MyCity :: Nauka

Posle 37 godina NASA uklju�ila motore "Vojad�era 1"

nobody@mycity.rs (Aco) — Sat, 02 Dec 2017 16:37:08 +0100

Nakon 37 godina mirovanja u svemiru, �etiri potisna motora sonde "Vojad�er 1", najudaljenijeg objekta koji je stvorio �ovek, ponovo su uklju�ena, saop�tila je NASA.

Zahvaljuju�i tom podvigu "Vojad�eru 1 �e �ivot biti produ�en za dve do tri godine", istakla je voditeljka projekta ameri�ke svemirske agencije Suzan Dod.

Pomo�u tih potisnika "Vojad�er 1" �e se okrenuti u ka Zemlji, kako bi njegove antene mogle da komuniciraju sa na�om planetom.

Sonda "Vojad�er 1", koja je od svog lansiranja pre 40 godina promenila istoriju astronomije, putuje kroz me�uzvezdani prostor brzinom od gotovo 17 kilometara u sekundi, a trenutno je vi�e od 21 milijardu kilometara udaljena od Zemlje.

Stru�njaci NASA-e morali su da "prou�e ra�unarske programe kodirane u jeziku koji vi�e nije u upotrebi", izjavio je glavni in�enjer Kris D�ons.

Nau�nici su �ekali 19 sati i 35 minuta da rezultat njihovog istra�ivanja, brzinom svetlosti, pre�e veliku udaljenost izme�u sonde i na�e planete, nakon �ega su u sredu zaklju�ili da je njihov zadatak uspeo.

�etiri potisna motora �e, od januara 2018, raditi kao zamena za potisnike za koje su in�enjeri utvrdili da od 2014. gube funkciju.

S obzirom na uspeh projekta "Vojad�era 1", NASA planira da sprovede sli�no ispitivanje i na Vojad�eru 2, sestrinskoj sondi �iji motori, ipak, u ne�to boljem stanju.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Osamsto godina od krunisanja Stefana Prvoven�anog

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sat, 22 Jul 2017 11:05:15 +0100

Stefan Nemanji� je bio prvi krunisani kralj, zbog �ega je nazvan Prvoven�ani. Pod tim imenom poznat je i danas, osam vekova nakon sve�anog krunisanja.

Stefan Prvoven�ani bio je drugi sin velikog �upana Stefana Nemanje, rodona�elnika dinastije Nemanji�. Po�eo je da vlada kao veliki �upan a 1217. godine je podigao dr�avu Nemanji�a na status kraljevine.

Presto je nasledio na jednom dr�avnom saboru 25. marta 1196. po �elji svoga oca (koji se tada zamona�io, uzev�i ime Simeon), ali mimo prava primogeniture.

Najstariji sin Vukan je uz pomo� ugarskog kralja Emerika uspeo da zbaci �upana Stefana i zauzme Srbiju 1202. godine. Kad je car Kalojan sredinom 1203. godine prodro u Srbiju i zauzeo Ni� i Brani�evo, Stefan je iskoristio te okolnosti, uspeo da protera Vukana i povrati �upanski presto. Po�to se Emerik nalazio u sukobu sa bratom Andrijom, nije mogao pru�iti Vukanu odgovaraju�u pomo� i on se povukao na svoje posede, u Zetu.

