , da li je neko iskusio ovakav san, da li je on stetan po nas i da li ova tehnika uspesna :

1. Po�ite na spavanje izme�u 22 i 01 sat, te planirajte bu�enje nakon pribli�no 6 sati spavanja. Prije spavanja, le�e�i na le�ima, zatvorite o�i, i radite koncentraciju na prostor izme�u obrva (tre�e oko), kroz zatvorene kapke. Za to vrijeme mentalno i sa osje�ajem, ponavljajte autosugestiju poput: �No�as �u postati svjestan/svjesna da sanjam�. Ako um po�ne lutati, ponovo usmjerite pa�nju na tre�e oko i nastavite sa autosugestijom sve dok ne utonete u san.
2. Nakon otprilike 6 sati spavanja, ustanite iz kreveta i budite budni 1 � 1.5 sat (po mogu�nosti �itajte ili razmi�ljajte o lucidnom sanjanju). Va�no je potpuno se razbuditi za to vrijeme.
3. Vratite se u krevet i ponovo radite tehniku koncentracije na tre�e oko uz autosugestiju. Mogu�e je da �ete imati problema da ponovno zaspete, �to mo�e potrajati i do 1 h, ali nakon �to kona�no zaspete, po�inje zabava. Da ne bi bili iznena�eni rezultatima ove tehnike, ovako je mogu�e pored lucidnog sna, izazvati i svjesno iskustvo astralne projekcije kao i iskustvo tzv. �la�nog bu�enja�, kada je osoba uvjerena da je budna i po�inje obavljati svoju svakodnevnu jutarnju rutinu a da u stvari jo� uvijek sanja. U svakom slu�aju, mo�ete imati zanimljivo iskustvo.

Izvor : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Mislim da je ovo interesantna tema za diskusiju

Psiholo�ki testovi

nobody@mycity.rs (Mila_90) — Wed, 14 Sep 2011 14:42:30 +0100

Da li bi neko bio u mogu�nosti da po�alje link ka nekom "pravom", validnom psiholo�kom testu (koji bi bio tipa onih koji se koriste prilikom rangiranja za stipendije i sli�no)?

Hvala unapred na pomo�i.
Pozdrav

Uticaj Interneta na Mlade

nobody@mycity.rs (Srki94) — Mon, 05 Sep 2011 07:34:24 +0100

Evo i mog doprinosa ovom potforumu.

Iako nije zvani�no potvr�eno od strane nekog stru�nog prou�avanja moramo da priznamo da internet mo�e da promeni �ivot jedne osobe.

Ova tema �e se konkretno fokusirati na socijalne mre�e i MMORPG video igre.

Kada bi smo opisali proceduru zavisnosti tj. korake od "RL" do "Virtual" to bi od prilike izgledalo ovako:

Uvodna faza :
1. Osoba pristupa socijalnoj mre�i ili video igri
2. Osoba sti�e nove virtuelne prijatelje
Faza upoznavanja i zbli�avanja :
3. Osoba se zbli�ava virtuelnim prijateljima
4. Osoba ima potrebu da provodi vi�e vremena sa e-prijateljima
Faza preuzimanja :
5. Osoba menja prave prijatelje za virtualne prijatelje
6. Osoba provodi sve vi�e i vi�e vremena sa virtuelnim prijateljima
Faza opsednutosti :
7. Osoba je stalno sa virtuelnim prijateljima
8. Osoba je kona�no zamenila pravi �ivot za virtuelni i provodi svo vreme pored ra�unara
9. Osoba vidi ceo �ivot i smisao �ivota u virtuelnom svetu, realnost vi�e ne postoji i samo je bitno biti "online"

Ovaj problem se uglavnom javlja u dru�tu kod mla�ih uzrasta ili osoba koje se susre�u prvi put sa ra�unarom i virtuelnim svetom.

Ja sam sam do�iveo ovo i to je verovatno razlog za�to i pi�em o tome.

Kada ve� usledi faza Opsednutosti mo�emo re�i da je osoba totalno preokrenula �ivot i da vi�e ne postoje pravi prijatelji. Me�utim ne uti�e samo na to ve� osoba koja je u toj fazi se manje kre�e, neki te�ki slu�ajevi uop�te i ne izlaze �to sve dovodi do pogor�anja u zdravlju. Par primera :
- Slabi vid
- Ako je osoba u lo�e sede�em polo�aju javljaju se fizioterapeutski problemi sa ki�mom
- Javljaju se razni problemi sa varenjem zbog nedostatka kretanja
- Povi�enje telesne mase itd.
No nije to najgore �to se de�ava tim osobama, ono najgore jeste njihov psihi�ki problem.
Osoba se znatno promeni pa se �esto javlja :
- Depresija
- Nedostatak komunikacije
- Potencijal samoubistva

�to sve vodi ka to me da se osoba sve vi�e povu�e u sebe.

Pogledajmo ovaj klip koji prikazuje opsednutost mla�eg de�aka MySpace servisom :

Ovaj de�ak je ve� u najte�oj fazi, Fazi opsednustosti , njemu nije bitna porodica ve� mu je bitno samo ono �to je na tom portalu. Mo�emo slobodno re�i da ovom de�ku nije problem oduzeti sebi �ivot, sude�u po njegovim reakcijama iz klipa, ukoliko bi se ne�to desilo njegovom nalogu jer mu je to najbitnije u �ivotu.

Isto se javlja i u MMORPG igrama, one bukvalno tra�e od osobe da provodi dosta vremena uz igru ako �eli da ima najbolju opremu ili dosta resursa. Potrebno vreme da se "naleveluje" virtuelni igra� je grubo re�eno mesec dana ako osoba igra non stop, ovo varira od igre do igre. Me�utim kada tu osoba stigne onda treba da opremi tog igra�a dobrom opremom �to zahteva veliki trud koji mo�e da traje po par meseci.

