MyCity :: Psihologija

Potrebna mi je pomo�

nobody@mycity.rs (Anonimus0123456) — Tue, 25 Jul 2023 02:10:26 +0100

Forum Krstarice
Po�tovani anonimus012, kao novom �lanu Foruma Krstarice, neophodno je da prve tri poruke koje po�aljete odobre moderatori foruma. Nakon toga �ete mo�i nesmetano da �aljete poruke i nesta�e ovo obave�tenje.
U trendu: Za�to se ljudi danas slabo dru�e? Deset bo�ijih zapovesti Nikola Joki� ne igra za Srbiju na... Pesma nedelje - �etvrta nedelja jula -... Strastvene Skorpije Ameri�koj umetnici nije bio dozvoljen... Vru�ine i brus Zbog ugro�avanja sigurnosti i �irenja... "Oklen si, sele"? - "Iz Pi�kovca, brale" Otvoren prvi vrti� za homoseksualce:...
Psihologija
Potrebna mi je pomo�
Za�etnik temeanonimus012 Datum pokretanjamalopre Oznakeprazno
�eka odobrenje pre objavlјivanja.
Odustani od pra�enja

��
anonimus012
Po�etnik
malopre - Potrebna mi je pomo�
#1
Nisam nikad pisala ovde, ali se trenutno ose�am jako lo�e i vi�e ne znam kako da se borim sa ovim. Ovo �to sam napisala nije prvi put da se de�ava, ali je najskorije doga�aj. Radi se o tome da sam se ne�to posva�ala sa mojima jer ih molim da urade neke stvari ve� du�i vremenski period, ali oni nikako da se smisle i onda kad sam im skrenula pa�nju na to oni su se samo smejali i zezali oko toga, ali da ih je neko drugi zamolio za ne�to onda bi odmah to re�ili bez pitanja, �to mene malo poga�a iskreno. Pa par sam par dana bila ba� uru�ena i nisam �elela da pokre�e nikakav razgovor sa njima osim ako ga oni ne pokrenu. Majka se na�la najvi�e uvre�ena i tu kre�e konstantno napadanje sa njene strane. Ja sad ne znam kako ona o�ekuje da pri�am o stvarima koje me mu�e, kad svaki put kad progovorim o tome, a ti�e se nje, ona napravi �rtvu od sebe i preokrene moju pri�u... Postane kontradiktorna (promer: prvo ka�e da je ooga�aju moje re�i, a onda ka�e da se uop�te ne radi o tome �to sam rekla) i kad joj skrenem pa�nju na to ona po�ne da pri�a kako mi mo�da treba pomo�, kako sam luda, kako sam dramati�na, kako ne znam �ta pri�am. I kad ja ka�em da mi je muka da vi�e mislim o tome kako �e drugi da se ose�aju, jer mi je tako bilo ceo �ivot, ona se uvredi i opet od sebe napravi �rtvu bez obzira da li to mene poga�a ili ne, da li to lo�e uti�e na mene ili ne.
Nisam pri�ala normalno ni sa njom ni sa ocem i ona se uhvatila za to kako samo sa njom ne pri�am kako treba, a kako je sa ocem sve okej. I ja kad joj ka�em da nije tako ona ka�e da la�em.
Ne znam �ta vi�e da radim... Na kraju sam se izvinila, raspala i rekla da ne �elim vi�e da pri�am o tome i da zaboravimo sa se to ikad desilo, ali je ona htela da nastavimo... Valjda je u�ivala da gleda kako se raspadam, ne znam, valjda voli od sebe da pravi �rtvu i kad se ne radi samo o njoj...
Posle je krenula da kuka kako je boli glava (verovatno da se ja ose�am jo� gore jer sam kriva za njeno lo�e raspolo�enje) ali se uop�te nije obazirala na to �to mene glava boli ve� 4 dana, ali kao dobro, svako brine za sebe valjda.
Ja sam samo htela da od njih dobijem jednom u �ivotu jedno izvini kad zeznu stvari, ni�ta vi�e, a ne da se ja ose�am krivom i kad nisam i da ja moram da im se izvinjavam za njihove gre�ke...
Da naglasim da posle rasprave nisam smela ni da se ispla�em da bih se ose�ala malo bolje jer me je i za to napala, nego sam morala da se pokupim odmah i da se pravim kao da je sve okej.
Volim je, ali ja ne znam �ta vi�e da radim.
Trebala je da bude osoba kojoj mogu uvek da se poverim kada imam problem, a postala je osoba kojoj se pla�im da se poverim jer ne �elim da se ose�am jo� gore.
Sve je ovo krenulo zbog gluposti za njih, ali nije bila glupost i za mene, s obzirom na to kako sam se tada ose�ala. Mala stvar, mo�e previ�e da me uzdrma.
A da na sve to je ona samo imala da izjavi da sam dramati�na i da prestanem to da radim. Nije �elela da mi pomogne, �elela je samo da u�ini da se ona ose�a bolje pretpostavljam...
A oca da ne pominjem, njemu je uvek sve zezanje i guranje pod tepih, tako da njemu ni ne mogu da se obratim i da ho�u kad je ne�to ozbiljno. I od njega sam dobila komentar "oraspolo�i se, majka se ose�a lo�e kad te vidi takvu", nije �eleo ni da me saslu�a.
Trenutno se svi pravimo da je sve okej, ali ne znam koliko �u dugo jo� mo�i.

Ne znam koliko je razumljivo jer nisam ba� dobra sa re�ima i sa pri�anjem o svojim problemima, ali sam zahvalna svakome ko mo�e da mi pomogne da shvatim kako da se izborim sa situacijom.

...Se�anja....

nobody@mycity.rs (natrix) — Sat, 12 Nov 2022 16:47:10 +0100

Se�anja, uspomene, zaborav....

Podse�a malo na Sara Kej -Spomenak-

Ali;

Inspiracija za temu je knjiga: Fredrik Bakman - Put do ku�e svakog dana je sve du�i-

O razgovoru, izme�u unuka i senilnog dede, koji povremeno zaluta u svjim se�anjima, u uspomenama na svoju pokojnu suprugu, ne razlikuje javu od se�anja, pome�a lon�i�e, unuka i sina....

Knjiga koja nema ni 30 strana, al pou�na... Dodu�e, nije bilo ni re�i o tome da postane knjiga, ve� je izlazila kao kolumna u novinama..

Uglavnom, se�anja su bitna, i uspomene,
zaborav je ono �to boli...

Se�anja to su folderi, kasete, diskete, usb, CD u na�em umu, razbacane cedulje, poruke, pisma, pokloni, perle, klikeri, stakli�i, papiri�i...

To je kaleidoskop: detinjstva, mladosti, zrelog doba...

I kako je lepo imati nekog kome se mo�e ispri�ati svoj �ivot, i ko �e to da saslu�a i ko �e da to ispri�a....iznova i iznova...

Uglavnom, danas, ih je sve manje /i pri�a i se�anja/ zbog brzine �ivota, nisu pro�ivljeni trenutci, snovi, ma�tanja, u�ivanja u sitnim stvarima, prolete neopa�eno, brzinskom percepcijom, tek krai�kom oka i uma, illi se uop�te ne zapaze, kako ko....

Pa dana�nja deca, uglavnom, njima nisu zanimljive pri�e na�ih mladosti, mladosti deda i baba i kako se nekad �ivelo, oni su instant generacije, ve�ina su u fazonu da ih zanima: sada, odma, trenutak, jednostavno, re�enje, konkretno itd. ne tamo neke uspomene.

Da li �e njihovi -folderi- u mozgu biti prazni ili naseljeni istinama, se�anjima, ili uz to i poluistinama, poluniformacijama virtuelnim uspeomenama, a ne opipiljivim....

Da li �e se isto ili druga�ije se�ati, zaboravljati pamtiti...

Da li �e to biti neki novi klinci, neka nova se�anja, ili vi�e ne�e se�anja imati nikakvu vrednost, i posta�e kao ne�to zastarelo, dosadno, koga jo� zanimaju pri�e roditelja i starih i njihove uspomene i dogodov�tine....

Nekako, �ovek pomisli, dok je se�anja, i nas je, ili se mo�e i bez se�anja egzistirati...

Al kakvav je tad to um , kolektivno nesvesno, srce, du�a....

Mislim da je bez se�anja i uspomena nemogu�e �iveti...

Neke misli poznatih kroz istoriju, vezane za se�anja i uspomene:

- Se�anje je dnevnik koji svi nosimo sa sobom.-
Oscar Wilde.

- U�ivajte u malim stvarima u �ivotu, jer jednog dana �ete se mo�da osvrnuti i shvatiti da su to bile velike stvari.-
Robert Brault

- Ostaci u svom manje vidljivom obliku nazivaju se uspomene. �uvano u fri�ideru uma i ormaru srca.- Thomas Fuller

-�ivimo u divnom svetu koji je pun lepote, �arma i avantura. Nema kraja avanturama koje mo�emo imati samo ako ih tra�imo otvorenih o�iju.-
Nehru

-Ponekad je bolje da odem na �as i u�ivam sa prijateljima, jer sada, kada pogledam unazad, ocene me nikada ne nasmeju, ali se�anja jesu.-
A.P.J. Abdul Kalam.

- Se�anje je sme�na lupa koja sitne stvari uveli�ava. -
�or�e Bala�evi�

- Ima ti�ina kojih se se�am vi�e nego najlep�ih re�i.-
�or�e Bala�evi�

Mehanizmi odbrane

nobody@mycity.rs (saten) — Sun, 28 Aug 2022 08:58:23 +0100

Citat:�ivot nije samo imati dobre karte ve� odigrati dobro �ak i kad su lo�e. D�ek London

Naime, u �ivotu se susre�emo sa raznim nekim problemima i pote�ko�ama. Postoje razni neki izazovi koji mogu da nam ote�aju normalno funkcionisanje, ili uop�te da nas oneraspolo�e, emotivno razore, itd.

Kada se susre�emo sa svim ovim doga�ajima, umemo da reagujemo na razne na�ine, nekada uspe�no vi�e ili manje. Nisam psiholog, niti stru�njak u toj oblasti, samo volim da povremeno �itam o psihologiji �to me ne postavlja za znalca i ne mogu da re�avam tu�e probleme. Ovo sam zamislila kao temu u kojoj mo�emo da pri�amo o tome ili da damo doprinos o literaturi, �lancima ili bilo �emu korisnom �to mo�e da nam pomogne da mo�da �to bolje prevazi�emo neke stresne situacije.