U prole�e 1202. godine u Veneciji se pripremao �etvrti krsta�ki rat. Pohod se zavr�io zauzimanjem Carigrada i formiranjem Latinskog carstva. Tom krupnom promenom odnosa na Balkanu, Srbija se na�la na udaru bugarskog cara Borila, latinskog cara Henrika Flandrijskog, ugarskog kralja Andrije i epirskog vladara Mihaila I An�ela, koji je sanjao o obnovi Vizantije. Da bi otklonio sve te opasnosti, �upan Stefan je tra�io saveznike u Veneciji, bio je okrenut papi. Plod tih pregovora bio je Stefanov brak sa Anom, unukom du�da Enrika Dandole (prema nekim izvorima to je tre�i brak Stefanov). Brak je sklopljen najverovatnije 1207. ili 1208. godine, a iz njega je ro�en Stefanov sin Uro�. Taj brak je dodatno usmerio Srbiju ka ja�anju odnosa sa papom. Tako je Stefan od pape Honorija III tra�io kraljevsku krunu, uz obe�anje da �e svoju dr�avu pot�initi crkvenoj jurisdikciji Rima. Papa je prihvatio Stefanove predloge, poslao mu je legate sa kraljevskom krunom i on je sve�ano krunisan 1217. godine. Prema nabrajanju krunskih oblasti (Srbija, Duklja, Travunija, Dalmacija i Zahumlje), vidljivo je da je preuzeo Vukanove posede posle njegove smrti.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Fizi�ari prona�li novu subatomsku �esticu

nobody@mycity.rs (Rogi) — Fri, 07 Jul 2017 09:40:09 +0100

Fizi�ari koji rade na Velikom hadronskom sudara�u objavili su da su prona�li novu subatomsku �esticu sa dva �armantna kvarka za koju se nadaju da bi mogla da objasni klju�nu silu koja povezuje materiju.

Re� je o �estici barion �ije se postojanje teorijski dugo pretpostavljalo, ali do sada nije eksperimentalno potvr�ena.

Barioni su subatomske �estice sastavljeni od kvarkova, a najpoznatiji barioni su protoni i neutroni. Kvarkovi su jo� manje �estice i ima ih �est tipova podeljenih u lake i te�ke. Fizi�ari su kvarkovima dali zaista neobi�na imena � gore (up), dole (down), stranost (strange), �arm (charm), dno (bottom) i vrh (top).

Laki su gornji i donji kvarkovi, a te�ki �udni, �armantni, vr�ni i dubinski. Barioni su jedna od vrsta hadrona, odnosno �estica sastavljenih od kvarkova.

Novoprona�ena �estica se sastoji od dva �armantna kvarka i jednog gornjeg kvarka i upe�atljvo za ovu �esticu je �to se sastoji od dva te�ka kvarka.

Po�to postoji �est vrsta kvarkova, teorijski su mogu�e mnoge kombinacije, ali svi do sad opa�eni barioni imaju najvi�e jedan te�ak kvark.

Fizi�ar sa Oksforda Gaj Vilkinson, koji je u�estvovao u eksperimentu, rekao je da je u Velikom hadronskom sudara�u na deli� sekunde stvoren barion nazvan "Xi cc".

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Darvin je bio u pravu: Otkriveni najstariji tragovi �ivota

nobody@mycity.rs (Rogi) — Wed, 10 May 2017 22:40:15 +0100

Davne 1871. �arls Darvin je svetu predstavio ideju da je �ivot potekao iz "toplog malog jezera", a ta teorija sada je i potvr�ena, nakon �to je u Australiji prona�en najstariji dokaz postojanja �ivota.

Za kolevku �ivota, nau�nici su dugo uzimali termalne izvore u dubinama okeana, ali su novim otkri�em u Dreser formaciji u Pilbariju dokazi prvi put na strani slatke vode na kopnu. Re� je o dobro o�uvanim mehuri�ima u lepljivim te�nostima punim mikroba i slojevima stena koje su stvorili drevni mikroorganizmi.

Oni su stari 3,48 milijardi godina, odnosno 580 miliona godina stariji od najstarijih tragova �ivota prona�enih u termalnim izvorima na dnu okeana.

"Otkri�e potencijalnog biolo�kog potpisa u ovim drevnim izvorima u Zapadnoj Australiji nudi geolo�ku perspektivu koja daje prevagu slatkovodnoj kolevci �ivota", ka�e vo�a studije Tara �oki� sa Univerziteta u Novom Ju�nom Velsu.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Evropski modul se razbio o povr�inu Marsa

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sat, 22 Oct 2016 10:46:33 +0100

DARM�TAT -Evropski modul Skjapareli "razbio se o povr�inu Marsa" u sredu, saop�tila je Evropska svemirska agencija (ESA) iz svog centra u nema�kom gradu Darm�tatu.