Dok sve to traje, par meseci, osoba se ve�e za virtuelne prijatelje tj. druge igra�e i ponavlja se procedura koju sam napisao gore, samo �to u ovim slu�ajevima ishod bude jo� gori nego kada su u pitanju socijalne mre�e. Naime svaka MMORPG igra objavljuje nove nastavke/pe�eve koji donose nov sadr�aj koji igra� mo�e da radi. Ako je osoba u fazi preuzimanja ili fazi opsednutosti ona �e ostati uz igru i �ekati nove sadr�aje. Ono �to je bitno pomenuti jeste da ve�ina ovakvih igara u odre�enom vremenskom razmaku dodaje novu opremu koja je znatno ja�a od stare opreme ali na taj na�in da igra� mora ponovo da potro�i nekoliko meseci dok ne dobije tu novu opremu i posle odre�enog razmaka ponovo se dodaje oprema. Na taj na�in MMORPG igre dr�e svoju bazu igra�a vezanu uz igru
a osobe tj. igra�i rade jednu istu stvar ponovo i ponovo jer su postali zavisnici.

Naravno tu su i ose�anja, ako igra� uradi ne�to lo�e ili mu se desi ne�to lo�e u igri, Osoba �e se ose�ati lo�e u stvarnosti. Da ne pominjemo �kole, mnogi imaju lo�e ocene jer ne posve�uju dovoljno pa�nje u�enju ve� samo internetu.

Ja bih mogao ovako do ujutru da iznosim �injenice ali moramo priznati da Internet lo�e uti�e odre�en broj ljudi , bilo da su mladi ili stari. Oni to ne shvataju dok ne postane kasno.

Ja ne ka�em da je internet lo�a stvar - naprotiv mislim da je internet sjajna stvar jer mo�e� da upozna� toliko prijatnih ljudi i da nau�i� toliko toga lepog ali treba imati granice.

Razlog za�to sam napisao ovaj tekst jeste jer mislim da je ovo jedna diskutabilna tema o kojoj bi trebalo ozbiljnije da se porazgovara. Sem toga ja sam , da budem iskren, do pre mesec dana bio u Fazi opsednutosti MMORPG igrom i trudim se da �to manje vremena posve�ujem istoj jer sam po�eo da ose�am psihi�ke i fizi�ke probleme koje sam naveo gore. Eto ve� skoro mesec dana se ne logujem ali jo� uvek ne izlazim nigde mada �e i to da do�e na staro.

MyCity.rs , Srki94

Izmena :

Samo jo� ovo:
Vin Diesel u ovom trenutku ima 27.527.021 prijatelja na Fejsbuku. Svaki njegov status dobije preko 1000 komentara. �esto �emo videti komentare tipa "How are you mate?" od osoba koje su samo fanovi. Te Osobe zapravo ka�u "mate" (en. prijatelj) me�utim ta osoba je njemu samo broj, ime, slika i nikada mu nije bila prijatelj. Dok u stvarnom �ivotu on ima pravog prijatelja, dragu osobu koja nije broj , nije slika, ve� ne�to �to je u njegovom srcu i koga voli.

U�enje

nobody@mycity.rs ($elena) — Mon, 22 Aug 2011 12:21:11 +0100

�ta je to ucenje?
- Laicko i klasicno psiholo�ko poimanje: ucenje je svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost. Cilj te aktivnosti je sticanje znanja i ve�tina. Samo ucenje je najce�ce vezano za ponavljanje.
- Novo shvatanje ucenja: �Ucenje je relativno trajna i progresivna promena pona�anja individue koja je rezultat predhodne aktivnosti individue�. (S. Radonjic, �Psihologija ucenja�, str. 18.).

OSNOVNI PROBLEMI:

1.�ta u�imo
2.Kako u�imo
3.Teorije u�enja

�TA U�IMO:
-Percepciju (percepcija � apercepcija)
-Emocije (Votson i Rajnerova 1920, Mali Albert)
-Motivaciju (steceni motivi)
-Licnost: (dru�tvenost, borbenost, stavove, patologiju...)
-Inteligenciju (do izvesne mere)
-Verbalno-motorno ucenje

KAKO UCIMO:

Prosti oblici ucenja:
Rano ucenje: utiskivanje (K. Lorenz), senzitizacija-habituacija, ekspoziciono
ucenje (Fon Zenden, Risen)
Klasicno uslovljavanje (I. Pavlov)

Slo�eni oblici ucenja:
Instrumentalno uslovljavanje (E. Torndajk)
Uvidanje: (Keler V.)
Ucenje po modelu: (A. Bandura)

KOGNICIJA � UCENJE
Teorija dodira
Teorija potkrepljenja � zakon efekta
Rani, razvijeni i neobihejviorizam
Kognitivne teorije
Ge�talt teorija
Humanisticke teorije

TRANSFER UCENJA:
Sama rec znaci preno�enje, a u ovom kontekstu se koristi kad �eli da se opi�e
dejstvo jednog ranijeg ucenja na kasnije ucenje ili na kasniju aktivnost individue uop�te.
Efekti tog preno�enja mogu biti pozitivni i negativni tako da skraceno govorimo o pozitivnom i negativnom transferu.
Va�ni problemi u vezi transfera ucenja:
1. Mogucnost razvijanja psihickih funkcija (�uciti i samo uciti�,uciti �kako da se uci�, razvijati op�te i specificne tehnike ucenja i intelektualnih ve�tina).
2. Snala�enje u novim situacijama na osnovu starog iskustva. Izvlacenje generalizovanih principa zasnovanih na velikom broju raznovrsnih slucajeva, povezanost sa praksom i uve�bavanje �ucenje za transfer� �zlatno pravilo transfera�.

Kognicija - Pam�enje i zaboravljanje

nobody@mycity.rs ($elena) — Fri, 19 Aug 2011 17:27:40 +0100

Pojam pamcenja je usko povezan sa pojmom ucenja. Mnogi autori su cesto ta dva pojma naizmenicno koristili svodeci ih jedan pod drugi.
Ebinghaus je u svojoj knjizi �O pamcenju� tretirao problem ucenja u okviru razmatranja problema pamcenja. Mnogi su ucenje, �fiksiranje utisaka�, zadr�avanje naucnog i �tragove u mozgu� izjednacavali sa procesom ucenja.
Proces ucenja i pamcenja se vi�estruko i vi�eslojno dopunjuju, pro�imaju i nadovezuju.