Psiholozi tvrde da su mehanizmi odbrane �esto nesvesne reakcije i na mom primeru bih rekla da je to ta�no. Kad �ujem neke tu�ne ili stresne vesti, nesvesno se uvek prvo nasmejem. Smeh ili �ale, pozitivno okru�enje je ne�to �to svi mi volimo, i ma koliko da je neprijatna situacija, uvek reagujem ovako. Zato sam po�ela ljudima da obja�njavam to, �isto da me ne bi gledali kao kretena. Po�to sam nailazila na razli�ite podele i jako je te�ko ustanoviti �ta je ispravno, samo �u ih navesti, a ostavi�u i linkove pa koga interesuje mo�e dodatno da istra�uje.

poricanje ili negacija
regresija
acting out - ova pozajmljenica sigurno ima i neki na� termin, mo�da pretvaranje/ odigravanje.
disocijacija
podeljeno mi�ljenje
projekcija
reakciona formacija
potiskivanje
pomeranje
intelektualizacija
racionalizacija
poni�tavanje
sublimacija
kompenzacija
asertivnost
identifikacija

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prustov upitnik o spoznaji licnosti

nobody@mycity.rs (saten) — Tue, 23 Aug 2022 14:34:52 +0100

Prustov upitnik je spisak pitanja koji mogu biti deo licne terapije pisanjem. Ne postoji nikakav univerzalni kljuc koji ce vas opisati kao jedan ili drugi tip licnosti. Ali ako ste dovoljno iskreni prema sebi i sami mozete analizirati odgovore. Pitanja deluju svakidasnja, medjutim, dok sam razmisljala o njima, priznajem da sam se dosta zainteresovala kako bih odgovorila.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:.
1. Koja je va�a predstava o savr�enoj sre�i?
2. Koji je va� najve�i strah?
3. Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?
4. Kojoj �ivoj osobi se najvi�e divite?
5. Koja je va�a osobina koju ne podnosite kod sebe?
6. Koja je va�a najve�a ekstravagancija?
7. Koje je va�e omiljeno putovanje?
8. Koju osobinu li�nosti smatrate najprecenjenijom?
9. U kojim prilikama la�ete?
10. �ta ne volite u svom fizi�kom izgledu?
11. Koje re�i ili re�enice pre�esto koristite?
12. Koje je va�e najve�e kajanje?
13. Ko je ljubav va�eg �ivota?
14. Gde ste i kada bili najsre�niji?
15. Koji talenat biste voleli da imate?
16. Kako se trenutno ose�ate?
17. �ta smatrate svojim najve�im uspehom?
18. Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, �ta biste bili?
19. Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?
20. �ta je za vas oli�enje patnje?
21. Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?
22. Ko su va�i uzori u �ivotu?
23. Ko je va� omiljeni pisac, a ko slikar?
24. Ko je va� omiljeni fiktivni junak?
25. Gde biste voleli da �ivite?
26. �ta najvi�e mrzite?
27. Kako biste voleli da umrete?
28. Koji je va� moto?
29. Koju osobinu ne volite kod drugih?
30. Kojoj �ivoj osobi se najvi�e divite?
31. Koja su va�a omiljena imena?
32. Koje vrednosti najvi�e vrednujete kod prijatelja?
33. Koja je va�a najizrazija karakterna osobina?
34. Koje kvalitete vrednujete kod mu�karaca?
35. Koje kvalitete vrednujete kod �ena?

Extremna Anksioznost vodi u Demenciju

nobody@mycity.rs (fruitcake88) — Tue, 02 Aug 2022 21:28:46 +0100

Sazetak samoanalize i zakljucak
Dugotrajna anskioznost koja je sveprisuntna i koja se ne leci, moze da izazove demenciju i u mladom dobu covekovog zivota. Erodira i degradira mozdane neurone konstatan stres. Covek ne moze da priusti da beskrajno zivi u takvom stanju i da misli da je bezbedan sto se tice fizcikog zdravlja. Ova vrsta anskioznosti koja je neprekidna je uzrok traume neke vrste. Po mom iskustvu i samoanalizi, trauma ove vrste zivi od abnormalnih i dubokih osecanja bespomocnosti, bezvrednosti i beznadeznosti. Upravo ova ukorenjena ubedjenja odrzavaju i prave anksioznost, jer covek misli da ne moze da joj se odupre i da je zaustavi. Jedini nacin da se ovo izleci je kroz sticanje vrednosti, moci ,znanja i nade u stvarnom svetu i to kroz rad. Rad je olicenje covekove vrednosti i samim tim ga trauma ove vrste iz sve snage izbegava. Istrajnost u radu je kljucna, postizanje uspeha, postizanje znanja su sve vrednosti i zadovoljstva koje covek moze da iskusi i time dokaze sebi i svom bolesnom umu, da jeste mocan i da ima kontrolu. Pre ovoga on misli da nema aposlutnu nikakvu kontrolu nad anksioznoscu i da ne moze da se odupre samosabotazi. Sticanjem moci i kontrole u spoljsanjem svetu se transformise trauma u unutrasnjem svetu. Na drugom kraju ekstrema zivota koji cini rad uspeh i covekova moc, se doslovno nalazi demencija, sila nerada, koja ponistava i coveka odvlaci u zaborav. Sto covek oseca manje vrednosti, nade i moci to mu je veca anksioznost. Ako smatra da nema nikakvu vrednost i moc on zivi u najdubljoj iluziji i konfliktu sa realnoscu i samim tim je neprekidno anksiozan.