ESA, koja dva dana nije primala nikakav signal modula , otkrila je njegovu sudbinu zahvaljuju�i fotografiji koju je snimila ameri�ka sonda MRO u orbiti oko Marsa, javile su agencije.

Skjapareli "je stigao brzinom koja je daleko prema�ila brzinu predvi�enu za povr�inu Marsa", objasnio je Tijeri Blanker, zadu�en za operacije spu�tanja.

Modul se prakti�no spustio na predvi�eno mesto, ali dva kilometra dalje na snimku postoji crna ta�ka nejasnih obrisa.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Univerzum ima mnogo vi�e galaksija nego �to smo mislili

nobody@mycity.rs (Rogi) — Sat, 15 Oct 2016 08:48:12 +0100

�Popular Science� izve�tava da su astronomi prilikom prou�avanja podataka dobijenih sa Habla otkrili da postoji najmanje dva biliona galaksija u univerzumu.

To je deset puta vi�e nego �to je procenjeno sredinom devedesetih godina.

"Popular Mechanic" izve�tava da je bilo potrebno 15 godina prou�avanja podataka da bi astronomi do�li do nove procene broja galaksija, od kojih 90 odsto ne mo�emo da vidimo �ak ni s najboljim teleskopima, jer su premale.

Astronomi s tolikim brojem galaksija imaju o mnogo �emu da razmi�ljaju.

Na primer, s pove�anjem broja galaksija, pove�ala se i verovatno�a da negde u univerzumu postoji jo� neki oblik inteligentnog �ivota.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istorijski uspeh NASA: Sonda D�uno u�la u orbitu Jupitera

nobody@mycity.rs (Rogi) — Tue, 05 Jul 2016 08:36:58 +0100

Ameri�ka svemirska agencija NASA ostvarila je veliki uspeh - njena 1,1 milijardu dolara vredna sonda D�uno uspe�no u�la u orbitu Jupitera, u sklopu misije za istra�ivanje porekla Sun�evog sistema.

U Laboratoriji za mlazni pogon NASA u Pasadeni, u Kaliforniji, odjeknuo je aplauz i uzvici odu�evljenja kad je u 23,53 po lokalnom, odnosno 4,53 po srednjeevropskom vremenu, sonda po planu u�la u orbitu najve�e planete Sun�evog sistema, prenela je agencija AFP.

"U�li smo", uizviknuo je Skot Bolton, glavni istra�iva� NASA iz Istra�iva�kog instituta u San Antoniju, Teksas. "Vi ste najbolji tim na svetu. Upravo ste u�inili najte�u stvar koju je NASA ikad uradila", poru�io je Bolton svojim kolegama u kontroli misije.

Sonda D�uno je lansirana pre pet godina iz Kejp Kanaverala na Floridi i dosad je proputovala 2,7 milijardi kilometara.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Popunjen sedmi red tabele periodnog sistema elemenata!

nobody@mycity.rs (Rogi) — Wed, 06 Jan 2016 13:45:26 +0100

U Periodni sistem upisana su jo� �etiri elementa, �ime su svi ud�benici o hemiji zastareli.

Elemente je potvrdila Me�unarodna unija za �istu i primenjenu hemiju pro�le nedelje, a time je i zvani�no popunjen i sedmi red periodnog sistema.

�Za nau�nike, ovo ima ve�u vrednost od olimpijske zlatne medalje�, ka�e nobelovac Rjo�i Nojori.

�Hemi�ari jedva �ekaju da vide najdragoceniju tabelu �iji je sedmi red potpuno popunjen�, dodao je profesor Jan Ridijk, predsednik hemijskog odeljenja Unije.

Element 113 otkrili su nau�nici RIKEN instituta u Japanu. Ima radni naziv unutrium i njegov simbol je Uut, a uskoro bi trebalo da dobije i zvani�no ime.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kepler otkrio planetu nalik Zemlji

nobody@mycity.rs (Srki94) — Thu, 23 Jul 2015 18:22:10 +0100

Citat:Ameri�ka svemirska agencija (NASA) potvrdila je na dana�njoj telekonferenciji da je prona�la nastanjivu planetu nalik Zemlji.