-Vudvort je 1938. razlikovao tri etape u funkciji secanja: sticanje, retenciju i kori�cenje naucenog.
-Vikelgen je 1977. u knjizi �Ucenje i pamcenje� pisao o tri faze kroz koje mora da prodje proces pamcenja: sticanje, retenciju i kori�cenje.
-Bihejviorizam je ovaj redosled izmenio stavljajuci pojam ucenja na prvo mesto zapostavljajuci ili skoro iskljucujuci pojam pamcenja.
-Votsonu se cinilo da je pojam pamcenja suvi�e �subjektivan� za ozbiljnu nauku. 1924. on pi�e: Nama nije potreban pojam �memorija� koji je nabijen svim vrstama filosofskih i subjektivnih konotacija.

Logi�ki gledano, najpre se ne�to mora steci da bi trajalo, te procesi ucenja logi�ki predhode procesu pam�enja. Medutim, problemi nastaju prilikom merenja. Isti testovi se koriste za merenje i naucenog i zapamcenog. Kako se onda snalazimo?
- ako se test daje neposredno posle izlaganja gradiva koje treba da se nauci smatramo da on predstavlja test ucenja.
- ako se test daje izvesno vreme posle zavr�enog procesa ucenja onda on ispituje trajanje, odnosno pamcenje onoga sto je nauceno.
Dakle isti test se razlicito tretira u zavisnosti od organizacije ispitivanja, odnoodnosno zavisi od vremenske dimenzije. Medutim, ne treba zaboraviti da je to samo naucna konvencija i da su ova dva, kao uostalom mnogi psihicki procesi, mnogo slo�eniji nego �to nauka to prikazuje.

Kada ranije nauceni materijal nismo u stanju da reprodukujemo i prepoznamo, kada vi�e nema u�tede prilikom novog ucenja ili je ona minimalna govorimo o zaboravljanju.

Ebinghaus je prvi na osnovu svojih izucavanja dao krivulju zaboravljanja. Tako primecujemo da je zaboravljanje najbr�e u pocetku, u prvim minutima i casovima posle ucenja, a da zatim zaboravljanje ide sve sporije i sporije. Veoma je va�no �ta se uci. Na primer, ucenje besmislenih slogova daje najo�triju krivulju zaboravljanja, dok se zaboravljanje proze, poezije i narocito su�tinskih ideja nekog gradiva drugacije odvija. U Ebinghausovim istra�ivanjima zaboravljanja su�tinskih ideja nije bilo u toku 30 dana.

TEORIJE ZABORAVLJANJA

TEORIJA VECITOSTI PAMCENJA: postoji samo vi�e ili manje trajna nesposobnost reprodukcije ali zaboravljanje u pravom smislu ne postoji. U prilog tome govore hipermenzije, hipnoza i elektricna dra�enja kore velikog mozga.
TEORIJA SPONTANOG ZABORAVLJANJA: dve predpostavke, da se radi o pasivnom, spontanom gubljenju tragova zbog neupotrebe i da se radi o aktivnom zaboravljanju koje ima vi�estruke uzrocnike koji bri�u i uni�tavaju ranije zapamceno.
Fiziolo�ka teorija neupotrebe usled neprekidnog procesa razmene materija u mozgu.
TEORIJA AKTIVNOG ZABORAVLJANJA: nova ucenja, nove sada�nje aktivnosti ometaju pamcenje predhodno naucenih gradiva.
Retroaktivna inhibicija-medusobno ometanje i sukobljavanje vi�e gradiva u kome ono novije pobeduje. �to su dva gradiva medusobno slicnija, vece je njihovo medusobno ometanje, me�anje, brkanje i zaboravljanje.

ISTRA�IVANJA U OBLASTI PAMCENJA:
Priroda procesa secanja � na�a secanja nisu bukvalna, doslovna reprodukcija �originala�. Jo� je tridesetih godina ovog veka Bartlet istakao da secanje sadr�i mnoge praznine, odstupanja i deformacije, pa cak i novine koje ispitanici konstrui�u. Po Bartletu secanje je manje reprodukcija a vi�e rekonstrukcija a ponekad cak i cista konstrukcija neceg novog. Teorija odraza ni ovde ne koristi.
Od ranije do�ivljenog najbolje se zadr�i op�ti utisak, �ema dogadaja ili smisao zbivanja
Takode se zadr�avaju upecatljivi istaknuti detalji i �op�te raspolo�enje� dok je ostalo vi�e-manje u polutami zaborava. Od tih polaznih tacaka proces pamcenja ne�to izostavlja, ne�to izmeni, ne�to doda, a ne�to konstrui�e-izmi�lja.
Racionalizacija po Bartletu je izraz ljudske te�nje i napora za osmi�ljavanjem.
�Glavna ideja� i raspolo�enje ce uticati na to kako ce se zapamceno organizovati.

Konvencionalizacija-osmi�ljavanja koju pojedinac cini sa zapamcenim materijalom zavise od iskustva koje je stekao kao clan odredene dru�tvene zajednice,normi, stavova i predrasuda koje u njoj vladaju.
Asimilacija kod pamcenja - covek upija nov materijal u svoju licnost i transformi�e ga u skladu sa referentnim okvirom koji je vec izgradio. To je proces delimicnog izjednacavanja starog sa novim.
a)sli�nost gradiva
b) vremenski razmak izmedu ucenja
c) stepen naucenosti dva gradiva
d) razgranicavanje dva gradiva
e) razumevanje i smisaonost gradiva

Promenljivost, kontradiktornost uslova mo�e da utice na zaboravljanie l pamcenje.
Treba pomenuti i potiskivanje kao oblik aktivnog, nesvesno motivisanog oblika zaboravljanja. (S. Frojd)

Psihosomatski poreme�aj

nobody@mycity.rs (mcrule) — Sun, 07 Aug 2011 23:30:23 +0100

DEFINICIJA

Psihosomatski poreme�aji su telesni poreme�aji u �ijem nastanku psihogeni faktori igraju bitnu ulogu.
Psihosomatske pojave se naj�e��e odnose na posledice psihi�kih sukoba unutar individue, na telesne funkcije.
Psihosomatski poreme�aji su u po�etku funkcionalni, bez vidljivih telesnih o�te�enja, ali nakon izvesnog vremena mogu dovesti do patolo�kih promena na napadnutim organima.

Intenzivne emocije (Citaj: stresno stanje) izazivaju promene u metabolizmu i radu organa i to, preko 4 fiziolo�ka telesna sistema:
Sistem simpatikus - sr� nadbubre�ne �lezde, hipofiza - kora nadbubrega, sistem neuropeptida i imunolo�ki sistem.
Nastanak pojedinih vrsta bolesti dovodi se u vezu sa stepenom direktnog uticaja stresa na fiziolo�ke puteve.