Zasto pisem ovaj tekst i koga bi trebalo da zanima. Moja je nada da ce ovaj tekst koliko god bio lose napisan ipak pruziti neka saznanja koja ce biti ljudima od koristi. Nije svaki dan da neko uspe da sam sebi stvori demenciju u 33 godini zivota. Zelim da objasnim moja uverenja zasto je ona nastala i na koji nacin je mozda mogla da se izbegne. Kognitivno rapidno propadanje je pocelo pre 4 meseca kada sam se svojom nemarnoscu predoziroa od usnih antibiotskih kapi. Zvuci neverovatno i mnogi me nece shvatiti ozbiljno ali ciprofloxacin kapi za usi su stvorile nus pojavu koja nije zabelezena do sada u medicinskim uzdbenicima. I sve to zbog malo ostecenja sluha, zbog glasne muzike. Koristio sam kapi 14 dana umesto 7 kako mi je prepisao lekar, doduse minimalne doze od 2 kapi dnevno. Wow. Medjutim te kapi koliko god otrovne i stetne bile su po mom misljenju razdrazile moj vec napaceni mozak i dovele do konacne katastofe koja se sada odvija. Pre ovog sudbnosnog dana moj mozak je bio pod napadima konstantne anksioznosti. Isuvise dugo sam bio anksiozan. Iako ne mogu da znam kakvo je iskustvo drugih ljudi moram da priznam da nisam cuo da je neko prozivljavao anskioznost neprekidno svaki minut svaki dan, ravnomerno kao disanje. Ova vrsta podsvesnog biohemisjokg procesa se odigravala u pozadinu mog uma i bila je prisutna kroz sve sto sam radio. Od prvih simptoma zaboravljanja sam primetio da nesto nije u redu ali bio sam razuveravan od strane strucnjaka da sam sve umislio i da je sve to posledica hipohondrije. Ko bi ikad mogao da poveruje da je ovako nesto moguce u tako mladom coveku. Zaobravljanje se vremenom pogorsavalo graduelno i lagano stvarajuci neki nezan osecaj prijatnosti u momentu otpustanja nagomilanog stresa, ali povlaceci kogniciju zajedno sa sobom. I sve je ovo trajalo 15 godina dok konacno mozak nije popustio. Zaobravljanje koliko god bilo zastrasujuce i zbunjujuce sam pripisao simptomima ��spiritualnosti�� za koju sam saznao naknadno. Samo ukucajte spirituality and forgetfulness i videcete da postoji gomila prica na tu temu. U nekoliko navrata sam se zapitao da li je takvo stanje konstatnog stresa stetno po moje zdravlje. Kako je moguce da neko bude anksiozan u takvoj drasticnoj meri i da normalizuje to mucno iskustvo? Ono sto je postalo ocigledno je da je takvo stanje neprekidne psihicke torture ipak bilo vrlo nezdravo po moj mladi mozak.
Nastala je u mojoj 19 godini naizgled ni od kuda bas kada sam se poceo da razmisljam o svojoj buducnosti i profesionalnoj karijeri. Bio sam mlad, sam i uplasen zbog onoga sto mi se desava. Osecao sam da ne mogu da nastavim zivot dok ne resim taj psihicki problem koji mi je oduzimao svu paznju. Po mom misljenju to je bila prva greska. Medjutim toliko je senzacija bila snazna i zastrasujuca da mi je naizlged remetila zivot u svakom pogledu. Ono sto sam kasnije saznao je da je u pitanju nesto sto se zove kompleksna trauma iz detinjstva. Trauma do tada nepoznat pojam u mom zivotu i recniku mi je bio prvi uvid u moje emotivno stanje. U tome mi je pomogao psihijatar kod koga sam tada isao. Ono sto je mene mozda cinilo komplikovanijim slucajem je moje uverenje da sam bio poseban zbog svega sto mi se desava. Verovao sam da sam poseban jer imam neresiv i cudnovat problem do sada neistrazen. Mislio sam da sam pametniji od drugih i u svojoj gordosti odbijao sam pomoc od ljudi. To je bila druga greska. To gnusno potcenjivanje i obezvredjivanje ljudi je takodje jedan od simptoma traume koja je odrzavala narcisam u meni. Zbog toga sam se osecao uvek otudjen od ljudi i bilo je nemoguce uspostvati duboku konekciju sa njima. Sve sam ovo smatrao normalnim,jer nisam ni znao da postoji ista drugacije. U tih 15 godina ja verujem da sam pokusao sve sto sam mogao kako bih sebi pomogao. Citao sam razne psiholoske knjige,filozofske knjige, bio sam potpuno opsednut sobom i cak zapisivao dnevnike o mom stanju, dok na kraju nisam nabasao na nesto sto se zove spiritualnost. Tragicno je da je nesto sto je trebalo da mi bude pomogne i donese srecu u zivotu na kraju samo produbilo moje ludilo.
Spirtualnost u mom slucaju je bila apsolutni beg od zivota i rada. Kada se pogresno shvati moze dovesti do ozbiljnih posledica. Ja nisam bio zreo niti spreman da se posvetim necemu u sta treba uploviti sa vec zdravim stanjem uma i svesti. Kod mene je podmuklo trauma preuzela oblik spiritualnosti i na taj nacin se nastanila u mom umu, pricajuci mi o svetovima koji ne postoje. I tako je ludilo u kojem sam ziveo sve vise raslo.
Koliko god da sam radio na sebi i mislio da su moji napori plemeniti ,zapravo sam sebe samo sve vise upropascavao. Paradoksalno je da je ono sto je najvise preovladavalo u mom zivotu nedostatak zelje za radom i nezavisnoscu. I sva paznja i napor su usmereni na vecnom resavanju traume i anskioznosti. Rad, znanje i zivot su bili odgurnuti u stranu i uvek odlagani. To se odrazilo i na moje poslednje godine na fakultetu koje sam jedva zavrsio i otaljao. Doktrina koju sam vremenom razvio se odnosila na nerad i neznanje.
Moje verovanje je bilo da je nerad bozanski i da se u njemu krije misterija zivota. Ako covek uspe da dotakne to apsolutno nistavilo onda postize stanje besmrtnosti. Aktivno sam pokusavao da ponistim sebe kako bih doziveo ��prosvetljenje��. Tome me je nagonila velika patnja sa kojom sam ziveo i ludilo koje je propovedalo da takva pojava postoji i ima smisla. Verovao sam da rad zapravo ne postoji, da covekova volja ne postoji i da je sve to iluzija. Ovo stanje zaludjenistva je trajalo dugi niz godina. Ne postoji rec sa kojom mogu da opisem kolicinu kajanja zbog takvih zabluda sada. Mnogi ljudi rade da bi preziveli i uspeli u zivotu za mene bi rad bio spas od bolesti. Zato je ovaj tekst od vaznosti jer rad ima uzviseniji smisao za ljude koji pate od ovakve anksioznosti. Ono sto se zapravo desavalo je trauma koja je stvarala izuzetno nisku i jadnu predstavu o meni. Abnormalno osecanje bezvrednosti i bespomocnosti koje sam smatrao normalnim, je pretvoreno u nesto spiritualno i racionalozvano na taj nacin kroz poricanje sveta i rada. A zapravo se radilo o tome da ja nisam verovao da sam vredan rada i zivota i uspeha. Nisam verovao da mogu da radim uopste. U mom slucaju trauma se manifestovala tako, kao duboko i apsolutno porcanje bilo kakve ideje da ja vredim, da imam moc i budem samostalan i uspesan u zivotu. I sve to pod maskom spiritualnosti i spokojne ideje da sam izvan sveta i njegovih desavanja. Bas zbog toga sam se voljno retardirao i zapostavljao potrebu da ucim i da se edukujem o svetu. To se odvijalo na razne nacine. Prvo se uspeh degradirao i svi moji pokusaju da radim i odrzim kontinuitet su se usporavali glasovima da uspeh nije vazan za mene i da sam ja izvan njega. Takodje da me nece ispuniti nista sto uspem u buducnosti. Sve su ovo bile lazi u koje sam verovao svojim mislima , osecanjima ,telom. Na kraju se pojavljivao natprirodni umor koji me je uspavljivao i odvlacio od odgovornosti i zbog koje sam na kraju odustajao od svojih obaveza. Ovaj umor psihicki i telesni je takodje manifestacija traume koja je pokusavala da me zadrzi u bolesti, time sto me ubacuje u stanje nerada i zaborava. Ovo se desavalo u mom slucaju upravo zato sto je rad i znanje jedino odbrameno sredstvo kada je u pitanju trauma. Sve osim toga sam pokusao u ovih 15 godina. Ali nisam istrajao u radu. Zato i postoji toliko snazni otpor i rezignacija i lenjost kod istraumiranih ljudi jer se bore sa svojom bolescu. Rad i znanje su za takve ljude mnogo vise nego za druge ljude koji ga smatraju za normalnu uobicajnu aktivnost u zivotu. To su spasonosna i alhemijska sredstva koja imaju moc da preobraze i izlece traumu jer je sam rad olicenje vrednosti i moci koji takvi ljudi nisu nikada osetili. A neko kada je istraumiran oseca se toliko bezvredno i bespomocno da oseca cak kao i da ce da umre ako oseti takvu moc i vrednost. Umire bolesni osecaj sopstva i ega koji je ziveo u iluziji. Treba istrajati u radu.
Trauma zivi od osecanja bezvrednosti,bespomocnosti i beznadeznosti. Rad, znanje, uspeh, vracaju vrednost, moc i nadu coveku i na taj nacin ga isceljuju. Kada ih oseti u spoljasnjem svetu covek moze da integrise svoje iskustvo u unutrasnjem svetu i preobrazi traumu i anskioznosti koje ga unistavaju. Trauma ove vrste koja normaluzuje abnormalna osecanja bezvrednosti ce se prirodno opirati i sve snage radu, znanju i uspehu jer misli da ih nije vredna i odrzavace bolest. Rad je olicenje vrednosti samim tim nije kompatibilan sa traumom. To vazi isto i za znanje. Treba uciti o svetu, citati svaki dan ponesto novo o istoriji, geografiji, nauci ekonomiji...obrazovanje i znanje su takodje olicenja vrednosti i odbijaju traumu.

Ja verujem da demencija nastaje prirodno kada osoba duboko psihicki pati. Ona nastaje kako bi oslobodila mozak od konstatnog pritiska i opterecenja, jer mozak ne moze da izdrzi stres u kome se nalazi. Pojavljuju se simptomi zaboravljanja, usporavanja mentalne aktivnosti, apatije, spokoja, potrebe za spavanjem, blazene uljujkanosti, hronicnog umora i slabosti, gubljenja reci itd. Ironicno je da su mnogi od ovih simptoma po iskustvima nekih ljudi ��spiritualni�� i koje sam kao takve tumacio kao pozitivne i isceljujuce. Mislio sam da postajem sve spokojniji i napredniji a zapravo sam bio sve bezivotniji i gluplji. Takodje zamka koja coveka lako zavara je sto zaboravljanje prija kao i spavanje, postoji osecanje blagostanja i zadovoljstva u simptomima demencije koje pogresno shvatamo kao pozitivne i istinite. Primecujem i kod drugih ljudi koji kada imaju stres na poslu ili zivotu da su zaboravniji i odsutniji, I kao da samo zele da se ��odmore�� i spavaju. Naravno da su nam odmor i spavanje neophodni ali ne kada su u sluzbi demencijie. Ja sam spavao 15 godina i nisam se odmorio, patnja je i dalje bila tu i samo mi se pogorsavalo psihicko stanje. Nekada su ��pozitivna�� osecanja izvor najvecih iluzija i zabluda. Mir koji nastaje iz demencije i trauma je bolestan mir i konacna propast covekova,jer je to mir koji dolazi sa smrcu. Antizivotne sile mogu da preuzmu oblik milostivog boga koji nas nadgleda i pomaze nam, i ideju da ce sve biti u redu iako zivimo destruktivno i nepravilno.
Kratka rec o detinjstvu. Rodjen sam kao hendikep i imao sam otezano detinjstvo zbog toga. Ruke i noge su mi bile savijene i zgrcene zbog skracenih tetiva i imao sam polozaj sklupcanosti bebe u stomaku. Roditelji su vezbali zajedno sa mnom na istezanju mog tela kako bih prohodao i dobio funkciju u rukama i nogama. Odradili smo izvanredan posao sa obzirom na okolnosti ali u toku mog vaspitavanja oni nisu uvazili da ce se sve to odraziti na moje dusevno stanje. Naporne i bolne vezbe do moje 12 godine su smatrane za nesto normalno i nije se mnogo pricalo o tome. Trebao sam jos tada da imam nekog psihologa kako bi mi izlecio psihu od nezdravih predstava o sebi i svetu. Medjutim to je zataskano i uveravan sam da sam potpuno normalan a da to nisam bio. Trauma je rasla u meni i probudila se u 19 godini. Ovo nije pokusaj krivljenja mojih roditelja, u sustini ja sam bio gospodar svoje sudbine i niko ne moze biti kriv zbog mojih pogresnih izbora.

Sada je jako bitno da napomenem do koje mere sam ja zeleo da se odmorim od svega. Zbog neprekidne anksioznosti u kojoj sam ziveo ja sam mislio da je nemoguce da radim u takvom stanju dok je se ne resim. Perfekcionisticki sam pristupio problemu i hteo da prvo iscelim svoje dusevno stanje kako bi se posle vratio svetu, i svu paznju sam posvetio tome. To je bila najveca moja greska. Bilo mi je nezamislivo da prosto prihvatim anksioznost kao i bilo koji drugi hendkep i da RADIM I ZIVIM I PORED NJE. Ovo je kljucno. Previse je bilo bola, ali prihvatanje tog bola je ljubav i zrtva koju dajemo za zivot. Jer jeste ona bila opterecujuca ali nije mogla da me fizicki spreci da radim i zivim. To sam ja samo mislio zbog iluzija u kojima sam ziveo. Trauma je htela svu paznju za sebe i samo me je drzala u vecnoj ruminaciji u kojoj nikada nisam nasao resenje. Trebao sam da ignorisem anskioznost a ne da opsednuto pokusavam da nadjem resenje za nju. Nekada nema resenja ali mi i dalje imamo moc da zivimo. Zbog moje arogancije i nezahvalnosti ja nisam mogao da prihvatim da zivim sa takvim osecanjem. Hteo sam po svaku cenu da budem normalan i da nemam traume i anskioznosti. Mislio sam da ne moze gore da mi bude. Nisam cenio zivot i obezvredjivao sam njegovu velicnu. I kada mi se ovo desilo cela ta ideologija se srusila i pokazano mi je koliko zapravo gore moze da mi bude. 100 000 puta gore je imati demenciju nego biti anksiozan i trpeti to stanje. Nekada moramo da trpimo zarad ljubavi bozje, zarad ljubavi prema zivotu moramo da trpimo i volimo i zivimo uprkos svemu. Iskusenje je ogromno ali nasa ljubav je isto ogromna. Nasa prava moc izvan trauma koje propovedaju da smo mizerni, bezvredni, bespomocni i beznadezni je isto ogromna. Ovo kazem zato sto prepustanju nemoci ultimativno vodu u bolest i demenciju tako da ne moze postojati realnost u takvim osecanjima.