Novootkrivena planeta, nazvana Kepler-452b, nalazi se u sazve��u Labud, a udaljena je od Zemlje 1.400 svetlosnih godina.

Njeno prisustvo uo�eno je zahvaljuju�i teleskopu Kepler koji je lansiran je 2009. godine sa ciljem prou�avanja raznovrsnih planetarnih sistema u galaksiji Mle�ni put.

Planeta Kepler-452b ve�a je od Zemlje u pre�niku za 60 odsto, a uprkos tome �to jo� uvek nisu ustanovljene karakteristike njenog sastava, nau�nici smatraju da je u pitanju stenovita planeta.

Izvor : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Detaljna analiza "I fucking love Science" portala, na engleskom :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:While Kepler 452b ticks almost all of the boxes for being an Earth twin, there is one that it doesn�t � its size, which is 60% greater than Earth. Thus, while we can herald this as the best candidate for Earth 2.0 so far, the hunt will go on for even more Earth-like planets.

Actually finding life on these planets is more difficult. Although upcoming telescopes like the James Webb Space Telescope (JWST) will be designed to study the atmospheres of exoplanets and search for signs of habitability, the range for doing this will be just tens of light-years from Earth, said Shostak. Kepler 452b, at 1,400 light-years away, is too far to be comprehensively studied at the moment.

But one thing is for sure � the chances of us being alone in this universe are looking increasingly slim. Whether it�s Kepler 452b or Kepler 186f or some other undiscovered planet, somewhere out there, there must be a world with life waiting for us to find it.

Zvani�an NASA izvor : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Otkrivena crna rupa 12 milijardi puta ve�a od Sunca

nobody@mycity.rs (Rogi) — Thu, 26 Feb 2015 20:50:30 +0100

Nau�nici su otkrili crnu rupu koja ima 12 milijardi puta ve�u masu od Sunca i koja je nastala 900 miliona godina posle Velikog praska.

D�inovska crna rupa udaljena je 12,8 milijardi svetlosnih godina od Zemlje i nalazi se u centru novootkrivenog kvazara nazvanog "SDS S J0100+2802" koji emituje energiju milion milijardi puta ve�u od Sunca.

Astronomi, me�utim, nisu u stanju da objasne kako je toliko velika crna rupa mogla nastati tako rano u istoriji kosmosa, odmah po�to su nastale prve zvezde i galaksije.

�lan me�unarodnog tima nau�nika Fajan Bijan s Australijskog nacionalnog univerziteta rekao je da je te�ko postoje�im teorijama objasniti tako brz nastanak tako velike crne rupe.

"Ova crna rupa u centru kvazara dobila je ogromnu masu u kratkom periodu", rekao je Bijan. Profesor Sju-Bing Vu s Peking�kog univerziteta, koji je predvodio istra�ivanje objavljeno danas u �asopisu Nature, rekao da je otkriveni kvazar jedinstven.

Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Notafilija - sakupljanje papirnog novca

nobody@mycity.rs (Gama) — Tue, 17 Feb 2015 20:00:30 +0100

Video sam da je numizmatika dobila svoju temu pa sam re�io da posvetimo pa�nju i notafiliji
Tekst koji sledi napisan je na osnovu literature koju sam uspeo da pro�itam i pregeldam u prethodnih par dana.

�ta je notafilija?

Notafilija je pomo�na istorijska nauka koja se bavi prou�avanjem papirnog, a u novije vreme i plasti�nog novca. Termin notafilija nastao je od latinske re�i nota (banknota) i philios (voleti). Tako�e, pod pojmom �notafilija� podrazumeva se i prikupljanja papirnog novca kao i druga papirna sredstva pla�anja.
Od Notafilija treba odvojiti numizmatiku koja se bavi sakupljanjem i prou�avanjem kovanog novca. Do sredine sedamdesetih godina notafilija je bila deo numizmatike ali se potom izdvojila kao posebna disciplina.