KLASIFIKACIJA PSIHOSOMATSKIH BOLESTI

Psihosomatske bolesti se prema ameri�koj psihijatrijskoj klasifikaciji D.S.M. III dele na:
- Ko�ne bolesti (akne, urtikaria, neurodermatitis, angioneuroti�ni edem)
- Digestivne bolesti (kardio i pilorospazam, gastri�ni ulkus, duodenalni ulkus, kolopatije, ulcerozni kolitis, regionalni enteritis)
- Respiratorne bolesti (bronhijalna astma i tuberkuloza)
- Kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, esencijalna hipertenzija, aritmije)
- Endokrine bolesti (diabetes mellitus, hiperinsulizam, hipoglikemija, hipertireodizam)
- Reumatolo�ke bolesti (reumatoid artritis, sakroilia�ni bol)
- Ginekolo�ke bolesti (bolne menstruacije)
- Ostalo (gojaznost, alergi�ne reakcije, migrena i tenziona glavobolja, pruritus ani)

STRES, PSIHOSOMATSKA BOLEST I LI�NOST

Istra�ivanja pokazuju da je za odnos izme�u stresa i bolesti od velikog zna�aja prethodna psiholo�ka i telesna vulnerabilnost. Patogeni efekti stresa ve�i su u slu�aju postojanja prethodne bolesti ili organske osetljivosti.
Indirektno, stres uti�e na bolest preko promene pona�anja osobe.
Pu�enje, konzumiranje alkohola, gubitak apetita, nesanica itd. mogu stvoriti uslove za razvoj razli�iih oboljenja.
Postoje osobe koje su zbog specifi�ne strukture li�nosti sklone stresu i teskobi koji se za uzvrat negativno odra�avaju na njihovo zdravlje.
Negativna ose�ajnost tj. anksioznost, depresija i hostilnost je za psiholo�ki do�ivljaj stresa zna�ajnija i od samih stresora.
Introverti, skloni socijalnoj izolaciji i manje spretni u socijalnim ve�tinama, u susretu sa stresom pokazuju tendenciju ka u�estalijim psihi�kim tegobama i pona�anjima rizi�nim po zdravlje.
Postoji op�te slaganje me�u istra�iva�ima ove oblasti da negativne predispozicije mogu poja�ati stres i njegovu vezu sa bole��u tj. da su neke vrste li�nosti vi�e sklone psihosomatskim reakcijama od drugih.

Interpersonalni odnosi i njihova su�tinska va�nost

nobody@mycity.rs ($elena) — Wed, 27 Jul 2011 12:58:23 +0100

Ljudska bi�a, koja su oduvek �ivela u grupama, povezivale su jake i trajne veze,a osnovna i mo�na motivacija je bila i ostala potreba za pripadanjem.
D�on Bolbi je, u svojim prou�avanjima ranih odnosa majke i deteta, zaklju�io da to privr�eno pona�anje nije samo neophodno za pre�ivljavanje, ve� je i sama su�tina i da je genetski usa�eno.
Ukoliko su majka i dete razdvojeni, oboje �e ose�ati anksioznost usled potrage za izgubljenim objektom. Posledice �e biti dublje za dete �to je vi�e separacija prolongirana.
V. D�ejms rekao je: �Mi nismo samo dru�tvene �ivotinje kojima se svi�a da budu u vidnom polju svojih bli�njih, ve� imamo uro�enu sklonost da budemo povoljno prime�eni od na�e vrste�.
D�ejms je ovo dokumentovao istra�ivanjima o bolu i negativnim posledicama usamljenosti.
Socijalna izolacija je rizi�an faktor za ranu smrtnost kao i pu�enje i gojaznost.
Savremeni modeli dinami�ke psihoterapije su zato razvili psihologiju odnosa dve osobe koja stavlja u centar interpersonalno iskustvo.
To je model odnosa u kojem se svest smatra sa�injenom od interaktivnih konfiguracija selfa u odnosu sa drugima. Neki autori smatraju da je li�nost uglavnom proizvod interakcije sa zna�ajnim drugim ljudskim bi�ima. Dete u razvoju, u tra�enju sigurnosti te�i da obradi i istakne osobine i aspekte selfa koji se susre�u sa odobravanjem, a da izbaci ili se odrekne onih sa neodobravanjem. Tako pojedinac razvija koncept selfa baziran na ovim opa�enim procenama zna�ajnih drugih. Ako su reflektovane procene od kojih je stvoren self bile prvenstveno uvredljive, kao u slu�aju ne�eljenog deteta koje nikada nije bilo voljeno ili koje je palo u ruke usvojitelja koji nemaju interesovanja za njega; ako je dinamika selfa stvorena od iskustva koje je prete�no uvredljivo, to �e olak�ati da se stvore neprijateljske, omalova�avaju�e procene drugih ljudi i samog sebe.
Zadovoljstvo u odnosima i samopouzdanje su nerazdvojni. �ak i kada ostarimo, nikada ne prerastemo potrebu za smislenom povezano��u sa ljudima.
Interpersonalna (parataksi�na) izvrtanja je termin kojim se opisuje sklonost osobe da izvrne svoju percepciju drugih (pri�ali smo o selektivnoj percepciji realnosti i u temi �Emocije�). Transferna izvrtanja pojavljuju se od duboko sa�uvanih se�anja na rana interaktivna iskustva. Ova se�anja doprinose konstrukciji unutra�njeg modela funkcionisanja koji uobli�ava obrasce (skript ili scenario) pojedinca koji se u�vr��uju kroz �ivot. Ovaj unutra�nji model funkcionisanja sa�injen je od verovanja pojedinca o sebi, o na�inu na koji on pravi smisao zna�enja odnosa, nastajanja interpersonalnog pona�anja (o tome smo govorili u temi �Emocije�)Npr. Mlada �ena koja je rasla sa depresivnim i preoptere�uju�im roditeljima �e verovatno ose�ati da ako �eli da ostane privr�ena drugima, ne sme da ima zahteve, mora da potiskuje svoju nezavisnost i da pot�ini sebe emotivnim potrebama drugih.
Interpersonalna izvrtanja te�e da budu samo-ovekove�ena. Npr. pojedinac sa uvredljivim, poni�avaju�im self imid�om mo�e kroz selektivnu nepa�ljivost ili projekciju neta�no da proceni drugog da je surov i odbojan. Proces postaje stvarno to, jer pojedinac mo�e razviti manire i crte karaktera- npr. servilnost, odbrambeni antagonizam ili snishodljivost, �ime �e eventualno izazvati kod drugih da postanu stvarno surovi i odbojni.
Ovaj niz se zajedni�ki naziva �samoispunjavaju�e proro�anstvo�.
Uzro�nost u odnosima je cirkularna, a ne linearna.
Neprilago�eno interpersonalno pona�anje mo�e se dalje definisati kao rigidnost, ekstremizam, izvrnutost, cirkularnost i neizbe�nost.
Korekcija interpersonalnih izvrtanja je neophodna, kako bi pojedinac bio omogu�en da vodi kvalitetniji �ivot, da u�estvuje sara�uju�i sa drugima, da dobija interpersonalna zadovoljstva u kontekstu realnosti, uzajamno zadovoljavaju�e interpersonalne odnose.
�Mentalno zdravlje dosti�e onaj ko postaje svestan svojih interpersonalnih odnosa�.
Su�tina negativnih verovanja o sebi nikad ne nestaju potpuno, ve� se stvara kapacitet za interpersonalno prepoznavanje, i osoba mo�e odgovoriti �irim, fleksibilnijim, empatskim i adaptivnijim repertoarom pona�anja, zamenjuju�i pogre�ne obrasce konstruktivnim, pobolj�ava se interpersonalna komunikacija roditelja i deteta i re�avaju poreme�aji pona�anja u detinjstvu i antisocijalno pona�anje.
Siroma�na komunikacija izme�u de�jih potreba i roditeljskih o�ekivanja stvaraju ose�anja li�ne nemo�i i neefektivnosti, kod dece vodi u acting out pona�anja na odgovore roditelja koji su �esto neprijateljski, obezvre�uju�i i nenamerno izaziva�ki.
Cilj je da se nau�i komunikacija sa drugima , da se stekne kapacitet za poverenje i iskrenost, da osoba nau�i da voli.
Depresija koja se vidi kao uzrok i posledica (alfa i omega) te�ko�a komunikacije nikad se ne tretira sama. Potrebno je prvo prevesti depresiju u interpersonalne uslove i tretirati interpersonalnu patologiju koja le�i ispod toga. Potrebno je da depresiju dovedemo u kontekst npr. pasivne zavisnosti, izolacije, ulagivanja, nemogu�nosti izra�avanja besa, hipersenzitivnosti prema separaciji, i onda na tome raditi aktivno.