Ja kao nestrucno lice nisam kompetentan da svedocim o ljudima koji zbog raznih situacija u zivotu obitavaju u lenjosti i neradu. Neki manje neki kao ja do samog kraja. Uglavnom znamo koje su posledice nerada,kloseraj,bolest, beskucnistvo; ali ja priblizavam i novu natprirodnu dimenziju u ovu pricu. A to je doslovno demencija. Posledica hronicne razarajuce anksioznosti koja zivi od nerada i traume, odbacivanja zivota, coveka moze u bilo kom godisnjem dobu da dovede do demencije. Moja ljubav i zelja za nistavilom je bila toliko duboka i potpuna da sam totalno verovao da nerad postoji i da je on odgovor na moje zivotno pitanje. Celim bicem i emocijama i mislima sam bio vodjen godinama u njegovom pravcu produbljujuci tu ideju. Bio sam spreman da prihvatim posledice i da postanem jurodivi klosar koji ce biti u jedinstvu sa bogom. Mislio sam da je to nesto najuzvisenije i da je preteca svih stvari i svetova. Obmanjivao sam sebe kako je sam atom u stanju rada jer se krece i stvara materiju i kako mora biti nesto pre atoma ,pre samoga sveta iz cega je sve prvobitno nastalo. I to je bozanski Nerad ili nistavilo. Ovim cudnim pricama sam zaludjivao sebe i svoje bliznje gde sam i njih na kraju zbunio i donekle zaveo sa tim romanicnim idejama o svetu. Ljudi su zbilja mislili kao i ja da sam na nekom uzvisenom putu. U stvari sam bio lud i vodjen traumom koja je preuzela oblik spiritualnosti. Covek kad je lud po mom misljenju ne mora nuzno da cuje glasove i halucinira i da ima teorije zavere sa kojima zivi u svom zaludjenistvu. Ludilo i trauma koja postoji je izuzetno lukava i podmukla pojava koja moze i na najintelignetnije nacine da nas zavara. Moze da iskoristi nase najsvetije i najntimnije ideje protiv nas. Ja sam vodjen mislju da mi se desava spiritualna promena, i da sam izabran da dozivim velike spoznaje.
Ideje o nadi, zdravlju, ljubavi, veri, poverenju, ili spiritualnosti, sve je to okrenuto protiv mene u sluzbi ludila i unistenja. Ja sam bio ubjedjen da se priblizavam svom ozdavljenju obitavajuci u neradu i blagostanju koje donosi zaboravljanje, mislio sam da mi to sve pomaze i sve sam cinio da ne izgubim to osecanje, a hrlio sam nesvesno ka svojoj smrti. Nekada ne mozemo da verujemo nasim mislima, nasim osecanjima, nasoj intuiciji, cak ni sopstveom telu koje stvara osecanje iscrpljenosti da bi nas zadrzalo u neaktivnosti. Treba se odupreti traumi, treba se odupreti umoru. Izbavljenje je naporno i mucno ali neophodno. Velika je bol kada shvatimo da smo ludi ili kukavni i da treba nesto da preduzmemo povodom toga.

Mislio sam da sebi pomazem sto je najgore od svega. Cak sam osecao ogroman strah da izgubim svoju ��spiritualnost�� odnosno bolest, naslucijuci da ako radim i okrenem se normalnom zivotu da ce ona nestati. Sto je i bilo tacno ali u mojim ocima tada tumaceno je kao nesto bogohulno. Brizljivo sam cuvao svoje ludilo,negovao ga i gajio da ga ne izgubim. Verovao sam da je to nesto dragoceno i vazno i da nista ne sme da mi ga poremeti. Mislio sam da sam plemenit pravodljubiv i castan sto stoicki i neumoljivo podrzavam spiritualnost .Jer ne skrecem sa puta jer sam odan svojoj misiji do kraja. A bio sam odan bolesti i zlu. Mislio sam da sam vredan sto sam toliko disciplinovan u svojoj potrazi. Mozete li da zamislite koliko se sada osecam glupo, koliko sam samo glup bio.
Treba voleti i uzivati u zivotu. Vrednovati um koji imamo i njegovu bekrajnu stvaralacku moc a ne trositi ga na depresije i ludilo i nasladjivati se mracnim zadovoljstvom koje dobijamo iz tih stanja. Od patnje pravimo price i dramu i ideju da smo posebni u nasoj muci. Osecanje kontunuirane patnje i dosade i apatije kroz koji neki ljudi prolaze, kao i osecanje da postoji trajanje u smislu tok naseg jednolicnog monotong zivota je takodje iluzija. Ta iluzija doduse nam daje osecanje bezbriznosti i sigurnosti. I zato ostajemo sa njim i verujemo u njega. Demencija kada se desila je srusila moje verovanje da ce sve biti u redu u buducnosti i da imam vremena da se bavim sobom u nedogled. Covek ne moze da priusti da vecno obitava u depresiji i anksioznosti pre ili kasnije ce se desiti bolest. Mi imamo moc da zivimo. Imamo moc da volimo i budemo srecni, da radimo i stvaramo, imamo svu moc ovoga sveta. Jer nerad je iluzja i u njemu se krije demencija. A demencija ne moze biti istina i ne moze imati smisla nista sto nas vodi u takvo stanje.
Rec o drustvu i zenama.
Ponekad ne mogu da se nacudim koliko je sofisticirana nasa moc samoobmanjivanja. Uvidjam da je to zbilja mnogo vise od reci i misli koje vodimo u glavi , ceo psihofizicki sistem zajedno sa emocijima i telom nasim moze da nas drzi u zabludi. Recimo dok sam ja verovao da sam spiritualan svesno sam se odricao zena i drustva i upadao u stanje samotnistva i ideje da prociscavam i produbljujem svoje spiritualno iskustvo. Mislio sam da sam prerastao i prevazisao potrebu za ljudima i da je to sledeca etapa u mom zivotu. Da postoje uzvisenija iskustva i blazenstva od matarijalnih i telesnih. Ali shvatio sam da u mom slucaju nije bilo vazno da li ja imam zenu ili prijatelje vec nacin na koji se ophodim prema njima. Jer ziveci sa traumom i bez ljubavi ja nisam dozivljavao ni ljude ni svet normalno i svesno i sa zdravom percepcijom. Bio sam sebican ,gord i iskorscavao sam druge nesvesno se zadvoljavajuci takvim sebicnim ponsanjem. I naravno da je to postalo isprazno vremenom i dosadno jer nisam uvidjao sta radim, i onda sam poceo da trazim nesto vise. Nije meni trebalo prosvetljenje i neka vansvetovna ljubav potrebno mi je bilo da uvidim prosvetljenje i ljubav u ovome svetu i ljudima koji su vec tu oko mene. Nisam hteo da se odreknem ljudi ali sam prestao da aktivno ucestvujem u zdravim medjuljudskim odnosima, odnosno postovao sam nerad i u vezi s tim. I pod tim uverenjem samo telo mi je na vrlo suptilan nacin potisnulo pozudu i ljubav prema zenama i ljudima generalno. Naravno kajem se strasno zbog toga takodje. Indiferentnost i nezavisnost od sveta i osecanje samodovoljnosti i spokoja koje dolazi u nezanimanju i odsustvovanju od svetovnih potreba, je sto se mene tice iluzija. Zadovoljstvo u asketizmu i nemanju potrebe za drustvom i zenom. Ponekad ideja da smo samodovoljni i spiritualni nam daje lazno osecanje moci, koju zbog toga uzimamo za istinu. Mislio sam da sam slobodan i ubedjivao sam sebe da uzivam u toj slobodi. Ali kakva je to sloboda od ljudi, zivota i ljubavi? O njoj nema sta pozitivno da se kaze. Nekad slepo pratimo osecanja koje nas usrecuju i smiruju i zbog toga mislimo da su verna istini ali mozda nas samo obmanjuju.

Vise i nize istine
Zeleo sam da mi bude bolje i iz sve snage sam tome stremio. Sve sto sam imao od blagoslova u svom zivotu od krova nad glavom, hrane, ciste posteljine itd nisam dovoljno cenio. Svoj um koji je bio i dalje razlozan, isto nisam cenio jer sam bio anksiozan. Imao sam pamet i relativno normalnu kogniciju i priliku da nesto uradim. Ali ko razmislja o tako osnovnim ljudskim iskustvima i sposobnostima. Nista nije bilo dovoljno i nista nije valjalo. Trebalo je nesto uzviseno da se desi, neka spoznaja koja ce ukloniti patnju i odagnati konfuzije. Ta silna nezahvalnost i gordost, nesposobnost da prihvatim anskoznost i radim uprkos njoj me je kostala svega. Nisam shvatao koliko god sam gledao u visine da postoje i duboke niske realnosti i bolesti koje sve unistavaju. Postoje i visine i dubine zivotne i kada to otkrijemo mozemo da trpimo i podnesemo mnogo vise nego sto mislimo. Patnja je isto plemenita i mora da se trpi ako je neizbezna. Postoji kvalitet u patnji i vrednost koja takodje moze da se oduzme coveku. Demencija coveka vodi u zaborav i otklanja mu patnju ali mu oduzima zato zivot zajedno sa njom.
Rad postizanje znanje nas cini tako divnim nas um je toliko divna stvar koju sam ja zbog sopstvene patnje omalovazio. Sada jedva pisem ovaj tekst, ne mogu da dodjem do izrazaja i da kazem toliko toga sto bi zeleo. Kada gledam ljude iz ovog sve vise zatupljujuceg stanja ,ne mogu da ih ne vidim kao bogove u odnosu na mene. Tako nam je divan um. Sama moc govora je predivna,sklapanje recenica i uzivaje u toku informacija. A kamoli nase bezgranicne sposobnosti u radu i stvaranju. Ne mogu da shvatim da sam sa toliko ogorcenosti i rezignacije odbijao rad i svoju stvaralacku moc zbog prazne iluzije. A toliko sam mogao, toliko sam mnogo mogao da ucinim i dam ovome svetu. Sada sam bleda kopija onoga sto sam bio. Mislio sam da me anksioznost sprecava u tome, da je nemoguce ziveti i raditi zajedno sa njom ali upravo je to bio jedini nacin.