Terminologija

Kao i svaka nauka, notafilija ima svoju terminologiju. Ovde �u opisati samo nekoliko, po meni, najosnovnijih termina, a tokom teme dodava�emo nove.

avers � avers predstavlja prednja strana nov�anice. Obi�no je to ona strana koju utvrdi izdava� da je prednja strana tj. lice.

revers � revers predstavlja zadnju stranu nov�anice. Nekad mo�ete sresti i termin pole�ina ili nali�je.

serijski broj � jedan od za�titnih elemenata nov�anice. Mo�e da se sastoji samo iz brojeva ili kombinacijom slova i brojeva. Obi�no svaka nov�anica nosi razli�ite serijske brojeve. Slovne oznake naj�e��e predstavljaju oznaku serije mada to ne mora da bude striktno pravilo. De�ava se da nov�anice imaju nultu seriju ili da uop�te nema serijskog broja.

za�titni element � poseban deo nov�anice koji je �titi od falsifikovanja. Za�titni elementi su se menjali tokom vremena. Kako je tehnologija napredovala tako se menjala i za�tita. Nekada je to bio vodeni �ig i za�titna nit, a danas hologrami, istisnuti tekst (ose�a se pod prstima), razli�ite boje i sl.

pre�tampavanje � tekst ili grafi�ki element koji je utisnut od strane drugog tela kojim se menja svojstvo nov�anice. Ovo pre�tampavanje se obi�no koristi kod nostrifikacije, denominacije, poni�tavanje, obele�avanje uzoraka (specimeni) i dr.

specimeni � nov�anice koje preko sebe imaju utisnut poseban tekst ili znak. Ove nov�anice obi�no slu�e kako bi se stanovni�tvo (gra�ani, bankari, slu�benici i dr) upoznalo sa novom nov�anicom. Iako ova nov�anica nema plate�nu mo� u kolekcionarstvu se dobro kotira.

zamenska nov�anica � nov�anice koje se koriste kao zamena za nov�anice koje su izdvojene tokom procesa �tampanja. Naime, ponekad dolazi do lo�e izrade nov�anica (npr. lo�a za�tita, boja, se�enje i sl) koje se menjaju zamenskim nov�anicama. Neispravne nov�anice uni�tavaju se komisijski. Zamenske nov�anice obi�no imaju slovne oznake Z, ZA, ZZ i sl.

hologram � za�titni element nov�anice. Posmatranjem iz razli�itih uglova hologram menja svoje boje i stvara druga�iji vizuelne efekte. U dana�nje vreme te�ko je falsifikovati hologram mada kako tehnologija napreduje tako i falsifikatori imaju tendencije da idu u korak s njom.

dimenzije � Ovo predstavlja jedan od glavnih elemenata nov�anice. Ovo je pokazatelj da li je nov�anica originalna i da li je naknadno trimovana.

trimovanje � proces koji je popularan me�u �notafilistima� koji jure za profitom ili za nefer igrom. Zaobljenost jednog ugla degradira nov�anicu za jedan nivo dole, a zaobljenost vi�e dovodi nov�anicu do par nivoa dole. Da bi to izbegli i prevarili neiskusne �esto se pribegava trimovanju tj. seckanju ivica kako bi se napravio ugao koji bi ukazivao da je nov�anica bila van cirkulacije. (moje mi�ljenje: s obzirom da sam istori�ar smatram da je uni�tavanje izvora zarad novca jedna od najgorih osobina �oveka).

katalog � posebna knjiga u kojoj su dati podaci o nov�anicama za odre�eni vremenski period (slika, dimenzije, kvalitet, da li je raritet, opticaj, godina izdanja i sl.). Katalozi su organizovani prema kriterijumima autora. Katalog je bitan kako bi na licu mesta mogli da utvrdite koliko jedna nov�anica vredi. Katalozi se izdaju stalno kako bi se pratio tok cena (ponuda i potra�nja odre�uju cenu). Jedan od najpoznatijih kataloga je Albert Pick, Standard Catalog of World Paper Money

O�uvanost nov�anice (eng. grading)