U radu sa grupama pacijenata koji boluju od raka shvatila sam va�nost interpersonalnih odnosa, pre svega dru�enja nasuprot usamljenost. Njihove interpersonalne brige su vezane za napu�tanje sveta �ivih, ali je evidentan i strah da �e se bolest toliko pogor�ati da �e postati manje ljudsko bi�e , da �e postati neprihvatljivi drugima. Izolacija umiru�eg je �esto dvostrana. Pacijenti �esto izbegavaju svoje bli�nje pla�e�i se da �e ih uvu�i u svoj o�aj. Izbegavaju morbidne razgovore, stvaraju vedru atmosferu i zadr�avaju svoje strahove za sebe. Njihovi prijatelji ne znaju kako da razgovaraju sa njima, ne �ele�i sebe ili njih da uznemire. Nije problem kako re�i pacijentu iskreno za fatalnu bolest, jer je on ve� informisan da �e umreti izbegavanjem i zaziranjem �ivih...na�alost.

Emocije

nobody@mycity.rs ($elena) — Sat, 23 Jul 2011 15:11:11 +0100

Postoji vi�e teorija o emocijama. Po jednoj od njih , emocija je adaprtivna reakcija na neko zbivanje. Dakle, najpre je potrebno da se desi neka promena ili doga�aj da bi kod nas izazvao emociju.
Ta promena mora da ima va�nost za nas, da joj pridamo zna�enje i smisao.
Opa�anje stimulusa naj�e��e sledi neka misao,npr. �Auto mo�e da me udari...�
Onda se javlja emocija, nju prati telesna reakcija, svest o toj emociji i o tome �ta ju je izazvalo.
Emocija se javlja spontano, a odmah za njom sledi i reakcij (sklanjamo se u stranu kako bismo izbegli automobil i on nas).
Zaklju�ujemo, emocije mogu da imaju adaptivnu funkciju jer imaju motivi�u�e dejstvo, pokre�u nas na akciju i na pona�anje koje potpoma�e konstruktivnu promenu situacije.
Emocije �esto pogre�no delimo na pozitivne i negativne umesto na prijatne i neprijatne.
Nema pozitivnih i negativnih emocija jer su nam sve podjednako va�ne.
Razlika je �to je do�ivljaj pojedinih emocija pra�en prijatnim senzacijama, a do�ivljaj nekih drugih neprijatnim.
Ponekad socijalna sredina reaguje lo�e kad ispoljavamo odre�ene emocije.
Zato te emocije koje nisu prihva�ene od strane okru�enja te�imo da manje pokazujemo, ili �ak ne ose�amo, potiskivaju�i je.
Me�utim, �ta god radili od sebe ne mo�emo da pobegnemo i ta emocija nam se uvek kao bumerang.
Najvi�e �to mo�emo , ne �ele�i da budemo u kontaktu sa odre�enom emocijom, je da prekinemo kontakt sa njom...�to ne zna�i da ona vi�e u nama ne postoji.Ljudi koji nisu u kontaktu sa svojim emocijama, nisu ih svesni, ose�aju telesne manifestacije potisnute emocije (napetost u odre�enim delovima tela, znojenje dlanova, crvenjenje i dr.)
Za onoliko koliko umanjimo intenzitet emocija koje su za nas neprijatne, za toliko umanjujemo intenzitet i prijatnih emocija. To zna�i da onaj koji potiskuje svoju tugu ili bes ili pak projektuje u drugu osobu otpisuju�i svoje ose�anje, biva osiroma�en i za radost, u�ivanje i ljubav.
Emocije kojih nismo svesni i s kojima nismo u kontaktu imaju stalnu te�nju da dopiru do na�e svesti i te�nju da se ispolje.
Kad nemaju drugu mogu�nost one se ispoljavaju neadekvatno, reakcijom na ne�to �to se de�ava ovog momenta, iako se doga�aj koji ih je izazvao dogodio davno u pro�losti.
Neispoljavanje emocija tro�i ogromnu koli�inu energije.
Emocija ostaje u nama i �eka svoj trenutak.
Ako tako zarobimo svoju energiju potiskuju�i emociju, ose�amo konstantan umor, naizgled bez razloga.
�est na�in odbrane od sopstvenih negativnih emocija je njihovo neprihvatanje.
Nepo�eljna emocija se �esto pripisuje drugome i taj mehanizam odbrane se naziva projekcija.
Npr. Osoba koja nekoga mrzi zbog dogadjaja iz pro�losti, npr. devojka koja nije uspela da realizuje vezu sa mu�karcem koji sad pripada drugoj, umesto da ka�e: �Mrzim je� , ka�e �Ona mrzi mene��
Postoje brojne predrasude u vezi sa emocijama.
Naj�e��e su:
- Emocije su slabost.