Zao mi je zbog duzije teksta nadam se da je nekome znacilo, jer to su poslednji doprinosi koje imam da podarim svetu. Sve najbolje

Ne znam kako da nazovem taj �udan vid pona�anja - poput brzog listanja naslova

nobody@mycity.rs (Kaplar2) — Mon, 24 Jan 2022 11:10:10 +0100

Nazvacu to ovde u pocetnom postu: bolest skrolanja ili listanja. Recimo tako nekako.
Ljudi, koji mnogo vremena provode na drustvenim mrezama pomocu svog telefona.
O svemu pricaju povrsno, kao da listas stranice i citas samo naslov i uvodni pasus od neke teme.
Takodje, ubrzano menjaju teme i potpuno bez neke asocijacije u roku od par minuta umeju da zapocnu (i po svom misljenju i zavrse) mnostvo razlicitih, ponekad i smisleno suprotnih tema.

Nekada me to prosto podseca na ljude, koji pricaju nepovezano, mada se kod tih ljudi moze i iz daljine primetiti nekakva muka, koja ih muci. Ovi su prosto spremni da ti sa velikim motivom izbace mnostvo reci u lice, pa ih ti posle mozes natenane satima poslagati i obrazlagati.

Zavrsavaju razgovor isto tako, skacuci na "temu" brzog i povrsnog pozdravljanja i nestajanja u svom svetu (mozda i maste) drustvenih mreza.

�elje i mogu�nosti

nobody@mycity.rs (natrix) — Tue, 14 Sep 2021 08:15:10 +0100

Има оних који нису остварили снове из детињства шта би хтели да постану, ал имају утицајне родитеље или већ шта све уз то иде, или среће и остваре оно што желе другим путем...
Има оних који од малена знају шта ће неким случајем и следе остварују своје снове.
Или следе своје инстикте.

И кад си сам ако си организован све себи можеш приуштити, ако имаш и новца плус. У супротном трпи породица и третирају те као саможивог створа..

Много тога зависи од нас самих, васпитања, колико имамо самопоуздања, или колико су нас васпитавали да верујемо у себе, подржавали нас у детињству...

Уколико јесу то ће се испољити кроз цео живот..
У смислу ако нисмо размажени и стално нешто од другога очекујемо и тражимо.
А не сами да се потрудимо.

Онда исто тако на том путу остварења жеља увек има и понека препрека која се треба заобићи, решити, прескочити. Која нас може деморалисати, поколебати или бити још већи изазов..

Не треба такође ни више желети и очекивати од онога што би реално могли остварити јер то онда рађа патњу, фрустрацију...

Не треба због својих циљева ни саботирати друге и не користити друге.

Ал чињеница је да нас други и те како у томе могу саботирати. Још ако немамо довољно самопоуздања...

Ал обично они који ни верују у себе и сопствени потенцијал ретко се и боре да нешто остваре и то такође може бити извор фрустрације, зависти, љубоморе исл...

Моћ воље и веровање има велику улогу у остваривању жеља...

Psiholo�ka manipulacija

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Tue, 19 Jan 2021 22:44:28 +0100

Psiholo�ka manipulacija je usmerena na menjanje percepcije osobe, tako da ta osoba nema sopstveno vi�enje stvari, pojma ili situacije, ve� prihvata vi�enje manipulatora kao jedino ispravno. U tuma�enjima psihologa, smatra se da manipulator ne mora biti previ�e inteligentan, da bi bio dobar manipulator, ali mo�e biti odli�an perfidni igra�. I sla�em se i ne sla�em se sa ovom konstatacijom. Perfidna igra podrazumeva zlobu, podmuklost....me�utim, ipak zahteva dobar nivo inteligencije.
Perfidan igra� ''igra igru'' sa ciljem koji je unapred osmislio. Te�ko da takva osoba nije prili�no inteligentna.
''Manipulator ulazi na mala vrata, izbegavaju�i kriti�ku svest objekta manipulacije, kao prvog i jedinog bastiona odbrane, klju�ne komponente u odlu�ivanju. Nakon toga sve apsolutno izgleda spontano, izmanipulisani i ne prime�uje da radi i misli upravo ono �to mo�da nikada ne bi mislio ni radio da nije akcije manipulatora....'' (izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici])

Verujem da ve�ina prati de�avanja situacije sa glumicama ''Mikine �kole'', te�ko da je bilo ko ostao ravnodu�an na ovaj ili onaj na�in. Ne treba presuditi bez suda, ali mo�e se pri�ati na ovu temu.
U celoj toj pri�i, ono �to je mene ostavilo u �udu je prihvatanje roditelja neobi�nih uslova i pravila �kole. Koliko nam je zapravo bitno da ''budemo in'' ne razmi�ljaju�i o razlozima za�to su neki uslovi i pravila postavljena ba� na prili�no neuobi�ajen na�in?
Psiholo�ka manipulacija pogotovo dece u uzrastu, nije te�ko izvodljiva, pogotovo ako takva manipulacija ima podr�ku roditelja. Naime, roditelji su bili saglasni da nemaju nikakav kontakt sa ''u�iteljom''.
S druge strane, koliko je u dru�tvu manipulatora za koje ve�ina zna, ali svi ''okre�u glavu'', �ime daju potvrdu da takvo manipulisanje dozvoljavaju. �im okolina ne reaguje, zna�i, dozvoljeno je...Ili su u pitanju opasni ljudi kojima se nije lako zameriti.
Manipulatori su na poslu, manipulatori su u vezama, u dru�enjima...
Koliko je svako od nas sposoban da prepozna manipulatora i od �ega to zavisi?
Smatram da manipulacija dosti�e vrhunac, kada osetimo strah od manipulacije na na�in da joj se i dalje prepu�tamo ili kada smo suvi�e obmanuti da bismo mogli pravilno da reagujemo.
Sexualno uznemiravanje je pro�eto kroz sve aspekte �ivota. Ima ga u �kolama, zdravstvu, poslu...Pri tom ne mislim da je pretnja samo �enama, poznajem i mu�karce koji su imali problema....
Biti �rtva i psihi�kog i fizi�kog napada je ne�to �to se te�ko pre�ivljava. Traume ostaju za �itav �ivot, i te�ko ih se osloboditi...
Zbog �ega su neki manipulatori ba� toliko ''uspe�ni''? Da li je u pitanju mo� tih ljudi, ili podr�ka okoline ili mo�da o�ekivanje da se to istrpi zarad nekih vi�ih ciljeva....?

O stresu, traumi i PTSP

nobody@mycity.rs (natrix) — Thu, 19 Nov 2020 13:47:34 +0100

O stresu, traumi i PTSP

S obzirom da decenijama �ivimo u stresnim vremenima, i da postoje razni stresori iz okru�enja, suvi�no je i re�i �ta sve pritiska �oveka /socijalna komponenta, virus, konfuzija, lo� uticaj medija, nema�tina, strah od kraha ekonomije, ratna �ari�ta �irom sveta, prirodne katastrofe..../. Ukratko i osnovno o stresu traumi i postrausmatskom stresnom poreme�aju ...

Izdvojeni samo op�ti delove iz skripti:

�ta je stres?

Termin stres � pritisak, napor, naprezanje

- Uzrokuju ga stresori ili stresne situacije kojima smo uglavnom svakodnevno izlozeni
- Ne mora uvek biti negativan: pozitivan stres moze da bude vrlo koristan i pomogne u ostvarenju vaznih ciljeva
- Svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavja pred osobu,
- Pritisak koji prevazilazi sposobnosti da se izbori sa ne�im
- Preterana reakcija na situacije ili dogadjaje,
- Dozivljaj pretnje, izazova, ili druge vrste promena u ne�ijoj okolini, koji nose sa sobom fiziolo�ku i psiholo�ku aktivaciju koja moze dovesti do o�te�enja zdravlja povezanih stresom.

Izvori stresa

- Stresori u okruzenju: bezbednost, siroma�tvo, lo�i uslovi stanovanja, klima
- Stresori u radu: zahtevi zadatka, zahtevi uloge, konflikti, fizi�ki zahtevi
- Dru�tveni stresori: porodi�ni problemi, finansijski problemi, neprihvatanje od strane kolektiva-grupe, velike promene u zivotu
- Li�no zdravstveno stanje: bolesti, ranjavanje, povrede, rizik od pojave bolesti
- Biohemijski: nikotin, kofein
- Unutra�nji stresori: ose�anje neuspeha, sramote il krivice, teznja ka li�nom savr�enstvu, prethodna iskustva, razmi�ljanje o neprijatnim dogadjajima, iz pro�losti ili i��ekivanje neprijatnih dogadjaja u budu�nosti

Od �ega zavisi kako �e osoba reagovati u stresnim situacijama:
Osim pouzdano dramati�nih dogadjaja ili gubitaka mnoge situacije i okolnosti koje izazivaju reakciju stresa, u znba�ajnoj meri zavise od:

Li�nosti
- Njenih osobina
- Njenih sistema vrednosti
- Njene ranjivosti ili snage
- Zivotne dobi, koja sama po sebi dogadjajima odredjuje zna�aj...