Prilikom procene nov�anice gleda se njena fizi�ka o�uvanost. Postoji nekoliko vrsta rangiranja ali ovde �emo napomenuti osnovnu:

UNC (Uncirculated) � pravi kvalitet, nov�anica je savr�eno o�uvana i nije bila u opticaju. Nema nikakvih o�te�enja, papir je �ist, sve boje su 100% prisutne, uglovi o�tri, nov�anica nije presavijana.

aUNC ili AU (about uncirculated) � ove nov�anice su u nivou UNC ali postoji jedan trag upotrebe, naj�e��e prilikom samog procesa izrade ili od papirne trakove kojom se pakuju nov�anice. Mo�e da ima jedno lagano presavijanje.

XF ili EF (Extremly fine) � Drugi nivo o�uvanosti. Nov�anica sa neznatnim o�te�enjima npr. presavijena po sredini ili tri lagana presavijanja. Boja je na mestu, papir je �ist i ravan, a uglovi su neznatno zaobljeni.

VF (Very fine) � vidljivi tragovi kori��enja, male ta�ke i nekoliko presavijanja. Nov�anica ne sme imati tragove cepanja. Uglovi su malo zaobljeni, a papir je relativno �vrst. Ovaj stepen o�uvanosti je najvi�e dostupan.

F (Fine) �o�igledni tragovi kori��enja, uglovi zaobljeni ili mek�i papir. Postoje tragovi cepanja usled kori��enja. Papir je prljav i mekan. Rubovi su zaobljeni. Ne sme nedostajati deo nov�anice ili da ima rupa (dozvoljene su rupe veli�ine igle za �ivenje).

VG (Very good) � nedostaju uglovi, zacepana na vi�e mesta. O�igledni su tragovi kori��enja. Ima vi�e presavijanja i delimi�no je iscepana. Papir je prljav i mek, a boje su blede. Uglovi su zaobljeni. Ne nedostaju delovi nov�anice.

G (Good) �najni�i stepen. Nedostaju manji delovi nov�anice. Izuzetno prljava i mekana nov�anica.

Ovo je generalno prihva�eno ocenjivanje nov�anica. Mogu�e je negde nai�i na znake plus i minus pored ovih slova koji dodatno uve�avaju ili smanjuju ocenu. Prilikom prodaje nov�anice ukoliko niste sigurni najbolje je dati manju ocenu nov�anice kako se ne bi krnjila va�a reputacija me�u notafilistima, a uvek se obradujemo kada kupujemo ne�to manjeg kvaliteta, a dobijemo ve�i. Bar po meni, to je neko fer-plej pravilo kad sam kupovao stare knjige.

Tabela - utvr�ivanje o�uvanosti na malo detaljniji na�in

Kriterijumi za skupljanje

Pre nego �to se odlu�ite za notafiliju odlu�ite se za kriterijum skupljanja nov�anica. De�ava se da po�etnici krenu da skupljaju sve na �ta nai�u tako da kada se otvore albumi ono je pravo �arenilo � od Japana do Tad�ikistana, od Grenlanda do Rta Dobre nade.

Skupljanje po tipu � najrasprostranjenije skupljanje. Skuplja se sve nov�anice istog tipa (izgleda) bez obzira na datum izdavanja. Naj�e��e je skupljanje nov�anica po tipu iz celog sveta dok je manje ra�ireno skupljanje nov�anica jednog kontinenta ili vremenskog perioda. Prednost je to �to se br�e i lako skupi kolekcija.

Skupljanje po godinama � Skupljanje nov�anica po razli�itim datumima koji se javljaju na njima. Uz ovo ide, naj�e��e, i skupljanje po razli�itim varijantama (npr. po potpisu). Ovo je najsveobuhvatniji na�in. Uglavnom se skupljaju nov�anice jedne dr�ave.

Skupljanje po motivima � nov�anice sa florom i faunom, li�nostima, spomenicima, doga�ajima, grbovima, gra�evinama i sl.

Skupljanje po vrsti materijala � ovaj tip skupljanja kod nov�anica napravljenih od plastike (polimera).