- Ako ose�am negativne emocije , sa mnom ne�to nije u redu
Izjave kao �to su : �Obuzeo me je strah, preplavila me je tuga, ona me je razbesnela�� su tako�e zablude. Istina je das mo mi, a ne drugi , odgovorni za sopstvene emocije. Istina je da drugi ljudi uti�u na na�e do�ivljaje, ali na koji na�in �emo mi primiti I obraditi poruku iz sredine, kao I kako �emo je interpretirati, zavisi od nas I na�ih kapaciteta.
Pripisivanje zna�aja spolja�njoj stimulaciji doga�a se u nama samima.Upravo iz tog razloga, razli�iti ljudi razli�ito reaguju. Prate�i istu logiku, mo�emo re�i das mo odgovorni za impuls koji �aljemo, ali ne I za emocionalnu reakciju drugih ljudi.
Ponekad I pored svog uva�avanja drugih, dobijemo reakciju ljutnje ili tuge, kao �to ponekad I pored distance koju imamo prema osobi suprotnog pola, dobijemo uporno insistiranje na emocionalnoj vezi.

- Emocije su iracionalne. Postoje ljudi koji veruju da se pod dejstvom emocije gubi kontrola, pa umeju da ka�u:�Pao mi mrak na o�i� ili �Izgubio sam glavu�tlo pod nogama.�
Ljudi mogu u isto vreme sna�no da ose�aju I racionalno dam isle I postupaju funkcionalno.

-Emocionalne reakcije su uvek istinite. Ovo je jedna od �tetnijih zabluda. Autenti�ne emocije su adekvatne intenzitetu stimulus �sada I ovde�.
Neautenti�ne emocije nazivamo �manipulativnim, reket emocijama�. One nisu autenti�na reakcija na ono �to se de�ava sada I ovde, a to zna�i da ne pripadaju situaciji koja se trenutno de�ava, nip o kvalitetu , nip o intenzitetu, nego su ostaci nera��i��enih ra�una I obra�una iz pro�losti.
Svaka emocija mo�e da bude I autenti�na I manipulativna, a razlikujemo ih po tome da li odgovaraju situaciji �sada I ovde� I konstruktivno re�avaju problem ili ne.
Autenti�ne emocije su konstruktivne, a manipulativne su destruktivne (sam naziv ka�e I u njima ostajemo zaglavljeni I ose�amo se lo�e).

A sada ono �to nije zabluda :
Emocije su osnova ljudske prirode.
Njihovo prepoznavanje i razumevanje omogu�ava nam da �ujemo druge ljude, po�tujemo ih i saose�amo sa njima.