Reakcije na stres

- Fiziolo�ke
- Fizi�ke
- Kongitivne �saznajne
- Emocionalne
- Promene u pona�anju

Fiziolo�ke reakcije

- Neuropsiholo�ke i hormonske promene

Fizi�ke reakcije

- Napetost mi�i�a, naj�e��e u predelu glave, vrata i ledja
- Glavobolja
- Problemi sa varenjem
- Umor
- Poja�ano znojenje, ubrzano disanje, ubrzani sr�ani rad

Kongitivne �senzorne reakcije

- Te�ko�e u koncentraciji
- Problemi u dono�enju odluka �kretanje u zatvorenom krugu-
- Smanjeni memoriski potencijal
- Sumnji�avost

Reakcije na stres

- Strepnja i nemir
- Deprisivno reagovanje, tuga
- Razdrazljivost � lo�a raspolozenja
- Nagativnost, cinizam
- Ose�anje bespomo�nosti
- Naizgled neobja�njivi u�estali izlivi besa, ljutnje

Reakcije na stres

Pona�anje
- Povla�enje iz dru�tva
- Velike promene u ishrani i pi�u
- Nepouzdano pona�anje
- Poreme�aj spavanja
- Smanjena seksualna �elja
- Zloupotreba duvana, narkotika, alkohola

Upravljanje stresom podrazumeva:

Svesnost

- Identifikovati sopstveni stres
- Promeniti sopstveni unutra�nji dijalog
- Shvatiti da je stres potpuno normalna reakcija na dogadjaje

Kontrola izvora stresa
- Razmatramo sopstvene ciljeve
- Procenjujemo da li su oni realni i ostvarivi
- Pobolj�avamo protok informacija u radnom okruzenju kao i na�e odnose u sredini /komunikacione sposobnosti/

Uspostavljanje ravnoteze
- Otkrivamo na� optimalni nivo stresa � optere�enje koje mozemo podneti bez �tetnih posledica po osobu
- Poku�avamo da budemo objektivni
Upravljanje stresom
- Opu�tanje
- Meditacija
- Treniranje, fizi�ke aktivnosti
- Odmor u slobodno vreme
- Kreativne aktivnosti
- Rad

�ta je trauma

Termin trauma zna�i povreda, telesna ili du�evna rana. Stra�an dramati�an dogadjaj koj prevazilazi uobi�ajeno ljudsko iskustvo i opasan je kao po sopstveni fizi�ki ili psihi�ki integritet tako i po integritet drugih osoba;

�ta je kriza

To je dozivljaj ili dogadjaj koji remeti stare navike izazivaju�i niz specifi�nih emocionalnih reakcija i promena pona�anja, i kao prelomna ta�ka nagove�tava obirise novog razvoja dogadjaja;

Krizni, traumatski dogadjaji

- Iznenadna neo�ekivana smrt �lana porodice ili prijatelja
- �ivotno ugrozavaju�a bolest ili bolest deteta
- Razvod braka
- Prisustvo nasilju, ubijanju, ili ozbiljnom ranjavanju
- Napad vatrenim ili hladnim oruzjem

Kriti�ni traumatski dogadjaji
- Silovanje, i drugi seksualni napadi
- Te�ko batininanje ili fizi�ki napad
- Ozbiljna nesre�a ili povreda
- Prirodne nepogode i katastrofe

Zajedni�ki imenitelj za psiholo�ku traumu
- Intenzivan strah
- Bespomo�nost
- Gubitak kontrole
- Strah od uni�tenja

�ta naru�ava traumatsko iskustvo

� Ose�aj sigurnosti
- Telesna sigurnost kroz rutinu i svakodnevne aktivnosti
- Sigurnost u okolini � materijalna sigurnost, identifikovanje osoba iz okoline koje su spremne da pruze podr�ku, sticanje informacija o sopstvenom psihi�kom stanju
� Gubitak kontrole � izaziva bespomo�nost
- Rezultat moze biti povla�enje u sebe tj izolacija, o�te�enje veze sa osobama iz okoline koje bi mogle biti izvor podr�ke u oporavku

� Bazi�no poverenje
- Bazi�ke ljudske veze, prijateljstvo, brak, porodica
- Pojava ose�anja stida, stigme, inferiornosti

� Li�ne granice
- Fizi�ke granice: udaljenost od osoba, kontakt i prihvatljivost i prijatnost kontakta
- Psiholo�ke granice: granice u vezi sa na�im unutra�njim procesima: mislima, ose�anjima, potrebama
� Samopo�tovanje
- Zbog traumatskih simptoma ose�anja stida i krivice vezanih za traumatsko iskustvo, dolazi do gubitka samopo�tovanja i poverenja u sopstvene sposobnosti
Trauma predstavlja nagrublju povredu fizi�kih i psiholo�kih granica �ime dovodi do:
- Gubitka ose�anja za sopstvene potrebe
- Gubitka sposobnosti da traumatizovane osobe prepoznaju i razumeju sopstvene emocije.

Od �ega zavise reakcije na traumatski dogadjaj

- Od samog traumatskog dogadjaja
- Faktora okruzenja
- Osobina li�nosti traumatizovane osobe

Osobine traumatskog dogadjaja
- Intezitet incidenta
- Duzina trajanja dogadjaja
- Broj uznemiruju�ih dogadjaja za pojedinca ili dru�tvo u dato vreme

Faktori okruzenja
- Efikasnost pomo�i koja je ukazana
- Reakcije kolega sa posla, prijatelja, porodice

Li�ni faktori
- Pripremljenost osobe na dogadjaj
- Mentalno stanje traumatizovane osobe
- Prethodno iskustvo sa kriti�nim dogadjajima
- Dostupni resursi - fizi�ki, emocionalni
- Ozbiljnost povrede
- Starost traumatizovane osobe

Izlozenost traumatskom dogadjaju

Sve osobe izlozene traumatskom dogadjaju dozivljavaju:
- 100 % stres
- 20-50% osoba razvijaju traumatske simtome od kojih se mnogi vremenom povla�e, spontano ili nakon kratkotrajne terapijske intervencije
- 5% osoba razvija te�ke simptome PTSP-a

�ta se dogadja kad smo izlozeni kriti�nom dogadjaju?

Kriti�ni dogadjaj-----Traumatizacija-----Stresne reakcije /akutne reakcije, smetnje, poreme�aj PTSP/

Reakcije na traumatski dogadjaj

- U krizi ili traumi veoma se razli�ito reaguje
- Vazno je naglasiti da su reakcije posle dozivljene traume i sve �to se tada dogadja, normalna reakcija na nenormalni dogadjaj.
Reakcije na traumatski dogadjaj
- Uobi�ajeno
- Moze biti veoma jako

Posttraumatski poreme�aj usled stresa - PTSP

-Traumatski stres duzeg trajanja
- Uti�e na zdravlje sposobnost i rad
- Moze postati hroni�an

Kako �ovek reaguje na traumatski dogadjaj:

Akutne reakcije:

- Telesne: gubitak ravnoteze, puls, disanje, mu�nina, drhtavica, �ok
- Pona�anje: nemir, uznemirenost, dezorjentisanost, obamrlost�
- Emotivne: strah, panika, ose�aj nesigurnosti I bezizlaznosti, gubitak ili erupcija emocija
- Mi�ljenje: zbunjenost, dezorjentisanost-prostorna I vremenska, oslabljena koncentracija, rupe u pam�enju, haos, ili praznina u glavi, samoprekor, odsutnost, potiskivanje

Postraumatski stresni poreme�aj PTSP

Termin se prvi put pojavio 1980. god kao posledica prou�avanja iskustva ameri�kih psihijatara u radu sa vijetnamskim veteranima.
U pitanju je mentalni poreme�aj uzrokovan traumatskim iskustvom.

Za pojavu PTSP-a su potrebni slede�i uslovi:

- Osoba je dozivela ili je bila suo�ena sa dogadjajima koji podrazumevaju fakti�ku smrt, ili ozbiljnu povredu, pretnju smr�u, pretnju po fizi�ki integritet njega samom ili nekog drugog
- U reakcijama osoba dominira intenzivni strah, bespomo�nost, prestravljenost

Simptomi PTSP:

Simptomi nametanja:
- Nametljiva i neprijatna se�anja na traumu, koja uklju�uje predstave, slike, razmi�ljanja o traumi, misli i opazanja
- Neprijatni snovi koje donosi trauma
- Pona�anja I dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava kroz uzivljavanje u traumu ili halucinacije

Simtomi izbegavanja:
- Izolacija od dru�tva I bliskih osoba
- Gubitak interesovanja, motivacije
- Zloupotreba supstanci �alkohol, medikamenti, duvan, narkotici

Simptomi pove�ane osetljivosti:
- Problem sa spavanjem
- Razdrazljivost
- Previ�e izrazena reakcija trzanja /upla�enost na bezazlene impulse/
- Poreme�aj paznje
- Problem u komunikaciji
- Prezir prema stare�inama, cinizam

Simptomi iz navedenih grupacija treba da traju duze od mesec dana da bi se svrstali u PTSP. Promene izazivaju zna�ajno o�te�enje u socijalnom, profesionalnom, ili ostalim oblicima �ivotnog funkcionisanja.
Simptomie nekad odmah slede trauma, nekad se javljaju u narednih nekoliko meseci, a de�ava se da se pojave I posle odredjenog broja godina, provocirani specifi�nim podse�anjem na traumu.
Medju uniformisanim licima je �esto da se simptomi jave nakon dugogodi�njeg akumuliranog stresa, a tokom obavljanja duznosti.

Primarna trauma:

- Trauma koju je osoba neposredno dozivela dejstvom traumatskog dogadjaja kao zrtva rata, saobra�ajnog udesa, elementarne nepogode..
Sekundarna trauma:
- Izazvana je posrednim iskustvom tj traumatskih dogadjaja kao �to je slu�anje o traumatskim dogadjajima ili posmatranje traumatskih dogadjaja
Ovaj tip trauma �esto se nalazi kod osoba koje se bave tzv. �pomazu�im- profesijama I koje su u stalnom kontaktu sa traumatizovanim osobama /zrtvama primarne trauma/ kao �to su psiholozi, lekari, socijalni radnici, uniformisani sluzbenici, kolege za podr�ku I drugi pomaga�i koji rade sa traumatizovanim osobama.

Model psiholo�ke podr�ke:

- Informisanje: �ta se dogodilo-�injenice, uobi�ajene reakcije, mere-�ta �e biti uradjeno, pra�enje I upu�ivanje gde se moze dobiti pomo�
- Razgovor podr�ke: sprovodi se neposredno po dogadjaju
- Izve�taji psihologa
- Specijalne intervencije

Osnove razgovora sa traumatizovanim licem

Pru�anje informacija, podr�ke, smanjiti izolovanost, ose�aj krivice, aktivno slu�ati, biti direktan, poverljiv, otvoren, neposredan, neosudjuju�i, podsticati na pri�u o ose�anjima mislima u tom trenutku i posle.