Skupljanje nov�anice odre�ene izdava�ke ustanove � svaka ustanova izdavala je svoje nov�anice koje se po dizajnu i kvalitetu razlikuju (npr. Banqe de France i American Bank Note Company). Naro�ito su popularne nov�anice tzv. �francuske �kole� zbog dizajna.

Gde se �uvaju nov�anice

Nov�anice se �uvaju u albumima koji imaju posebne plasti�ne listove sa �prozorima� za nov�anice. Ovi plasti�ni omoti �tite nov�anicu od vlage i ostalih negativnih uticaja. Preporu�uje se da se za svaku novu nov�anicu (za visoki stepen o�uvanosti) odredi novi �prozor� jer ako se nov�anica stavi u stari list onda mo�e da dobije neke negativne osobine.

�Sanacija� nov�anica

Jo� jedan atribut koji poseduju ljudi zle �udi. �i��enje, pranje, peglanje, trimovanje i ostale ku�ne radinosti nad nov�anicom nisu dozvoljene. Ono �to je dozvoljeno je poravnavanje nov�anica na na�in da mo�e stati unutar albuma. Da li �ete okrenuti vertikalno ili horizontalno, avers na mesto reversa i sl. to nije problem. Sve ostalo nikako. Po�eljno je pregledati nov�anicu pre kupovine kako bi se ustanovilo da li je ona takva ili je �sanirana� od strane druge strane.

LITERATURA:
George S. Cuhaj, Standard Catalog of World Paper Money, General Issues 1368-1960
George S. Cuhaj, Standard Catalog of World Paper Money Modern Issues, 1961 - Present
Philip Grierson, Numismatics
Zlatko Vi��evi�, Kovanice i nov�anice: Jugoslavije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije

PS: izvinjavam se na gre�kama u kucanju jer nisam stigao da lektori�em tekst.

Autor: Gama

Space X lansiranje Facon 9 rakete - live

nobody@mycity.rs (Simke) — Tue, 10 Feb 2015 21:53:37 +0100

----------- Napisano: 10 Feb 2015 21:53 ---------

Za manje od dva sata pocinje prenos lansiranja Falcon 9 svemirskog nosaca. Ovaj put je teret DSCOVR satelit za nadgledanje vremenskih i klimatskih promena.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Inace ovo je treci pokusaj lansiranja za protekla dva dana. Prvi put je Americko vazduhoplovstvo imalo problem sa radarom koji je trebao da prati raketu, pa je misija otkazana 2 minuta i 26 sec pre lansiranja. Sinoc je bilo lose vreme, tako da veceras ocekujemo jedan lep dogadjaj ...

Uzivajte:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 10 Feb 2015 23:58 ---------

Nista i veceras od lansiranja, vetar, losi vremenski uslovi. Elon Mask je besneo i prvog dana, mogu misliti kako mu je sada, dva dana uzastopno vreme odlaze, a kada je moglo, ljudski propust i to tamo gde se ne ocekuje ...

Lansiranje Sojuza sa ljudskom posadom za ISS

nobody@mycity.rs (Simke) — Sun, 23 Nov 2014 22:02:38 +0100

Za 15 min pocinje lansiranje Sojuza sa novom posadom za ISS, pratite uzivo, bice uzbudljivo

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Live stream sa medjunarodne svemirske stanice

nobody@mycity.rs (Simke) — Tue, 29 Apr 2014 21:51:33 +0100

NASA je pustila prenos sa svojih kamera na ISS-u, tako da svako, ko zeli, moze da vidi kako izleda zivot u svemiru ili pak kako izgleda gledati ovaj nas mali svet ocima astronauta ...

Mozete pratiti ovde:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

P.S. Samo da napomenem, feed je aktivan 24/7 ...

NOAA - direktan prenos misije istrazivanja okeanskog dna

nobody@mycity.rs (Simke) — Wed, 16 Apr 2014 21:43:34 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Trk na link dok prenos traje, trenutna dubina preko 2Km, svakojakih cudnovatih "cudivista" ima da se vidi ...