Zabrane i Dozvole

nobody@mycity.rs ($elena) — Wed, 20 Jul 2011 16:53:18 +0100

Osniva� transakcione analize, Erik Bern, tvrdio je da smo svi ro�eni kao prin�evi i princeze, a da se kasnije, modelovanjem od strane sredine u kojoj �ivimo i prilago�avanjem toj okolini, pretvaramo u �abe.
Zvu�a�u ironi�no, ali �ak i ako smo ro�eni , kao �to on tvrdi, kao prin�evi i princeze, mnogi od nas se ne ose�aju ba� kraljevski.
Za�to je to tako ?
Tokom �ivota, sledimo svoj �ivotni scenario, skript ili nesvesni �ivotni plan.
Taj scenario je stvoren izme�u na�e tre�e i �este godine. Kao mali, donosimo zaklju�ke o tome kakav je svet u kome �ivimo, kakvi su ljudi i kakvi smo mi sami.
Odluke i zaklju�ke koje smo doneli kao deca nisu rezultat analiti�kog procesa, niti ispravnog logi�kog zaklju�ivanja, kao �to je to slu�aj kod odrasih ljudi, ve� su rezultat primarnog emocionalnog iskustva.
Kako deca nisu u stanju da donose ispravne zaklju�ke, njihova slika o svetu je �esto iskrivljena, oboga�ena ma�tom, uop�tavanjem i preterivanjem. Ako potrebe deteta nisu aktivno zadovoljene pravilnom negom, stimulisanjem razvoja, ili su, �ak, grubo zanemarene, dete �e razviti negativan stav prema sebi misle�i, pona�aju�i se i ose�aju�i se nefunkcionalnim.
Na� svet odre�en je porukama koje dobijamo od okoline. One mogu biti verbalne i neverbalne. Neverbalne poruke, naj�e��e, imaju ve�i efekat.
Dok smo bili mali posmatrali smo odrasle pre svega roditelje, kako se pona�aju, �ta rade, kakve su im mimika i gestikulacija. Posmatraju�i odrasle , u�ili smo po modelu i to intenzivnije nego �to smo u�ili iz njihovih eksplicitnih verbalnih poruka.
�esto je ono �to ljudi rade u suprotnosti sa onim �to pri�aju, a dete �e pre da sledi primer onoga �to vidi nego onoga �to �uje. Ve�ina roditelja voli svoju decu i �eli im najbolje. Tako�e , ve�ina roditelja radi ono �to misli da je najbolje za njihovo dete. Pa ipak, �esto iz nesvesnih razloga deluju ograni�avaju�e, pa �ak i destruktivno na razvoj svoje dece.
Vrlo nefunkcionalne poruke formiraju nesvesne pokreta�e.
�itav proces formiranja zastra�uju�e podse�a na proces programiranja.
To izgleda ovako:
-roditelj formuli�e svoju poruku o tome kakvo dete treba da bude i kako da se pona�a kao komandu i uputstvo.
-dete to razume : o.k. sam samo kad se pona�am na odre�en na�in .
Te poruke izgledaju po svojoj formi kao dozvole , a zapravo su zabrane na bezuslovno prihvatanje sebe.
Nazivamo ih pokreta�ima zbog kompulzivne, prisilne, potrebe da te komande sledimo.
Neovisno o tome da li su poruke i komande bile formulisane kao verbalne i neverbalne, odrastanjem, mi te poruke usvajamo kao deo komandi i poruka koje upu�ujemo sami sebi.
Npr. �Budi savr�en! Vredi� samo ako si savr�en�
To upu�uju sebi ljudi koji od sebe o�ekuju da te�e savr�enstvu u svemu �to rade, �to je potpuno nemogu�e, prizna�ete.
Kako je savr�enstvo nemogu�e dosti�i, �esto bivaju nezadovoljni sobom, �ak i ako su izuzetno uspe�ni jer , po njima, to uvek mo�e da bude i bolje.
�Uvek budi jak! Vredi� samo kad si jak, izdr�ljiv i neustra�iv.�
To zna�i da ne smemo da pokazujemo ose�anja, ne smemo da ose�amo, ne smemo da tra�imo i primamo pomo� i da verujemo da sve moramo sami da izdr�imo i da otrpimo i da , �to bi neko rekao, sami nosimo svoj krst.
Naj�e��i primer ove zabrane u na�em okru�enju je zabrana na pla� mu�koj deci.
�Zapni ! Trudi se. �ovek mora da se mu�i u �ivotu.�
�rtve ovih poruka su oni koji sve posti�u na najte�i mogu�i na�in, ne prihvataju uspeh i blagodeti bez krvi i znoja. Sve posti�u na te�ak na�in i odnose se prema �ivotu kao prema ve�itoj borbi.
Nasuprot ovoj, imamo poruku: �Po�uri ! � Ova te�nja ne ostavlja osobi prostora, ni vremena da stane i razmisli i da bude u kontaktu sa svojom emocijom.
Ljudi kod kojih je ovo dominantni pokreta� �esto puno i brzo pri�aju, stalno su u pokretu, jer ako stanu mora�e da se pozabave sobom i svojim emocijama , a to im se nikako ne svidja.
I...poruka �Ugodi drugima! U redu si samo ako ugadja� drugima, ina�e si sebi�an stvor.�
Tu nesvesnu poruku prate ljudi koji su stalno u funkciji zadovoljenja potreba drugog, �esto na svoju �tetu. Zanemaruju svoje potrebe ,da bi izbegli odbacivanje, misle�i da �e zadobiti ljubav jedino ako ugadjaju drugima.

�esto slu�amo ove komande. One predstavljeju zabrane, a zavijene su u oblandu dozvole.
Usvajanje tih zabrana u vidu verovanja limitira na�e realne kapacitete.
Nasuprot ovome o �emu sam pisala su roditelji koji su davali i daju bezrezervnu podr�ku , poverenje i ljubav svojoj deci podsti�u�i ih da se razvijaju u pravcu u kojem ona to �ele, u pravcu svojih kapaciteta.

Knjige iz oblasti psihologije koje smo pro�itali i preporu�ujemo

nobody@mycity.rs ($elena) — Thu, 23 Jun 2011 08:28:28 +0100

Volim te izuzetno interaktivne i edukativne teme u kojima sugra�ani preporu�uju, jedni drugima, literaturu i razmenjuju iskustva, mi�ljenja i saznanja.
Volim psihologiju. Obo�avam psihologiju. U�ivam da �itam literaturu iz ove oblasti i razmenjujem misli i stavove sa onima koji �itaju.

Otvaram ovu temu sa idejom da se zajedno pokrenemo.
Jedva �ekam va�e predloge. Ne mogu da do�ekam da �ujem koje knjige su na vas ostavile utisak i da vidim �ta sam zna�ajno propustila da pro�itam.

Za po�etak, imam dva predloga:

1. Meni izuzetno zna�ajna knjiga "ELEMENTI PSIHOLOGIJE", autori: Kre� i Kra�fild
To je jedna bogata knji�urina u kojoj je izuzetno �itko i jednostavno obja�njen svaki element psihologije pojedina�no, oboga�en primerima, fotografijama, grafikonima.
Pregledna i obavezna literatura za svakog ko �eli da se bavi psihologijom.

2. "�TA KA�E� POSLE ZDRAVO" autor: Erik Bern, osniva� transakcione analize.
Bern nas na jednostavan i zanimljiv na�in uvodi u transakcionu analizu, ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete), obja�njava nam pojam �ivotnog skripta i napominje igre koje ljudi igraju (posebno obra�ene u knjizi koja nosi naslov "Koju igru igra�").
Za�to je Bern zna�ajan ?
Osim �to je zna�ajan psihoterapeut, zna�ajan je i nau�nik.
Erik Bern nam pojednostavljuje i na blizak i jednostavan na�in predstavlja ono �to smo kod Frojda, a naro�ito kod Melani Klajn (u nekim fazama) slabije razumevali.
Ja, mojim studentima, uvek predla�em da pre Frojda pro�itaju Berna. Ako se i vi odlu�ite na taj korak, shvati�ete razloge i bez mog poja�njenja

Ajd sad vi ...

�ta ste pro�itali i �ta nam preporu�ujete ?