U toku razgovora pa�nja se obra�a na:

Sadrzaj pri�e, o problemu ili traumi, na ono �to je pre�utano, ili na samo �utanje, ambivalentnost-kad se primete dvojna ose�anja I misli, promene u razgovoru kao ton, brzina, jasno�a u govoru, opis dogadjaja, pri�ati o �injenicama, mislima, ose�anjima. U toku razgovora potrebno je biti ljubazan, iskren I otvoren, gledati u o�i, izbegavati �ale, pomo�i osobi da jasnije sagleda problem�

Izvor: Skripte sa predavanja pripadnicima MUP-a odre�enim za prepoznavanje i pru�anje podr�ke kad je u pitanju PTSP.

Korisni saveti u re�i i slici

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 09 Aug 2020 09:38:16 +0100

Za rasterivanje sivih oblaka realnosti: manjka ljubavi, pa�nje, ljudskosti, stresa, lo�ih me�uljudskih odnosa, socijalne distance, besparice, neobrazovanosti, trivijalnosti, dosade, depresije, lo�eg vaspitanja, i pona�anja, disfunkcije u porodici, negativne energije i negativnih informacija....

Podarite sebi trenutak mira
I razume�ete
Koliko ste glupo �urili naokolo.
Nau�ite da �utite
I primeti�ete
Da ste previ�e pri�ali.
Budite ljubazni,
I shvati�ete da ste suvi�e strogo prosu�ivali druge.
Drevna kineska poslovica

- �etiri plemenite istine: sre�a, uzrok sre�e, odsustvo sre�e, uzrok odsustva sre�e

- Ne �alite se na tamu, nego upalite sve�u. Budisti�ka izreka

- Krivica je potpuno druga�ija od kajanja. U na�oj kulturi kriv je, presuda koju zvani�no donosi porota i sudija. A kako nas niko ne kazni, poku�avamo da kaznimo, sami sebe ovako ili onako. Krivica zna�i kaznu, duboko u na�em umu.

- Nije isto re�i detetu glupane jedan i i re�i napravio si glupost.
Prvo dete �e biti obele�eno da je glup za �itav �ivot, a drugo �e shvatiti da je glupo postupilo i nau�i�e da vi�e ne �ini glupe postupke.

- Najte�a faza u izlasku iz krivice jeste da ubedimo sebe da zaslu�ujemo opro�taj.

- Potrebni su hrabrost i mudrost da bismo nekome otvorili vrata svoga srca bez ijednog osim ako.

- Kao u �koljkama u kojima deca prislu�kuju �um vetrova i talasa morskih, tako i u ljudskim re�ima �umi sve, �to se sa �ovekom dogodilo od po�etka.....Re� nas spaja i sa zvezdama i sa majmunima... Miroslav Krle�a

- Ne postoji lift do uspeha, mora� stepenicama.

- Kad nemate �ta da radite, radite na sebi. Tu ivek ima dosta posla!

- Zdrav �ivot nije zagarantovan ako pazite �ta jedete. Va�nije je da pazite �ta jede vas.

- Ako previ�e razmi�ljate pre spavanja, i tako zaspite mozuak �e ostati aktivan kad smo budni. Zato �ete se i probuditi umorni iako ste dovoljno spavali.

- �ivot nije uvek fer i pravedan, na piosletku, nema nam bega od �ivotnog bola i smrti. Koliko god da se pribli�im drugim ljudima, i dalje moram sam da se suo�avam sa �ivotom. Moram da preumem potpunu odgovornost za sopstveni na�in �ivota. Irvin Jalom

- Ne vezuj se za vetar i ne o�ekuj avanturu od kamena.

- Ko drugome sre�u �eli sam u nju upada.

- Ako bude� �ekao da bude� spreman �eka�e� zauvek.

- Sve dok se ne promenimo iznutra, privla�i�emo iste ljude i iste okolnosti.

- Iza svakog deteta koje veruje u sebe stoji roditelj koji je verovao prvi.

- Dobrota je uslov emocionalnog zdravlja.

- Tugai razo�arenje su neprijatne ali ujedno i zdrave emocije koje nam poma�u da prebolimo gubitak, zadr�imo sopstveno samopo�tovanje, ne optu�ujte druge, preispitajte sve aspekte nepovoljnog doga�aja i kada odtugujete nastavite dalje svoj �ivot.

- Neispoljene emocije ne�e nikad umreti. One su sahranjene �ive i javi�e se nasnije na mnogo ru�nije na�ine.

- Duhovnost nije kao �vaka�a guma koja ostaje godinama u ustima, ve� je najlep�a poslastica koja se mora progutati da bi iznutra delovala. V. Jeroti�

- Porodicu smatram osnovom ljudske zajednice i nezamenljivom za duhovni razvoj �oveka, U porodici se �uva vera predaka, dr�i se do osnovnih duhovnih vrednosti, koje nas vode kroz �ivot, porodica je izvor ljubai, u njoj se u�imo du�nosti, �rtvovanju, zajedni�kom podno�enju nevolja, kao i podeli radosti. Patrijarh Pavle

- Mo� vladanja nad drugim neodoljiva je slast tamne strane �ovekovog bi�a. V. Jerotri�

- Budite sa onima koji pevaju, pri�aju, u�ivaju,u �ivotu i nose radost u o�ima. Jer radost je zarazna i uvek uspeva da prona�e re�enje tamo gde logika nalazi samo obja�njenje za gre�ke.

- Briga je glupa. To je kao da hoda� naokolo s ki�obranom �ekaju�i da padne ki�a.

- Neslaganje uz uzajamno uva�avanje je uvek znak obostranog napretka. Mahatma Gandi

- Zacelenje je zapravo davanje sebi dozvole da ose�amo. To je proces otkopavanja na�ih trauma, posramljenosti, li�nih gubitaka i dopu�tanja da osetimo sve one emocije koje nismo smeli u trenutku kada smo ova iskustva do�iveli.

- Kad vi�e ne mo�emo da promenimo situaciju izazvani smo da promenimo sebe. V Frank

- Ne zadr�avaj ono �to odlazi od tebe. Ina�e ne�e do�i ono �to ide prema tebi.

- Tvoja vizija �e postati jasna tek kad pogleda� u svoje srce. Jung

- Usamljenost ne poti�e od nedostatka ljudi oko vas. Ona nastaje kada ne mo�ete da im pri�ate o stvarima koje su vam va�ne.

- -I kad je zima hladna �empres se zeleni-.

- �ta je lo�e? Sve �to podsti�e slabost....

- Za�to nas previ�e zaokupiraju dve stvari koji smo lo�e uradili a ne vidimo hiljadu dobrih koje jesmo, �to mu�imo sami sebe...

- Onaj ko stalno okre�e i drugi obraz, ima�e problem sa zuboboljom na kraju.

- Bez pohvala bez potkrepljenja dobrih osobina , te osobine �e uvenuti i nestati. Pihvala je ohrabrenje.

- Opra�tati, ali pozitivno....

- Na�e prvo uverenje mora biti: -Ja vredim.- , A drugo uverenje mora biti: -Uspe�u.-

Pisanje dnevnika

Isceljuju�a mo� drve�a-dendroterapija

Negativni joni

-De�iji podsetnik roditeljima-

nobody@mycity.rs (natrix) — Sun, 02 Aug 2020 15:55:37 +0100

Da se podsetimo.... iako je vreme nekih novih roditelja i nekih novih klinaca..
Svega onoga �to su zaboravili roditelji, deca, dru�tveno korisne institucije, pedagozi, psiholozi, itd, jer �ivimo u takvim vremenima gde se sve poremetilo...

Zaboravili smo svi na decu i porodicu...

- Nemojte me razmaziti, vrlo dobro znam da ne mogu imati sve �to po�elim.Ja vas samo isku�avam.
- Nemojte se bojati biti strogi. To mi se svidja, pokazujte gde mi je mesto.
- Nemote sa mnom na silu, to me u�i da se jedino sila uva�ava, radije �u reagovati na molbu.
- Nemojte biti nedosledni, to me zbunjuje, i tera me na to da pobegnem od svake obaveze.
- Nemojte obe�avati, mo�da ne�ete o�i odr�ati obe�anje, pa �u izgubiti veru u vas.
- Nemojte verovati mojim provokacijama, kad govorim i �inim stvari samo da vas rastu�im. Mogao bih poku�ati do�i do jo� koje pobede.
- Nemojte se previ�e �alostiti kad ka�em da vas mrzim, ne mislim ozbiljno, ali bih hteo da vam bude �ao zbog onoga �to ste mi u�inili.
- Nemojte da se ose�am manjim nego �to jesam, zbog toga �u glumiti velikog lafa.
- Nemojte umesto mene �initi stvari koje mogu u�initi sam, zbog toga se ose�am kao beba, a mogao bih vas po�eti do�ivlavati kao sluge.
- Nemojte da moje lo�e navike obuzmu svu va�u pa�nju, to me samo ohrabruje da nastavim.
- Nemojte me ispravljati pred drugima bi�u mnogo pa�ljiviji ako sa mnom razgovarate tiho i nasamo.
- Nemojte o mom pona�anju diskutovati za vreme svadje, ne znam za�to onda slabo �ujem i nisam sklon saradnji,.
- Nemojte da imam ose�aj kako su moje gre�ke zapravo gresi, moram nau�iti gre�iti a da se ipak ne ose�am zlim.
- Nemojte stalno prigovarati, ako to budete radili mora�u se praviti gluvim.
- Nemojte zahtevati obja�njenje za moje pona�anje, ponekad zbilja ne znam za�to sam ne�to u�inio.
- Ne precenjujte moje po�tenje, lako me je zastra�iti.
- Nemojte zaboraviti da volim eksperimetnisati, ja iz toga u�im pa vas molim da budete strpljivi.
- Nemojte me �tititi od posledica, moram u�iti na iskustvu.
-Ne obra�ajte previ�e pa�nje kad sam lak�e bolestan, mogao bih po�eti u�ivati u lo�em zdravlju, ako mi to bude donosilo veliku pa�nju.
- Ne odbijajte me kad tra�im odgovore na normalna pitanja, ako me odbijete presta�u da vas pitam i tra�i�u informacije negde drugde, a to mo�e biti opasno!
- Nemojte odgovarati na sme�na i besmislena pitanja.
- Nemojte mi govoriti da ste najbolji i nepogre�ivi, sa takvima je tako te�ko �iveti.
-Nebrinite zbog toga �to smo malo zajedno, bitno je kako smo zajedno.
- Nemojte da moji strahovi postanu va�a teskoba. Tada �u se jo� vi�e upla�iti. Poka�ite da ste hrabri.
-Nemojte zaboraviti da ne mogu odrasti bez mnogo razumevanja, i podr�ke, zaslu�ena pohvala ponekad izostane ali prekor nikada.
-Tretirajte me kao svoje prijatelje pa �u biti va�.
-Vi�e u�im od primera nego od kritike..
- Nemojte mi kad ne uradim ne�to kako ne treba re�i da sam glup, recite da sam napravio glupost. Ako ka�ete da sam glup - celog �ivota �u se tako ose�ati, ako ka�ete napravio sam glupost - ispravlja�u ih.
-Iza svakog deteta koje veruje u sebe, stoji roditelj koji veruje.