Re�nik emocionalnih reakcija

nobody@mycity.rs ($elena) — Wed, 08 Jun 2011 14:54:59 +0100

----------- Napisano: 08 Jun 2011 14:54 ---------

Emocije su neodvojive od ljudskog bi�a koje ih ose�a u istoj meri u kojoj je to bi�e neodvojivo od �ivotne situacije u kojoj ose�a dato ose�anje.
Za nas je emocija uvek "reakcija" bi�a na neko zbivanje.
Zbog toga je bolje i preciznije da koristim pojam emocionalna reakcija, umesto pojma emocija.
U emocionalnoj reakciji se sliva percepcija odre�enog doga�aja sa percepcijom sopstvene reakcije na taj dogadjaj, ili jednostavnije re�eno, prestajemo da budemo objektivni i ne percipiramo dogadjaj realno ve� nas preplavi subjektivan do�ivljaj koji mo�e delimi�no ili potpuno da odstupa od realnosti.
Za anallizu emocionalnih reakcija je potrebno odrediti odre�ene parametre u odnosu na koje je mogu�e vr�iti njihovo upore�ivanje.
Osnovni parametri su :
-osnovni kontekst ose�anja
-prijatnost ose�anja
-vremenski okvir ose�anja
-svrsishodnost.

Mnogi nau�nici tvrde da se bogatstvo emocionalnih reakcija jednog dru�tva, jedne kulture i govornog podru�ja ogleda u bogatstvu ili siroma�tvu re�nika emocionalnih reakcija.
Ka�u da mo�emo da osetimo onoliko vrsta emocionalnih reakcija koliko termina "posedujemo" za njih.
Postoje narodi (plemena) koja za emociju ljubavi imaju preko trideset termina u zavisnosti od gore navedenih parametara.
Koliko ih imamo mi ?

Razmi�ljala sam o tome kako bi divno bilo da napravimo zajedni�ki (lep) napor i udru�eno sakupimo na�e emocionalno blago, stvaraju�i i defini�u�i RE�NIK EMOCIONALNIH REAKCIJA .

�ta mislite o tome ?

Da krenemo ?

----------- Dopuna: 11 Jun 2011 6:21 ---------

Anksioznost

Anksioznost je vrsta straha koja se javlja kad subjekt proceni da celokupna njegova �ivotna situacija prevazilazi njegove sposobnosti. Anksiozni subjekt procenjuje da nije u stanju da iza�e na kraj sa�ivotnim okolnostima. Po�to je kontekst u kom se javlja takav strah uop�ten, subjekt �esto nije u stanju da odredi precizan uzrok straha. Zbog toga se anksioznost izjedna�uje sa �neodre�enim strahom�, odnosno strahom kod kog je potisnuta predstava koja ga izaziva. Infantilni separacioni strah je vrsta anksioznosti.

Apatija
Strukturalna ravnodu�nost ili ravnodu�nost prema svetu objekata. Potpuno razli�ito od situacione ravnodu�nosti ili indiferentnosti.

Bes
Bes je afekt ljutnje.Mo�e se �initi da besni subjekt preti gubitkom kontrole ineobuzdanom destruktivno��u, ali radi se o �kontrolisanoj nekontroli�. Razlikujemo bez koji je afekt ljutnje od afekta mr�nje koji se naziva(gnev ili furor), kao i od afekta prezira koji se �esto naziva besom.

Beznade�nost

�ovek ose�a beznade�nost onda kad postane siguran da se njegova �elja i stremljenja ne�e ostvariti.
Beznade�nost je javlja u situacijama koje izgledaju bezizlazno, u situacijama u kojima je postojala nada da �e se stvari odvijati u na�u korist pod uticajem neke sile koja prevazilazi na�u mo�, ali je postalo izvesno da se to, ipak, ne�e dogoditi.

Bezvrednost

Ose�anje da sopstveno bi�e nema nikakvu vrednost.
Ose�anje bezvrednosti je ose�anje osobe koja smatra da je zaslu�ila da bude objekt totalnog prezira. Ose�anje bezvrednosti je na�e��e rezultat ose�anja samoprezira. Dok jedan deo li�nosti prezire sebe, drugi ose�a bezvrednost.Ovo ose�anje se �esto prepoznaje kao depresivnost (depresivnost samopreziru�eg).

----------- Dopuna: 19 Jun 2011 14:02 ---------

Depresija

Ose�anje depresije se ose�a u svim onim �ivotnim situacijama u kojima osoba procenjuje da je svojom gre�kom izgubio smisao �ivota, da je upropastio sopstveni �ivot, pa se opra�ta od �ivota.
U depresivnom raspolo�enju u�estvuju ose�anja samoprezira, samomr�nje , separacionog straha, krivice, o�aja i anksioznosti.

----------- Dopuna: 19 Jun 2011 14:06 ---------

Divljenje

Ose�anje koje osoba ose�a prema objektu za koji procenjuje da ispunjava neke njegove idealne kriterijume.
Treba razlikovati divljenje od idealizacije.

Sigurnosni ventil kod coveka

nobody@mycity.rs (higuy) — Fri, 13 May 2011 10:13:15 +0100

Kako se oslobadjate viska agresivnosti, i zlih namera prema drugima. Ja licno polomim stvar umesto coveka. Nekad je stvar vece nekad manje vrednosti. I lako se nadoknadi. Kod coveka je druga prica. Svaki je unikat.

Sigmund Frojd

nobody@mycity.rs (NeZnamPojma) — Fri, 06 May 2011 16:09:25 +0100

Napisacu neke Frojdove stavove i tvrdnje (vi slobodno dopunite) i voleo bih da cujem da li se vi slazete u tome i koje je vase misljenje.

-Frojd je tvrdio postojanje ida, ega i super ega. Id su nase urodjene potrebe i instinkti, super ego ima ulogu da nas ''opominje'' da se ponasamo u skladu sa moralom, a ego se nalazi negde izmedju ida i super ega, i on je centar racionalne svesti. Kad dodje do prevelikog sukoba izmedju ida i super ega, ego ce potisnuti id u podsvesni deo, i mi cemo postpupiti moralno. Potisnuti sadrzaji ne gube svoju efikasnost i idalje uticu na nas zivot na razne skrivene nacine.

-Frojd je tvrdio da su nasa prve seksualne zelje, zelje za nasim rodjiteljima. Ta razmisljanja cesto potisnemo jer nas navode na incest. Edipov kompleks i Elektrin kompleks to objasnjavaju.

-Religija je projekcija oca i njegovih zabrana, sredstvo je da se izbegne zrelost, i nacin da imamo sigurnost koju smo imali u detinjstvu (u detinjstvu nas je cuvao otac, branio nam lose stvari, savetovao nas itd, a kasnije to radi bog).

Toliko za sada, dodajte i vi nesto.
Moje misljenje je da je Frojd potpuno u pravu.