Intuicija

nobody@mycity.rs (natrix) — Wed, 03 Jun 2020 09:25:12 +0100

Prof. dr Nestorovi� - Intuicija kao najvi�i oblik inteligencije

Ovde je u ovom videu, zanimljivo, dao podelu na tri vrste intuicije:
crevna, sr�ana i intuicija mozga o kojoj je i najvi�e rekao.

Za intuiciju Albert Ajn�tajn ka�e:
-Intuitivni um je sveti dar, a racionalni um � verni sluga.
Stvorili smo dru�tvo koje po�tuje slugu, a zaboravlja dar.-

Kod K.G. Junga intucija je jedna od �etiri psihi�ke funkcije / opa�anje, mi�ljenje, oset i intuicija/.

Kod nekih je to Apsolutno znanje...

Kod Platona je pravi izvor znanja i spoznaje i istine.

Kod Aristotela postoji intelektualna intuicija.

Kod ve�ine filosofa intuicija je su�tina su�tinskog saznanja �ivota.

Neko to opisuje kao �esto �ulo, unutarnji glas, instikt, predose�aj, znak pokraj puta..

Faktor je stvaranja, umetni�kog dela ili nekog pronalaska...
/kad sine lampica ili ideja ili kad se ka�e: Eureka!/

Te�ko da mo�e intuicija biti privid samo zato �to je iracionalna i nije ezgaktno dokaziva.

Izolacija

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Sun, 19 Apr 2020 21:08:49 +0100

''Izolacija je prisilna izdvojenost pojedinca i onemogu�avanje komuniciranja sa drugim ljudima ili kontakata sa spolja�njom sredinom''.
Okolnosti u kojoj se trenutno nalazimo uslovile su izolaciju kao put do re�avanja problema. Mo�da ba� to �to znamo zbog �ega smo izolovani, je i olak�avaju�i momenat da ovu izolaciju lak�e podnosimo. Jednostavno, izolovani smo da bi nam bilo bolje.
Da nije te �injenice i da smo izolovani iz nekih sasvim drugih razloga, izolacija bi imala uticaj na psihu daleko vi�e.
O samoj izolaciji sa aspekta psihologije se na netu i ne pri�a ba� ne�to....
Al' zato �emo mi da pri�amo....

Za mene ovo nije 100% izolacija. Za�to? Zato �to mogu da pri�am sada sa vama. Zato �to ceo dan dobijam poruke. Zato �to sam sabajle popila kafu sa prijateljima (viber veza). Sve su to okolnosti koje ovu izolaciju ne �ine pravom izolacijom. Mo�da nismo fizi�ki bliski, ali zato smo i dalje u komunikaciji.
Meni nedostaje kretanje...Nedostaje mi sloboda koju sam imala.

Izolacija ovog tipa, ograni�ava slobodu ljudi u kretanju u obavljanju normalnih �ivotnih stvari.
Me�utim, ona omogu�ava da imamo malo vi�e vremena za sebe. Da se odmorimo (ja sam se ovih par dana naspavala recimo).
�ula sam se sa porodicom koja mi je rekla da se odavno nisu toliko ispri�ali....
Me�utim, ima i onih koji su pali u depresiju.

�ta mislite da li izolacija mo�e da prouzrokuje depresiju, s obzirom da nismo izolovani u komunikaciji?
Da li ste primetili da je izolacija pogodila najvi�e ljude koji su ina�e slabo izlazili van? Moja kom�inica je znala da po dva dana ne iza�e iz ku�e. I ja je pitam za�to joj sada pada te�ko da ne izlazi kada i sama ne voli da bude van, ona mi je odgovorila da je to zato �to zna da joj je zabranjeno...
Da li ste primetili koliko se pona�anje ljudi razlikuju od zemlje do zemlje? Englezi nemaju neki poseban policijski �as, ali se sami pridr�avaju distance. Na primer....
�ta mislite da li je ova izolacija uticala na psihu bra�nih partnera ili emotivnih partnera tako da ih je jo� vi�e zbli�ila ili je dobijen kontra efekat.
Da li izolacija mo�e uticati na dono�enje pogre�nih emotivnih odluka (stupanje u vezu sa nekim sa kim ina�e ranije niste hteli biti u istoj ili vra�anje biv�im partnerima itd)?

"... ja u tebi mrzim sebe sama..."

nobody@mycity.rs (Lulubi) — Tue, 14 Apr 2020 13:45:07 +0100

Malo sam modifikovala Raki�ev stih iz "Iskrene pesme" jer nisam mogla da prona�em ta�an citat od kojeg ina�e poludim (a i ta misao nema samo jednog autora).
Sigurno ste �uli za ideju da, ako nekoga ne podnosimo, ako nam neko smeta, treba da se zagledamo i prepoznamo svoje lo�e osobine u toj osobi, da nam smeta ba� ono �to i mi radimo, odnosno, da nam smetaju osobine kod ljudi kakve imamo i sami.

Ja zaista burno reagujem na ovo. Ne ka�em da neka poklapanja nisu nemogu�a, ali ba� toliko da sam nesvesna svojih lo�ih osobina - ne verujem.

Da pojasnim plasti�nije: smeta mi kada kolege kasne na �as redovno (pa to po�ne da se pravda sa "ma, on je takav"). De�ava se i meni da kasnim, naravno, ali mi to nije princip.

Da li sada meni smeta moja osobina, ili na drugoj nekoj strani kri�im zakon, pa to reflektujem kroz tu�u odre�enu lo�u osobinu?

Ne, ne umem sebi nikako da objasnim taj stav da mrzim svoje osobine kod drugih.

Ali, na stranu moj slu�aj, kako vi zaista razumete ovu ideju?

Mo�e li se pretpostviti fizi�ki izgled osobe na osnovu onog �to pi�e ili govori ?

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Wed, 19 Jun 2019 10:54:40 +0100

Svi smo mi lepi na svoj na�in.
Jedna osoba ne mo�e biti svima prijatnog izgleda niti svima ru�na. Svako od nas lepotu �oveka do�ivljava na sebi svojstven na�in.
Me�utim, dok �itamo kjnigu i na osnovu �tiva koji je pisao pisac ponekad pravimo i pretpostavku u glavi kako bi taj pisac izgledao, kako bi te neke postupke fizi�ki ispoljio.

Luka Mijatovi� novinar ''202'' je mo�da sa najradiofoni�nijim glasom na radiju. Kada sam bila klinka �esto sam slu�ala njegove emisije, bila sam zaljubljena u njegov glas. Toliko je lepo pri�ao sa nekim ''ma�o'' tonom, na�in na koji se izra�avao je bio besprekoran. Do�ivljavala sam ga na na�in da sam posmislila da je neki frajer i po. I onda je do�ao dan kada sam mu vildela sliku u novinama i moja pretpostavka je pala u vodu.... Naravno, on je mnogo stariji �ovek i to sam znala, ali sam mislila da je stariji ali lep �iko....No.Me�utim, nije �ovek ni ru�an, prosek je, ali ja sam mislila da je frajer�ina... Po tome sam shvatila da je glas taj kojim se ne mo�e �ovek rukovoditi....sasvim...

Da ne pri�amo o tekstovima i blogovima ljudi koji ne pi�u konkretno o sebi, ali nekako pi�u na na�in da stvorimo fizi�ku predstavu o toj osobi. Mada sada ti ljudi uglavnom postavljaju svoje slike. Ali ima i onih koji to ne rade.

Znam koliko su ma�toviti mu�karci kada su �ene u pitanju, njima ne treba mnogo, ali i �ene imaju svoje vizije.
Na ovom forumu najve�i fizi�ki proma�aj sam imala za Fil-a. Na osnovu njegovog pisanja, a tada je bio dosta na nekoj poeziji, imao je neke misli...do�ivela sam ga kao krhkog de�a�i�a, nalik na de�ka iz filma ''Sam u ku�i'' mr�avog, malog.....A on 2 metra.... _Sale, Rapha, Dusan....itd. nisam proma�ila.
amstel2 je napisao da je antitalenat za sport, konstatnno pri�a o hrani, spavanju...da nije pisao da je na dijeti i rekao �ovek koliko ima kg, zamislila bih ga kao enormno debelog �oveka, mada sad kada znam da je mo�da samo buckast, predstavu o njemu imam kao o nekom ko ne zna da potr�i (antitalent za sport), liku koji �ita kniige u le�e�em polo�aju, jer ga mrzi da sedi. Takav utisak ostavio...

Kakva su va�a iskustva? �ujete glas na radiju i prihvatite da sigurno dolazi iz neke lepe pojave?
Pro�itate ne�iju kolumnu i ve� imate predstavu o fizi�kom izgledu te osobe iako ni�ta nije otkrila o sebi, ali vi ste je nekako zamislili?
Na forumima, javnim mre�ama na osnovu ne�ijeg pisanja mo�ete da pretpostavite ili makar da nazirete lik te osobe (bar da razlikujete pojavu koja bi vam se dopala ili ne)?
Kada pravite predstavu o nekoj osobi (mu�koj, �enskoj, nebitno) �ime se rukovodite ?
I mo�e li se stvoriti makar pribli�no slika o nekoj osobi a da je nismo videli?